Sombor.info

JKP PROSTOR SOMBOR vrši ažuriranje evidencije grobnih mesta i sa tim u vezi pozivamo Vas da se javite u kancelarije Mesnih zajednica, u danima kada naši službenici budu u Vašem mestu, kako biste proverili da li ste upisani kao Nosilac prava korišćenja grobnog mesta, ili ukoliko niste da izvršimo evidenciju.

Evidencija je neophodna u svrhu ostvarivanja prava i obaveza koja ostvaruju Nosilac prava korišćenja grobnog mesta, sa jedne strane i Davalac grobnog mesta, sa druge strane.

Danima određenim za konkretno naselјeno mesto, u prostorijama Mesnih zajednica vršiće se:

- naplata naknade za produženo počivanje,
- zaklјučenje Ugovora o sticanju prava na korišćenje grobnog mesta,
- kupovina grobnih mesta,
- izdavanje građevinskih dozvola,
- izdavanje potvrda o posedovanju grobnog mesta,
- naplata usluge sahranjivanja i prihvat pokojnika,
- pružanje informacija, prijava problema i drugo.

Napominjemo da je naplata na licu mesta moguća gotovinskim uplatama. Za uplate koje se vrše elektronskim putem, posredstvom uplatnog mesta ili kupovinom grobnog mesta na rate pružićemo Vam sve informacije i dati instrukcije za plaćanje.
Rad sa strankama, po rasporedu u nastavku teksta, obavlјaće se od 9 do 13 časova.

Raspored dolazaka za mart i april tekuće godine:

RASPORED – NASELjENA MESTA

24.02.2023 - Klјajićevo (Petak)
28.02.2023 - Riđica (Utorak)

MART:
02.03.2023 - Bački Monoštor (Četvrtak)
03.03.2023 - Telečka (Petak)
07.03.2023 - Svetozar Miletić (Utorak)
10.03.2023 - Stapar (Petak)
14.03.2023 - Gakovo (Utorak)
15.03.2023 - Doroslovo (Sreda)
17.03.2023 - Klјajićevo (Petak)
21.03.2023 - Aleksa Šantić (Utorak)
24.03.2023 - Stapar (Petak)
28.03.2023 - Kolut (Utorak)
30.03.2023 - Riđica (Četvrtak)
31.03.2023 - Klјajićevo (Petak)

APRIL:
05.04.2023 - Svetozar Miletić (Sreda)
11.04.2023 - Bački Monoštor (Utorak)
12.04.2023 - Telečka (Sreda)
19.04.2023 - Stapar (Sreda)
21.04.2023 - Klјajićevo (Petak)
25.04.2023 - Gakovo (Utorak)
27.04.2023 - Doroslovo (Četvrtak)

Narodno pozorište Sombor objavilo je repertoar za mart mesec. Osim domaćih i gostujućih predstava, u okviru martovske ponude ove ustanove kulture, biće održano Humanitarno veče poezije, kao i jedan koncert, dok će već 1. aprila u pozorištu biti održan dečiji muzički festival “Šareni vokali”.

Pogledajte Repertoar Narodnog pozorišta Sombor za mart

Petak, 3. mart, od 20 sati, Velika scena – Ežen Jonesko, ĆELAVA PEVAČICA, u režiji Ive Milošević

Subota, 4. mart, od 20 sati, Velika scena – Dankan Mekmilan sa Džonijem Donahouem, SVAKA DIVNA STVAR, u režiji Ninoslava Đorđevića

Petak, 10. mart, od 20 sati, Velika scena – Po romanu Borislava Pekića, u dramatizaciji Fedora Šilija, BESNILO, u režiji Borisa Liješevića (PREMIJERA)

Subota, 11. mart, od 20 sati, Velika scena – Tenesi Vilijams, TRAMVAJ ZVANI ŽELJA, u režiji Juga Đorđevića

Četvrtak, 16. mart, od 20 sati, Velika scena – IBI THE GREAT, autorska predstava Andraša Urbana, po drami Alfreda Žarija „Kralj Ibi“

Petak, 17. mart, od 20 sati, Studio 99 – Stevan Pešić, TESLA – PRILAGOĐAVANJE ANĐELA, dramatizacija i režija Vladimir Posavec Tušek

Subota, 18. mart, od 20 sati, Velika scena – Anton Pavlovič Čehov, GALEB, u režiji Milana Neškovića

Utorak, 21. mart, od 19 sati, Velika scena – Humanitarno veče poezije Marka Miloševića

Četvrtak, 23. mart, od 20 sati, Velika scena – Koncert i promocija albuma RIKATAKA: NEW BALKAN RHYTHM, Alice in Wonder Band

Subota, 25. mart, od 20 sati, Studio 99 – Igor Bauersima, NORVEŠKA DANAS, u režiji Ninoslava Đorđevića

Utorak, 28. mart, od 19 sati, Velika scena – Po romanu Borislava Pekića, u dramatizaciji Fedora Šilija, BESNILO, u režiji Borisa Liješevića (PRVA REPRIZA)

Četvrtak, 30. mart, od 18 sati, Velika scena – Tena Štivičić, TRI ZIME, u režiji Jasne Đuričić

Petak, 31. mart, od 20 sati, Velika scena – MILEVA, u režiji Anice Tomić, Narodno pozorište Sombor u koprodukciji sa Sterijinim pozorjem Novi Sad i Fondacijom “Novi Sad Evropska prestonica kulture 2022.”

Radno vreme biletarnice pozorišta je od 10 do 14 i od 18 do 20 sati radnim danima, i subotom od 10 do 13 i od 18 do 20 sati.

Besplatna sportska rekreacija fitnes za žene u Somboru – 24. ciklus

Pod pokroviteljstovom Grada Sombora u organizaciji Sportskog saveza grada u ponedeljak 23. februara startovao 24. ciklus Besplatne sportske rekreacije za žene u Somboru, Budi zdrava – vežbaj sa nama
Plan i program za 2023. godinu (prolećni ciklus)

Termini:

MZ „Nova selenča, Sala MZ – Sombor
Ponedeljak od 18:00 časova
Sreda od 18:00 časova

Program se realizuje po napisanom ciklusnom planu koji traje 100 dana i realizuje se u prolećnom i jesenjem periodu januar – jun i septembar – decembar.

Programe sprovode sportski stručnjaci sa završenim visokim obrazovanjem u oblasti sportske rekreacije i fitnesa i sa odgovarajućim licencama od strane nacionalnih granskih saveza. Program realizuju Nataša Babić, doktor sporta i fizičke kulture, Milan Marić – master sporta i fizičkog vaspitanja, Lea Vukelić – master sporta i fizičkog vaspitanja.

Koordinator projekta je Ilija Lalić.

Ciljevi programa su omasovljenje žena u rekreativnom sportu, dostupnost rekreativnog vežbanja svim ženama u gradu Somboru i naseljenim mestima, pod stručnim vođenjem instruktora i praćenja rezultata vežbanja, prevencija kardiovaskularnih bolesti, podizanje fizičke spremnosti na viši nivo.

Izvor: noviradiosombor.com

Nenad Jovičić (28) iz Kule nestao je u ponedeljak, kada je izašao iz kuće. Od tog momenta, mladiću se gubi svaki trag, a porodica moli za pomoć.

Nenad je, kako priča za Telegraf njegov ujak, kod kuće ostavio sva dokumenta i mobilni telefon.

– Bio je dobro. Prošlog ponedeljka je javio na poslu da ide kod lekara da uzme neke nalaze, i od tada mu se gubi svaki trag. Strastveni je pecaroš, bili smo i na kanalu da ga tražimo, ali ga tamo nema. Sva dokumenta i mobilni telefon, sve je ostavio kod kuće, nastavljamo da ga tražimo i nadamo se da ćemo ga naći – priča za Telegraf Nenadov ujak.

Ukoliko imate neku informaciju u vezi sa Nenadovim nestankom, obavestite porodicu na broj telefona: 061/160-0028 ili javite najbližoj policijskoj stanici.

Izvor: telegraf.rs

Nakon slučaja u Boru, kada su ženu, inače aktivistkinju za zaštitu životinja, napali i izujedali opasni psi, prenosimo šta piše u našim pravnim aktima, odnosno u pravilniku.

Pas koji se drži kao kućni ljubimac, a koji može da prestavlja opasnost za okolinu (opasan pas), prema pravilniku, jeste bilo koja jedinka te vrste, izuzev službenog psa, koja je:

1) bez očiglednog povoda napala čoveka i nanela mu telesne povrede ili smrt;

2) bez očiglednog povoda napala drugog psa i nanela mu teške telesne povrede ili smrt;

3) uzgajana, odnosno dresirana za borbe pasa ili nađena u organizovanoj borbi sa drugim psom;

4) namenjena za čuvanje imovine ili kao telesni čuvar;

5) rase pit bul terijer ili mešanac te rase, koji ne potiče iz kontrolisanog uzgoja;

6) rase bul terijer, staford terijer, američki staford terijer i mini bul terijer ili mešanac tih rasa.

Opasnog psa može da drži samo punoletno lice koje nije kažnjavano, odnosno protiv koga nije pokrenut postupak zbog kaznenih dela protiv života i tela, imovine, javnog reda i mira, kao i kaznenih dela zloupotrebe opojnih droga, ubijanja i zlostavljanja životinja, odnosno drugih dela iz oblasti dobrobiti životinja i drugih kaznenih dela koja u sebi sadrže elemente nasilja, stoji u pravilniku.

Opasne pse mogu da izvode samo punoletna lica, i to uz brnjicu i na povocu, u skladu sa posebnim propisom.

Vlasnik opasnog psa ne sme psa ustupiti nekom drugom licu na čuvanje i privremeni smeštaj, osim u cilju obezbeđivanja lečenja psa od strane veterinara.

Vlasnik opasnog psa mora da obezbedi da taj pas, bez obzira na njegovu starost, bude obeležen mikročipom, u skladu sa posebnim propisom.

Vlasnik opasnog psa mora psa da drži u prostoru, odnosno objektu koji je odgovarajuće veličine i iz koga pas ne može da pobegne.

Na ulazu u prostor, odnosno objekat u kome se drži opasan pas mora da bude vidljivo istaknuto upozorenje: „OPASAN PAS”.

Ulaz u prostor ili objekat u kome se drži opasan pas mora se držati pod ključem.

Kako u pravilniku stoji, vlasnik koji drži opasnog psa mora, zajedno sa psom, da prođe obuku, uz proveru stepena socijalizacije.

Obuci i proveri podvrgava se i pas koji se, po ovom pravilniku, ne smatra opasnim psom, i to pas srednjeg rasta (visine 55 cm mereno u visini grebena) i veliki pas, ako vlasnik želi da tog psa izvodi bez povoca i brnjice.

Vlasnik koji drži opasnog psa koji je više od jednog puta bez očiglednog povoda napao čoveka i naneo mu telesne povrede ili drugog psa i naneo mu teške telesne povrede ili smrt mora da obezbedi kastraciju/sterilizaciju psa, u roku od 14 dana od dana upisa podatka da je taj pas opasan u Registar pasa i u potvrdu za pse i mačke, kao i da o tome, kao dokaz, nadležnom veterinarskom inspektoru dostavi fotokopiju računa za obavljenu kastraciju/sterilizaciju, navodi se u pravilniku.

Obavezan rodovnik
Kako stoji u pravilniku, opasni psi iz kontrolisanog uzgoja vrste terijera, i to: bul terijer, staford terijer, američki staford terijer i mini bul terijer mogu se držati ako poseduju rodovnik, koji je izdao kinološki savez i moraju da budu upisani u rodovnu knjigu, odnosno – ako poseduju rodovnik izdat od strane kinološkog saveza jedne od zemalja članica Međunarodne kinološke organizacije (Fédération Cynologique Internationale – F.C.I).

Registar pasa
Veterinarska stanica, odnosno veterinarska ambulanta upisuje podatak da je pas opasan u Registar pasa i u potvrdu za pse i mačke, i to:

1) u slučaju da pas bez očiglednog povoda napadne čoveka i nanese mu telesne povrede ili drugog psa i nanese mu teške telesne povrede – ako veterinarski inspektor po podnetoj prijavi utvrdi da je pas opasan;

2) u slučaju da je pas dresiran za borbe ili nađen u organizovanoj borbi sa drugim psima – ako veterinarski inspektor po podnetoj prijavi utvrdi da je pas uzgajan, odnosno dresiran za borbe ili nađen u organizovanoj borbi sa drugim psom;

3) u slučaju iz člana 2. tač. 4), 5) i 6) ovog člana – prilikom vakcinacije psa protiv besnila.

O upisu podatka veterinarska ambulanta obaveštava kinološki savez, u roku od osam dana od dana upisa.

Izvor: n1info.rs

Otkako su kamate počele da divljaju, sve više korisnika ima problem – dug je sve teže otplatiti. Kada se na to dodaju inflacija, poskupeljenja gotovo svih osnovnih životnih proizvoda i generalno sve lošiji životni standard, jasno je da korisnici kredita prolaze kroz pravi pakao. Ipak, Narodna banka Srbije (NBS) uvela je meru koja može da pomogne dužnicima. Tako oni koji su u problemu, mogu da produže rok otplate i na taj način smanje iznos mesečne rate. Ipak, postoji jedna zamka koja može dosta da vas košta.

Gotovo da nema dužnika koji je podigao kredit sa varijabilnom kamatnom stopom, a koji ne strahuje od svakog narednog obračuna rate, s obzirom na to da kamate, a samim tim i mesečni iznosi koji se vraćaju banci, rastu.

Kroz to prolazi i Dragana, čitateljka „Nove“, svaki put kada pročita vest o tome da je Evropska centralna banka povećala kamate, da je euribor porastao ili da se približava datum novog obračuna u banci.

Naime, ona je u martu prošle godine podigla stambeni kredit od 100.000 evra sa rokom otplate od 15 godina, a njena prva rata iznosila je 660 evra. Usled rasta euribora, kamate koja utiče na sve kredite u evrima, Dragana sada banci plaća 791 evro mesečno.

Ipak, kako kaže za „Novu“, ona ne bi pristala na produženje roka.

„Bolje mi je da se ‘patim’ 15 godina nego 20, ne bih volela da moram da budem dužna duže nego što moram“, kaže Dragana.

Međutim, postoje dužnici koji jednostavno ne mogu da nastave da otplaćuju kredit, te im je ptoduženje roka jedina opcija.

Zbog toga je nedavno NBS omogućila bankama da dužnicima kojima je to zaista potrebno obezbede neophodne olakšice, kako bi mogli da nastave sa redovnim otplatama duga.

Šta ove olakšice znače u praksi?

Banka može svom klijentu, koji ima potreškoća u isplati kredita, da produži rok otplate za tri ili pet godina, zavisno od vrste pozajmice.

Korisnicima keš i potrošačkih kredita može da bude odobren novi rok otplate, koji za obe vrste pozajmice mora da bude kraći od devet godina.

Što se tiče korisnika auto-kredita, produženje roka je moguće i za njih, ali sa produžetkom on mora da bude kraći od 11 godina.

Korisnici stambenih kredita su verovatno u najvećem problemu, s obzirom na to da su uvek u pitanju veliki iznosi pozajmica, koji se otplaćuju i po nekoliko decenija. Tu je pomoć i za njih – rok otplate može da bude produžen za pet godina.

Ove ustupke može da inicira banka uz pristanak dužnika, ali i sam dužnik.

Ukoliko dužnik shvati da više ne može da otplaćuje kredit, on treba banci da podnese zahtev za produženje roka otplate, te da objasni banci koje su ga okolnosti dovele u situaciju da ne može da nastavi sa otplatom duga. Tada banka treba da proceni da li postoje okolnosti koje su uticale na pogoršanje finansijskog položaja klijenta, a koje mogu da dovedu do toga da on nikako ne može da nastavi da plaća rate. Prilikom procene finansijskog položaja klijenta, banke obraćaju pažnju na to da li korisnik ima više kredita, da li mu je rata značajno skočila, kolika su njegova mesečna primanja.

Inače, iz NBS ističu da ova olakšica može da se koristi samo jednom.

Takođe, ako je u pitanju kredit sa fiksnom kamatnom stopom, ona ne sme da bude viša od one koju dužnik trenutno plaća.

S druge strane, ukoliko se radi o kreditu sa promenljivom kamatom, marža banke ne sme da bude veća od trenutne.

Da li postoji „caka“?

Kako je nedavno za „Novu“ objasnio profesor Beogradske bankarske akademije dr Zoran Grubišić, kada se produži rok otplate – povećava se ukupan iznos kamate koju će dužnik na kraju da isplati banci.

„Međutim, kreditni korisnici će trpeti manji pritisak, s obzirom na to da će im rata, uz produženje roka otplate, biti manja. Rata bi trebalo da se vrati na, otprilike, nivo na kojem je bila pre skoka kamatnih stopa“, rekao je dr Grubišić za „Novu“.

Nakon smrti penzionera, članovi njegove porodice mogu, pod određenim uslovima, da naslede njegovu penziju. Tako supružnici, vanbračni partneri, deca i roditelji mogu da primaju od 70 do 100 odsto celokupnog iznosa penzije pokojnika.

Članovi porodice preminulog mogu da naslede njegova primanja ukoliko je on umro tokom primanja penzije ili ako ostvario najmanje pet godina staža ili ispunio uslove za prevremenu ili invalidsku penziju.

Međutim, ako je radnik, odnosno korisnik penzijskog osiguranja, umro usled povrede na radu ili profesionalne bolesti, poput trovanja, članovi porodice imaju pravo da naslede primanja, bez obzira na radni staž preminulog.

Ko može da nasledi penziju?

Članovima porodice koji imaju pravo na nasleđivanje penzije smatraju se supružnik ili vanbračni partner, deca i roditelji.

Udovica ovo pravo stiče ako je do smrti supružnika ili vanbračnog partnera navršila 53 godine života ili ako je u roku od godinu dana od dana smrti postala u potpunosti nesposobna za rad.

Takođe, ako je udovica sa preminulim čovekom imala dete, nad kojim ona još vrši roditeljsku dužnost, odnosno ako je dete maloletno, takođe stiče pravo na porodičnu penziju.

Ako udovica nije napunila 53 godine do smrti partnera, ali jeste 45, ona će sa 53 moći da iskoristi ovo pravo. Kada je u pitanju udovac, uslovi su isti, osim što on treba da ima navršenih 58 godina.

Međutim, ovo pravo može da se ostvari jedino ako je brak ili život u vanbračnoj zajednici trajao barem tri godine. Ukoliko je par do smrti proveo manje vremena, pravo se ostvaruje samo ako su u tom periodu dobili dete.

Ukoliko se par pre smrti razveo, takođe je moguće ostvariti pravo na porodičnu penziju, i to ako se to utvrdi sudskom presudom.

Ako se udovac ili udovica kasnije ponovo venčaju, oni ne gube pravo na penziju.

Supružnik ili vanbračni partner profesionalnog vojnog lica koje je poginulo za vreme vojnih dejstava, ostvaruje ovo pravo bez obzira na godine života, pod uslovom da nije ponovo stupio u brak nakon smrti partnera.

I dete ima pravo na porodičnu penziju do 15. godine života bez obzira na to da li se školuje, a potom i do kraja školovanja, ali najkasnije do 20. godine ako pohađa srednju školu, odnosno do 26. ako pohađa visokoškolsku ustanovu. Ukoliko je dete nesposobno za samostalan život, on pravo na porodičnu penziju ima dokle god ta nesposobnost traje, ako je ona nastala do 15. godine života i pre smrti roditelja.

Ako dete prekine školovanje zbog bolesti ili služenja vojnog roka, ima pravo na penziju i duže od propisanih godina, ali samo onoliko koliko je zbog bolesti izgubilo od školovanja, odnosno do 27. godine ukoliko je razlog prestanka obrazovanja vojni rok.

Roditelj preminulog penzionera, kao i očuh, maćeha ili usvojilac, kojeg je on izdržavao do smrti mmože da prima porodičnu penziju ako je do smrti deteta navršio 65 godina za muškarce i 60 za žene, kao i ako je ostao potpuno nesposoban za rad.

Naravno, ako je neko od ovih lica prouzrokovalo smrt, namerno ili nepažnjom, nikako ne može da ostvari ovo pravo.

Takođe, treba imati u vidu da, ukoliko je osoba koja prima porodičnu penziju, primera radi udovica, već penzionerka, isplata njene penzije će se obustaviti.

Međutim, primalac penzija tada može da odabere da li želi da nastavi da prima svoju stečenu ili porodičnu penziju. Upravo to se desilo našoj čitateljki Gordani M.

„Kada mi je muž umro ja sam već bila u penziji, ali je njegova bila veća. Čak i sa umanjenjem koje se dešava kada se primanja nasleđuju, iznos je i dalje bio viši. Meni je tada ponuđeno da odaberem koju penziju ću primati, tako da sada dobijam samo porodičnu“, kaže nam Gordana.

Koliki su iznosi porodičnih penzija?

Ovaj iznos određuje se na osnovu penzije koju bi penzioner primao u trenutku smrti, a njegova visina zavisi od broja članova porodice. Tako će jedan član koji ima pravo na nasledstvo da prima 70 odsto iznosa penzije, dva člana 80, tri člana 90, a tek četiri i više članova porodice primaće celokupnu penziju.

Ukoliko je, na primer, penzioner primao 50.000 dinara mesečno, njegova udovica, ukoliko je jedini član domaćinstva, primaće 35.000.

Ako se iznos penzije deli na više članova porodice, onda se određeni iznos deli na jednake delove.

U zavisnosti od toga da li je osoba u trenutku smrti već bila u penziji ili još uvek ne, zavisi o koji se zahtev popunjava, ali je adresa u oba slučaja – PIO fond u mestu prebivališta preminulog.

Pored zahteva, lista potrebne dokumentacije je dugačka – od izvoda iz matične knjige umrlih i rođenih i medicinske dokumentacije, preko izvoda iz knjige venčanih ili sudske presude o razvodu, pa sve do različitih uverenja o plaćanju doprinosa.

Isplata se vrši na tekući, odnosno devizni račun ako je prebivalište koristnika van Srbije, kao I preko ovlašćenog lica.

Izvor: nova.rs

Velika rvačka revija održana je u Beogradu, a Rvački klub Radnički sa Crvenog krsta bio je domaćin dva turnira u kategoriji juniora i kadeta koji su imali međunarodni karakter.

Reč je o Srbija openu, turniru za rvače do 20 godina i Trofeju Beograda za takmičare do 17 godina, koji su okupili čak 300 talentovanih rvača iz zemlje i inostranstva. Najuspešniji klub u juniorskoj konkurenciji bio je Soko iz Sombora, dok je kod kadeta prvo mesto pripalo Partizanu. Kod dama, u obe uzrastne kategorije trijumfovala je Crvena zvezda.

„Ovi turniri su ujedno bili i takmičenja za Kup Srbije u ovim uzrastnim kategorijama. Takođe, to su bila i pripremna takmičenja za državna prvenstva koja su izborna za predstojeće šampionate sveta i Evrope za te uzraste“, kaže Mladen Kecman, sportski direktor Rvačkog kluba Radnički, koji se još jednom pokazao kao izvanredan organizator.

„Veoma smo zadovoljni što su oba ova turnira imala masovnost, jer nam je želja da iz kvantiteta kroz dobar i stručan rad dobijamo kvalitet. Osim domaćih rvača, ove godine imali smo takmičare iz Rumunije, Grčke, Bugarske, Slovenije, Moldavije i Bosne i Hercegovine, što je dragoceno, jer su mladi rvači iz naših klubova imali priliku da stiču preko potrebno međunarodno iskustvo“.

Po rečima Kecmana, Srbija open i Trofej Beograda bile su prve manifestacije koje je Rvački klub Radnički organizovao u sklopu obeležvanja velikog jubileja – 100 godina postojanja.

„Planirano je da u junu objavimo i promovišemo monografiju pod nazivom Prvih 100 godina Rvačkog kluba Radnički, a svečana akademija biće organizovana na jesen“, rekao je Kecman i potom poručio:

„Želim posebno da se zahvalim Gradu Beogradu na velikoj pomoći koju smo imali u organizaciji ova dva turnira. Veoma smo ponosni na činjenicu da smo od strane svih gostiju i takmičara dobili pohvale za organizaciju. To je za nas velika satisfakcija i dodatni podstrek da i u budućnosti budemo tako uspešni domaćini velikih turnira“, zaključio je Kecman.

Izvor: sportklub.rs

Dr Zdravko Hlodik, specijalista opšte medicine i pomoćnik direktora za medicinska pitanja Doma zdravlja "Dr Đorđe Lazić" u Somboru, preminuo je juče u 61. godini života posle duže bolesti.

Dr Hlodik je bio omiljen među pacijentima i kolegama, a 2021. godine dodeljena mu je Oktobarska nagrada Grada Sombora za izuzetne rezultate u višegodišnjem radu, kao nagrada za životno delo.

Od početka pandemije virusa korona 2020. godine, dr Hlodik je bio na prvoj liniji grada u borbi protiv virusa, radeći neumorno u crvenoj zoni Kovid ambulante u Somboru. U borbi protiv Sars Cov-2 virusa zajedno sa timom lekara radio je svakodnevno od 7 do 22 časa i često prekovremeno.

Sve do svoje bolesti, tokom prethodnih godina, dr Hlodik je bio čest sagovornik u TV prilozima i uživo uključenjima novinara Radio-televizije Vojvodine u Somboru.

Dr Hlodik je uvek profesionalno i srdačno delio prve vesti sa novinarima dopisništva RTV u Somboru ne pitajući za vreme, uvek je bio dostupan i na raspolaganju za razgovor.

Dr Hlodik nije bio tu samo zbog informacija koje se odnose na pandemiju, već i na imunizaciju kao rukovodilac na Vakcinalnom punktu grada Sombora, ali i za sve drugo.

Iznad svega, dr Zdravko Hlodik bio je čovek u punom smislu te reči i prijatelj.

Sahrana dr Zdravka Hlodika je u četvrtak, 23. februara na somborskom velikom pravoslavnom groblju. Komemoracija će biti održana u 10 časova u sali Županije.

Izvor: RTV

Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je 13 javnih poziva/konkursa, putem kojih će kroz direktnu finansijsku podršku poslodavcima i nezaposlenim licima biti uključeno 21.205 lica, od kojih 2.285 osoba sa invaliditetom. Za ove namene planirano je izdvajanje 6,3 milijarde dinara i kao i prethodnih godina 550 miliona dinara za osobe sa invaliditetom. Dodatna sredstva biće obezbeđena iz budžeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave za učešće u realizaciji mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim planskim dokumentima u oblasti zapošljavanja.

Кao i prethodnih godina, težište će biti na teže zapošljivim kategorijama lica u koje spadaju mladi do 30 godina starosti, bez završenog srednjeg obrazovanja, stariji od 50 godina, Romi, osobe sa invaliditetom, dugoročno nezaposleni, korisnici novčane socijalne pomoći i lica u statusu viška zaposlenih.

Većina javnih poziva/konkursa biće otvorena do 30. novembra 2023. godine, dok je rok za podnošenje zahteva za mere namenjene osobama sa invaliditetom 31. decembar 2023. godine. Javni poziv za dodelu subvencija za samozapošljavanje biće otvoren do 10. aprila 2023. godine, rok za podnošenje prijava potencijalnih izvođača javnih radova ističe 27. marta 2023. godine, dok je javni poziv za učešće u finansiranju mere obuka za potrebe poslodavca za zaposlenog na raspolaganju do 31. oktobra 2023. godine.

Zahtevi za učešće u merama podnose se nadležnim organizacionim jedinicama Nacionalne službe za zapošljavanje, prema mestu rada lica ili sedištu poslodavca, neposredno, putem pošte ili elektronskim putem.

Sve informacije za učešće u merama aktivne politike zapošljavanja, neophodna podrška, podnošenje zahteva prema aktuelnim javnim pozivima biće dostupne sajtu www.nsz.gov.rs, kao i putem zvanične stranice na društvenoj mreži LinkedIn.