Sombor.info

U 61. kolu igre LOTO izvučena je "sedmica" u vrednosti od neverovatnih 3.300.000 evra, odnosno 386.000.000 dinara.

Dobitna kombinacija je: 5, 2, 1, 35, 24, 20, 36.

Igrač je uplatio 10 Loto kombinacija, u ukupnom iznosu od 1.000 dinara, saopštila je Državna lutrija Srbije.

Listić je uplaćen u ponedeljak 1. avgusta na uplatnom mestu ORK BEOGRAD u Prvomajska ulici u Zemunu, navodi se u saopštenju Državne lutrije Srbije.

Veče uličnih svirača će na jedno veče oživeti centar Sombora kroz nastup Old Hat Orchestra na glavnoj bini i muzičkom programom s 10 balkona kada će nastupiti više od 30 umetnika.

Program počinje u subotu, 6. avgusta, od 18 časova u ulici Kralјa Petra, a završni koncert se očekuje od 20 časova na glavnoj bini.

Kao nezaobilazni deo somborskog šarma umetnicima će se ove godine pridružiti i štulaši, lјudi statue i fijakeristi sa svojim fijakerima koji će biti glavni promoteri programa.

Old Hat Orchestra čini osam muzičara i pruža ugodan osećaj prirodnih zvukova autentičnih instrumenata i vokala. Duvačka sekcija i kombinacija ženskog i muških vokala donosi originalne muzičke aranžmane svetskih i domaćih autora.

Osim Old Hat Orchestra na čak 10 balkona nastupiće oko 30 muzičara. Solo, duo, trio sastavi i kvarteti sa balkona u ulici Kralјa Petra, publici će prirediti jedinstven jam sešion na otvorenom! Tačno od 18 časova program na balkonima će upotpuniti Gitart+, Milorad Ružić Lule - Tajfuni, bluz duo Miki Almaši i Siniša Malešević, Aleks, The Hat Matters, duo Bole i Nenad, duvački sastav iz Zrenjanina. Propratni program za decu izvodiće Aleksandar Carić Car.

Program Veče uličnih svirača podržao je Grad Sombor u organizaciji Kulturnog centra Laza Kostić iz Sombora i Umetničke asocijacije Inboks.

Izvor: dnevnik.rs

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća Đorđe Zorić obišli su danas prostor nekadašnjeg „Prokupca“, gde su u toku radovi na rušenju i raščišćavanju terena.

Gradonačelnik je ovom prilikom najavio da se nakon rušenja, na ovom mestu planira početak izgradnje novog parkinga, koji će uveliko rešiti problem parking mesta u Somboru.

„Za nekih mesec dana očekujemo završetak ovih radova. Uporedo se radi urbanistički projekat, kao i projektno-tehnička dokumentacija za parkiralište na ovome mestu. Ono što je bitno, da će projekat sadržati dve faze. Tokom ove godine očekujemo završetak urbanističkog projekta i početak radova na prvoj fazi, koja podrazumeva kompletnu izgradnju parking mesta. U ovoj godini, pored parkinga u Prokupcu, očekuje nas i početak radova na parkinzima na Staparskom putu, tako da u 2022. i početkom 2023. godine Sombor dobija nova parking mesta“, rekao je gradonačelnik.

Kompletna investicija, kako parkinga na prostoru gde se nalazio „Prokupac“, tako i parkirališta na Staparskom putu, finansira se iz budžeta Grada Sombora.

Polovinom jula opština Apatin je raspisala javni konkurs za sufinansiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća, stanova i stambenih zgrada koje se odnose na unapređenje termičkog omotača, termotehničkih instalacija i ugradnje solarnih kolektora za pripremu potrošne tople vode.

Tekst konkursa i potrebna dokumentacija se nalaze na sajtu opštine Apatin, a više informacija se mogu dobiti putem telefona 772-122 lokal 541 ili lično u zgradi opštine Apatin u kancelariji broj 33.

Konkurs traje do 05.08. te je petak ove nedelje poslednji dan za prijavu na isti.

Kada je 2019. godine predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović svečano otvorio radove na izgradnji puta Stapar – Sivac, koji je trebao da predstavlja još jednu poveznicu Apatina, Sombora i Kule sa planiranom regionalnom brzom cestom "Vojvođanski osmeh", od Sombora do Kikinde, žitelji zapadne Bačke su imali puno razloga za zadovoljstvo.

Najveseliji su, bez ikakve sumnje, bili poljoprivrednici ovog kraja koji imaju svoja polja na tom potezu, pošto im je novoprojektovani drum ne samo olakšao pristup njivama, već i drastično povećao vrednost imovine.

Mada je završetak radova bio najavljen za 2021. godinu, pandemija koronavirusa je usporila posao, ali su ovih dana ponovo zabrujale teške građevinske mašine na ovom pravcu. Izvesno je da će konačno biti završen još jedan izuzetno važan projekat u, godinama unazad saobraćajno zapuštenom i zanemarenom „ćošku“ severne srpske pokrajine.

Ovaj put, finansiran sa pozicija pokrajinske Uprave za kapitalna ulaganja značajan je za tri lokalne samouprave, odnosno za Kulu, Sombor i Apatin, pošto ovdašnjim stanovnicima obezbeđuje kraću vezu sa budućom brzom saobraćajnicom „Osmeh Vojvodine”, ali i kvalitetniji pristup zemljištu koje obrađuju. Ukupna dužina puta je oko 15 kilometara, od čega se na teritoriji Grada Sombora nalazi nešto više od šest kilometara, dok je preostalih osam na području opštine Kula, prenosi Dnevnik.

Kao da pandemija nije bila dovoljna u prolongiranju predviđenih termina, u toku izvođenja radova na deonici puta Sivac – Stapar pronađeno je i sedam arheoloških lokaliteta, koji su se morali stručno obraditi od strane nadležnih institucija. Tako je Milica Hristov, arheolog-konzervator iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Petrovaradinu istakla da se prva faza istraživanja koja je podrazumevala uočavanje arheoloških objekata koji treba da se istraže, obrade i dokumentuju. privela kraju tokom juna te da se pred stručnjacima nalazi još posla.

- Druga faza, koja uskoro počinje, podrazumeva pražnjenje arheoloških objekata. Pronađeno je mnoštvo pokretnih i nepokretnih predmeta iz istorije i praistorije, naselje iz eneolita, naselje iz perioda kasne antike zajedno sa nekropolom i nekoliko naselja iz srednjeg veka – naglasila je svojevremeno za ovdašnje medije Hristov, dok je pohvale na račun arheologa izrekao i prvi čovek kulske opštine Damjan Miljanić.

- Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika angažovao je veliki broj ljudi, koji zajednički sa Pokrajinom i našom Opštinom rade na tome da se radovi sprovode paralelno i da nikako ne bude ugroženo ni značajno arheološko iskopavanje ni izvođenje radova na deonici puta- istakao je Miljanić.

Radovi i na putu Sombor–Apatin

Putari „Vojputa“ privode kraju posao i na rekonstrukciji dobrano pohabane severne obilaznice oko Sombora u delu magistralnog puta Sombor-Subotica na koji će izaći i „Vojvođanski osmeh“. U toku je i rekonstrukcija dela puta Sombor - Apatin, na kojem će uskoro saobraćaj biti potpuno obustavljen. Razlog su radovi tokom kojih asfalt treba da se „sastruže“ do stare kamene podloge, što ne može da se obavi uz odvijanje saobraćaja, pa će tako ovaj put biti zatvoren na tri sedmice, ali se tačan datum još ne zna jer se očekuju sva potrebna odobrenja i dozvole.

Izvor: blic.rs

U Doroslovu je protekle nedelјe, 31. jula, održana četvrta fijakerijada pod nazivom „Konji naši razigrani“, koja je okupila mnogobrojne lјubitelјe konja, zaprega i konjičkog sporta.

Na manifestaciji se predstavilo 13 jednoprega, 30 dvoprega, 15 jahača, kao i jedan osmopreg. Organizovane su igre za jahače, takmičenje u vezivanju repova, brzo prezanje, a dodelјena su i priznanja za najlepšu damu za kajasima, najlepšeg jahača i najmlađe učesnike. Prisutni su imali priliku i da uživaju u nastupima kulturno-umetničkih društava „Đurđevak“ iz Klјajićeva i „Ivo Lola Ribar“ iz Sonte.

Ispred Grada Sombora prisutne je pozdravila zamenica Gradonačelnika Ljilјana Tica koja je istakla važnost jedne ovakve manifestacije za očuvanje tradicije, posebno ističući fijaker, kao jednan od čuvenih simbola somborskog kraja.
Manifestacija je održana uz podršku Grada Sombora i Turističke organizacije grada Sombora.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković prisustvovao je danas kulturno – umetničkom programu koji je organizovan povodom obeležavanja slave Svetog Ilije u Gakovu.

U okviru programa, na platou ispred crkve, neupitni čuvari tradicije, svojim izvedbama starih igara i pesama podsetili su prisutne na bogatstvo duha ovog prostora, a naročite simpatije publike privukli su najmlađi folkloraši.

Mesna zajednica „Gakovo“ organizovala je niz aktivnosti kojima je obeležena slava sela. Meštani Gakova i njihovi gosti imali su priliku da učestvuju u pasulјadi, školi odbojke na pesku, izložbi slika, dečijoj likovnoj koloniji humanitarnog karaktera, a tokom današnjeg dana centralni događaj bila je sveta liturgija, kao i večernje bogosluženje.

Četvrtak, 28. jul 2022. godine, građani Srbije pamtiće po važnim odlukama koje će uticati na njihove živote. Samo u jednom danu, od ranog jutra pa do večeri nizale su se vesti o poskupljenjima, ali i odlukama kojima vlada pokušava da zauzda inflaciju. Ukratko - poskupeće struja, poskupele su pojedine vrste mesa, zamrznute su cene osnovnih namirnica, a cenu goriva nastavlja da kontroliše Vlada.

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom se produžava zamrzavanje cena pojedinih vrsta namirnica, ali se ova lista i proširuje. Tako se, do kraja avgusta, ograničava i maksimalna cena piletine u prodavnicama, pa će celo pile po kilogramu koštati maksimalno 299,99 dinara.

Istovremeno, već zamrznute cene četiri kategorije svinjskog mesa: od buta, plećke, vrata, kao i krmenadle sa kostima sada se uvećavaju. Pa će svinjski but, na primer, umesto 709 dinara, „po novom“ koštati 750,2 dinara.

Usvojena je i Uredbu o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica kojom je propisana maksimalna maloprodajna cena dugotrajnog mleka sa 2,8 procenta mlečne masti u pakovanju od jednog litra, kao i maksimalna marža koju trgovci mogu da zaračunaju, brašna tipa T- 400 glatko i T-500 u pakovanjima do pet kilograma, uključujući i pet kilograma, kao i ukupnu stopu marže, svinjskog buta i svinjske plećke bez kostiju, svinjskog vrata i svinjsku slabinu sa kostima.

Uredbom je, takođe, propisana maksimalna proizvođačka i maloprodajna cena svežeg pilećeg trupa, kao i ukupna stopa marže.

Maksimalna maloprodajna cena dugotrajnog mleka sa 2,8 odsto mlečne masti u pakovanju od jednog litra ne sme, po novoj uredbi, da prelazi 113,99 dinara, što je ista cena koja je važila i do sada.

Šećer - beli kristal u svim pakovanjima – ne sme da bude skuplji od 96,99 dinara po kilogramu, što je takođe nepromenjena cena u odnosu na važeću uredbu.

Brašno - cena brašna po važećoj uredbi nije bila precizirana. Tačnije, važilo je „opšte pravilo“ da trgovci moraju da ga prodaju po cenama koje su važile na dan 15. novembar 2021. godine.

Sada su uredbom precizno navedene cene za dve vrste brašna.

Brašno tip T-400 glatko, u pakovanjima do pet kilograma, ne sme da prelazi cenu od 84,7 dinara po kilogramu.

Maksimalna cena za brašno tip T-500 je, po novoj uredbi – 78,65 dinara po kilogramu.

U istoj uredbi navedeno je da su, privredni subjekti koji se bave proizvodnjom navedenih životnih namirnica, dužni da isporučuju proizvode u količinama koje ne smeju biti manje od prosečnih u poslednjih 12 meseci.

Članovi vlade usvojili su izmenjenu Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte čime je njeno trajanje produženo do 31. avgusta tekuće godine, a u cilju sprečavanja većih poremećaja i očuvanja životnog standarda građana Srbije.

Vlada je donela i odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte – olovni benzin, bezolovni benzin i gasna ulja za 15 odsto od objavljenih usklađenih iznosa akciza

Na sednici je za još sedam dana produžena i odluka o privremenoj zabrani izvoza Evro dizela EN 590.

Prosečna cena struje za kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama (domaćinstva i mali kupci) utvrđena je na osnovu maksimalno odobrenog prihoda i predviđenih količina električne energije za prodaju kupcima na garantovanom snabdevanju i iznosi bez poreza i taksi 8,144 dinara po kilovat satu (kWh) i veća je u odnosu na postojeću prosečnu cenu za 6,5 odsto.

Šta plaćate kroz račun za struju?

Račun za struju sastoji se iz nekoliko stavki. To su obračunska snaga u kilovatima, trošak garantnog snabdevača, naknada za povlašćene proizvođače električne energije, naknada za unapređenje energetske efikasnosti. odnosno za obnovljive izbore energije, akciza, PDV i obavezna taksa za javni medijski servis. Trošak garantnog snabdevača i obavezna taksa za javni medijski servis su fiksne, te koštaju 142,62, odnosno 299 dinara.

Ukoliko ste do sada trošili oko 300 kWh struje mesečno, vaš račun do sada iznosio je 3.137 dinara. Od septembra, kada dođe do primene novih cena, vaš račun za isti utrošak iznosiće3.278 dinara.

Ako ste veći potrošač, te ste trošili 400 kWh, to vas je do sada koštalo 4.100 dinara. Od prvog septembra, vaš račun za istu potrošnju električne energije iznosiće 4.299,5 dinara.

Vlada Srbije ograničila cene gasa

Cilj ove uredbe je ublažavanje posledica energetske krize u cilju zaštite privrede i građana koji su upućeni na korišćenje ovog energenta.

Energetski subjekti koji obavljaju delatnost snabdevanja prirodnim gasom i snabdevanja na veliko, prinuđeni su da ovaj energent uvoze po višestruko višoj ceni od cene iz novembra prošle godine.

Kako bi se obezbedila neophodna količina energenata za potrebe privrede i građanstva i nastupajuću grejnu sezonu, Vlada Srbije donela je odluku da se snabdevačima obezbediti pravo na nadoknadu razlike u ceni prirodnog gasa nabavljenog iz uvoza i cene prirodnog gasa iz uvoza koja se koristila za obračun cene za dalju prodaju snabdevačima, javnim snabdevačima i krajnjim kupcima za mesec novembar 2021. godine, kao i pravo na nadoknadu razlike u trenutnoj ceni prirodnog gasa proizvedenog u Republici Srbiji u odnosu na isti mesec prošle godine.

Izvor: nova.rs

Dana 30.07.2022, u banji Dávod se priprema noćno kupanje!

Luda zabava uz sve najbolje hitove i ples do ranih jutarnih časova. Cocktail party!  A za atmosferu će se pobrinuti naš DJ!

Svake jeseni Agencija za energetiku objavljuje relativne odnose troškova domaćinstva za grejanje u zavisnosti od vrste ogreva.

Prošle zime najjeftinije je bilo grejanje na prirodni gas. Za grejanje stana od 60 kvadrata na 20 stepeni tokom 16 sati dnevno, 180 dana za grejanje na gas trebalo je u proseku potrošiti 42.100 dinara.

Najskuplje je bilo grejanje na električni kotao, što je koštalo 141.500 dinara.

U međuvremenu svet je pogodila energetska kriza što se odrazilo i na cene grejanja.

Na bazi kalkulacije AERS-a, Danas je napravio računicu troškova grejanja naredne zime prema trenutno važećim cenama ogreva i računajući najavljena poskupljenja nekih energenata.

Sudeći prema rezultatima oko 100.000 domaćinstava koji se greju na pelet nalazi se u neobranom grožđu pošto je ono ubedljivo najviše poskupelo, a s druge strane pokazalo se po ko zna koji put da je najjeftinije se grejati tamo gde država subvencioniše.

Grejanje stana iz primera na drveni pelet je prošle godine koštalo 71.800 dinara i recimo bilo je jeftinije od grejanja sa TA peći koja se dopunjava danju.

Po sadašnjim cenama od 380 evra za tonu pelet se katapultirao skoro na vrh liste najsupljih energenata.

Za grejanje stana od 60 kvadrata ako se sada kupi ovaj ogrev biće potrebno čak 112.000 dinara ili 56 odsto više nego prošle zime.

Treba dodati da je i prošle zime u odnosu na prethodnu pelet već poskupeo 22 odsto u proseku.

Tako su domaćinstva koja su progutala priču o tome kako država ima ogromne količine biomase i kako je prelazak na pelet kao obnovljivi izvor energije jedan od energetskih ciljeva debelo udarena po novčaniku.

U međuvrenu cena struje se nije menjala, a čak i ako uzmemo u obzir da bi mogla da poskupi do 10 odsto, kako je najavio predsednik Srbije, to znači da bi grejanje sa TA peći koja se puni samo noću koštalo oko 61.500 dinara, dok bi grejanje sa TA peći uz dopunjivanje danju koštalo 86.130 dinara.

Nedavno je odobreno povećanje cene prirodnog gasa za devet odsto, što znači da bi naredne zimske sezone grejanje na plavi energent moglo da košta 45.900 dinara.

Treba reći da je cena proizvodnje električne energije, a posebno uvozna cena daleko od one po kojoj se prodaje građanima i da će to na ovaj ili na onaj način biti nadoknađeno iz budžeta. Slično je i sa gasom, za koji je država prošle zimske sezone platila skoro pola milijarde evra da pokrije gubitak Srbijagasa i nadoknadi razliku između uvozne i prodajne cene.

Značajan rast cena zabeležilo je ogrevno drvo. Sada se cene kubika skupljeg drveta kreću oko 80 evra ili oko 9.500 dinara dok je prošle godine cena bila oko 7.000 dinara. Tako je i trošak za grejanje našeg hipotetičnog stana skočio sa prošlogodišnjih 68.600 dinara na više od 92.000 dinara ove zime.

I ugalj kao i druga čvrsta goriva je značajno poskupeo. Sirova Kolubara je prošlog oktobra koštala 8.100 dinara za tonu, a danas je preko 11.000 dinara. Isto važi i za kvalitetnije vrste uglja, na primer mrki ugalj Banovići je u oktobru 2021. koštao 15.200 dinara a sada oko 24.000 dinara.

Tako će grejanje ove zime ako se sada nađe i kupi sirova Kolubara koštati 72.000 u odnosu na 52.000 dinara prošle zime, a u slučaju Banovića grejanje ove zime će poskupeti sa 49.200 na 76.800 dinara, na našem primeru.

*AERS: Troškovi energije za grejanje stambenog prostora-grejna sezona 2021/2022.
** Kalkulacije autora prema aktuelnim cenama

S druge strane, pariteti cena ogreva u Austriji su prilično različiti od onog što važi u Srbiji.

Za grejanje stana u Austriji najskuplje je koristiti struju. Kilovatsat košta 22,67 evrocenti, prema podacima s početka jula.

Iza struje je lož ulje sa 15,76 evrocenti po kilovatčasu, pa zatim prirodni gas koji košta devet evrocenti po kilovatčasu i na kraju pelet sa 8,99 evrocenti po kilovatčasu.

Izvor: danas.rs