Sombor.info

 Narodna biblioteka Kula već nekoliko godina unazad pored osnovne, bibliotečke delatnosti, teži ka negovanju umetnosti kao nezaobilaznog dela svakodnevice ali sa akcentom na pospešivanje darovitih sugrađana svih generacija. Ove godine vodilјa ove kulturne institucije biće znameniti Kulјani, ali i oni koji su svoj umetnički i naučni pečat ostavili upravo u ovom mestu. Više o ovim planovima, ali i o predstojećoj svečanosti koja je omaž jednom nestereotipnom umetniku pored čijih dela stanovnici opštine Kula svakodnevno prolaze govorila je direktorka Narodne biblioteke Kula, Dragana Durković:

“U subotu, 25. februara sa početkom od 18 časova u koncertnoj sali Škole za osnovno muzičko obrazovanje održaće se svečanost pod nazivom Eugen Kočiš – (ne)zaboravlјeni umetnik. Narodna biblioteka se odlučila da upravo na stoprvu godišnjicu od rođenja ovog velikog jugoslovenskog umetnika, rođenog Kulјanina otrgne od zaborava sećanje na ovog umetnika i podseti sve nas koja je to zapravo autor mnogih dela pored kojih prolazimo ili su nam mesto sastanka.“

Kada je reč o planovima Narodne biblioteke kada su ovakve ili slične manifestacije u pitanju Durković navodi da će težnja da se znameniti lјudi poput Karla Bjelickog, Isidora i Lazara Bajića, Lazara Mikulića, Velјka Petrovića odnosno svih onih koji su rođeni u Kuli, živeli u Kuli ili ostavili bilo kakav trag u Kuli otrgnu od zaborava svakako biti lajt motiv kojim će se voditi zaposleni u ovoj instituciji.“

Crveni krst Sombor, tokom 20. i 21. februara, krenuo je sa isporukom prve tranše prehrambenih paketa za socijalno ugrožena lica u naselјenim mestima i salašima na području Grada Sombora, a tim povodom prostorije Crvenog krsta posetio je danas član Gradskog veća zadužen za oblast socijalnih pitanja Darko Smilјanić.

Paketi se sastoje od po tri kilograma pirinča i šećera, četiri kilograma pasulјa, tri litra ulјa, testenine, konzerviranog povrća i drugih prehrambenih potrepština. Korisnici socijalne pomoći prehrambene pakete moći će da preuzmu u svojim mesnim zajednicama.

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas, 142. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 25 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće prihvatilo je predlog za raspisivanje konkursa za sufinansiranje programa u oblasti sporta u 2023. godini. Putem konkursa Grad Sombor će sufinansirati godišnje programe klubova, kao i stipendije najperspektivnijih mladih sportista, za šta je u gradskom budžetu obezbeđeno ukupno 64.000.000. dinara.

Na današnjoj sednici, Gradsko veće usvojilo je Lokalni akcioni plan zapošlјavanja grada Sombora za 2023. godinu. Prema ovom planu, predviđene su sledeće mere aktivne politike zapošlјavanja:

• Subvencije za samozapošlјavanje nezaposlenih lica radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva, ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos, za šta je predviđeno ukupno 9.900.000,00 dinara, odnosno 33 subvencije za 33 radna mesta. 5.000.000,00 dinara obezbeđeno je Odlukom o budžetu Grada Sombora za 2023. godinu, dok se preostali deo sredstava u iznosu od 4.900.000,00 dinara planira kroz učešće u sufinansiranju kod Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja.

• Subvencije za zapošlјavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošlјivih na novootvorenim radnim mestima kod poslodavaca, za šta je predviđeno ukupno 1.800.000,00 dinara, odnosno 9 subvencija za 9 novih radnih mesta. 1.000.000,00 dinara obezbeđeno je Odlukom o budžetu Grada Sombora za 2023. godinu, dok se preostali deo sredstava u iznosu od 800.000,00 dinara planira kroz učešće u sufinansiranju kod Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja.

• Javni radovi u seoskim područjima u oblasti održavanja i obnavlјanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode, za koje je predviđeno 12.700.000,00 dinara, za radno angažovanje 29 lica.

Gradsko veće prihvatilo je izveštaje o realizovanoj finansijskoj podršci udruženjima tokom 2022. godine, putem javnih konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata, programa i nanifestacija u kulturi; očuvanje kulturnog nasleđa i razvoja savremenog načina interpretacije lokalnih običaja i tradicija; projekata i programa udruženja iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite; realizaciju Lokalnog akcionog plana za mlade i Lokalnog akcionog plana za decu.

Na 142. sednici članovi Gradskog veća prihvatili su ponudu JKP „Čistoća“ za poslove zoohigijene i održavanje neaktivnih grobalјa u gradu i naselјenim mestima i ponude JKP „Zelenilo“ za održavanje javne rasvete ugradu i naselјenim mestima, sa dekorativnom rasvetom za božićne i novogodišnje praznike i tabli sa nazivima ulica. Takođe, Gradsko veće prihvatilo je i ponude JKP „Zelenilo“ za osvetlјavanje dela trim staze i pojačanje osvetlјenja terena za košarku u Aleksa Šantiću, izgradnju vežbališta sa fitnes spravama na otvorenom u Partizanskoj ulici u Somboru, osvetlјavanje dela ulice Žarka Zrenjanina – Blok 3 u Gakovu, kao i za osvetlјavanje terena kod OŠ „Dositej Obradović“ u Somboru, što su neki od projekata participativnog budžetiranja za 2023. godinu.

Dvadesetjednogodišnjem S. I, koji se sumnjiči da je u Srpskom Miletiću kod Odžaka usmrtio svog strica, nakon saslušanja je određen pritvor najkasnije do 15. marta.

Kako piše Dnevnik, rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Somboru S. I. je određen pritvor zbog sprečavanja mogućeg uticanja na svedoke u ovom postupku.

Trebalo bi da bude saslušano pet osoba. S. I. je u pritvoru i zbog sumnje da je izvršio krivično delo za koje je zaprećena zatvorska kazna duža od 10 godina.

"Imajući u vidu način izvršenja u posledicu krivičnog dela za koje se okrivljeni tereti, te da se radi o teškom delu s elementima nasilja, koje je izvršeno u jednoj maloj sredini, a što je sve dovelo do uznemirenja javnosti, koje može da ugrozi nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka", pojašnjava za Dnevnik portparolka somborskog Višeg suda Manela Operta Podunavac.

Dnevnik saznaje, tužilaštvo je donelo naredbu o sprovođenju istrage.
Somborska policija uhapsila je sredinom februara S. I. (21) zbog sumnje da je u januaru, u okolini Odžaka, oštrim predmetom usmrtio svog strica (64). Saopšteno je i da se uhapšeni sumnjiči da je ubistvo izvršio u kući i da je telo sakrio u šahtu.

Izvor: 021.rs

Atopija je nasledna sklonost koja se manifestuje kroz prenagašen odgovor organizma na neke uobičajene stimuluse iz spoljašnje sredine (alergeni).

Manifestacije mogu da se ispolje na koži, kao što je to slučaj sa ekcemom i atopijskim dermatitisom, disajnim organima, kao što su astma ili alergijski rinitis, očima, kao što je to slučaj sa alergijskim konjuktivitisom i sl.

Ekcemi su preterane imunološke reakcije kože na uobičajene alergene.

Najčešći ekcem je atopijski dermatitis, koji predstavlja hronični ekcem udružen sa intenzivnim svrabom, manifestacijom grube kože koja pokazuje sklonost ka pucanju.
Osim navedenog, atopijski dermatitis karakteriše suva koža, iritacije na koži I prateća zapaljenja.

Po lokalizaciji, atopijski dermatitis može da bude po celom telu ili lokalizovan na pojedinim delovima tela, najčešće na licu, pregibima ruku, nogu. Često se na zapaljenje nadoveže I bakterijska (streptokokna, stafilokokna) ili gljivična infekcija.

Iako je atopija nasledna sklonost, sve više se govori o uticaju sredine na nastanak atopijskog dermatitisa.

Statistički gledano, svako 4. Ili 5.dete oboli od atopijskog dermatitsa. Ukoliko jedan roditelj ima atopijski dermatitis, verovatnoća da I dete dobije je 30%, dok je verovatnoća 70% ukoliko su oba roditelja atopičari.

Iako je genetska predispozicija bitna za nastanak ove bolesti, ima dece koja su prva u porodici manifestovala ovu bolest, tako da možemo da kažemo da je kod atopijskog dermatitisa udružena aktivnost genetske predispozicije ispoljašnjih faktora.

U poslednjih 30 godina broj obolelih se povećao 3 puta.

Obzirom na ovako brz razvoj bolesti, jer genetska osnova se nije mogla izmeniti u tako kratkom vremenskom periodu, kao I obzirom na činjenicu da je atopijski dermatitis prisutniji u razvijenim zemljama, uticaj sredine je evidentno sve veći.

Kada smo kod statistike, možemo da kažemo da 60% dece sa težim oblikom atopijskog dermatitisa istovremeno ima I alergijski rinitis ili alergijsku astmu, 60% dece sa atopijskim dermatitisom ima problem sa snom, u 80% slučajeva se javlja do 5.godine života, češće kod dečaka, drugog deteta, dece rođenih u zimskim mesecima…
Ono što ohrabruje je činjenica da se od ukupnog broja slučajeva prisutnih u dečijem dobu, bolest zadrži samo kod manjeg broja odraslih, tako da se incidenca smanjuje na 1-2% odraslih.

Bitan statistički podatak ukazuje da su teži oblici prisutni kod dece koja su bila hranjena veštačkim mlekom.

Ovo ukazuje na bitnost dojenje, kako za opšte stanje deteta, tako I kao faktor prevencije nastanka atopijskog dermatitisa.

Kod lečenja, najbitnije je bolest prepoznati I uspostaviti pravilnu dijagnozu.

Odmah zatim je bitno uspostaviti pravilan režim ishrane I života, a kako bi se unošenje alergena svelo na najmanju moguću meru.

Potrebno je izbegavati faktore koji pogoršavaju stanje atopijskog dermatitisa, kao:
- Iritacije zbog korišćenja neodgovarajućih sapuna, deterdženata, omekšivača… kao I zbog odeće od vune I sintetičkih sredstava.
- Promene temperature zimi, kao I suv vazduh u zatvorenim prostorijama dovode do pogoršanja stanja
- Stres I anksioznost
- Određene namirnice (kravlje mleko, jaja, kikiriki, citrusi, riba…)
- Znojenje itd.

Znojenje je poseban problem, jer znojenje dodatno pojačava svrab, svrab izaziva dodatnu inflamaciju koja dodatno pojačava svrab… Iz tog razloga decu ne treba pretopljavati.

Kako je atopijski dermatitis uzrokovan disfunkcijom spoljnjeg dela kože (epidermis), zbog narušenog epidermisa lakše dolazi do prodora iritantnih faktora, alergena I mikroorganizama, ali I lakšeg gubitka vode, kako kroz transpiraciju, tako I znojenje.

Iz navedenog razloga, bitna je redovna hidratacija, kao I odabir pravilnih sredstava za higijenu I negu kože koja na pravi način mogu koži da dostave ono što joj je u datom trenutku najpotrebnije, a to je voda.

Sredstva koja sadrže ulje borovnice deluju na način da preveniraju transdermalni gubitak vode, ali sadrži I omega-3 I omega-6 masne kiseline koje deluju antinflamatorno I omogućavaju regeneraciju Stratum corneum-a, zaštine barijere kože.

Kako bi se izbegle iritacije, trebalo bi da sredstva za kupanje sadrže što blaža, po mogućnosti prirodna peneća sredstva.

Idealno je da kozmetička linije bude u opsegu pH od 5,0 do 5,5.

Bitno je da kozmetičko sredstvo ima emolijentni efekat (shea butter i sl).

Svi sastojci koji dovode do smirivanja crvenila, svraba, upale… takođe su vrlo korisni (pantenol, ekstrakt ovsa, avenantramid, ulje borovnice…)

Koliko god paradoksalno zvučalo, voda, odnosno često kupanje ne pogoduje atopijskom dermatitisu, jer kupanje isušuje kožu I na taj način pogoršava problem suve I osetljive kože.

Vreme u toplim kupkama treba da bude što kraće, a posle toga dete treba tapkanjem, ne trljanjem, obrisati mekim pamučnim peškirom I potom namazati mlekom za telo.

Na kraju, vrlo je bitan i pravilan odabir terapije koju prepisuje lekar.

Danas se najčešće primenjuju: kortikosteroidi, oralni antihistaminici, imunosupresivna terapija, fototerapija, takrolimus, pimekrolimus…

Izvor: bitiroditelj.com

Ako ste ikada proučavali teme mršavljenja, zdrave ishrane i zdravog načina života generalno, sigurno je da ste naleteli na pojam bazalni metabolizam. Uostalom, za višak kilograma uglavnom krivimo metabolizam.

Uopšteno gledano, bazalni metabolizam (skraćeno BMR) je dnevna brzina potrošnje energije tela, bez uključivanja bilo kakve fizičke aktivnosti. To je je proces u kojem organizam koristi energiju da bi podržao svoje vitalne funkcije, kao što su disanje, cirkulacija krvi, kontrola telesne temperature i rad organa. Možemo reći i da je bazalni metabolizam minimum energije koji je potreban za funkcioniranje organizma, a generalno se izračunava na osnovu težine osobe. Kako se naše telo prilagođava dnevnim aktivnostima, tako se BMR povećava za izvršavanje dodatnih zahteva.

Evo još nekih zanimljivih činjenica koje bi trebalo da znate o svom bazalnom metabolizmu.

Osnove metabolizma

Postoje tri glavna načina na koja telo sagoreva energiju svakog dana:

• Bazalni metabolizam - energija koja se koristi za osnovno funkcionisanje tela dok smo u mirovanju,
• Energija koja se koristi za razlaganje hrane (poznato i kao termički efekat hrane),
• Energija koja se koristi kada smo fizički aktivni.

Ipak, termin metabolizam se odnosi na sve procese u telu koji koriste energiju, ali se ta reč najčešće koristi kada govorimo o težini. Kada neko kaže: „Imam brz metabolizam“ ili „Imam spor metabolizam“, obično misli na ličnu sposobnost da izgubi težinu ili održi normalan broj kilograma. Svako od nas može povećati ili smanjiti stopu sagorevanja kalorija tokom dana, ali mnogi ne znaju kako. Treba znati i to da naš biološki sastav, genetika, optimalan dnevni unos ugljenih hidrata, dnevne navike, pa čak i zdravstveno stanje utiču na metabolizam.

Metabolizam se može odnositi na bilo koji od hemijskih procesa koji se odvijaju u našem telu, ali ono što većinu ljudi zanima je njihov BMR (bazalni metabolizam) , odnosno koliko energije koriste svaki dan samo da bi živeli. Jer BMR je zaista to – potrošnja energije potrebne za rad vitalnih funkcija. BMR čini otprilike 65 do 70 posto naših ukupnih kalorijskih troškova.

Online kalkulatori mogu proceniti okvirni BMR, ali ne uzimaju u obzir odnos mišića i masti, što je najvažnije merenje pri ovoj proceni. Zašto?

Više mišićne mase znači bolji metabolizam

Više mišićne mase u telu znači više sagorelih kalorija, čak i u mirovanju. To je zato što, pri mirnom stanju tela, svaki kilogram mišića troši oko šest kalorija dnevno. Sa druge strane, masne naslage ne doprinose ovom procesu, jer kilogram masti troši oko dve kalorije. Za svaki dodatni kilogram čiste mišićne mase, telo sagoreva dodatnih 50 kalorija dnevno.

Što više mišića imate, vaše telo bolje pretvara hranu u gorivo za sve one ćelije kojima je potrebna energija da bi telo funkcionisalo. Jedan od razloga zašto mišićne ćelije sagorevaju više kalorija je taj što im je potrebna energija čak i da se skupe i opuste. To implicira da čak i kada se ne krećete, mišićne ćelije sagorevaju kalorije. Najefikasniji način za izgradnju mišića je trening snage. Ali i ishrana.

Metabolizam voli proteine

Kada smo naučili da mišićna masa podstiče rad metabolizma, logično nam je i da ishrana bogata proteinima podstiče zdrav nivo čiste mišićne mase koja pojačava bazalni metabolizam. Da li ste znali da varenje hrane sagoreva kalorije, a od tri makronutrijenta (ugljenih hidrata, proteina i masti), proteini sagorevaju najviše?

Istraživanja su pokazala da  povećanje unosa proteina privremeno ubrzava metabolizam za otprilike 15 do 30 procenata. Dobri izvori proteina se nalaze u nemasnom mesu poput piletine i ribe, zajedno sa mlečnim proizvodima, integralnim žitaricama, pasuljem, sočivom i orašastim plodovima. Za najbolje efekte, rasporedite kroz obroke unos proteina tokom dana.

Svako ima drugačiji metabolizam

Metabolizam varira od osobe do osobe, a čak ni istraživači ne razumeju do kraja zašto je to tako. Dešava se da dve osobe iste konstitucije mogu imati potpuno različite stope rada metabolizma. Dok jedna može da pojede mnogo visokokalorične hrane i da se ne ugoji, druga mora pažljivo da broji kalorije da ne bi dobila na težini.

Svakako da postoje određene predispozicije koliko će metabolizam biti brz. One uključuju količinu nemasnog mišićnog i masnog tkiva u telu, starost i genetiku. Pol je takođe bitan, budući da žene bilo koje telesne građe i uzrasta sagorevaju manje kalorija od većine muškaraca. Na žene utiče i efekat menstrualnog ciklusa, jer je dokazan brži metabolizam tokom poslednje polovine ciklusa čak i za 10 prcenata.

Brzina metabolizma u mirovanju se ne može lako izmeriti na precizan način, kao i šta ga usporava. Postoje određeni komercijalno dostupni testovi, ali najbolja merenja dolaze iz istraživačkih studija koje koriste skupu opremu kao što je metabolička komora. Grubu procenu bazalnog metabolizma u mirovanju možete dobiti kroz brojne online kalkulatore, koji će vas uputiti u to koliko kalorija bi trebalo da sagorevate svakog dana.

Konzumiranje određenih namirnica može ubrzati metabolizam

Ovo je tačno, ali samo donekle. Iako postoje određene namirnice, poput kafe, čilija i drugih začina koje mogu samo malo da ubrzaju bazalni metabolizam, promena je toliko zanemarljiva i kratkotrajna da ne može imati uticaja na mršavljenje. Hrana bogata proteinima zahteva više energije za varenje, pa takođe može imati kratkotrajni efekat. Đumbir i kakao su pokazali izuzetne metaboličke prednosti u ispitivanju na miševima. Ipak, uticaj ovih namirnica na metabolizam neće nadoknaditi loše izbore u ishrani, čak i ako trenutno ubrzaju metabolizam.

Vratićemo se na drugu stavku u tekstu, jer je jedna od retkih varijabli koja utiče na BMR - količina mišićne mase koju imate. Sa bilo kojom težinom, što je više mišića na telu i što je manje masti, to je brzina sagorevanja veća.

Najbrži metabolizam je zabeležen kod jedne životinje

Malo zanimljivosti nije naodmet, budući da Istraživači posmatraju različite životinjske modele kako bi više saznali o misterijama ljudskog metabolizma. Za priču o metabolizmu je posebno interesantan kolibri koji je, u celom životinjskom carstvu, onaj sa najvećom stopom ubrzanog rada BM-a. Ova ptica ima klepet krila od 60 do 80 udaraca u sekundi. Zanimljivo je i to što većina njihove ishrane dolazi iz izvora šećera kao što je nektar, a nivo šećera u krvi koji poseduju bi se kod ljudi smatrao dijabetesom. Ipak, uspevaju da ga brzo sagore kako bi im krila zalepršala pri najvećoj brzini.

Da zaključimo: Metabolizam igra ključnu ulogu u održavanju normalnog funkcionisanja tela. Određeni faktori poput starosti, mišićne mase i fizičke aktivnosti mogu uticati na to kako metabolizam koristi kalorije za energiju. Takođe, brz ili spor metabolizam nije faktor povećanja ili gubitka težine, već je to unos kalorija u odnosu na njihovo sagorevanje. Drastično smanjenje kalorija može imati negativan uticaj na to kako vam metabolizam funkcioniše i zato pre svake odluke, porazgovarajte sa stručnim licem o zdravim izborima za postizanje normalne telesne težine.

Kako je objavljeno na sajtu NEPRO, danas su sa domaćeg tržišta povučene dve igračke zbog rizika od gušenja.

Kako piše na sajtu, u pitanju je “ Muzička igračka robne marke Pepco – slon i zeka; model SKU 331533″. Kako je istaknuto proizvod nema svoje pakovanje i prodaje se pojedinačno.

U upozorenju piše da je „vlaknasti materijal za punjenje igračke lako dostupan zbog slabosti određenih šavova, te da dete može da ga stavi u usta i uguši se“.

Za proizvod je naloženo povlačenje proizvoda sa tržišta i opoziv proizvoda od potrošača.

Nedavno su povučeni i plastični kalupi iz „Pepka“, kao i kuvalo drugog proizvođača.

Školovanje jedne osobe u Srbiji od predškolskog obrazovanja do završenih studija u proseku košta više od 34.000 evra, u zavisnosti od izabrane srednje škole i fakulteta, pokazalo je istraživanje Instituta za razvoj i inovacije.

Prema rezultatima tog istraživanja, koje je rađeno na osnovu ekonomskih i statističkih podataka, najviše košta školovanje studenta koji je završio osnovne studije stomatologije – gotovo 71.000 evra.

– Posmatrali smo da je taj mladi čovek, visoko obrazovan, bio pet godina na fakultetu. Dakle, otišao je u produženu godinu u proseku i da je diplomirao 2018. godine, što znači da je krenuo u predškolsko 2000. godine. U tom periodu od 18 godina, dok je diplomirao, država, njegova porodica su uložili u njega 34.100 evra – rekao je za RTS Nenad Jevtović, iz Instituta za razvoj i inovacije.

Komentarišući ovaj podatak, Srđan Verbić, nekadašnji ministar prosvete, a danas profesor na Fakultetu za finansije, ekonomiju i administraciju (FEFA), kaže za Danas da mu se nimalo ne sviđa formulacija da „državu košta“ obrazovanje.

– Prvo, zato što se obrazovanje tako tretira kao trošak, a ne kao investicija. Drugo, zato što se tako imputira da država daje neke svoje pare. Nema država svoje pare, to su pare nas građana koji i kroz porez finansiramo obrazovanje sve naše dece. Ne treba komentarisati rezultate istraživanja koje i sami autori vrlo pristrasno predstavljaju. Mogu samo da zamislim kako bi mogli da ih tumače neki pragmatični donosioci odluka u javnom sektoru – navodi Verbić.

Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže da ga ne bi iznenadilo i da je veći iznos u pitanju.

– Moguće je da istraživanje nije obuhvatilo sve segmente, poput troškova života studenata ili srednjoškolaca koji se školuju izvan mesta prebivališta. Jasno je da školovanje nije jeftino, ali generalno trebalo bi pre svega sagledati kakav produkt dobijamo za uloženi novac, odnosno da li kada država i rodtelji investiraju u školovanje deteta dobijaju očekivani kvalitet, tj. da li svršeni srednjoškolac ili student odgovara potrebama tržišta – smatra Markov.

On kaže da onaj ko kupuje proizvod želi da cena odgovara kvalitetu, ali nije siguran da li je to tako i kada je reč o obrazovanju mladih.

– U svakom slučaju, ako pođemo od pretpostavke da celokupno školovanje košta koliko i jedan manji stan, jasno je da kada kupujete stan ne želite da on prokišnjava. Tako je i sa školovanjem. Neophodno je pronaći balans između cene i kvaliteta, a plašim se da to kod nas baš i nije tako. Takođe, mislim da je bitno naglasiti da veći deo navedenih troškova snose roditelji – ističe Markov.

Njegov kolega Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola kaže da je cena školovanja od 34.000 evra preskupa, pogotovo ako se ima u vidu da nakon toga sledi godinu dana volontiranja kako bi se mlada osoba mogla uključiti u svet rada, bilo da je reč o frizeru, ekonomisti ili pravniku.

Ako se, kako kaže, tokom školovanja učenik osposobi da po završetku određenog ciklusa obrazovanja može spreman da dođe kod poslodavca, kao što je to slučaj sa dualnim obrazovanjem, onda novac koji se izdvaja za njegovo školovanje nije preveliki.

Antić napominje da je srednje stručno obrazovanje u Srbiji najskuplje, jer samo jedan učenik godišnje košta između 1.100 i 1.200 evra, za razliku od gimnazije, gde je taj iznos oko 800 evra, odnosno od 600 do 700 u osnovnoj školi.

Izvor: danas.rs

Esencijalnim masnim kiselinama pripadaju kiseline sa više dvostrukih veza. To su linolna i linolenska kiselina, a po nekim autorima i arahidonska kiselina. Ove kiseline imaju vitaminsko dejstvo – vitamin F, piše Stetoskop.rs. Hemijska struktura Vitamin F čine esencijalne polinezasićene masne kiseline: Linolna kiselina Linoleinska kiselina Arahidonska kiselina Rastvorljive su u mastima. Apsorpciju pomažu vitamini A, […]

Esencijalnim masnim kiselinama pripadaju kiseline sa više dvostrukih veza. To su linolna i linolenska kiselina, a po nekim autorima i arahidonska kiselina. Ove kiseline imaju vitaminsko dejstvo – vitamin F, piše Stetoskop.rs.

Hemijska struktura

Vitamin F čine esencijalne polinezasićene masne kiseline:

Linolna kiselina
Linoleinska kiselina
Arahidonska kiselina

Rastvorljive su u mastima. Apsorpciju pomažu vitamini A, C, D i E, fosfor, a odmažu radijacija i X-zraci. Da bi se ove esencijalne masne kiseline sačuvale, potrebno je vršiti hladno ceđenje ulja.

Izvor

Vitamin F se nalazi u biljnom svetu kao sastavni deo ulja. Prirodni izvori su: pšenične klice, semenke od lana, suncokreta, soje i kikirikija. Nalaze se i u pšenicnim klicama, suncokretovom zrnu, suncokretovom ulju, puteru.

Uloga

Vitamin F je važan za pravilan razvoj i rast organizma, a utiče i na oksidacione procese u toku metabolizma. Služi i kao prekursor za sintezu prostaglandina. On pomaže sprečavanje taloženja holesterola u arterijama, suzbija oboljenja srca i doprinosi zdravlju kože i kose, smanjenju šećera u krvi, jača imunitet, utiče na pravilnu raspodelu masti u unutrašnjim organima, reguliše oksidacione procese, podržava normalne žlezdane aktivnosti, stvaranje zglobne tečnosti, smanjenje holesterola i dr.

Dnevne potrebe

Preporučena doza: 10-20 g/dan, što odgovara 2.5 supene kašike suncokretovog ulja hladno ceđenog ili 12 kašičica semenki suncokreta.

Hipovitaminoza

Organizam čoveka nije u stanju da sintetiše ovaj vitamin ali je kompleks rasprostranjen u prirodi, pa se deficiti retko javljaju kod čoveka. Kod deficita razvija se poremećaj odbrambenog sistema i nastaje smanjena otpornost na virusne i bakterijske infekcije. Znaci hipovitaminoze su akne, perut, suva kosa, slabi nokti, dijareja (proliv).

U utorak, 28. 2. 2023. godine, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Registrovani”, autorke Tijane Jevrić, u Velikoj galeriji Kulturnog centra, na adresi Laze Kostića 5, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 24. 3. 2023. godine.

Rad Registrovani predstavlja zvučnu eko-mapu Dunava, u formi in-site audio-vizuelne instalacije u prostoru u kojoj se korisnik, putujući kroz različite lokacije na obali reke, blisko upoznaje sa ambijentom i prostorom. Korišćenjem autentičnih zvučnih snimaka toka Dunava kroz Vojvodinu, Tijana Jevrić izdvaja najupečatljivije i ekološko-biološki najraznovrsnije lokacije na obali reke. Materijal koji koristi su originalni zvučni zapisi. Ti zvuci se potom transformišu u vizuelno iskustvo, odnosno grafičke prikaze talasa vode. Rad je osmišljen kao baza podataka određenih mesta i trenutaka. Postavlja se pitanje – šta mi, kao ljudi, ostavljamo iza sebe u savremenom dobu? Da li su to zabeleženi algoritmi naših kretanja, komunikacije, aktivnosti i osećanja? Da li je to naša zadužbina ili zaostavština? Koji je sadržaj informacija koje ostaju posle nas? Postavlja se pitanje nasleđa. Istraživajući okolinu, Tijana doslovno arhivira ljudsko biće, ne kroz fizičke ostavštine ili materijalne zaostavštine nego kroz beleženje i registrovanje milione neurona koji se konektuju i stvaraju iluziju govora; pri tom, umetnica koristi snimke sa magnetne rezonance preuzete od određenih pacijenata kao polazište za naučno autentičan prikaz naših osećanja. Mozak je u ovom kontekstu predstavljen kao jedinstven i originalan segment pojedinca. Psihološko tumačenje arhive omogućava nam da posmatramo sopstveno telo kao riznicu iskustava, riznicu dodira, kao belešku naše interakcije sa fizičkim svetom.

Dizajn zvuka: Predrag Đorđević

BIOGRAFIJA

Tijana Jevrić (1997, Novi Sad) je multimedijalna umetnica. Završila je Nove likovne medije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na kojoj je trenutno na master studijama u okviru istog programa. Njen rad je baziran na istraživanju sve jačeg uticaja medijske kulture kao proizvođača društvene stvarnosti i samosvesti. Ispituje kretanje pojedinca unutar virtuelnog prostora. Mediji kojima se koristi su site-specific i audio-vizuelne instalacije u prostoru. Prezentovala je svoje umetničke radove i Srbiji i inostranstvu, od kojih se izdvajaju Kulturni centar Srbije u Parizu, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Ars Elektronika – Austrijski kulturni, obrazovni i naučni institut aktivan u oblasti umetnosti Novih medija u Lincu i mnogi drugi.