Sombor.info

Egipatske vlasti odlučile su danas da ukinu sve mere ograničenja protiv koronavirusa za ulazak stranih turista i građana.

Ova odluka je doneta na osnovu poboljšanje epidemiološke situacije i dobre stope vakcinacije, piše egipatski portal Sada El Balad.

Nije navedeno kada odluka o ukidanju kovid mera stupa na snagu, prenosi Interfaks.

Za ulazak u Egipat prema do sada važećim merama bio je potreban sertifikat o vakcinaciji jedne od vakcina koje je odobrila Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ili ruski Sputnjik ili negativan PCR test.

Nova istraživanja, koja je predvodio Tim Spektor, profesor genetske epidemiologije iz Londona, pokazuju da bi prvi obrok u danu trebalo da imamo tek u 11 sati, ukoliko pokušavamo da smršamo.

Profesor ističe kako većina ljudi sada večera mnogo kasnije, oko 21 sat. Spektor navodi da je doručak u 11 sati jedini način za postizanje 14 sati posta. Post od 14 (ili više) sati između večere i doručka dokazano je jedna od najzdravijih metoda za metabolizam i gubitak težine. Ovom strategijom možete vrlo brzo izgubiti 2–5 kilograma.

"Moramo ponovo da razmislimo o svemu što su nam rekli da je nezdravo, jer izlazi toliko novih istraživanja", rekao je Spektor za "Dejli mejl" (Daily Mail).

Dodaje kako većina ljudi i dalje jede rano, iako večera sve kasnije. Čak i oni koji ne večeraju u to vreme sigurno će jesti neke grickalice do 21 sat, što otežava postizanje 14-satnog razdoblja posta. Stoga je najjednostavnije premestiti doručak na 11 sati.

Kako je profesor došao do tih saznanja?

Naime, Spektor je proučavao pleme Hadza, moderne lovce-sakupljače koji žive u Tanzaniji i ne pate od gojaznosti ili dijabetesa tipa 2. Pleme nema reči za doručak, a obično počinju da jedu u 10.30 ili 11.00 svaki dan.

Među naučnicima, ograničeno vreme za obrok sve se više doživljava kao način da budete zdraviji i smršate. Zapravo, profesor podržava intervalni post, samo s kraćim razdobljem.

Šta je intervalni post?

To je oblik ishrane koji dopušta da jedete sve namirnice, ali samo u određeno vreme. Svrha intervalnog posta je pre svega više zdravlja, aktivnije starenje i kvalitetniji život.

Intervalni post ima nekoliko varijacija: 16/8 u kojem jedete tokom osam sati, a 16 postite. Na primer, jedete normalne obroke od 11 do 19 sati, a preostalo vreme ne jedete ništa.

Zatim oblik 6/1 koji se sprovodi tako da se šest dana u nedelji normalno jede, a jednog dana, obično je to petak, potpuno se posti, odnosno ne unose se kalorije uopšte, a piju se voda i nezaslađeni čajevi.

Postoji i varijanta povremenog posta 5/2. Dva dana nedeljno broj kalorija se smanji na minimum (500–600), a ostalih pet dana jede se uobičajeno.

Autofagija

Dok je telo u razdoblju gladovanja (posta) pokreće se autofagija. To je mehanizam samoočuvanja putem kojeg telo može da ukloni oštećene i bolesne ćelije te se tako očisti od toksina. Svrha autofagije je uklanjanje ostataka i samoregulacija metabolizma na nivou ćelija, koje će uticati na celo telo i dovesti do optimalnog zdravlja. Time se postiže bolje zdravlje, ali i mršavljenje.

Svetozar Cvetković ovogodišnji je dobitnik nagrade "Specijalni Ernest" Somborskog filmskog festivala za dosadašnji i budući doprinos dobrim filmovima.

Nagrada će biti uručena na otvaranju četvrtog Somborskog filmskog festivala koji će biti održan od 11. do 15. jula u organizaciji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor.

Film "Pucnji u Marseju" reditelja Gordana Matića, u kojem jednu od glavnih uloga igra upravo ovogodišnji dobitnik nagrade, biće prikazan 12. jula u Atrijumu Gradske kuće.

"Somborski filmski festival je od svog osnivanja 2018. godine zamišljen da neguje vrednosti sredine koju nastanjuje dvadeset i jedna nacionalnost. U takvom okruženju Festival se trudi i radi na podsticanju tolerancije, ravnopravnosti i slobode. Uporište našeg Festivala je u vizionarskom filmskom radu Erensta Bošnjaka, pioniru jugoslovenskog filma, po kome sve nagrade nose ime", rekla je direktorka Somborskog filmskog festivala Vesna Šašić.

"U susret festivalu"

Izložba "U susret festivalu" spada u redovne predfestivalske aktivnosti Kulturnog centra. Tradicionalno, biće postavljena u centru Grada, u ulici Laze Kostića, pored glavnog šetališta u Somboru.

Postavku čini trideset panoa na kojima su predstavljene sve pojedinosti važne za Somborski filmski festival, a to su: glavni program, struktura Festivala, prateći programi, zatim predstavljanje direkcije, reč direktora i selektora o ovogodišnjem izdanju Festivala, predstavljanje žirija glavne takmičarske selekcije, predstavljanje žirija selekcije filmova mladih autora, a nisu izostavljeni ni opisi filmova, plakati, fotografije, ali i nagrade koje Festival dodeljuje.
Otvaranje izložbe planirano je za 21. jun u 11 časova na pomenutoj lokaciji. Autorka izložbe je direktorica festivala, glumica Vesna Šašić, a vizuelno rešenje potpisuje grafički dizajner Dejan Podlipec.

"Kao što je Ernest Bošnjak umeo da kombinuje različite vidove umetnosti – od plesa do filma, nadamo se da smo i mi uspeli da iskombinujemo zanimljiv i intrigantan festivalski program dugometražnih i kratkometražnih, igranih i dokumentarnih filmova za sve one koji se osećaju kao duhovni potomci velikog Ernesta Bošnjaka", poručio je budućim posetiocima selektor Dejan Dabić.

Ulaz na sve programe četvrtog izdanja Somborskog filmskog festivala je besplatan, a projekcije i prateći programi će biti održani u Kulturnom centru "Laza Kostić" Sombor, Atrijumu Gradske kuće, Kabareu Narodnog pozorišta Sombor i Dvorištu gradskog muzeja Sombor.

Izvor: euronews.rs

Vest da su jutros škole na teritoriji opštine Apatin dobile dojave o postavljenim bombama uznemirila je mnoge roditelje. Kako saznajemo, dojave su upućene putem mejla, a u OŠ “Žarko Zrenjanin” ova vest nam je potvrđena. Od njih smo saznali da danas neće biti nastave za učenike osnovne škole, a policija uveliko radi na proveri.

Osim u OŠ “Žarko Zrenjanin”, dojave o postavljenoj bombi stigle su i na mejl adrese osnovnih škola u Prigrevici, Kupusini i u Sonti. Na teritoriji opštine, kako saznajemo, jedino škola u Svilojevu nije dobila dojavu na mejl.

Izvor: Radio Apatin

U Apatinu će se u subotu, 18. juna, održati 2. Međunarodni festival rakije „Gornje Podunavlјe“, u organizaciji Udruženja proizvođača i lјubitelјa voćnih rakija „Čuvari tradicije“. Predviđeno je da se program odvija na platou kod apatinske Marine.

Na Festivalu će, osim rakije, posetioci moći da kupe i druga domaća pića, kao i ručne radove i gastronomske specijalitete. Takođe, deo programa sastojaće se od nastupa KUD „Carza“, apatinskih mažoretkinja, kao i orkestra Dunavski biseri.

Kako navode iz organizacije, na Festival je prijavlјeno 535 uzoraka voćnih rakija, od čega čak 160 iz inostranstva.

Izlagači se okuplјaju od 9 časova, svečano otvaranje je zakazano za 11 časova, a proglašenje pobednika i dodela nagrada počeće u 14.30 časova.

Izvor: 025info

SRPSKI teniser Filip Krajinović odlično je počeo učešće u Kivnsu, na turniru iz serije 500. On je u prvom kolu pobedio Amerikanca DŽensona Bruksbija sa 6:4, 6:3.

Morao je momak iz Sombora (48. na ATP listi) u prvom setu dva puta da juri brejk zaostatka i u tome je uspeo. Na kraju je u maratonskom 10. gemu iskoristio tek šestu brejk loptu i uspeo da dobije uvodni segment meča.

Prvi do prilike da rivalu oduzme servis u drugom delu meča imao je 33. igrač sveta, ali je Krajinović odbio taj nalet i potom došao do brejka u šestom gemu što je ispostavilo se bilo dovoljno da se dođe do pobede.

Ipak, mogao je Burksbi da zakomplikuje stvari u ovom setu, ali je Srbin uspeo da spase brejk loptu i na kraju trijmfuje.

Krajinović će u drugom kolu igrati protiv još jednog Amerikanca, iskusnog Sema Kverija.

Izvor: novosti.rs

U organizaciji JP „Putevi Srbije“ trenutno se izvode radovi na rekonstrukciji obilaznice koja spaja Subotički i Bezdanski put, a radove je danas obišao član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije Đorđe Zorić.

U toku je druga faza tokom koje se saobraćajnica presvlači novim slojem asfalta, a radove izvodi kompanija „Vojput“.

„Radi se popravak cele obilaznice u dužini od 4,4 km. Ono što Putevi Srbije još rade na teritoriji našeg grada je put od Bezdana do graničnog prelaza Bački Breg, a važno je da napomenemo da je i obilaznica na drugom delu grada od takozvanog Rodića do Apatinskog puta već završena“, istakao je ovom prilikom Zorić.

Povodom obeležavanja Dana Ministarstva unutrašnjih poslova, Dana policije i slave Ministarstva, danas je gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, priredio tradicionalni prijem za pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova koji su se istakli svojim predanim radom.

„Danas smo imali priliku da se u ime svih građana Sombora zahvalimo svim pripdnicima Policijske uprave Sombor i da prigodnim poklonima nastavimo jednu divnu tradiciju nagrađivanja najbolјih u ovoj godini. Ono što je bitno da saradnja između grada Sombora i Policijske uprave Sombor je na jednom izuzetnom nivou i nadamo se da i u budućnosti će ta saradnja biti još veća i bolјa“, poručio je gradonačelnik Ratković.

Za ostvarene rezultate u radu, savesno i profesionalno obavlјanje poslova, ručnim časovnicima nagrađeni su policijski službenici kapetan policije Miloš Borotić iz Odelјenja kriminalističke policije, zastavnik prve klase policije Zoltan Šarkezi iz Odsek za strance i suzbijanje iregularnih migracija, vodnik prve klase policije Milovan Cimeša iz Odelјenja saobraćajne policije i zastavnik policije Alen Bursać iz Odelјenja policije.

Načelnik Policijske uprave Saša Dmitrašinović istakao je da je prijem jedna lepa tradicije koja je dodatni podstrek policijskim službenicima da rade efikasnije i posvećenije.

„Ono što je posebno značajno jeste činjenica da smo zaista kroz istinski partnerski odnos sa našim Gradom, gradonačelnikom i njegovim timom, i pre svega sa našim građanima ostvarili onaj naš imperativ, a to je da Sombor bude miran i bezbedan grad“ naglasio je načelnik Dmitrašinović osvrnuvši se na strateške prioritete u radu po pitanju borbe protiv kriminaliteta, suzbijanja najtežih vidova krivičnih dela, suzbijanja ilegalne trgovine opojnim drogama i smanjenje teških krivičnih dela, kako protiv života i tela, tako i imovinskih krivičnih dela sa elementima fizičkog nasilјa.

Posebne zahvalnice za dugogodišnji profesionalni i odgovorni rad ovom prilikom gradonačelnik i načelnik Policijske uprave uručili su zameniku komandanta vatrogasno spasilačkog batalјona Dalibori Mrđenoviću iz Odelјenja za vanredne situacije, poručniku policije Vladimiru Blanuši iz Odelјenja kriminalističke policije, potporučniku policije Draganu Kojiću iz Odelјenja saobraćajne policije, zastavniku prve klase policije Milanu Milanoviću iz Odelјenja kriminalističke policije, mlađem inspektoru za upravne poslove Miri Kojić iz Odseka za upravne poslove, vodniku prve klase policije Marku Gostoviću iz Odelјenja policije, kao i policijskom referentu za upravne poslove Slađani Jegarčev iz Odseka za upravne poslove.

Na današnjem svečanom prijemu predstavlјeni su i zastavnik policije Milan Glušica iz Odelјenja kriminalističke policije, kojem je Ministarstvo unutrašnjih poslova dodelilo medalјu trećeg stepena za posvećenost službi, kao i poručnik policije Tatjana Zuber iz Odseka za upravne poslove Policijske stanice Apatin kojoj je dodelјena zahvalnica za radni doprinos Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Zahtevi za građevinske dozvole povećani za petinu u 2021.

Druga godina pandemije korona virusa nije omela aktivnosti građevinskog sektora. Tako je u 2021. gradovima i opštinama podneto 138.890 zahteva za dozvole za gradnju, što je za 22.000 odnosno petinu više nego u prethodnoj godini.

S druge strane, širenje virusa jeste uticalo na poštovanje zakonskih rokova zbog češćeg i dužeg odsustva službenika. Najviše se kasnilo sa izdavanjem upotrebnih dozvola – u proseku devet dana duže u odnosu na zakonski rok, za građevinsku dozvolu se čekalo četiri dana duže, a prekoračenje za izdavanje lokacijskih uslova bilo je u proseku pet dana.

Prošle godine tako, elektronska građevinska dozvola se izdavala u proseku za devet dana (osam u opštinama i 10 u gradovima), a upotrebna za 14, u situacijama kada investitor podnese ispravan zahtev.

Izazov i dalje predstavljaju situacije u kojima se zahtevi vraćaju na tzv. usaglašavanje. U proseku, svaki deseti zahtev nije ispunjavao formalne uslove (13,9% u gradovima i 9,1% u opštinama). Do usaglašavanja može doći jer investitor nema sve papire, ali to su i slučajevi koji mogu ukazati na koruptivne radnje službenika.

Najveći procenat "dorade" zahteva zabeležen je u velikim gradovima.

Prema novoj metodologiji NALED-a koja u obzir uzima ne samo efikasnost u rešavanju zahteva već i broj službenika kojim lokalna samouprava raspolaže, najuspešniji gradovi u izdavanju dozvola su Novi Sad, Sombor, Sremska Mitrovica, Šabac i Kragujevac, dok se među opštinama ističu Surčin, Sopot, Kovin, Beočin i Novi Bečej.

Na začelju tabele su Bor, Novi Pazar, Zaječar, Jagodina i Beograd, a kod opština Zvezdara, Stara Pazova, Pećinci, Bačka Palanka i Vračar.

Kako izgleda metodologija?
Proveravali smo kako su to neke opštine najuspešnije, a kako su neke spale na začelje tebele, kakva je bila metodologija po kojoj su birane:

"Metodologija koju koristimo za rangiranje jedinica lokalne samouprave (JLS) u izdavanju građevinskih dozvola (GD) je sledeća:

o Gledamo broj odnosno procenat rešenih zahteva po obrađivaču

o Gledamo broj odnosno procenat pozitivno rešenih zahteva po obrađivaču (službeniku koji radi na obradi)

o Gledamo brzinu rešavanja zahteva odnosno prosečan broj dana koji svaka JLS utroši za obradu i izdavanje svake od 4 tipa dozvola

Prosečna vrednost ova tri indikatora daje kompozitni indeks, na osnovu koga se vrši rangiranje gradova i rangiranje opština, objašnjavaju za Telegraf Biznis iz NALED-a koji je sproveo ovo ogromno istraživanje.

Kako nam preciziraju, kod opština se posebno rangiraju one sa brojem zahteva iznad (50 JLS) i ispod (84) republičkog proseka od 500 zahteva.

Na primer, Novi Sad ima najveći procenat rešenih (100%) i pozitivno rešenih zahteva po obrađivaču (100%) a istovremeno većinu zahteva za 4 tipa dozvola rešava u zakonom predviđenim rokovima (71%).

Takođe i drugoplasirani Sombor ima 69% rešenih i 75% pozitivno rešenih zahteva,od čega najveći deo (92%) rešava u predviđenim rokovima, za razliku od Novog Pazara (27.) i Bora koji su na začelju liste.

"Novi Pazar ima samo 7% rešenih i 5% pozitivno rešenih zahteva iako gotovo sve zahteve (čak 96%) rešava u roku. Slično je i kod grada Bora - po brzini rešavanja je među najefikasnijim (89%) ali je procenat rešenih (9%) i pozitivno rešenih (9%) zahteva među najnižim", rečeno je za naš portal u Naledu.

Izvor: telegraf.rs

U prvoj utkamici baraža za popunu područne fudbalske lige Sombor viđena je odlična utakmica na stadionu Grbavica u Odžacima.

Odžaci - Tvrđava 2:2 (1:1)

ODžACI: Stadion Grbavica, gledalaca 500, sudija: Kampić (Novi Sad), strelci: Petković u 18. Radojičić u 64. za Odžake, a Agbaba u 28. i Bundalo u 50. minutu za Tvrđavu. Žuti kartoni: Radojičić, Lazić, Petković (Odžaci).
ODžACI: Marković, Palјević (Zagorčić), Lazić, Radojičić, Jovanović (Kanja), Vasilјević (Popović), Stanković (Koprivica), Petković, Radaković, S. Sekulić, M. Sekulć.
TVRĐAVA: Nemet, Dević, Bilobrk, Bundalo, Vujinović, Vučić (Ćulibrk), Šolјmoši, Andrić, Agbaba, Stojčić (Kovačević), Davidov (Trkulјa).

Nakon početkog ispitivanja snaga domaćini su došli do prednosti u 18. minutu, kada nakon centaršuta Radojčića sa leve strane, kapiten Petković glavom zatresao mrežu gostujućeg golmana Nemeta. Desetak minuta kasnije na identičan način gosti iz Bača preko Miloša Agbabe došli do izjednačenja.

Početak drugog poluvremena je pripao gostima koji su u 50. minutu u potpunosti preokrenuli rezultat. Ovoga puta u listu strelaca za tim Tvrđave upisao se Miloš Bundalo, koji je sa nekih desetak metara pogodio nebranjeni deo mreže golmana Markovića. Uz dosta sreće tim Odžaka došao je do izjednačenja pogotkom Nikole Radojičićakoji je glavom uspeo da savlada dosta nesigurnog golmana Ivana Nemeta.
Klјučni momenat se dogodio u 75. minutu kada je nakon prekršaja Lazića nad Vučićem dosuđen kazneni udarac za goste. Najiskusniji fudbaler Tvrđave i igračka legenda ovog kluba Aleksandar Davidov je iz kaznenog udarca pogodio stativu. Mogli su domaći ostvariti pobedu, ali je Popović u 78. minutu pogodio prečku. Tako da je remi najrealniji ishod ove utkamice.
Revanš utakmica baraža na programu je u sredu 15. juna na stadionu Tvrđave u Baču sa početkom u 17.30 časova.

Izvor: Dnevnik.rs