Sombor.info

U potrazi ste za novim zaposlenjem? Ako ste već bili na jednom ili više razgovora za posao, onda zasigurno znate da na njima mnogo potencijalnih poslodavaca redovno postavlja ista pitanja. Ipak, uprkos toj činjenici, mnogo ljudi se na takvim razgovorima pojave nepripremljeni, odnosno bez unapred smišljenih odgovora. Važno je znati da ćete se, ako se na njih pripremite i smislite dobar odgovor, smestiti korak ispred ostalih kandidata koji se sa vama takmiče za isti posao.

Predstavljamo 10 pitanja koja se najčešće postavljaju budućim zaposlenima, piše portal Lediesin.ba, prenosi eKapija.

Možete li reći nešto o sebi?

Gotovo svaki intervju za posao započinje ovim pitanjem. Ono na što treba da mislite jeste da odgovor treba da bude zanimljiv i kratak, ali i pun poslovno korisnih informacija. Ukratko pojasnite vaše obrazovno i poslovno iskustvo u nekoliko rečenica. Spomenite sve osnovne informacije koje su relevantne za posao za koji konkurišete jer ćete tako pokazati poslodavcu vaš entuzijazam za određeno zanimanje. Sve ostale, za ovaj razgovor nepotrebne informacije poput na primer o vašem zdravstvenom ili ljubavnom životu, nemojte spominjati prilikom prvog susreta.

Smatrate li se uspešnom osobom?

Tačan odgovor na ovo pitanje jeste uvek "da". S ovim odgovorom ćete svakako pokazati svoje samopouzdanje i svest o sopstvenim kvalitetama. Međutim, nikada nemojte u razgovoru za posao pružiti odgovor od jedne reči, već konkretno u ovom odgovoru odmah i navedite razloge i obrazložite zašto se smatrate uspešnim. Na primer, možete reći kako ste ranije postavili određene ciljeve u životu i da ste većinu njih već ispunili. Napomenite kako ipak niste dosegnuli vrhunac uspeha i pojasnite zašto bi vas ovo novo poslovno mesto približilo tome.

Volite li timski rad?

S ovim pitanjem uvek treba biti oprezan, a odgovor se uvek tiče pozicije za koju konkurišete. Važno je stoga pokazati kako bez problema možete odlično funkcioniisati u grupnim poslovima, komunicirati i sarađivati s drugima i pritom zajednički ostvariti odlične rezultate. Međutim, važno je pritom dati poslodavcu do znanja da cenite mogućnost da svoje veštine i znanja podelite s drugima, ali da bi rezultat bio jednako dobar i da samostalno obavljate zadatak. Kako biste pružili tačan odgovor, savetujemo da kažete kako uživate u timskom radu, ali da se ne bojite sami preuzeti odgovornost za pojedine radnje. Bilo bi dobro kada biste mogli navesti neke primjere iz prijašnjeg radnog iskustva koji bi pokazali koliko ste u oba načina rada bili uspješni.

Možete li nabrojati neke vaše mane i vrline?

Teško je na intervjuu u kojemu se morate predstaviti u najboljem izdanju govoriti o svojim manama. Stoga je umerenost u ovom slučaju najbolja osobina. Naime, nemojte nikako reći "često se uzrujam ako nešto ne napravim onako kako sam planirao", već radije malo izokrenite konstrukciju rečenice te recite "često se borim s perfekcionizmom, ali učim kako da prihvatim konstruktivnu kritiku". Kada govorite o vrlinama, svakako spomenite onu kojom se ponosite, a koja je blisko povezana s radnim mestom. Svakako navedite primer iz ranijeg radnog iskustva kada je ta vrlina uticala pozitivno na neke vaše poslovne odluke i uspehe.

Kako ste se slagali s prethodnim poslodavcem?

Kod ovog odgovora je najvažnije zapamtiti da bude pozitivan. Nikako se nemojte žaliti na bivšeg poslodavca, čak i ako se doista niste dobro slagali. Ako ste imali neke probleme, radije se prilikom odgovaranja usresredite na to da spomenete što ste vi u takvoj situaciji učinili kako biste problem rešili.

Snalazite li se dobro u stresnim situacijama?

Svakako recite kako stresne situacije rešavate na kreativan način. Na primer, možete reći kako prilikom uzrujavanja odvojite od kolega na pet minuta i rešavate sudoku ili ukrštenicu te se tako umirite. Savršeno je prihvatljivo reći kako se jednostavno i dobro nosite sa stresom i navedite primer kojim ćete to i podupreti. Nikako nemojte reći da se ne snalazite dobro u stresnim situacijama, čak i ako je to uistinu tako.

Čime ste se bavili dok ste bili nezaposleni?

Ljudi koji traže posao su itekako dobro svesni da ne živimo u vremenu kada je jednostavno pronaći posao pa stoga često ni ne smišljaju šta odgovoriti na pitanje o tome kako su proveli vreme dok nisu radili, a to je upravo ono što poslodavce zanima. Ako odgovorite da ste se izležavali kod kuće i gledali televizor, verovatno time nećete ostaviti dobar utisak na poslodavca. Oni traže marljive i snalažljive zaposlene pa je bitno da se tako i predstavite ako želite novi posao. Ako ste slobodno vreme provodili kod kuće brinući se o vaspitanju dece, onda se usredotočite na to da istaknete osobine koje ste stekli kao domaćica, a koje možete primeniti u novoj radnoj poziciji.

Koliku platu očekujete?

Ovo je najčešće vrlo "škakljivo" pitanje koje se budući zaposleni često boje da postave poslodavcu, ali i poslodavac budućem zaposlenom. Pitanju možete pristupiti na dva načina. Jedan od njih je da "zaobiđete" pitanje i kažete nešto u smislu kako umesto da razgovarate o plati, više želite raspraviti o tome šta se sve od vas očekuje na radnom mestu pa tek onda u skladu s tim možete govoriti o konkretnim iznosima. Osim toga, možete odgovoriti i kako smatrate da bi neko s vašim iskustvom i obrazovanjem trebalo da dobije tome primerenu platu. Naravno, pre samog razgovora za posao, raspitajte se koliki je realan iznos prosečne plate za radno mesto. Takođe dodajte kako ste voljni po tom pitanju biti fleksibilni i raspraviti o detaljima ako vam se ponudi radno mesto.

Šta je vaš posao iz snova?

Alternativa ovom pitanju glasi "šta tražite i očekujete u ovom poslu?". Ovde u principu treba da pojasnite kako je reč o poslu za koji se prijavljujete, ali bez izravnog spominjanja tog zanimanja. Na primer, ako se prijavljujete za poziciju menadžera u ekološki osvešćenoj kompaniji, onda biste mogli reći kako vam je san raditi poslove koji doprinose očuvanju životne sredine.

Imate li kakvo pitanje?

Velika greška koju možete napraviti jeste da odgovorite s "ne" na ovo uobičajeno pitanje na kraju gotovo svakoga intervjua za posao. Poslodavci bi negativni odgovor mogli povezati s nedostatkom interesa za radnju poziciju na koju se natičete. Pre samog intervjua, razmislite o nekim opštim pitanjima o poslu i kompaniji koje biste mogli postaviti ako se to od vas bude tražilo. Važno je stoga da s pažnjom tokom intervjua slušate što sve poslodavac govori, kako ne biste postavili neko pitanje na koje vam je on već dao odgovor.

Na osnovu izveštaja o ispitivanju površinske vode i stručnog mišlјenja Zavoda za javno zdravlјe Sombor, utvrđeno je da voda na kupalištu Korlatoš u Bezdanu nije zdravstveno ispravna za kupanje zbog mikrobiološke neispravnosti.

Ispitivanjem je utvrđeno da voda ne ispunjava uslove iz Pravilnika o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda i Uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje, te je na osnovu ovoga sanitarni inspektor Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo doneo rešenje o zabrani kupanja na kupalištu Korlatoš.

Zabrana kupanja traje dok se ne utvrdi da voda odgovara svim propisanim uslovima.

Rešenje o zabrani kupanja na kupalištu Korlatoš možete da pogledate na sledećem linku: Rešenje o zabrani upotrebe vode za kupanje na kupalištu Korlatoš (13.07.2022.)

Četvrti Somborski filmski festival počeo je u utorak uveče uručenjem nagrade "Specijalni Ernest" glumcu Svetozaru Cvetkoviću i prikazivanjem filma "Strahinja Banović". 

Na svečanosti u Atrijumu gradske kuće u Somboru, Cvetković je rekao da je bio prilično u šoku kad su mu javili da je dobitnik nagrade Somborskog filmskog festivala "za dosadašnji i budući doprinos dobrim filmovima".

"Najlepše u ovom poslu je kad vam dođu vesti kojima se uopšte niste nadali i čini vam se da zapravo ne poznajete te ljude koji su se odlučili da vam daju jednu takvu nagradu i onda to tako godi sujeti", rekao je Cvetković.

Nagradu "Specijalni Ernest" Cvetkoviću je uručio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

Pored "Strahinje Banovića" reditelja Stefana Arsenijevića, koji je u takmičarskoj selekciji, prvog dana festivala prikazani su i filmovi "Pucnji u Marseju" Gordana Matića i "Prolećna pesma" Natalije Avramović.

Povodom selekcije "Panorama kratkih austrijskih filmova", specijalni gost festivala bio je direktor Austrijskog kulturnog foruma Adrijan Fajks koji je pozvao publiku da isprati bogat ovogodišnji program.

Prvog dana festivala otvorena je izložba "Vek i po srpske glume" u saradnji sa u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti iz Beograda, koja kroz dokumente, fotografije, video i audio materijale podseća na istorijski razvoj srpske dramske škole.

Somborski filmski festival traje do 15. jula, a ulaz na sve programe je slobodan.

Izvor: RTV

Obaveštavamo građane da će u četvrtak 14.07.2022. godine preduzeće „ORIS“ doo u saradnji sa „Ciklonizacija“ AD izvšiti kombinovani tretman odraslih komaraca iz vazduha i sa zemlјe u gradu Somboru.

Tretman iz vazduha će se vršiti po rubnim delovima grada u predvečernjim časovima, aktivne materije su lambdacihalotrin i deltametrin. Preparati su štetni za pčele te je potrebno da se košnice zatvore ili izmeste najmanje 5 km od mesta tretiranja.

Deveti po redu Međunarodni turnir u rukometu na pesku “Beach Handball Tournament Apatin 2022” biće održan 16. i 17. jula na novoj lokaciji, jezero “Arka” (bivša “Zelena glava”). Na turniru će nastupiti do petnaest seniorskih ekipa u muškoj i ženskoj konkurenciji, a ove godine će se takmičiti i mlađe kategorije. Svoj dolazak su potvrile seniorske ekipe iz Novog Sada, Beograda, Slavonskog Broda, kao i brojni timovi iz okruženja.

Početak turnira je zakazan za 10 časova, a prvog dana će biti igrani mečevi razigravanja dok je nedelјa, 17. jul rezervisana za polufinala i finala. Ulaz za gledaoce je besplatan.

U subotu, 16. jula na istom mestu će biti održano međunarodno takmičenje u kuvanju paprikaša od divlјači.

Izvor: Radio Dunav

Koja žena ne sanja o lepoj, zdravoj, sjajnoj i privlačnoj kosi? Ipak često zaboravimo da obratimo pažnju na to da izgled kose može da bude upozorenje na neke zdravstvene probleme.

Jureći dobru frizuru ili privlačnu boju kose ne obraćamo pažnju na neke propratne signale koje kosa može da nam pošalje i koji svakako mogu da budu alarm da nešto nije u redu sa našim zdravljem.

Nije naravno uvek slučaj da kosa bude slika i prilika našeg zdravstvenog stanja. Naravno da će kosa ako se često izlaže toploti ili farbanju nužno postati suva, tanka i lomljiva. Tako da previše tretiranja kose raznim preparatima može da dovede do mehaničkog oštećenja same vlasi i da to naravno ne bude nikakav signal da nešto nije u redu sa našim zdravljem.

Šta pati u samoj vlasi kose?

Struktura kose nije ujednačena. Kosa je sastavni deo našeg organizma. Ona svojim korenom ulazi duboko u sam sloj dermisa a tu se nalazi i folikul dlake(praznina odnosno čašica u kojoj se dlaka rađa). U samom folikulu dlake nalaze se ćelije koje se dele i formiraju strukturu od posebnog proteina koji se zove keratin i on čini 78% kose.

Sam keratin je tvorevina organizma, kao što je naravno i kosa slika i prilika stanja čovekovog tela. Prema tome, ako nešto nije u redu sa zdravljem – kosa će dati znak. Potrebno je samo da znate da prepoznate.

Tri sloja kose-slika tela iznutra

Vlas kose ima tri sloja, ta tri sloja su svakako mogući pokazatelji nekih zdravstvenih problema u ljudskom telu.

Unutrašnji sloj dlake je tzv. medulla

Ovde ulaze hranljivi sastojci iz organizma, pa samim tim ako je kosa suva, brzo puca i deluje nezdravo bez obzira na sav trud koji se oko kose napravi. Postoji mogućnost da ishrana nije adekvatna i da vam nedostaju kako vitamini tako i minerali u ishrani.

Srednji sloj tzv. korteks

Ovaj sloj zauzima 90% ukupne debljine dlake, bogat je proteinima i tu se nalazi i melanin tj. pigment koji je odgovoran za boju same kose. Ako kosa nema sjaj i punoću onda je to slika i prilika nedostatka vitamina u ishrani.

Treći sloj je spoljna školjka odnosno kutikula

Kutikula pokriva kosu poput ploče. Ako je kosa elastična, glatka i sjajna onda je količina vode u kutikuli a samim tim i u organizmu dovoljna. Ako kosa nije takva onda je to jasan znak da postoji nedostatak vode u organizmu tj. dehidratacija.

Pored ova tri sloja kose koji nagoveštavaju i ukazuju na probleme sa organizmom veoma je važan i sebum. Sebum je bukvalno rečeno masnoća koju izlučuje naše telo.

Naravno da je jako važno da se sebum pravilno luči u organizmu. Ako je kosa zdrava onda je i količina sebuma u njoj na normalnom nivou. Ako je kosa sa druge strane jako masna i teško je održavate onda vaš organizam izbacuje previše masti,  pa se i sebum u samoj kosi gomila, a reflektuje se kroz masnu kosu koju je teško održati čistom i urednom.

Mnogo je bolesti i same kose kao što je, na primer, saboreja odnosno hronično zapaljenje kože glave. Ipak jako dobra i važna vest je da saboreju rešava šampon. Kozmetologija i dermatologija su napredovale i napreduju svakoga dana tako da je bogat i šarenolik izbor koji nam se nudi kroz razne šampone, pakovanja… Kosa se može uspešno izlečiti ako se nadje prava formula i ako se tome posvetite.

Naravno, nas sada više intresuju konkretne organske bolesti na koje može da nas upozori zdravstveno stanje kose.

Koje to organske bolesti i stanja kvare strukturu kose?

Šta to može da se dešava u telu, da vam ne stvara tegobe i probleme, a da opet “tinja” u vama? Postoje stanja i bolesti koje možete u prvoj fazi prepoznati po kvalitetu i stanju kose.

Anemija – nedostatak gvožđa

Anemija, malaksalost i pospanost su slika i prilika nedostatka gvožđa. Ipak, nije u svakom slučaju takva klinička slika. Nekada se neostatak gvožđa u organizmu pokaže tek nakon vađenja krvi. Ovde kosa može da bude jedan od jasnih pokazatelja da nešto nije u redu.

Ako je kosa suva, krta i lomljiva onda ne bi bilo loše da prekontrolišete  svoju krvnu sliku, i to posebno količinu gvožđa. Razne dijete, ekstremno i naglo mršavljenje može dovesti do kompletnog narušavanja dobre krvne slike, a samim tim i do loše kose kojoj takođe nedostaje gvožđe. Uz to telesnu anemiju prati i pojačano opadanje kose.

Dijabetes

Dijabetes je današnja savremena bolest i praktično je svaki treći čovek ima. Kosa može dati jasan znak da možda nije baš sve u najboljem redu kada je u pitanju regulacija nivoa šećera u krvi. Kod dijabetesa i insulinske rezistencije se javlja problem sa cirkulacijom i dotokom krvi u koren dlake. Tako da opadanje kose, a često i veoma slab ili nikakav rast kose može biti slika i prilika dijabetesa.

Hronični stres

Svi smo mi pod stresom i nije to nikakav nov podatak. Koliko god se mi sami trudili da budemo smireni i pribrani, uvek se nađe neko ili nešto da nam pomeri tlo pod nogama. Stres je prisutan i ne može se pobeći od toga.

Ali ako ste konstantno pod stresom i ako ne znate kako sa njim da se izborite onda ćeš definitivno imati problem sa opadanjem kose. Kod hroničnog stresa javlja se opadanje kose na pečate (alopecija) ili dolazi do proređivanja kose.

Loša i neuredna ishrana

Kosa se hrani mineralima i vitaminima iz tela. Upravo zato ako dođe do poremećaja u ishrani i ako ne unosite dovoljno hranljivih materija, kosa će patiti i neće izgledati ni zdravo ni lepo ni negovano. Ako  telo pati za nekim vitaminom iz hrane onda će kosa biti tanka, delovaće iskrzano, a nije isključeno ni da pojačano opada.

Upravo zato ekstremne dijete i naglo mršavljenje pogađaju kosu i biće potrebno jako puno vremena da vrati stari sjaj.

Infekcije

Razne infekcije koje nastaju u telu, kao što su bakterijske ili gljivične, koje daju spore simptome mogu se prvo primetiti na kosi. Usled infekcija dolazi do opadanja kose, kosa je krta i izgleda istrošeno.

Autoimune bolesti

Autoimune bolesti koje su poznate kao veoma podmukle i koje se jako kasno ispoljavaju kroz svoje jasne simptome mogu da se pokažu u prvom talasu na primeru kose. Jedna takva bolest koja dovodi do oštećenja kose i opadanja kose je i lupus. Pored lupusa mnogo drugih bolesti iz spektra autoimunih bolesti mogu da svoje prve znake pokažu kroz opadanje kose.

Odgovor na pitanje koje je u naslovu je jasan, kosa svakako može da ukaže na mnoge zdravstvene probleme. Zato vodite računa o svom zdravlju, naravno i o svojoj kosi. Obratite pažnju na promene i na signale koje vam kosa šalje, mogu vam biti od velike koristi.

Lujza Hej:
“Poremećaj: vitiligo.
Uzrok: nepripadanje. Osoba ima osećaj da se nalazi izvan svih i svega.”

To bi, ukratko, mogla biti jedna od definicija vitiliga.

Sa vitiligom niste sigurni ni u šta.

Niste sigurni zašto je došao, ne znate da li će se proširiti, ne znate kako da ga se rešite.

Ono što zasigurno znate je da okolina ne razume vitiligo. Primećujete poglede, primećujete neznanje… A iz neznanja se rađaju teorije.

Da li je vitiligo prenosiv? Da li je opasan? Da nije šuga? Zašto imaju fleke, kakva je to bolest?

Lakše je stvoriti teoriju, nego se informisati.

Lakše je povrediti čoveka, nego ga lepo pitati. Zašto bismo pitali, kada možemo sami smisliti odgovor?

Vitiligo je poremećaj prilikom koga dolazi do pojave belih fleka po telu. Razlikuje se po tipovima, a uzrok je još uvek nepoznat. Nije prenosiv, nije zarazna bolest, samo gubitak pigmenta. Ne boli. Po MKB (međunarodna klasifikacija bolesti) šifra dijagnoze vitiliga je L80. Često se naziva stanjem, a ne bolešću.

Dešava se da je povezan sa drugim autoimunim poremećajima. Svetski dan osoba sa vitiligom obeležava se svakog 25, juna, u čast uspomene na Michael Jacksona, jednog od najpoznatijih ljudi sa vitiligom.

Nauka napreduje, ali nedovoljno u slučaju vitiliga, jednostavno nije interesantan. Nije isplativ za farmaceutske kuće, jer sa njim živi jednocifren procenat ljudi. Posebnih ljudi.

Ljudi koji su emotivniji od drugih, zato su ga i dobili.

Ljudi koji su u vašem okruženju i svakodnevno se nadaju da, kada izađu iz kuće, neće sresti poglede i komentare.

To im ne treba! Treba im razumevanje i podrška. Treba im da ih prihvatite takvima kakvi jesu, da ih ne zagledate.

Najviše od svega im treba da im nikada ne kažete :”Ma, to ti nije ništa strašno, ali je neizlečivo.”

To ionako slušaju svaki dan, što je najgore, često i od najstručnijih ljudi. A ništa nije neizlečivo. Neizlečivo ne postoji!

Sama sam svedok tome i poznajem mnogo ljudi koji su pobedili to “neizlečivo”. Do tog momenta borite se sa njima, pružite im ruku, ne gurajte ih. Roditeljima dece sa vitiligom nemojte govoriti da se ne nerviraju što će im dete biti šareno, jer postoje mnogo teže bolesti.

Verujte, njima je vitiligo već dovoljno težak. Pogledi bole. Bolelo je i mene dok sam bila jedan od tih roditelja.

Moj sin danas nema vitiligo, mi smo se izborili. Za sve one koji se još uvek bore… Olakšajte im tako što ćete svoju okolinu naučiti da razume.

I da prihvati. Da voli, kao što se mogu voleti i ljudi bez fleka. Jedna flekica manje ili više, srce je isto.

Četvrti Somborski filmski festival biće održan od 11. do 15. jula u organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor.

Ovogodišnjim sloganom “Tragom snova Ernesta Bošnjaka“, kako se u najavnom saopštenju napominje, Festival podseća i jasno usmerava ka delu i opusu značajnog pionira filma na ovim prostorima. Somborac Ernest Bošnjak bio je osnivač jugoslovenske kinematografije, prvi jugoslovenski snimatelj, reditelj i producent, koji je 1906. doneo u Sombor kino-projektor i otvorio bioskop. Nekoliko godina kasnije i sam je počeo da snima filmove, a za zasluge u razvoju jugoslovenskog filma dobio je državnu penziju.

Dobitnik nagrade “Specijalni Ernest” Somborskog filmskog festivala za dosadašnji i budući doprinos dobrim filmovima je Svetozar Cvetković, a priznanje će mu biti uručeno na svečanosti otvaranja.

- Somborski filmski festival je od svog osnivanja 2018. godine zamišljen da neguje vrednosti sredine koju nastanjuje dvadeset i jedna nacionalnost. U takvom okruženju Festival se trudi i radi na podsticanju tolerancije, ravnopravnosti i slobode. Uporište našeg Festivala je u vizionarskom filmskom radu Erensta Bošnjaka, pioniru jugoslovenskog filma, po kojem sve nagrade nose ime - rekla je direktorica Somborskog filmskog festivala Vesna Šašić.

Po rečima selektora Dejana Dabića ove godine se kao jedna od vodećih tema nameće tretiranje mita.

- Jednima mit služi kao inspiracija, kao u nagrađivanom filmu koji otvara festival “Strahinja Banović” reditelja Stefana Arsenijevića (gde afrički migranti zauzimaju mesta junaka iz srpske epske poezije), drugi pokušavaju da svoje srednjovekovne junake približe mitu, za koji su oni, sticajem okolnosti ostali anonimni, kao u debitantskom filmu Gorana Nikolića “Heroji” iz Selekcije filmova mladih autora, a ima i takvih filmova koji se razračunavaju sa savremenim ili bolje reći, mitovima iz bliske prošlosti, kao u hrvatskom filmu “A bili smo vam dobri” višestruko nagrađivanog reditelja Branka Šmita, o ratnim veteranima koji se ne mire sa sadašnjicom, izneverenim očekivanjima i korupcijom - navodi Dabić.

Posetioci će moći da pogledaju ova, ali i druga ostvarenja koja su svrstana u pet selekcija: Glavni program, Kad bi Sombor bio Holivud, Panorama austrijskog filma, Selekcija filmova mladih autora i Filmski matine za decu, a u okviru pratećeg programa će biti održavane promocije knjiga i koncerti.

Prva projekcija na Festivalu zakazana je za 11.jul, kada će u okviru predfestivalskog programa biti prikazan film “Leto kada sam naučila da letim”, reditelja Raše Andrića.

Festival zvanično počinje 12. jula filmom “Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića koji će biti prikazan u Atrijumu Gradske kuće. Tokom prvog dana posetioci će moći da pogledaju i izbor kratkih austrijskih filmova koji su prikazani na domaćim i međunarodnim filmskim festivalima, a zatim ih očekuje projekcija filma “Pucnji u Marseju” Gordana Matića.

- Kao što je Ernest Bošnjak umeo da kombinuje različite vidove umetnosti - od plesa do filma, nadamo se da smo i mi uspeli da iskombinujemo zanimljiv i intrigantan festivalski program dugometražnih i kratkometražnih, igranih i dokumentarnih filmova za sve one koji se osećaju kao duhovni potomci velikog Ernesta Bošnjaka - poručio je budućim posetiocima selektor Dejan Dabić.

Izvor: blic.rs

Prošla je 101 godina od kada su vaterpolisti Somborskog sportskog udruženja postali prvi šampioni Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a ovaj sport je u vojvođanski grad stigao još 1905. godine po nalogu austrougarskih vlasti.

Na Štrandu na Velikom bačkom kanalu toplog julskog dana tek nekoliko Somboraca sedi na tribinama pokraj ograđenog bazena, dok na drugoj obali velike radne mašine ogromnim kašikama čiste korito kanala.

Pre više od veka, slika je bila potpuno drugačija - na obe obale stajale su stotine stanovnika Sombora, tada slobodnog kraljevskog grada Austrougarske monarhije, i bodrili vaterpoliste, nove gradske ljubimce, koji su prvi zaigrali ovaj sport na teritoriji bivše Jugoslavije.

Prva lopta za vaterpolo u Sombor je stigla iz Budimpešte 1905, a vaterpolisti Somborskog sportskog udruženja (SSU), osnovanog 18 godina ranije, odigrali su prvu utakmicu kod „Kupatila ispod stare kruške" na Velikom bačkom kanalu.

Tada je „pokrenuta vaterpolo priča na ovom prostoru", priča koja će jugoslovenskom i srpskom sportu u narednih 117 godina doneti stotine medalja, kaže Aleksandar Dimitrijević, bivši plivač i vaterpolista iz Sombora, a danas predsednik Plivačkog i vaterpolo kluba „Polet", koji je nastavio tradiciju vaterpolista SSU.

„Toliko se tada omasovio ovaj sport u Somboru, da smo mi ubrzo imali toliko vaterpolo ekipa iz istog grada, koje su kasnije išle svuda da igraju u okolini", prepričava Dimitrijević za BBC na srpskom.

Prvi veliki uspeh za somborske vaterpoliste stigao 1912, kada je njihov tim postao prvak tadašnje Južne Mađarske, dela Austrougarske koji je obuhvatao Bač-Bodrošku županiju, Vojvodinu i manje delove današnje Mađarske, navodi se u knjizi „PVK Polet 1887-1907-2017" somborskog novinara i hroničara Dušana Kolundžije.

Kao i mnoge druge stvari, i vaterpolo je stao tokom Prvog svetskog rata.

Posle rata, u novoformiranoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca Sombor je postao vaterpolo prestonica i igrači iz ovog bačkog grada bili su prvi šampioni zemlje 11. jula 1921, kada na Bledu nisu dozvolili ni gol konkurenciji.

Jugoslovenski i srpski reprezentativni vaterpolo je u međuvremenu postao bogatiji za 94 medalje sa najvećih takmičenja, a prvi gol za reprezentaciju tadašnje Kraljevine Jugoslavije postigao je još jedan Somborac, Nenad Popović, navodi se u tekstu lista Politika.

Kako je vaterpolo stigao u Sombor

Za osnivanje Somborskog sportskog udruženja zaslužna je Marija Terezija, koja je u tadašnji slobodni kraljevski grad monarhije kojom je upravljala, slala činovnike, koji će raditi u carskoj administraciji, a paralelno Somborce podučavati sportskim disciplinama.

U kući porodice Turski, tada ugledne somborske familije, 1887. godine osnovano je udruženje i u jednoj prostoriji postavljene su gimnastičke sprave, a prvi članovi pretežno su se bavili gimnastikom i mačevanjem, navodi se u knjizi Dušana Kolundžije.

Dve godine kasnije, članovi SSU su počeli organizovano da se bave i plivanjem, kaže Aleksandar Dimitrijević.

„To se sve dečavalo na Velikom bačkom kanalu, ovde u Somboru, a te 1889. je napravljena prva plivačka trka na tri kilometra, koja je sada čuvena i održava se i danas", prepričava predsednik PVK Polet.

Vaterpolo je ipak morao da sačeka 20. vek, na čijem je početku jedan Mađar iz Budimpešte promenio istoriju somborskog, srpskog i jugoslovenskog sporta, donevši u varoš loptu za vaterpolo.

„Jedan od ljudi koji su stigli u Sombor bio je Ištvan Jonaš, mađarski plivač i vaterpolista, koji je igrao za Budimpeštu", prepričava Dušan Kolundžija, autor knjige o somborskom vaterpolu, za BBC na srpskom.

Plivačka i vaterpolo sekcija sportskog udruženja osnovana je dve godine kasnije, Jonaš ju je predvodio, a sportom su se bavili uglavnom somborski studenti koji su se vratili iz Budimpešte, dodaje ovaj novinar u penziji.

Igralo se na Velikom bačkom kanalu, u Kupatilu ispod stare kruške, nedaleko od današnjeg Štranda, koji je izgrađen 1914. godine i od tada je bio dom somborskih vaterpolista.

„Tada su se klubovi međusobno takmičili i u plivanju i u vaterpolu, nisu bile odvojene discipline, a interesovanje je u Somboru bilo tako veliko, da su obale kanala sa obe strane bile prepune", opisuje Kolundžija, koji je poznavao neke od prvih somborskih vaterpolista.

Ubrzo je zainteresovanost omladine za ovaj sport dalo rezultate, pa je SSU postalo šampion Južne Mađarske u vaterpolu 1912, navodi se na sajtu PVK Polet.

„U južne krajeve se računalo sve ono što je danas Vojvodina i neki manji južni delovi današnje Mađarske.

„Sportovi u Mađarskoj su bili razvijeniji, pa je tamošnja vlast, da ne bi sa mađarskim sportistima mešali takmičare iz krajeva na jugu monarhije, osnovala prvenstvo Južne Mađarske", objašnjava Dušan Kolundžija.

Prvo prvenstvo Jugoslavije: Ako najbrže plivaš, ne možeš da izgubiš

Usledio je Prvi svetski rat, kada se vaterpolo u Somboru nije igrao, a posle primirja u mirne vode Velikog bačkog kanala ušli su i momci sa belim kapicama.

Počeli su da se osnivaju i drugi plivački i vaterpolo klubovi širom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a posebno na Jadranu i pored velikih reka - u Rijeci, Karlovcu, Ljubljani i Zagrebu.

Prvo prvenstvo, koje je okupljalo i plivače i vaterpoliste, organizovano je na Bledu u današnjoj Sloveniji 1921, učestvovalo je 120 sportista, a vaterpolisti iz Sombora postali su šampioni, navodi se na sajtu Poleta, kluba koji je nastavio tradiciju SSU.

Iste godine osnovan je i Jugoslovenski plivački savez (JPS) na konstitutivnoj sednici održanoj 2. oktobra u Zagrebu.

Ipak, vaterpolo koji se tada igrao bio je značajno drugačiji nego danas, napominje Dušan Kolundžija.

„Igralo je sedam igrača bez prava zamene, za loptu se plivalo na početku utakmice i drugog poluvremena, ali i posle svakog gola, pa ste imali ogromnu prednost ako ste imali najbrže plivače.

„Ako vi svaki put imate loptu posle gola i imate Đorđa Lugumerskog, tada najboljeg šutera koji davao mnogo golova, jasno je kako su Somborci dominirali i osvojili titulu bez primljenog gola", kaže on.

Do 1924. godine, Somborci su sakupili tri titule prvaka države, a samo 1923. godine im to nije pošlo za rukom.

Razlog je jednostavan - Đorđe Lugumerski, najbolji golgeter, i Đerđ Sentđerđi, višestruki prvak i rekorder tadašnje države u plivanju, koji je igrao i vaterpolo, te godine su služili vojni rok, navodi se u knjizi „PVK Polet".

Njih dvojica su tada bili među najboljim vaterpolistima u Kraljevini SHS, o čemu svedoči i događaj iz iste godine, kada je državna reprezentacija pozvana na takmičenje u švedskom Geteborgu, povodom proslave 620 godina postojanja tog grada.

Iz JPS su zatražili od vojske da Lugumerskog i Sentđerđija oslobodi obaveza na nešto više od mesec dana, ali zahtev je odbijen.

Reprezentacija tada nije otputovala za Švedsku, jer su procenili da „nemaju šta da traže bez njih dvojice", kaže Dušan Kolundžija.

„Kako naše nastojanje da dva najbolja igrača dobiju u svrhu putovanja odsustvo nije urodilo uspehom, to je savez bio prinuđen da odustane od odaslanja vaterpolo momčadi", navodi se u prepisci JPS i SSU iz 1923.

„Jedan slabiji tim, pogotovo bez Lugumerskog, ne bi mogao dovoljno zastupati boje naše države", dodaje se u obrazloženju.

Sombor do Argentine i noć kada je Lugumerski preplivao Dunav

Pored toga što su slovili za najbolje vaterpoliste u kraljevini, iza Đorđa Lugumerskog i Đerđa Sentđerđija ostalo je nekoliko priča, koje se u Somboru prenose kroz generacije, a sakupio ih je novinar Dušan Kolundžija.

Autor knjige o istoriji somborskog vaterpola za Lugumerskog kaže da je istovremeno bio „veliki golgeter i sidraš koji se nadavao golova na svim prvenstvima".

Istovremeno, van bazena je bio „veliki šeret uz koga su uvek išli romski svirači, kafane, muzika i piće", opisuje Dušan.

Kulundžija, koji je lično poznavao Lugumerskog, na trenutak zastaje, prekida razgovor da otpije gutljaj soka, pa prepričava anegdotu kojom potrkrepljuje prethodnu tvrdnju.

„Tada je postojao Zeleni otok, ostrvo na Dunavu između današnje Srbije i Hrvatske: Plata (kako su zvali Lugumerskog) ode tamo, pije celu noć, Romi mu sviraju, ali onda u jednom trenutku shvati da nema više novaca.

„On prepliva Dunav, uzme novac i stavi ga u najlonsku kesu, pa u kupaće gaće, vrati se i kaže - nastavi dalje", prepričava život nekadašnjeg poznanika.

Da se za somborski vaterpolo pročuje i van granica Evrope pobrinuo se Đerđ Sentđerđi, čiji se talenat za plivanje najbolje ogledao u činjenici da je dominirao u različitim disciplinama.

„Kod nas je bio prvak na 100, pa na 400, pa onda i na 1.500 metara - zamislite to i razmislite koliko se retko tako nešto desi, pogotov danas", objašnjava Kolundžija.

Sentđerđi je zbog dara za život u bazenu posle uspeha sa somborskim klubom otišao u Argentinu, gde se pridružio tamošnjoj Kordobi.

On je 1931. postao prvak te zemlje u plivanju na 50 metara, ali i šampion Argentine u vaterpolu.

„Uspeo je i tamo da se proslavi", kratko zaključuje Dušan, pa odmah iznosi novu zanimljivost iz života čuvenog plivača i vaterpoliste.

„Učestvovao je na Olimpijadi u Parizu 1924. godine, a u kvalifikacijama je plivao sa čuvenim Vajsmilerom", priča hroničar somborskog sporta.

Džoni Vajsmiler bio je američki plivač i vaterpolista, petostruki olimpijski šampion, koji se proslavio i na velikom platnu ulogom Tarzana, fiktivnog junaka iz džungle, u seriji istoimenih filmova.

Međutim, Sentđerđi se na tom takmičenju nije pokazao, a razlog nije bila trema zbog toga što kraj njega pliva veliki šampion, kaže Kolundžija.

„On nikada ranije nije plivao u bazenu, već samo u reci, pa mu je rezultat bio za minut i po slabiji od rezultata koje je imao pre - nije znao čak ni da se okrene kako treba u bazenu", dodaje.

Odlaskom generacije Lugumerskog i Sentđerđija, vaterpolo u Somboru nije više donosio tako velike uspehe.

Od 1924. godine do 1952, klub je, prema informacijama sa sajta PVK Polet, jednom bio vicešampion Jugoslavije (1928) i jednom prvak Beograda (1938).

Uoči početka Drugog svetskog rata, interesovanje za ovaj sport je u Somboru „jenjavalo", a stariji vaterpolisti rođeni u 19. veku ili na prelazu u 20. već su prestali da se takmiče, objašnjava Kolundžija.

„Nastala je tada kriza rezultata i rada, ali se nije potpuno prekinuo kontinuitet", dodaje.

Drugi svetski rat je, poput Prvog, doveo do pražnjenja somborskog Štranda, a plivači i vaterpolisti ponovo su uskočili u Veliki bački kanal posle 1945.

Somborci su tokom 1950-ih i početkom 1960-ih uspeli da postanu šestostruki prvaci Srbije, ali to nije bio nije nivo na koji su u ovom gradu navikli u periodu između dva rata, ističe Aleksandar Dimitrijević.

„Dolazilo na Štrand, igralo se, ali tu nije bilo ni kvaliteta, ni velike organizacije - pokušavao je tadašnji trener Voja Vukičević, bivši igrač kluba, da radi sa mladima, ali to nije bilo to", opisuje sadašnji predsednik PVK Polet.

Usledile su sušne 1960-te i 1970-te godine 20. veka, kada je Dimitrijevićev otac vodio klub, ali Sombor nije bio svetla tačka na jugoslovenskog mapi gradova gde se igra najbolji vaterpolo.

„To je bio dug period, kada praktično nismo ni imali vaterpolo, kaskali smo jer nismo imali zatvoreni bazen i treniralo nas je četvoro", kaže.

Baš tokom ovog perioda i Aleksandar je počeo da pliva i igra vaterpolo, a kao prekretnicu pamti 1980. godinu, kada je u Somboru izgrađen zatvoreni bazen, koji je danas dom Poleta, koji se danas takmiči u trećem rangu takmičenja u Srbiji.

Ipak, smatra Dimitrijević, previše je vremena izgubljeno i pokušaji entuzijasta da somborskom vaterpolu vrate staru slavu dosad nisu urodili plodom.

„Posle otvaranja bazena se polako počeo vraćati vaterpolo, ali se teško obnavljao.

„Nije lako podići ga sada, jer moraš da stvoriš igrače, ali pre toga trenere, sudije, pomoćnike - svi treba da se edukuju, završe fakultete, pa da se vrate ovde, što jako sporo ide", zaključuje Dimitrijević.

Izvor: bbcnews

Teška saobraćajna nesreća u kojoj su život izgubila dvojica mladića iz Sombora dogodila se na putu Apatin-Sombor noćas oko 3 sata iza ponoći, nekoliko stotina metara od mosta na kanalu Dunav-Tisa-Dunav.

Vozač motora, M.O. (25) je poginuo na licu mesta, dok je njegov suvozač S.D. (22) od posledica povreda preminuo u somborskoj bolnici.

Na njih je, idući iz pravca Sombora, ka Apatinu, dok je preticao vozilo ispred sebe, naleteo automobilom M.D. (27), takođe iz Sombora. Kako je utvrđeno alko-testom on je imao 1,68 promila alkohola u krvi.

Zbog uviđaja, saobraćaj na ovoj deonici puta bio je zatvoren do jutros.

Izvor: nova.rs