Kako se decenijama unazad, s puno razloga, diči sinonimom Zelengrad, Sombor i njegovi žitelji puno pažnje obraćaju i na čistoću svog grada i okolnih mesta, pa su se našli i među pionirima reciklaže, a kako stvari stoje stvaraju se pretpostavke za još jedan iskorak u tom pravcu.
Mada je situacija sa stanjem životne okoline daleko od one idealne, pa i evro-prosečne, činjenica jeste da se na Zapadu Bačke, pored deklarativnih, čine i projektni napori ne bi li se ona makar približila idealima.
Gradonačelnik Antonio Ratković učestvovao je na regionalnoj onlajn konferenciji na kojoj je predstavljen projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, koji je pokrenula Nemačka razvojna saradnja – GIZ, u saradnji sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama „Sekopak”, „Pakomak” i „Ekopak”, čiji bi najopipljiviji konkretni rezultat trebao da bude postavljanje 150 kontejnera namenjenih reciklažnom staklu na ulicama Sombora i sela u njegovoj okolini. Projekat se sprovodi u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini i implementiraju ga NALED, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) iz Severne Makedonije, a Ratković je naglasio da je obavezujuće za jedan „Zeleni grad“ da neprestano čini pionirske korake u domenu zaštite životne sredine.
- Mi smo to učinili 2012. godine i postali smo prvi grad u Srbiji u kom je uz podršku Fonda za zaštitu životne sredine izgrađen reciklažni centar s dnevnim kapacitetom devet tona u kome se vrši separacija, razvrstavanje različitih vrsta otpada i njegovo pakovanje – rekao je Ratković tom prilikom uz opasku da je ove napore u cilju unapređenja i zaštite životne sredine prepoznalo i nadležno Ministarstvo koje je somborskoj lokalnoj samoupravi na ovogodišnjem konkursu opredelilo 45 miliona dinara za finansiranje izrade projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju regionalnog centra za upravljanje otpadom na deponiji Rančevo
- Nakon toga, Grad je ishodovao i građevinsku dozvolu za izvođenje radova koji nam predstoje u narednom periodu, što nas je, između ostalog, preporučilo za učesnika u projektu Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu – dodao je Ratković i precizirao da će se učešćem u najnovijem projektu obezbediti postavljanje namenskih kontejnera, u samom gradu, u ugostiteljskim objektima, ali i u prigradskim naseljima i selima.
Već danas treba da učinimo novi napor i počnemo da menjamo odnos prema životnoj sredini u sopstvenom dvorištu i vremenom da ga upotpunjujemo i obogaćujemo najrazličitijim aktivnostima koje će za posledicu imati čistiju životnu sredinu i zdravije, bogatije i zadovoljnije društvo, mišljenja je Ratković.
Evropa reciklira 70 odsto stakla, a Srbija 44 odsto
Cilj projekta je da se poveća količina prikupljene i reciklirane staklene ambalaže za 20 odsto. Naime, količina reciklirane staklene ambalaže u regionu Zapadnog Balkana još je daleko od nivoa koji propisuje Evropska unija. Dok je skoro dostignuti cilj članica EU da recikliraju 70 odsto stakla godišnje, u Srbiji ta količina iznosi 44 odsto, u Severnoj Makedoniji 30, a u Bosni i Hercegovini svega12 odsto.
Pored predstavnika Sombora, onlajn konferencija je okupila sve partnere na projektu, koji su zaključili da je presudno napraviti korak ka profitabilnoj kružnoj ekonomiji u regionu. Projekat upravljanja staklenom ambalažom sprovodi se u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom koji finansira Nemačka.
Izvor: dnevnik.rs
