Sombor.info

U trećem kvartalu prošle godine u EU je bilo 3,5 miliona starijih od 25, a mlađih od 54 godine, koji su nedavno napustili posao, pokazala je analiza koju je uradio Eurostat.

Više od dve trećine onih koji su nedavno napustili posao, gotovo 69 odsto, uradili su to zbog tržišta rada, što znači da ili im je prestao ugovor na određeno vreme, ili je preduzeće zatvoreno iz ekonomskih razloga ili se radi o otkazu.

Naime, među članicama EU, najveći udeo ljudi koji napuštaju posao iz ovih razloga zabeležen je u Italiji (89,9 odsto), zatim u Mađarskoj (88,6 odsto), Grčkoj (87,6 odsto), Španiji (81,6 odsto), a onda sledi Srbija u kojoj je jedan od ovih razloga za ostajanje bez posla navelo 77,5 odsto njih.

U Hrvatskoj je taj procenat 70,6 odsto.

Tržište rada najmanji je razlog za ostajanje bez posla bio u Holandiji (27,3 odsto), u Češkoj je to kao razlog navelo 31,6 odsto njih, a u Litvaniji 32,3 odsto.

Tržišta rada kao razlog zbog kog se ostajalo bez posla bio je veći kod onih sa nižim stepenom obrazovanja, a najčešći razlog za napuštanje posla bio je prestanak ugovora na određeno vreme.

Ukupno, u trećem kvartalu 2022, više od polovine ili 1,8 miliona ljudi napustilo je posao jer im je istekao ugovor, što ukazuje na smanjenje od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Drugi najčešći razlog napuštanja posla bio je otpuštanje ili zatvaranje preduzeća iz ekonomskih razloga, 15,8 odsto, odnosno 15,1 odsto njih je to navelo.

Obrazovanje ili drugi lični razloge za napuštanje posla je navelo devet odsto njih, porodični razlozi, bolest ili penzija 8,2 odsto.

Eurostat navodi da je u poređenju sa trećim kvartalom 2021. povećan udeo ljudi koji su napustili posao zbog obrazovanja ili iz ličnih razloga za 1,9 odsto.

Izvor: danas.rs

Jeste li skoro proveravali u kakvom vam je stanju jetra? Znate li šta joj smeta i da li možda baš to radite svakodnevno? Pogledajte na koji način sami možete da napravit napitke koji će pomoći vašoj jetri.

Da je jetra jedan od najmoćnijih organa u našem telu govori to da služi eliminaciji svih toksičnih supstanci iz našeg organizma. Pored toga, jetra ima ulogu da naš organizam zaštiti i od infekcija, ali i da pomogne u varenju hrane. Ako znamo kakve dobrobiti ovaj organ čini za naše telo, neophodno je da mu povremeno pomognemo da se oporavi, pišu Vijesti.me.

Na pitanje o tome kako možemo opteretiti jetru, šta sve može da napravi masnu jetru, da je optereti i da spreči njen dobar rad, Hristina Milošević, magistarka farmacije, rekla je da postoji ogroman broj stvari koje mogu da remete rad naše jetre: „Pored alkohola, to je prvenstveno masna hrana bogata zasićenim masnim kiselinama, a i mnogi lekovi su hepatoksični i negativno deluju na jetru.“

Milošević se osvrnula i na rezultate istraživanja koji su nesumnjivo pokazali da mnogi lekovi koje svakodnevno koristimo utiču na bolesti jetre.

„Rađeno je jedno istraživanje, ono je trajalo deset godina i obuhvatilo je sve pacijente koji su koristili lekove koji potencijalno mogu biti hepatoksični. Istraživanjem je pokazano da paracetamol dokazano šteti jetri. Zatim, valproinska kiselina, pored toga ibuprofen može ometati rad jetre, neki lekovi iz grupe citostatika, zatim simvastatin koji se koristi za regulisanje masnoće“, rekla je Milošević, a zatim je ukazala i na lekove koje žene često koriste zbog mnogih zdravstvenih problema:

„Tu su oralni kontraceptivi i jedan lek – progesteron, hormonski preparat koji najčešće žene koriste za održavanje trudnoće. Međutim, ono što je dokazano je da ukoliko se koriste tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće, taj lek može da izazove hepatocelularne poremećaje ili žuticu koja se javlja u trudnoći, a kasnije prenosi na bebu.“

Koja hrana prija jetri

Milošević navodi da su namirnice koje su dobre za zdravlje jetre brokoli, spanać, blitva, kelj, zelena salata, praziluk. Kaže da je takođe bobičasto voće izuzetno i odlično za jetru, jer je puno antioksidanasa. Ističe da su i maline, borovnice, aronija i kupine odlične kao čistači jetre, kao i šargarepa i čičoka.

Surutka, jabukovo sirće i čajevi

Komentarišući moguću ulogu surutke i domaćeg jabukovog sirćeta u čišćenju jetre, kaže: „Za surutku i domaće jabukovo sirće dokazano je da mogu da poboljšaju rad jetre.“

Objasnila je i kako je najbolje koristiti domaće sirće: „U čaši mlake vode se razmuti kašika domaćeg sirćeta i pije se ujutru, može i na prazan želudac. Jedino bi trebalo da to izbegavaju osobe koje imaju gastritis i čir na dvanaestopalačnom crevu.“

„Surutka je odlična stvar. Surutka se može koristiti ujutru, na prazan želudac, dozvoljeno je popiti dve do tri čaše dnevno. Ali moram da naglasim važnost promene životnog stila – ništa neće da se desi ukoliko mi pijemo surutku, a nastavimo da jedemo hranu bogatu mastima“, napomenula je farmaceutkinja i dodala da je bolji izbor kozja surutka.

„Za jabukovo sirće važi nešto duže, jer se koriste manje količine jabukovog sirćeta. U istraživanju su utvrdili da je dovoljno pola godine za jabukovo sirće“, rekla je gošća RTS ordinacije.

Među čajevima koji daju najbolje i najbrže rezultate, i koji su bezbedni, jeste i čaj od korena maslačka. Jedino bi trudnice trebalo da ga izbegavaju.

Mešavina od limuna, celera i peršuna za bolji rad jetre

„Što se lincure tiče, nju ne bi trebalo da koriste osobe koje boluju od čira na želucu, dvanaestopalačnom crevu, trudnice, dojilje i deca mlađa od dvanaest godina“, zaključila je i dala recept za pravljenje mešavine za bolji rad jetre. Sastojci su: tri organska limuna, pet stabljika celera, veza peršuna i šest šolja vode.

Svi sastojci se stave u blender i umute, a ukoliko ne možete pronaći organiski limun, onda bi trebalo oljuštiti koru.

„To je mešavina koja se koristi tri dana, dva puta dnevno. Drži se u frižideru. Pola sata pre doručka i pola sata pre večere se koristi. Kada dodate šest čaša vode, dobijate količinu koja će trajati za šest upotreba, odnosno tri dana, dva puta dnevno“, objasnila je Milošević kako se koristi mešavina za bolji rad jetre.

Recept za tinkturu za čiščenje jetre

Kada je reč o tinkturi za čišćenje jetre, za nju su potrebne dve kašike korena đumbira isečenog na kockice, dve kašike osušenog korena maslačka, dva manja štapića cimeta i alkohol od 70 odsto – po potrebi. Svi sastojci se stave u staklenu teglu i preliju alkoholom da ogrezne.

„Za tinkturu je poželjno koristiti tamnu teglu ili teglu uviti u foliju. Tegla se ne sme pokrivati metalnim poklopcem, već se za to može koristiti gaza ili folija koju treba probušiti na nekoliko mesta. Tinktura se čuva na tamnom mestu i sobnoj temperaturi, između trideset i četrdeset dana. Nakon toga se tinktura cedi i dozira se dvadeset kapi dnevno ujutru i uveče, pola sata pre ručka i pola sata nakon večere. To je doza za jednu godinu, ne bi trebalo više od toga koristiti“, rekla je magistarka farmacije Hristina Milošević.

Tinkturu ne smeju da koriste deca i trudnice.

Izvor: nova.rs

Izložba "Vekovi somborskog venca", plod saradnje Gradskog muzeja Sombor i Istorijskog arhiva Sombor, biće otvorena danas u sali za tematske izložbe Gradskog muzeja Sombor.

Obeležavanje Dana grada Sombora povod je da se iz bogatih muzejskih i arhivskih fondova izabere vredna istorijska građa i time prikaže razvoj Sombora kroz vekove i nastajanje somborskog venca, zaštićenog gradskog jezgra, arhitektonske celine koja je jedna od njegovih znamenitosti.

Na izložbi će po prvi put biti izloženi originalni arhitektonski planovi, karte, tlocrti izgradnje ili adaptacije poznatih somborskih zgrada i skice rađene rukom iz arhivskih fondova.

Somborski venac je zaštićeno gradsko jezgro u kome su od druge polovine 19. veka nastajala poznata zdanja javnog, kulturnog i društvenog života grada.

Porodične kuće znamenitih ličnosti građene u stilu klasicizma, eklektizma, kasnog baroka, secesije i drugih arhitektonskih pravaca, krase ulice grada i danas predstavljaju prepoznatljivu arhitektonsku celinu kojom se Somborci ponose.

Autorke izložbe su Milka Ljuboja, muzejska savetnica istoričarka Gradskog muzeja Sombor i Tatjana Stevančev, viši arhivist Istorijskog arhiva Sombor.

Izložba će biti otvorena do 10. marta 2023. godine.

Izvor: RTV

Apatinac B.D. (43) zadobio je ubod nožem u napadu grupe mladića juče oko 13 časova, ispred bivšeg kafe bara „Monako“ u Apatinu. Povređeni je smešten u somborsku bolnicu na lečenje, a za napadačima policija intenzivno traga.

Oni su, kako saznajemo, sačekali B.D. ispred kafića, pretili mu pištoljem i, nakon što je jednog od njih udario, zadali mu ubod nožem u stomak, nakon čega su pobegli sa dva automobila koja su ih čekala u blizini.

Povređeni Apatinac je seo u kola i krenuo za njima, ali nije uspeo da ih stigne. Odvezao se u hitnu službu Doma zdravlja gde mu je pružena prva pomoć, nakon čega je prebačen na dalje lečenje u somborsku bolnicu.

Policija intenzivno traga za napadačima koji, kako nezvanično saznajemo, nisu sa područja naše opštine. Motiv napada, kako se pretpostavlja, su neraščišćeni računi iz ranijeg perioda.

Izvor: apatinskenovine.rs

Uredbom o energetski ugroženom kupcu olakšana je procedura i proširena lista korisnika koji mogu da dobiju popuste na račune za struju, gas i daljinsko grejanje.

Cilj je da olašice stignu do 190.000 ugroženih građana, ali je to pravo ostvarila tek trećina od tog broja, piše Euronews.

Od 17. decembra primaju se zahtevi za ovu godinu, a prvi rezultati su ispod očekivanog – u januaru je popust na račune ostvarilo tek 55.500 domaćinstava.

U januaru je najviše energetskih olašica odobreno na području Užica, Vranja, Novog Pazara, Sombora, Leskovca, a u Beogradu samo 2.000. U Prokuplju je bilo 100 zahteva manje nego u istom mesecu prošle godine.

Ko može da konkuriše?

Iz Ministarstva rudarstva i energetike kažu da je povećan iznos budžetskih sredstava za zaštitu energetski ugroženih građana sa 1,3 milijarde dinara na četiri milijarde dinara, a pored korisnika struje i gasa Uredbom su sada obuhvaćeni i potrošači toplotne energije.

Pravo na dobijanje statusa ugroženog kupca prošireno je na primaoce uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica, a omogućeno je i da seosko domaćinstvo može steći status ugroženog kupca.

Prema kriterijumima iz Uredbe, pravo na sticanje statusa energetski ugroženog kupca imaju domaćinstva sa jednim članom sa ukupnim mesečnim primanjima do 21.074 dinara, porodice sa dva člana sa primanjima do 33.402 dinara, a za svakog sledećeg člana domaćinstva ukupni mesečni prihodi koji se računaju kao kriterijum za sticanje statusa ugroženog potrošača se uvećavaju za 12.328 dinara.

Prema Uredbi, energetski ugroženi kupac stiče pravo na umanjenje mesečne obaveze za električnu energiju za jednočlano domaćinstvo do 120 kilovatčasova mesečno, za dvočlano i tročlano do 160 kilovatčasova, za četvoročlano i petočlano domaćinstvo do 200 kilovatčasova mesečno i za šestočlano i veće domaćinstvo do 250 kilovatčasova mesečno.

Energetski ugrožena domaćinstva koja koriste prirodni gas za januar, februar, mart, oktobar, novembar i decembar mogu računati na popust za potrošnju kod jednočlanog domaćinstva do 359 kilovatčasova mesečno.

Za dvočlano i tročlano domaćinstvo do 462 kilovatčasova, za četvoročlano i petočlano domaćinstvo do 616 kilovatčasova i za šestočlano i veće domaćinstvo do 770 kilovatčasova mesečno.

Za isporučenu toplotnu energiju umanjenje mesečnog računa je za jednočlano domaćinstvo 60 procenata, za dvočlano i tročlano domaćinstvo 50 odsto, za četvoročlano i petočlano domaćinstvo 45 procenata i za šestočlano i veće domaćinstvo 40 procenata mesečnog računa.

Uredba dozvoljava da se prava na umanjenje računa ostvari bez obzira na prethodni dug za električnu energiju, prirodni gas ili toplotnu energiju.

Ugroženi građani zahteve podnose opštinama i gradovima po mestu prebivališta, a lokalna smaouprava je dužna da u roku od mesec dana odgovori na zahtev, kao i da podatke o energetski ugroženim kupcima dostavljaju energetskom snabdevaču svakog meseca.

Jednostavnija procedura, ali i dalje slab odziv građana

Pomoćnik ministarke energetike Milan Aleksić naglašava da se sada u prijavi gleda mesečni prihod domaćinstva.

"Građani sa ugroženim zdravstvenim stanjem mogu da apliciraju, i seoska domaćinstva sada imaju promenjen način apliciranja - više se ne gleda da li imaju više nekretnina, sada se gleda mesečni prihod seoskog domaćinstva", rekao je on.

Zahtev za sticanje statusa energetski ugrožnog kupca je besplatan, a predaje se gradskoj upravi.

Mali odziv je posledica nedovoljne obaveštenosti građana, pa u Ministarstvu energetike pozivaju lokalne službe da pojačaju infomisanje potrošača o povlasticama.

"Upotrebićemo mehanizme gde ćemo uz pomoć drugih institucija kontrolisati opštine da li se na pravi način primenjuje uredba i da li pomoć dolazi do ljudi kojima je ona potrebna", kaže Aleksić.

Dešava se i da građani nemaju sva dokumenta što usporava proces odobrenja zahteva. Trebalo bi da se zna da neke potvrde elektronski mogu da pribave i same gradske službe.

Izvor: 021.rs

Sombor je 15. februara bio jedan od gradova u Srbiji u kojima je u organizaciji NURDOR-a obeležen Svetski dan dece obolele od raka. Ovogodišnja kampanja održava se pod sloganom „Biti heroj“, a Somborci su simboličnim puštanjem balona hrabrosti i lјubavi poslali poruku podrške za sve male velike superheroje.

Volonterka NURDOR-a Nada Šućur Živanović zahvalila se na podršci koja je oboleloj deci i njihovim roditelјima potrebna tokom cele godine, ukazavši na značaj dobrovolјnog davanja krvi i doniranja matičnih ćelija u lečenju obolelih. „Ako vam kažemo da u našoj zemlјi od 100 lјudi koji mogu dati krv, to uradi samo troje – jasno je da možemo i moramo bolјe! Takođe, u našoj zemlјi postoji svega oko 10 000 registrovanih davalaca koštane srži na 7 miliona stanovnika. Upravo krv i koštana srž su veoma često ono što detetu obolelom od raka spašava život. Pozivamo vas da postanete redovni davalac krvi i potencijalni davalac koštane srži već danas. Vama će to oduzeti 20 minuta, a nekome ćete podariti novu šansu za život“ naglasila je Šućur Živanović.

Akciju je i ove godine podržao Grad Sombor, a prisutne je ispred lokalne samouprave pozdravila članica Gradskog veća Antonija Nađ Kosanović, koja je poslala poruku podrške i ohrabrenja oboleloj deci i njihovim roditelјima, u nadi da će što pre izaći kao pobednici.

Doktorka opšte medicine Stefani Delić predstavila je važnost, način i proceduru doniranja matičnih ćelija, a podršku akciji dali su i Dečiji hor „Šareni vokali“, Crveni krst Sombor sa svojim volonterima, Irina Nikolić, Zumbice i Kik boks sportski klub „Sledgehammer team“.

Sofija i Luka – imena su koja su roditelji u Srbiji najčešće davali svojoj deci 2021. godine, dok se neka decenijama popularna imena kao što su Marija, Jelena, Nikola i Aleksandar nisu čak ni našla među dvadeset najomiljenijih, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Među deset ženskih imena koja su tokom 2021. godine najviše puta upisane u matične knjige rođenih našlo se samo jedno sa liste deset najpopularnijih ženskih imena u Srbiji u prethodnih 70 godina – Milica. I to tek na sedmom mestu.

Više nisu popularna ni imena Ana i Jovana, koja su obeležila prvu deceniju 21. veka, a u zaborav odlazi i Anđela. Imena kao što su Radmila, Ljubica, Vera, Olga i Desanka, koja su obeležila period između dva svetska rata, nisu uspela da povrate nekadašnju popularnost.

Nastankom „druge Jugoslavije“ u modu su ušla imena Slobodanka, Ljiljana, Snežana i Zorica, kojih sada nema ni u tragovima. Među devojčicama rođenim 2021. godine teško je naći i one koje se zovu Ivana, Nataša ili Danijela, a roditelji se retko odlučuju i da svojoj deci daju ime Aleksandra, Gordana ili Biljana.

Popularnost su u međuvremenu stekla kratka imena kao što su Dunja, Mila, Sara, Una, Tara i Nađa, a na listi deset najčešćih u 2021. godini našla su se još i imena Teodora i Nikolina.

Na infografiku u nastavku teksta možete videti deset najčešćih ženskih i isto toliko muških imena u Srbiji, kao i najpopularnija imena po okruzima:

Primat nisu zadržala ni decenijama popularna muška imena kao što su Milan, Dragan i Zoran, a slična sudbina zadesila je i imena Goran i Marko. Dečaci rođeni u Srbiji 2021. godine retko se zovu Dušan i Miloš, a više nisu popularna ni imena Jovan, Petar i Nemanja.

Od imena koja su roditelji često davali svojoj deci početkom 21. veka popularna su i dalje Lazar i Stefan, a u sam vrh izbila su imena Vuk, Vasilije i Bogdan. Na listi deset najčešćih muških imena u 2021. godini nalaze se još Aleksa, Vukan, Filip i Vukašin.

Izvor: n1info.rs

Kaputići za pse su, uglavnom, slatki i privlačni na oko ali da li je ovakva „oprema“ potrebna svim ljubimcima? Koje to rase mogu a koje ne bez zimskih džemperića i ostalih dodataka? Ovo su činjenice i zablude, kažu stručnjaci. Oblačenje pasa sve je popularnije i kod nas, bilo koje godišnje doba da je u pitanju. Kaputići i džemperi za naše najvernije četvoronožne prijatelje najviše se prodaju u jesenjim i zimskim mesecima. Trend, potreba ili nešto treće?

Zablude

1.Zabluda – Svi psi treba da nose kaputiće kako bi se zaštitili od hladnoće. Činjenica je da ne moraju. Prednosti zimske garderobe i dodatnog grejanja, ipak, osetiće psi sa kraćom dlakom, stariji psi, štenci i psi koji imaju određenih zdravstvenih problema. Njima će svakako garderoba biti potrebna. I to odgovarajuća – da pokriva od vrata do repa i da stomak bude zaštićen.

 2.Zabluda - Svi psi se lako i brzo naviknu na garderobu predviđenu za njih. Činjenica je da nekim psima i nije baš najprijatnija i najzabavnija stvar da ih vlasnici obuku i izvedu u šetnju. I dok ima pasa koji uživaju u čarima dodatnog utopljavanja, neke ne treba forsirati da nose kaputiće. Probajte, ako niste sigurni da li vašem psu kaputić treba ili ne, da „testirate“ ljubimca. Pre odlaska u park, obucite mu odelce i sačekajte reakciju. Ako je pas miran, najverovatnije, neće se mnogo buniti ako ste ga „doterali“ za izlazak. Ima pasa koji će malo burnije reagovati ako im se oblačenje ne sviđa.

 3.Zabluda – Većim psima ne trebaju zimski kaputići i džemperi. Činjenica je će neki vlasnici ovo pomisliti. Ima pasa čija dlaka ili poreklo ukazuju da zima može da prođe bez opreme. Retko ćete videti sibirskog haskija obučenog. Ipak, veći psi poput hrtova su osetljiviji na hladnoću i zimu i njima će odelce sigurno biti od koristi. Što se tiče manjih pasa, najčešće obučene su pudle, maltezeri, čivave i drugi patuljasti psi. Niski psi kao jazavčari čije je telo blizu tla ako se pokvase na kiši ili snegu teško se suše i mogu da se razbole pa je dobro da su u takvim uslovima zaštićeni odećom.

 4.Zabluda -Bilo koji džemper i odelo zagrejaće mog psa. Činjenica je da garderoba mora biti pre svega funkcionalna, da zaštiti od kiše i snega. Ipak, kada na primer birate kabanicu, gledajte od kog je materijala, da bude nepromočiva jer glavna funkcija je da pas ostane suv pod njom.

5.Zabluda – Psa treba dooobro ušuškati u garderobu. Činjenica je da vaš pas mora da se kreće. Nemojte da dođete u situaciju da ga toliko stegnete sa garderobom da takoreći ne može da diše a kamoli da se normalno prošeta. Zamislite sebe u takvoj situaciji, natrontani sa debelim džemperom i kaputom, zakopčani i stegnuti, sigurno vam ne bi bila prijatna šetnja.

6.Zabluda – Pseće šape su otporne na sve što ga čeka kada izađe u šetnju. Činjenica je da nekim psima sneg i led nisu najbolji prijatelji i da mogu da naprave veće probleme nego što mislite. Obuća za pse nije samo moda ili trend. U zimskim mesecima nekim psima cipelice zaista pomažu. Za one koji ih ne nose, vlasnici po povratku iz šetnje neka mlakom vodom obrišu šape kako bi odstranili eventualni sneg ili led. Psima će svakako prijati ovakvo grejanje.

7.Zabluda – Kaputići i odela treba da budu dovoljno teški kako bi zaštitili psa od zime. Činjenica je da je tehnologija umešala prste i u modnu industriju. Kvalitetniji a na oko i dodir tanji materijali mogu da se pokažu kao bolje rešenje, jer teže ne znači i bolje. U stvari, ako je odeća preteška, veće su šanse da psu bude ne samo neudobno već i pretoplo. Odeća treba da bude tako napravljena da može lako da se obuče i skine.
Savet – Ako imate većeg psa obavezno idite s njim u prodavnicu gde može da proba kaput ili džemper kako ne bi pogrešili veličinu. Pristalice oblačenja pasa bi vam rekle da sigurno nećete izaći iz radnje sa jednom kupljenom stvari. Jer specijalizovane prodavnice osim toplih papučica, patikica i odela imaju u ponudi i majice, trenerke, pantalone. Čak i uz to odgovarajući nakit.

Izvor: apetit.rs

Nenad Đorđević je bio, najblaže rečeno, neprijatno iznenađen kada je sredinom 2019. godine dobio pismo u kojem ga Infostan obaveštava da je zbog neizmirenih dugovanja pokrenut postupak izvršne naplate.

U rešenju koje je dobio stajalo je da je dužan da plati malo više od 20 hiljada dinara duga sa kamatama, plus deset hiljada troškova za izvršni postupak.

U rešenju se navodi da računi za Infostan nisu plaćeni u periodu od maja 2018. godine, do januara 2019. godine. orđević je tek tada saznao za to, imajući u vidu da računi nisu plaćeni za lokal u Ustaničkoj ulici, koji je on u tom trenutku iznajmljivao jednoj firmi.

U zakonskom roku, Nenad orđević je uložio prigovor na rešenje o izvršenju, čime je cela stvar završila pred Prvim osnovnim sudom. Uz prigovor, priložio je i uplatnicu na kojoj se videlo da je platio račune za period od maja do septembra 2018. godine. Sud je ukinuo rešenje o izvršenju, a advokati Infostana su odustali od dela tužbe za iznos koji je orđević u međuvremenu platio. Ipak, ostalo je nerešeno pitanje duga od 1.582 dinara, kolika je bila vrednost spora.

Nakon četiri održana i dva odložena ročišta sud je presudio u korist Infostana. U sporu koji se vodio zbog 1.582 dinara, sud je odlučio da orđević mora da plati sudske troškove u iznosu od – 93.455 dinara.

U presudi je objašnjeno i kako je sud došao do tog iznosa. Troškovi izvršnog postupka, koji su naplaćeni pošto su računi plaćeni nakon njegovog pokretanja, iznose 10.550 dinara. Za sastav tri obrazložena podneska Infostanovih advokata naplaćeno je 9.000 dinara po podnesku. Za svako održano ročište, njih četiri, orđević će morati da izdvoji po 10.550 dinara, plus po šest hiljada za dva ročišta koja nisu održana. Na sve to, dodate su i sudske takse za presudu u iznosu od 1.900 dinara.

orđević je tokom ovog postupka iskoristio zakonsko pravo da zastupa sebe, što je prema rečima Petra Učajeva, advokata koji je u međuvremenu počeo da ga zastupa, sud iskoristio.

– Ovakva presuda, u kojoj su troškovi višestruko veći od vrednosti spora, nije po sebi nezakonita. Zapravo, može se slobodno reći da je u pitanju uobičajena procedura koju sud primenjuje u 99 odsto sličnih sporova. Ipak, nezavisno od toga, u pitanju je zloupotreba neznanja tuženog, kaže Učajev.

Ključan deo postupka, kako navodi Učajev, dogodio se u trenutku u kojem je Infostan povukao deo tužbenog zahteva čime je spor sa prvobitnih dvadesetak hiljada, smanjen na 1.582 dinara.

– Tuženi u tom trenutku treba da se izjasni da li pristaje na to ili ne. Da je odbio da se saglasi i tražio da sud odbije deo tuženog zahteva, Infostan bi imao pravo na deo troškova srazmeran svom uspehu u sporu. On to nije uradio, već je odlučio da nastavi spor, čime se podrazumeva da je pristao na to da Infostan povuče deo tužbenog zahteva. Sud mu to nije objasnio, nije mu predočio koje će biti posledice njegove odluke. Sud je dužan da stanci pruži pravnu pomoć, a to je u ovom slučaju izostalo, naveo je Učajev.

Ono što je u ovom slučaju takođe problematično je i činjenica da, iako se radi o poprilično jednostavnom sporu, sudu bilo potrebno četiri održana i dva odložena ročišta, pre nego što je došao do presude.

– Potpuno je besmisleno da spor ove vrste traje toliko dugo, a pritom nije bilo ikakve opstrukcije od strane tuženog. On se odazivao svakom pozivu suda, a ročišta su odlagana na zahtev tužioca ili suda. Ovakve stvari se iznova ponavljaju, a posle se sudije žale da imaju ogroman broj predmeta u radu, ističe Učajev dodajući da je takođe problematično i to što Infostan, kao i druga javna preduzeća, angažuju advokate iako imaju pravne službe koje za to primaju platu.

Nenad orđević je uložio žalbu Višem sudu u Beogradu na presudu, i čeka se odluka drugostepenog suda.

Svaki deseti duguje Infostanu

Slučaj Nenada orđevića ni po čemu nije jedinstven. Kako je saopštilo udruženje građana Levica, protiv 272.190 Beograđana se vodi izvršni postupak zbog dugova na ime Infostan računa, dok se sudski postupci vode protiv 5.647 stanovnika glavnog grada. Ove podatke, Levica je dobila od Infostana po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja. Iz istog izvora su saznali da je prosečan dug Beograđana za Infostan na osnovu izdatih računa za decembar prošle godine iznosi 36.410 dinara.

Izvor: danas.rs

Na svečanosti povodom Dana državnosti predsednik Srbije Aleksandar Vučić dodelio je najviša državna odlikovanja zaslužnim pojedincima, udruženjima i ustanovama.

Ovom prilikom, Sretenjskim ordenom trećeg stepena odlikovana je Gimnazija „Velјko Petrović“, za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u prosvetnoj delatnosti, povodom 150 godina rada.

Priznanje je predsednik Srbije uručio direktoru Gimnazije Dušanu Miškoviću, a somborsku Gimnaziju za odlikovanje je predložio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

retenjsko ordenje dodelјuje se za izuzetna dela i velike zasluge.