Sombor.info

Brojni Apatinci i drugi humani ljudi udružili su se proteklih nekoliko meseci kako bi pomogli šestogodišnjem Danilu Balaću u njegovoj borbi za lepše i srećnije detinjstvo. Nažalost, još uvek nije prikupljeno dovoljno sredstava, te apelujemo na sve ljude dobre volje da pomognu ukoliko su u mogućnosti.

Prema poslednjem preseku Fondacije „Budi human“, prikupljeno je oko 2,5 miliona dinara od potrebnih 4,8 miliona.

Prema rečima Danilove majke Dubravke, on se trenutno oseća dobro i spreman je za novu operaciju.

„Novi termin za operaciju je 27. februar, a ona će biti obavljena u Novom Sadu, na klinici Parks. Za ovu operaciju su obezbeđena sredstva, ali su nakon nje Danilu potrebni intenzivni tretmani logopeda, defektologa i montesori defektologa, za šta nema dovoljno novca na računu“, izjavila je Dubravka Balać, te još jednom zahvalila svima koji su do sad na bilo koji način pomogli put ka Danilovom napretku.

Podsećamo, naš mladi sugrađanin ima dijagnozu epilepsije, kao i dijagnozu iz spektra autizma, koja udružena sa epilepsijom dodatno usporava njegov dalji razvoj i oporavak.

Danilu možete pomoći slanjem sms poruke, sadržine 1364, na broj 3030.

Izvor: Radio Apatin

Umorni ste, nemate energije, ne osećate se dobro, a niko vam ne veruje. Sindrom hroničnog umora je ozbiljna bolest zbog koje trpi ceo organizam. Zbog ove bolesti se gubi posao, narašuva se kvalitet života u celosti, a krajnji stepen je invaliditet.

Postvirusni sindrom umora je neurološka bolest za koju od 1969. godine postoji šifra. Drugi naziv za ovu bolest, koji neurolozi često koriste je mijalgični encefalomijelitis , a treći naziv je sindrom Epštajn – Bar virusa.

„Smatra se da je Epštajn – Bar virus uzrok ove bolesti, ali to nije potvrđeno. Postoji više teorija. Smatra se da veći broj virusa ima ulogu u nastajanju ove bolesti i uglavnom je to herpes familija virusa, to je Epštajn -Bar virus na prvom mestu, i obično se kaže da su oni koji su imali infektivnu mononukleozu u većem riziku od sindroma hroničnog umora“, kaže za portal N1 prof. dr Branislav Milovanović, neurokardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, koji se više od 20 godina bavi sindromom hroničnog umora.

Drugi virusi kao što su citomegalovirus, varičela zoster virus, i ostali herpes virusi, ali i određene bakterije, pominju se koksijela burneti bakterija, zatim hlamidija, mikoplazma i borelia, tako da etiologija još nije razjašnjena.

Prvi naziv bolesti postvirusni sindrom umora je promenjen, pa u naziv stoji sindrom hroničnog umora, kako bi se ukazalo na multidisciplinarnost vezanu za taj problem. Ova bolest priznata je od strane Svetske zdravstvene organizacije i ima šifru R-53,8.

Genetski faktor ima važnu ulogu

Kada je u pitanju sindrom hroničnog umora, prof. dr Milovanović kaže da genetski faktor ima važnu ulogu i da žene više obolevaju od ovog sindroma, nego muškarci.

„Ova bolest se javlja u dva perioda, u periodu puberteta, oko petnaeste, šesnaeste godine, i oko tridesete godine, što govori da je to bolest mladih ljudi i to izuzetno teška bolest“, kaže prof.dr Milovanović.

On ističe da nije u pitanju običan umor, koji se javlja posle nekog fizičkog ili psihičhog napora, posle kog se odmorite, naspavate i nastavite dalje život bez problema.

„Sindrom hroničnog umora je ozbiljno stanje u nivou onkološke bolesti i HIV-a, koje se javlja kod mladih ljudi i dovodi do invaliditeta“, ističe sagovornik portala N1.

On dalje objašnjava stepene ove bolesti, kojih ima četiri: prvi i drugi stepen su toliko teški da osoba ne može da funkcioniše na poslu, napušta ga i pritom je niko ne razume ni na poslu ni u kući. U trećem stepenu osoba ne može da izađe iz kuće, dok je kod četvrtog stepena osoba „vezana“ za krevet.

Za ovu bolest nije postojalo razumevanje

Nerazumevanje za ovu bolest nastaje i, kako navodi profesor, kada se jave prvi simptomi, osoba počinje da traži doktore, rade se ispitivanja i ništa se ne pronađe, a osobi nije dobro, nema energije.

„Kako je osoba po prvi put dobila anksiznost, fobije, depresiju, tada se to pripiše psihološkom faktoru i osoba završi kod psihijatra. Dalje se to tretira kao psihički problem, što se dugo i smatralo, ali nije tako. U pitanju je komplikacija osnovne, organske bolesti. To znači da su oštećene mitohondrije koje proizvode energiju“, kaže profesor Milovanović.

Dijagnostikovanje sindroma hroničnog umora

Profesor dalje objašnjava da to ne može da se dokaže običnom dijagnostikom, osim ako se radi biopsija mišića, što je veoma komplikovano i invazivno i ne može da se radi svakom pacijentu, u pitanju su na hiljade ljudi.

U svetu se otvaraju instituti za ispitivanje mitohondrija i pokušava se da se nađe određeni test koji može da dokaže prisustvo ove bolesti.

„Postoji jedno testiranje koje može da potvrdi oštećenje kod ove bolesti, a to je testiranje funkcije autonomnog nervnog sistema, odnosno neurokardiološko testiranje. Problem kod ovog testiranja je taj što je u pitanju visokosofisticirana medicina i ne postoji veliki broj centara u svetu koji se bave tom problematikom“, dodaje profesor.

Pored referentne laboratorije u Londonu gde se iz ove oblasti edukovao i sam profesor Milovanović kao stipendista „Wellcome Trust-a“ , postoje još četiri značajne laboratorije u Americi gde se testira funkcija autonomnog nervnog sistema, kao što su Hardvard, Univerzitet Džon Hopkins, Mejo klinika i NASA centar u Hjustonu.

Profesor navodi i centre u regionu koji su vezani za laboratoriju u Londonu i to su klinika “Rebro” u Zagrebu i Klinički centar u Ljubljani. Oni su, posle Srbije, počeli da primenjuju tu dijagnostiku, ali su vezani za neurološke bolesti i ne bave se hroničnim umorom.

Kriterijumi za postavljanje dijagnoze

„Postoje jasno definisani kriterijumi za postavljanje dijagnoze hroničnog umora od strane više organizacija u svetu još od 1969. godine, a to su kanadski kriterijumi, japanski (Fukuda) kriterijumi, internacionalni kriterijumi (obično su to američki) i engleski kriterijumi“, kaže profesor Milovanović.

Simptomi hroničnog umora
Profesor kaže da postoje osnovni, sporedni i dodatni simptomi hroničnog umora.

Glavni simptoma hroničnog umora:

– umor koji se prvi put javlja u životu, koji remeti vaš normalan život i koji traje duže od šest meseci, a po engleskim preporukama, duže od tri meseca.

– neosvežavajuće spavanje i poremećaj spavanja, primećujete da mnogo spavate ili se budite neodmorni iako ste se spavali.

– gubitak energije posle fizičkog napora, to je karakteristično.

Sporedni simptomi hroničnog umora:

– kognitivni poremećaji (problem sa pamćenjem, sa koncentracijom, “magla” u glavi, zaboravljanje reči)

– poremećaj ortostatske stabilnosti, dakle disautonomije, što je vezano za neurokardiologiju (krize svesti, nestabilnost prilikom ustajanja, lupanje srca prilikom ustajanja, vrtoglavice).

Dodatni simptomi:

– fibromijalgija (bolovi u mišićima)

– Iritabilni kolon (creva), kod 80 odsto ovih pacijenata

– psihološki problem (anksioznost, depresija, fobije)

– autoimmune bolesti (Hašimoto sindrom, policistični jajnici, insulinska rezistencija).

Lečenje

Profesor Milovanović ističe da kada se bolest ne dijagostikuje na vreme, kada traje dugo – pet, 10, 20, pa čak i 30 godina, pacijenti uđu u to stanje kada postanu invalidi.

„Njima niko ne veruje, leže kod kuće, a kako imaju i psihološke probleme, smatraju da je to depresija. A kod ovih pacijenata su u stvari oštećene mitohondrije, postoje multisistemski ispadi, što znači da su svi sistemi zahvaćeni i bukvalno uništeni. Kod njih dolazi do poremećaja autonomnog nervnog sistema, poremećaja imunog sistema, metaboličkog poremećaja. Tako da je i lečenje problematično“, objašnjava profesor.

Prema navedenim preporukama, može da se pomogne u pet do 10 odsto slučajeva, međutim profesor kaže da to nije tačno.

„Lečenje mora da bude multidisciplinarno, da to bude bazično lečenje, od mitohondrija, gde tačno znate koje lekove treba da dajete da produkujete više energije u organizmu, ali i koje lekove ne smete da dajete. Treba da se leči autonomna disfunkcija (krize svesti, ortostatske nestabilnosti). Takođe treba da se uključe i druge specijalnosti da bi se lečili ti ispadi”, navodi profesor.

Kako su u pitanju virusi i bakterije, odnosno hronična infekcija, profesor kaže da bi trebalo ustanoviti koja je infekcija u pitanju, pa da se eventualno uključe antibiotici i svaka vrsta antivirusne terapije. To bi bilo kauzalno lečenje, odnosno prema uzroku infekcije.

„Za lečenje ove bolesti morate da imate multidisciplinarni tim, da imate znanje i morate da restaurirate ceo organizam koji je potpuno uništen“, kaže profesor.

Zato je važno da se otkrije bolest na vreme i zaustaviti taj proces, jer ako bolest traje kratko mogu da se postignu rezultati u lečenju.

„Lečenje ove bolesti traje od sedam meseci do dve godine, ako bolest duže traje, da bi pacijent stao na noge“, dodaje prof. dr Milovanović.

izvor: n1info.rs

Čini se da poslednjih godina viđamo sve više krpelja. U većini slučajeva su vlasnici pasa ti koji primete ovog parazita na svom ljubimcu, ali se dešava i da se on slučajno otkrije, za vreme redovnog pregleda kod veterinara.

Ovi člankonošci, nimalo privlačnog izgleda, hrane se krvlju svoje žrtve (koja može biti i životinja i čovek), tako što obično vrebaju na grani nekog grma, šiblja, ili u visokoj travi. Svojim posebnim aparatom koji je osetljiv na povećanje koncentracije ugljen-dioksida, otkrivaju svoju žrtvu koja prolazi mimo njih. Ubod krpelja se ne oseća jer on koristi «lokalni anestetik» pa se često tek nakon nekoliko dana otkrije njegovo prisustvo, kada se već nasisao krvi. Posle nekoliko dana hranjenja, krpelji se višestruko povećaju i izgledom podsećaju na mladež, zelenkasto-braon boje.

Krpelji mogu biti prenosioci većeg broja bolesti, kako ljudi, tako i životinja. Jedna od bolesti o kojoj se, ne bez razloga, mnogo govori je tzv. lajmska bolest ili borelioza. U pitanju je zoonoza (znači da od nje podjednako oboljevaju i ljudi i životinje) koja može imati vrlo teške posledice. Prouzrokovač je svrdlasta bakterija Borrelia burgdorferi koju mogu da prenose krpelji iz roda Idžodes.

Bolest je duge inkubacije (do šest meseci), hroničnog toka i često sa nejasnom, netipičnom kliničkom slikom. Kod pasa se najčešće ispoljava u vidu poliartropatije, artritisa koji se pojavljuje čas na jednom, čas na drugom zglobu ili na više njih odjednom, zatim povećanjem limfnih čvorova, a takođe može da izazove oštećenje bubrega a u nekim slučajevima i nervne poremećaje itd.

Ne oboljevaju sve životinje koje je ubo inficirani krpelj. Posebnim serološkim testovima može se utvrditi da li je titar antitela povećan ukoliko se sumnja da pas ispoljava simptome koji navode na lajmsku bolest. Lečenje se vrši određenim vrstama antibiotika, u toku četiri nedelje. Ako je lečenje otpočeto na vreme, ne bi trebalo da bude razloga za brigu, međutim kod zanemarenih, zastarelih slučajeva, posledice su mnogo teže i takvi pacijenti često moraju uzimati lekove i do kraja svog života.

Što tiče prevencije, ona je dvojaka: postoji vakcina protiv ove zarazne bolesti, a takođe je važno odbraniti se od krpelja. Mali je broj zaista efikasnih sredstava koji će pružiti zaštitu od krpelja iz roda Idžodes i da time spreče infekciju Borelijom. Najbolje je oko ovog posavetovati se sa veterinarom pošto mnogi proizvodi štite od drugih vrsta krpelja ali ne i ove. Pažljivo pregledajte svog psa dan posle izleta ili boravka na terenu sa visokim rastinjem.

Krpelji najviše vole da se «prikače» u predelu glave i vrata. Ukoliko pronađete krpelja, ne pokušavajte da ga sami izvadite, a pogotovu nemojte upotrebljavati ulje, alkohol i druge tečnosti! Uklanjanje krpelja prepustite stručnom licu, i to što pre, kako bi se verovatnoća infekcije minimalizovala.

Često čujete da kada neko ima problem sa želudcem kao glavni uzrok navodi Heliko bakteriju.

Nutricionista Ivana Mišić pokušala je da bliže pojasni kakava je to ustvari bakterija i na koji način možete prepoznati simptome.

– Heliko bakterija odnosno Helicobacter pylori je vrsta bakterije koja najčešće dovodi do infekcije u stomaku

– Heliko bakterija je sitna, gram negativna bakterija spiralnog oblika sa velikom sposobnošću preživljavanja.

– Ovo je ujedno i jedina bakterija koja može da opstane u izuzetno kiselom okruženju želuca i na temperaturi od 37 i više stepeni i vrlo je pokretljiva.

– Smatra se da gotovo polovina svetskog stanovništva u svom organizmu ima heliko bakteriju, ali mnogi to ni ne znaju zbog izostanka simptoma.

Koji su simptomi

• Bolovi u stomaku koji su jači kada je stomak prazan. Bol je uglavnom tup.
• Nadimanje
• Mučnina
• Gubitak apetita
• Često podrigivanje
• Nenamerni gubitak kilograma
• Bol u stomaku praćen osećajem peckanja

Na koji način se proverava da li imate Heliko bakteriju

– laboratorijski test krvi na antitela heliko bakterije – Antitela su proteini koje imuni sistem proizvodi da bi se oslobodio bacila. Obično ostaju u našem organizmu u slučaju da se ponovo borimo sa istom bakterijom. Pozitivan test može pokazati ranu izloženost Helicobacter pilori, ali ne i aktivnu infekciju.

– test daha kojim se može uočiti ugljenik koji stvara heliko bakterija nakon popijenog rastvora. Test daha zahteva mnogo vremena i može biti težak za dijagnostiku, naročito kod dece.

– test stolice na Heliko bakteriju takođe nije previše precizan jer pokazuje samo prisustvo bakterije, ali ne i težinu infekcije.

– Gastroskopija je najprecizniji način za utvrđivanje prisustva bakterije i težine infekcije istom.

Kako izbeći dobijanje ove bakterije?

Heliko bakterija se može izbeći ukoliko se redovno pridržavate sledećih pravila:

– Perite ruke redovno, naročito pre i posle jela.

– izbegavajte da pijete vodu sa nepouzdanih izvora, već samo bakteriološki proverenu.

– Izbegavajte konzumiranje hrane sa čijim načinom pripreme niste upoznati

– Dobro operite voće i povrće pre jela

Izvor: danas.rs

Šta treba da znate o malim boginjama.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“, broj obolelih od malih boginja raste, a Alexandra Laura Hidi Jovanović, lekarka na specijalizaciji iz pedijatrije i DokTok lekarka, kaže da Srbiji preti epidemija morbila. Prenosimo vam njen tekst o malim boginjama.

Srbiji preti epidemija malih boginja (morbila) – šta su male boginje, zašto moramo pričati o njima i koji su uzroci moguće nove epidemije?
Morbile su grozničavo osipno oboljenje koje može dovesti do ozbiljnih komplikacija i smrti i jedna je od najzaraznijih virusnih bolesti na svetu. Virus je veoma zarazan. Osnovni reproduktivni broj (ili prosečan broj sekundarnih slučajeva koje generiše zarazna osoba u potpuno osetljivoj populaciji) za morbile se procenjuje na 12–18, što je više od broja mnogih drugih uobičajenih dečjih bolesti (npr. gripa, pertusisa). Pod pretpostavkom o homogeno mešanoj populaciji, tako visoka prenosivost znači da su potrebni značajno visoki nivoi imuniteta populacije od >92%–94% da bi se sprečio kontinuirani prenos virusa morbila.

Virus morbila nema životinjski rezervoar i javlja se samo kod ljudi. Male boginje se prenose sa osobe na osobu:

respiratornim kapljicama,
malim česticama aerosola i
bliskim kontaktom.

Period inkubacije je 10 do 14 dana, iako su zabeleženi i duži periodi. Nevakcinisana mala deca i trudnice su u visokom riziku od obolevanja od morbila, a ospice najčešće pogađaju malu decu. U skorije vreme, došlo je do prelaska na stariju decu i adolescente zbog povećanja nivoa pokrivenosti imunizacijom i promena u nivoima imuniteta stanovništva u različitim uzrastima. Mala beba rođena od majki sa stečenim imunitetom zaštićena su od morbila zbog pasivnog prenosa antitela, ali kako ta antitela nestaju, postaju podložna. Infektivnost slučaja je maksimalna u četiri dana pre i četiri dana nakon razvoja osipa.

Poznato je da virus morbila izaziva imunosupresiju koja može trajati nedeljama, mesecima, čak i godinama. Ovo uzrokuje povećanu osetljivost na sekundarne bakterijske i druge infekcije.

Definicija kliničkog slučaja ospica SZO (Svetska zdravstvena organizacija) je „svaka osoba sa temperaturom, generalizovanim makulopapuloznim osipom, kašljem, korizom ili konjuktivitisom“. Male boginje su akutni febrilni egzantem koji se karakteriše sa tri „C“-a: kašalj, koriz i konjuktivitis. Koplik pege, male bele papule na bukalnoj sluzokoži, patognomonične su za morbile i pojavljuju se dan-dva pre osipa, iako se ne vide uvek. Osip prethodi pojavi groznice, pojavljuje se prvo na licu i širi kaudalno da bi postao generalizovan. Nekomplikovane ospice obično nestaju nedelju dana nakon pojave osipa.

Dijagnoza morbila zavisi od velike kliničke sumnje, posebno kada se procenjuju deca sa febrilnom bolešću i makulopapuloznim osipom. Kompletna krvna slika može pokazati nizak broj leukocita, posebno limfocita i trombocita. Abnormalnosti elektrolita mogu se otkriti kod dece sa lošim unosom ili dijarejom. Identifikacija IgM antitela specifičnih za virus morbila u serumu ili plazmi potvrđuje dijagnozu, iako može biti lažno negativna u do 25% slučajeva kada se uradi rano (manje od 3 dana od pojave osipa). Ova antitela obično dostižu maksimum u roku od 1 do 3 nedelje nakon pojave osipa i postaju neotkriveni za 4 do 8 nedelja. Zlatni standard je test neutralizacije smanjenja plaka koji ima najveću osetljivost. Virus morbila se može izolovati iz nazofaringealnog sekreta, ali ovo je radno intenzivno i nije praktično. Najčešće se sprovodi polimerazna lančana reakcija (PCR) detekcije virusa iz uzoraka grla, nosa, nazofarinksa i urina, sa osetljivošću koja se približava 100%.

U slučaju morbila ne postoji specifična antivirusna terapija. Lečenje je prvenstveno potporno. Kontrola groznice, prevencija i korekcija dehidratacije i mere kontrole infekcije, uključujući odgovarajuću izolaciju, čine osnovu terapije. SZO preporučuje davanje dnevnih doza vitamina A tokom 2 dana i više dana za pothranjenu decu. Komplikacije morbila treba rano identifikovati i započeti odgovarajuću terapiju.

Iako će se mnogi oporaviti od morbila bez komplikacija, postoji rizik od loše prognoze. Češće komplikacije uzrokovane infekcijom morbila su upale srednjeg uha i dijareja. Otitis može dovesti do gubitka sluha. Oni koji imaju veće šanse da imaju teške komplikacije uključuju novorođenčad i decu mlađu od pet godina, odrasle starije od dvadeset godina, trudnice i one sa oslabljenim imunitetom. Encefalitis se može javiti kod 1 od 1000 zaražene dece, a 1-2 od sve zaražene dece će umreti od neuroloških ili respiratornih komplikacija od morbila. Najčešća respiratorna komplikacija je upala pluća koja može biti posledica samog virusa malih boginja (Hechtova gigantoćelijska pneumonija) ili sekundarne bakterijske infekcije.

Trudnice sa boginjama su pod povećanim rizikom od smrti, spontanog pobačaja, intrauterine smrti fetusa i novorođenčadi niske porođajne težine. Keratokonjunktivitis kod malih boginja javlja se uglavnom kod dece sa nedostatkom vitamina A i može dovesti do slepila. Komplikacije centralnog nervnog sistema uključuju akutni diseminovani encefalomijelitis (ADEM), encefalitis inkluzijskog tela morbila (MIBE) i subakutni sklerozirajući panencefalitis (SSPE).

ADEM je autoimuna demijelinizirajuća bolest koja se javlja u roku od nekoliko dana do nedelja. Smatra se da je MIBE progresivna infekcija mozga kod pacijenata sa oslabljenim ćelijskim imunitetom koja se javlja u roku od nekoliko meseci od početne infekcije. SSPE je progresivna neurološka bolest koja se javlja 5 do 10 godina nakon akutne bolesti. Javlja se uglavnom kod dece koja su obolela od morbila pre 2 godine i manifestuje se napadima i progresivnim gubitkom kognitivnih i motoričkih funkcija.

Morbili su bolest koja se može sprečiti zbog dostupnosti bezbedne, jeftine i efikasne vakcine. Vakcina je živi oslabljeni soj malih boginja koji se koristi ili kao jednokomponentna ili kao kombinovana vakcina (MMR, MMR-V). SZO preporučuje dve doze vakcinacije protiv morbila počevši od starosti od 9 do 12 meseci i od 15 do 18 meseci u zemljama u kojima su incidencija i mortalitet još uvek visoki u prvoj godini života.

U Srbiji je tokom prošle godine 74,8 odsto dece primilo MMR vakcinu saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut. To je daleko ispod očekivanog obuhvata od 95 odsto koji obezbeđuje jak imunološki bedem i dobru zaštitu nacije od malih boginja.

U izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut se navodi da obuhvat od 95 odsto MMR vakcinacijom nije postignut ni u jednom okrugu, dok je obuhvat veći od 90 odsto dostignut u svega tri od ukupno 25 okruga: Borskom u centralnoj Srbiji i Severnobanatskom i Severnobačkom okrugu u Vojvodini.

Srbija je poslednju epidemiju malih boginja imala 2017. godine, kada je zaraženo više od 5.800 ljudi, a preminulo 15 osoba.

Zemlje Zapadnog Balkana imaju niže stope pokrivenosti MMR vakcinom od proseka Evropske unije (EU), a propuštena vakcinacija tokom pandemije Corona virusa povećala je broj ljudi koji su podložni virusima. Prema podacima WHO-a iz 2021.godine, pokrivenost drugom dozom MMR vakcine je bila u Srbiji 85 odsto.

Zbog pandemije korona virusa, u 2020. godini u Srbiji je smanjen broj dece koja su primila redovnu MMR vakcinu. Još jedan razlog opadanja rate vakcinacije je antivakcinalni pokret koji je nažalost u porastu i koji širi dezinformacije o toksičnim efektima vakcina. Moramo napomenuti da su efikasnot i bezbednost MMR vakcine dokazane višebrojnim studijama i istraživanjima.

Naime, nakon 2 doze vakcine:

oko 99% ljudi će biti zaštićeno od morbila i rubeola
oko 88% ljudi će biti zaštićeno od zauški.

Ljudi koji su vakcinisani protiv zauški, ali ih ipak zaraze, imaju manje šanse da će imati ozbiljne komplikacije ili biti primljeni u bolnicu. Zaštita od malih boginja, zauški i rubeole počinje da se razvija oko 2 nedelje nakon uzimanja MMR vakcine.

MMR vakcina je veoma bezbedna. Većina neželjenih efekata su blage i ne traju dugo, kao što su:

područje gde igla ulazi, izgleda crveno, otečeno i boli 2 do 3 dana,

oko 7 do 11 dana nakon injekcije, bebe ili mala deca mogu se osećati loše ili razviti visoku temperaturu oko 2 ili 3 dana,
neka deca takođe mogu da plaču i da budu uznemirena odmah nakon injekcije. Ovo je normalno i trebalo bi da se osećaju bolje nakon maženja.
MMR vakcina nije povezana sa autizmom. Nema dokaza o bilo kakvoj vezi između MMR vakcine i autizma. Postoje mnoge studije koje su ovo istraživale.

Važno je zapamtiti da su moguće komplikacije zaraznih stanja, kao što su boginje, zauški i rubeola, mnogo ozbiljnije.

Kada odložiti ili izbegavati MMR imunizaciju?

MMR vakcina se ne preporučuje ako vaše dete:

imalo ozbiljnu alergijsku reakciju na raniju dozu MMR vakcine ili komponente vakcine, koje uključuju želatin i antibiotik neomicin,
ima poremećaj koji utiče na imuni sistem (kao što je rak),
uzima steroide ili druge lekove koji slabe imuni sistem,
je na hemoterapiji ili terapiji zračenjem.

Razgovarajte sa svojim lekarom o tome da li je vakcina dobra ideja ako vaše dete:

je trenutno bolesno. Ali obične prehlade ili druge manje bolesti ne bi trebalo da spreče imunizaciju.
je primilo bilo koju drugu vakcinu u poslednjih mesec dana ili krvne proizvode u poslednjih nekoliko meseci (kao što je transfuzija), jer neke mogu da utiču na to koliko će dobro MMR vakcina funkcionisati.
je ikada imalo nizak broj trombocita.
Vaš lekar može odlučiti da su koristi od vakcinacije vašeg deteta veće od mogućih rizika.

Trudnice ne bi trebalo da dobiju MMR vakcinu pre porođaja.

Umesto zaključka: odbijanjem vakcinacije roditelji ugrožavaju svoju, ali i tuđu decu koja zbog zdravstvenog stanja nisu u mogućnosti da prime vakcinu. Vakcinišite svoju decu, to je jedini način sprečavanje nove epidemije o kojoj ne bismo trebali ni pričati u 21.veku!

Izvor: Doktok.rs

Pet godina za redom, Finska je na prvom mestu najsrećnijih zemalja na svetu.

Finski psiholog i filozof Frank Martela napisao je za CBNC tekst o tome zbog čega su ljudi u Finskoj zapravo toliko zadovoljni svojim životom.

„U Izveštaju o sreći u svetu iz 2022. godine, od ljudi u 156 zemalja zatraženo je da vrednuju svoje živote danas na skali od 0 do 10, a da pritom najgori moguć život ocene nulom. Takođe, razmatrali su faktore koji doprinose društvenoj podršci, očekivanom životnom veku, velikodušnosti i odsustvu korupcije.

Kao finskog filozofa i naučnika u domenu psihologije koji proučava osnove sreće, često me pitaju – šta tačno ljude u Finskoj čini tako izuzetno zadovoljnim svojim životom?

Da bismo održali visok kvalitet života, evo tri stvari koje nikada ne radimo:

Ne poredimo se s komšijama

Postoji poznati stih finskog pesnika: „Kell’ onni on, se onnen kätkeköön“. U grubom prevodu, to znači: Ne upoređuj se i ne hvali se svojom srećom.

Finci to zaista uzimaju k srcu, posebno kada su u pitanju materijalne stvari i prekomerno prikazivanje bogatstva.

Jednom sam naleteo na jednog od najbogatijih ljudi u Finskoj. Gurao je svog mališana u kolicima prema tramvajskoj stanici. Mogao je sebi da kupi skup auto ili da iznajmi vozača, ali se opredelio za javni prevoz.

Tako izgleda uspeh u Finskoj – kao i svi ostali.

Savet za sreću: Fokusirajte se više na ono što vas čini srećnim, a manje na to da izgledate uspešno. Prvi korak ka istinskoj sreći je da postavite sopstvene standarde, umesto da se poredite sa drugima.

Ne zaboravljamo na prednosti prirode

Prema istraživanju iz 2021. godine, 87% Finaca smatra da im je priroda važna jer im pruža duševni mir, energiju i opušta ih.

U Finskoj zaposleni imaju pravo na četiri nedelje letnjeg odmora. Mnogi od nas koriste to vreme da odu na selo i urone u prirodu. Što manje pogodnosti, čak i ako se radi o mestu bez struje ili tekuće vode u kući, to bolje.

Mnogi finski gradovi su takođe gusto izgrađeni, što znači da mnogi ljudi imaju pristup prirodi direktno sa vrata. živim pored centralnog parka Helsinki, gde redovno šetam.

Savet za sreću: Provođenje vremena u prirodi povećava našu vitalnost, blagostanje i daje nam osećaj ličnog rasta. Pronađite načine da dodate malo zelenila svom životu, čak i ako je to samo kupovina nekoliko biljaka za svoj dom.

Ne prekidamo krug poverenja zajednice

Istraživanja pokazuju da što je veći nivo poverenja u jednoj zemlji, to su njeni građani srećniji.

Eksperiment sa „izgubljenim novčanikom“ 2022. testirao je poštenje građana ispuštanjem 192 novčanika u 16 ​​gradova širom sveta. U Helsinkiju je 11 od 12 novčanika vraćeno vlasniku.

Finci imaju tendenciju da veruju jedni drugima i cene iskrenost. Ako zaboravite laptop u biblioteci ili izgubite telefon u vozu, možete biti sasvim sigurni da ćete ga dobiti nazad.

Deca takođe često idu javnim autobusom kući iz škole i igraju se napolju bez nadzora.

Savet za sreću: Razmislite o tome kako vi možete da budete bolji za svoju zajednicu. Kako možete stvoriti više poverenja? Kako možete podržati politike koje se grade na tom poverenju? Mala dela poput otvaranja vrata strancima ili ustupanje mesta u gardskom prevozu takođe čine razliku.

Izvor: nova.rs

Radnici JKP “Čistoća” Sombor se svakodnevno na terenu susreću sa raznoraznim preprekama, jedna od prepreka na terenu jeste i nesavesno parkiranje vozila naših sugrađana, koji svojim nesavesnim parkiranjem blokiraju pristup do samih kontejnera, pa shodno tome naši radnici nisu u mogućnosti svoj posao do kraja obave.

Radnici JKP “Čistoća” moraju vlasnike vozila sačekati, kako bi svoj posao obavili savesno i kako je planirano po planu i programu.

Ovim putem iz JKP Čistoća apeluju na sve vozače da obrate pažnju na propisno parkiranje svojih vozila kako bi pomogli u očuvanju higijene i čistoće našeg grada.

Kako bi stanovnici somborskih sela lakše došli do specijalističkih lekarskih pregleda, Grad Sombor i Dom zdravlјa „Dr Đorđe Lazić“ zajedničkom saradnjom omogućili su da se ovakvi pregledi organizuju i u seoskim ambulantama.
Pregledi su počeli u sredu, 8. februara u ambulanti u Bezdanu, gde su lekari pozvali i stanovnike Koluta i Bačkog Brega.

Članica Gradskog veća za oblast omladine, dece, sporta i zdravstva Antonija Nađ Kosanović ovom prilikom istakla je da grad već nekoliko godina ulaže sredstva u programe Doma zdravlјa kako bi se unapredila zdravstvena zaštita.
„Kroz program Zdravi zubi za sve kupili smo 11 novih stomatoloških stolica sa komplet opremom koje su postavlјene na Odelјenju za dečiju stomatologiju i stomatologiju odraslih. Prethodne stomatološke solice poslate su na popravku i iste su ugrađene u stomatološkim ambulantama, gde je bila potrebna zamena. Kroz drugi program – Stručni i opremlјeni za vas, smo prošle godine Domu zdravlјa kupili jedno sanitetsko vozilo sa komplet opremom, koje nam je omogućilo da potrebnu aparaturu za stručne preglede donesemo u selo, gde će lekari specijalisti moći da urade adekvatne i potrebne preglede. Na osnovu preporuke izabranog lekara, pacijenti će imati ultrazvuk abdomena, štitne žlezde, po potrebi radiće se ultrazvuk dojki, kompletna laboratorija i EKG.

Želeli smo da omogućimo zdravstvene preglede svima kojima je to potrebno. U narednom periodu ćemo raditi na proširenju specijalističkih pregleda, te da uvedemo i ginekološke, oftalmološke preglede, ujedno i da dovedemo i pokretni mamograf, i da na taj način pobolјšamo i unapredimo zdravstvene preglede na selima.

Bitno je napomenuti da će ovi pregledi biti realizovani u kontinuitetu i svake nedelјe će se organizovati u jednom od naselјenih mesta. Sva sela će doći na red i po potrebi će se iznova realizovati pregledi u selima gde je za to postoji dodatna potreba.

Prošle godine grad Sombor je uložio velike napore i kada je u pitanju pobolјšanje infrastrukture. Završeni su radovi na rekonstrukciji Doma zdravlјa u Mirnoj ulici u Somboru, zatim smo renovirali četiri ambulante u naselјenim mestima Klјajićevo, Doroslovo, Riđica i radovi se uskoro završavaju ovde u Bezdanu. Cilј nam je da u naredne dve do tri godine renoviramo sve ambulante u naselјenim mestima i da tako doprinesemo da naši lekari i sugrađani imaju bolјe uslove kako za rad, tako i za zdravstvene preglede“ poručila je članica Gradskog veća.

Direktorica Doma zdravlјa dr Emeše Uri istakla je da je ovo zajednička akcija koja može da se realizuje zahvalјujući novoj opremi Doma zdravlјa.

„Doneli smo ultrazvučni aparat i radimo ultrazvučne preglede u seoskim ambulantama. Prva stanica nam je Bezdan gde dolaze pacijenti iz Koluta, Brega i Bezdana. Na ovaj način smo praktično želeli da omogućimo pacijentima, odnosno stanovnicima ovih sela za koje njihovi odabrani lekari smatraju da im je potreban pregled i koji pregled treba da se izvrši. Ono što nas posebno raduje je da su svi mladi lekari koji rade u ovoj ambulanti došli isprobali sami da rukuju sa tim aparatom i zainteresovani su za buduće obuke što se tiče ultrazvučne dijagnostike. Mislimo da je to budućnost, ako imamo opremu da omogućimo svim našim doktorima koji žele da se usavrše i da rade neke dijagnostičke procedure, koje mogu da rade i u malim sredinama, da to i rade. Ove godine planiramo svakako još nekoliko ultrazvučnih mobilnih sondi sa kojima je još lakše odraditi ove preglede, dakle sa jednim tabletom ćemo moći ove preglede da odradimo. Značaj ovoga je neka vrsta skrininga pacijenata koji pate od šećerne bolesti, od visokog pritiska ili se smatraju i osećaju zdravim, ali recimo, imaju neke bolesti u svojoj porodici i žele da seuvere da i oni ne pate od te bolesti“ objasnila je dr Uri.

 Gradska biblioteka Karlo Bijelicki u Somboru na startu nove sezone sprema niz programa koji će zadovoljiti najrazličitije ukuse.

Februar, 2023. godine:

Četvrtak, 16. februar, 18 časova, Svečana sala zdanja Županije:
Predstavlјanje knjige Milana Stepanovića Kako je nastala pesma Santa Maria Della Salute Laze Kostića

Sreda, 22. februar, 18 časova, sala Dečjeg odelјenja Gradske biblioteke:
Književno veče – Andrija Radulović

Mart, 2023. godine:

Petak, 3. mart, 18 časova, sala Dečjeg odelјenja Gradske biblioteke:
Književno veče – Danica Vukićević, dobitnica ovogodišnje NIN-ove nagrade

Utorak, 7. mart, 18 časova, sala Dečjeg odelјenja Gradske biblioteke:
Književno veče – Godana Blanuša

Ulaz je na sve programe slobodan.

Grad Sombor raspisao je Javni konkurs za finansiranje ili sufinansiranje programa/projekata, udruženja koja neguju identitet nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica na teritoriji grada Sombora za 2023. godinu.

Putem konkursa sufinansiraće se projekti i programi u oblasti: kulturnih delatnosti nacionalnih manjina – projekti koji doprinose jačanju kapaciteta subjekata u kulturi, saradnje, umrežavanja, koprodukcije, gostovanja u zemlјi i regionu; zaštite kulturnog nasleđa – očuvanja i negovanja tradicije; kao i obrazovanja – unapređivanje mogućnosti učenja maternjeg jezika/govora i elemenata nacionalne kulture, kao i promocije različitih modela obrazovanja pripadnika nacionalnih manjina.

Za ovaj konkurs u gradskom budžetu je izdvojeno 2.000.000,00 dinara, a više informacija o rokovima, načinu prijave i potrebnoj dokumentaciji možete da pogledate na sledećem linku: Javni konkurs za finansiranje ili sufinansiranje programa/projekata, udruženja koja neguju identitet nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica na teritoriji grada Sombora za 2023. godinu