Sombor.info

Na sajtu Male biblioteke počelo je javno glasanje za najbolju novu srpsku reč. U užem izboru su 32 reči, a glasanje će trajati do 15. oktobra.

Reči u užem izboru su objavljene na sajtu Mala biblioteka iz Londona. Tu su svi predlozi i objašnjenja samih takmičara. Svako može da glasa jednom i odabere najviše tri reči.

Među odabranim predlozima za koje možete glasati su: opazica, uzrenje kao zamena za introspekciju, zascenje (umesto bekstejdža), neželjak umesto spama. Tu su i reči: beztebnost, zrčak, podatika, susramlje, sviđ (lajk), svidić/nesvidić (like/dislike), večnutak, beznemož (kao zamena za izraz must have).

Osim nagrađenih reči koje bira žiri – tri novčane nagrade za prvo, drugo i treće mesto, nakon 15. oktobra biće objavljen i pobednik Javnog glasanja. Pobednici žirijskog glasanja će takođe biti objavljeni tek posle tog datuma.

Nagrade žirija dobijaju novčane nagrade od 600 evra, 400 evra i 200 evra.

Prema rečima urednika sajta Mala biblioteka Veljka Žižića, pobednik javnog glasanja kao i svi takmičari čije su reči navedene u uži izbor žirija kao nagradu dobiće fototipsko izdanje rečnika srpskog jezika Dr Miloša Moskovljevića. U pitanju je poslednji opisni rečnik srpskog jezika pisan za svakodnevnu upotrebu.

Takmičenje je počelo 15. maja, a do 15. septembra stiglo je oko 400 predloga.

Izvor: n1info.rs

U poslednje vreme, mnogi ljudi su bolesni, a lekarske ordinacije su prepune pacijenata koji se žale na kašalj, bol u grlu i curenje iz nosa. Kako ojačati imunitet?

Imunolog doktor Dragoslav Popović ističe da ulazimo u sezonu respiratornih oboljenja u isto vreme kada se očekuje i povećano zagađenje vazduha.

Imunitet se gradi zdravom ishranom i kretanjem, rekao je lekar, gostujući na TV Prva.

Najvažnije je da se pridržavamo zdrave i uravnotežene ishrane, redovno vežbamo, izbegavamo konzumaciju alkohola i pušenje, i da imamo dovoljno sna, jer su to ključni faktori za jačanje imunološkog sistema, naveo je doktor, prenosi Danas.

Što se tiče dodataka ishrani, dr Popović ističe da u slučaju akutnih respiratornih infekcija, cink može biti koristan.

Suplementi mogu biti korisni, ali ako želimo da se zaštitimo od kovida i gripa, nisu od velike pomoći, kaže.

Kada je reč o zaštiti od virusa i jačanju imuniteta, dr Popović naglašava da postoje dva glavna načina – prvi je teži i podrazumeva preležavanje bolesti, dok je drugi lakši – vakcinacija.

Dragoslav Popović takođe napominje da je vakcinacija protiv gripa dostupna i da se preporučuje primena do sredine novembra, kako bi nas zaštitila tokom vrhunca sezone gripa koji obično nastupa krajem januara i početkom februara.

Na pitanje novinarke, koliko je stres ključan za loš imunitet, dr Popović je rekao da stres jeste važan za to kako se osećamo, ali kada dođemo u kontakt sa virusom gripa ili kovida ne postoji dovoljno snažan imunitet koji će nas zaštititi.

Profesorka Slavica Jović (55) iz Novog Sada htela je da napusti prosvetu i potraži bolju budućnost za sebe na novom Zelandu. Ipak, pred sam put, prelomila je i rešila da svom pozivu da još jednu šansu. Odustala je od ideje da ode iz Srbije i vratila se u školu gde je i dan-danas ostala. Posle 32 godine rada u prosveti, profesorka Slavica, sa suzama u očima, kaže da je možda, ipak, trebalo da ode zbog države koja je ne poštuje i koja konstantno ponižava učitelje, nastavnike i profesore koji ustvari treba da budu stub jedne zemlje. S druge strane, srećna je što je ostala, ali samo zbog dece kojoj je i nastavnik i vaspitač i roditelj i prijatelj jer, ona je sve to.

Profesorka Slavica je pre tačno trideset godina došla sa Kosova i Metohije u Srbiju. Odmah se zaposlila u jednoj zrenjaninskoj školi gde je i živela, i tu je i provela skoro ceo prosvetni vek.

Tek je poslednje dve godine u Novom Sadu, u Srednjoj elektrotehničkoj školi „Mihajlo Pupin“ gde je, kako kaže za Nova.rs, srećna i zadovoljna kolektivom i đacima, ali ne i opštim stanjem u prosveti.

„Kako mogu da budem zadovoljna? Stanje u prosveti je katastrofalno. Najcrnje je što nas više niko ne razume. Država ne vodi računa o nama, a trebalo bi da mi budemo stub ove države. Mi se bavimo mladošću, mi učimo, mi vaspitavamo. Deca, uglavnom, provode više vremena sa nama nego sa svojim roditeljima. Mi znamo i kada su oni tužni i kada imaju probleme, mi smo uvek tu za njih. Ali za nas niko ne mari…“, priča profesorka Slavica.

Profesorka Slavica je šetala, rame uz rame, sa svojim kolegama na protestu u Beogradu, koji su organizovali sindikati prosvetara. Došla je, kaže, da pruži podršku kolegama, ali i sebi.

„Ko će koga da podrži, ako neću ja sebe? Greota je što moramo da šetamo i organizujemo proteste, umesto da smo na času, ali da je država uradila onako kako treba i malo više poštovala prosvetne radnike, mi danas ne bi bili ovde. Nažalost, mnogi misle: Aha, ti si nastavnica, ti imaš više raspusta nego bilo ko drugi! Mi nismo samo nastavnici. Mnogi misle da mi samo uđemo u učionicu i držimo čas. Ali, ne. Mi smo ponekad i roditelji. Mi slušamo decu. Mi ih savetujemo“.

Ponižena i unižena

Prosvetni radnici svakodnevno bivaju poniženi, smatra profesorka Slavica. Ali u jedno je sigurna – više su je poštovali ranije nego danas.

„Ja sam sa fakulteta došla odmah u prosvetu. Kada sam počinjala da radim, mnogo su me više poštovali nego sada, mada čast mojim učenicima. Ja sam izvela mnoge generacije. Sada ih sretnem, poneke možda i zaboravim, ali oni se jave. Oni su danas vlasnici IT firmi, advokati, rade u sudu, ima ih u skoro svakoj velikoj kompaniji. Ali pre svega, oni su dobri roditelji i dobri ljudi, a to mi je bilo najvažnije za sva ova vremena dok radim“, ponosno kaže profesorka .

Priznaje da je bila ponižena i osramoćena od strane dece, a tada, umesto da ih kazni, ona održi jedan čas „učenja iz života“.

„Ja reagujem na to tako što kažem deci: Razmislite malo o svom postupku, stavite prst na čelo i razmislite. Da li je to pametno? Da li ja to zaslužujem nakon svih ovih godina provedenih sa vama u učionici? A oni samo spuste glavu, pa se posrame“.

Slavica je đacima i nastavnica i vaspitač, ali i roditelj jer u mnogim situacijama, kako nam objašnjava, ona je bila „rame za plakanje“ svojim učenicima.

„Dešavalo mi se da se moji đaci posvađaju sa svojim roditeljima. Vidim po njima da nešto nije u redu. Pitam ih, onako nasamo, šta je i kako. Obično se ne otvaraju na prvi korak, a onda kažu: Profesorka, on ime ne razumeju. Ja im kažem: Biće sve u redu, oni vas vole najviše na svetu. Shvatite roditelje, nemaju vremena, moraju da se bore za vas“.

Zbog potpunog kraha prosvetnog sistema, profesorka Slavica bi već sutra otišla u penziju.

„Otišla bih da uživam. Bolje da uživam nego da budem nepoštovana. Nažalost, nema ništa sada od penzije, ali za deset godina… Jedva čekam.

Poruka mladima

Iako joj je teško da izgovori, profesorka je svesna da mladi beže iz prosvete. To se i vidi po broju upisanih brucoša na Učiteljskom fakultetu, kao i na nastavničke smerove.

„Neće niko u prosvetu i što je najcrnje, doći ćemo do toga da nećemo ni imati učitelje. Verujte. Međutim, pokušaću da budem optimista jer ja to jesam, posebno za ove mlade. Neka se ne predaju. Valjda će doći bolja vremena. Samo verujte. Tako sam i ja. Zato sam ostala ovde, a mogla sam da odem preko. Dobila sam papire, sve, ali sam odustala zarad rada u prosveti. Dala sam joj šansu. Dajte joj i vi“.

A da li se pokajala što je ostala u Srbiji?

„Ne, nisam se pokajala. Nisam se pokajala što se tiče ljudi i dece. Ali jesam što se tiče države. Zbog samog statusa u prosveti. Nekada su lekari, učitelji, doktori i popovi bili glavni, a sada… Nema nas nigde, niti iko mari za nas. Čak ni roditelji nemaju sluha za nas. Zato ja volim da kažem istinu, a to je da nisu deca kriva, nego roditelji. Ja imam jako dobru saradnju sa roditeljima, ali uvek ima onih svađalica. Sa njima samo treba dobro znati“, zaključuje naša sagovornica.

Inače, sastanak reprezentativnih sindikata sa predstavnicima Vlade Republike Srbije zakazan je za 5. oktobar. Od ishoda pregovora zavisi odluka o početku štrajka, koja je dogovorena od strane sva četiri reprezentativna sindikata.

Izvor: nova.rs

Obratite pažnju.

Prilikom uređenja doma, često se vodimo sopstvenim ukusom i uređujemo ga onako kako nama odgovara. Jasno je da su ukusi različiti i da nam se ne sviđaju svima isti stilovi uređenja, no ako dođemo u situaciju da svoj stan moramo da prodamo, zbog nekih stvari možemo zažaliti.

Potencijalni kupci gledaju svaku sitnicu kako bi smanjili cenu stana, naročito danas kad su cene prilično visoke, a ako želite da zadržite traženu cenu nekretnine, ove greške u uređenju doma ne smete da ponavljate, piše Story.hr.

Loš izbor zidnih boja

Pre svega, jako je bitno da je stan sveže ofarban, jer to može da podigne cenu stana i do 1.000 evra, iako je to znatno manje ulaganje od toga ako ga krečite sami. Ipak, važno je da pripazite na boju zidova.

Preporuka stručnjaka je da izbegavate tamne i jake boje. Iako su poslednjih godina tamne, zagasite nijanse jako popularne, važno je da upamtite da one izgledaju odlično na društvenim mrežama, ali ne i stvarnosti, naročito ako imate mali stan.

Idealno bi bilo da su zidovi bele boje ili nekih neutralnih nijansi jer ne samo da će prostor izgledati veći, već i budućim vlasnicima pomažete da lakše zamisle svoj prostor.

Nedostatak svetla

Dnevni boravak je mesto okupljanja porodice i i prijatelja, i prostorija u kojoj generalno provodimo najviše vremena. Važno je da ova soba bude privlačna, pa se treba fokusirati na to da poboljšate prirodno svetlo.

Tome u prilog idu otvoreni prostori i svetli nameštaj i zidovi, ali i pravilan odabir rasvete, pogotovo ako je orijentacija stana severna, te nema dovoljno prirodnog svetla tokom dana.

Kratke zavese

Ako želite da svom domu date moderan utisak, odaberite duge zavese. Odaberite i neutralne tonove koji propuštaju svetlost kako biste osvetlili prostoriju.

Koliko vam je materijala potrebno za zavese, najlakše ćete izračunati tako što ćete izmeriti širinu prozora i pomnožiti je s tri. Na taj način ćete dobiti ukupnu širinu zavesa koja vam je potrebna za taj luksuzni izgled.

Tepisi

Tepisi od zida do zida su stvar prošlosti. Zato je bolje da ih čak potpuno sklonite. Oni treba da budu dizajnirani prema rasporedu prostora u koji želite da ih postavite. Neka budu samo malo veći od kauča ili stola za ručavanje.

Pogrešan izbor poda

To je stavka o kojoj mnogi ne razmišljaju, te često biraju pod koji lepo izgleda na tuđim fotografijama. No baš kao što je to slučaj s bojom zidova, tako i podovi utiču na izgled vašeg stana.

Zlatno pravilo je da odabir drvenog poda pri jačem svetlu stvara iluziju većeg prostora. Međutim, to nije jedino na što bi trebalo obratiti pažnju. Smer poda takođe ima veliki uticaj na to hoće li soba izgledati prostrano ili skučeno, a kako biste iz nje izvukli maksimum, najbolje je da daske budu paralelne s najdužim zidom. Tako se fokus stavlja na najduži deo prostora, što stvara iluziju veće prostorije.

Loša organizacija nameštaja u dnevnoj sobi

Loš raspored nameštaja stvoriće iluziju natrpanog i skučenog dnevnog boravka, čak i ako se ne radi o tako maloj kvadraturi. Za početak potrebno je odrediti tzv. tačku sidrenja, a to bi po pravilu trebalo da bude tepih. Tepih ne sme biti ni prevelik ni premalen, a najbolji izbor su oni po čijim rubovima možete rasporediti garnituru i ostatak nameštaja.

Masivni komadi nameštaja

Ovo je problem na koji često nailazimo u stanovima u Srbiji, posebno starim nerenoviranim. U pitanju su naši čuveni regali i ostali masivni komadi nameštaja u malim prostorima. Njih treba izbegavati u širokom luku, a i u većim prostorijama uvek treba da ih kombinujete s modernim i minimalističkim elementima, inače će prostor izgledati malen i skučen. Iluziju većeg prostora stvara i nameštaj s nogicama, koji nije postavljen direktno na pod, pa ako živite u malom stanu, birajte ovakve komade.

Uređenje interijera

Ne preterujte s dekoracijom. Ograničite se na ono što vas opisuje, ne moramo po svaku cenu da „zatrpamo“ svaki kutak raznim detaljima. To stvarno može da zaguši prostor.

Plastični predmeti

Bilo da se radi o cipelarnicima, plastičnim policama ili nećem trećem, važno je, ako je moguće, da ih zamenimo komadima od prirodnih materijala. Posude od drveta ili gline takođe mogu da učine prostor skupljim i nikada ne izlaze iz mode, pa imajte to na umu kada sledeći put kupujete ukrase.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

U amfiteatru Pedagoškog fakulteta u Somboru, juče je upriličen svečani prijem nove 245. generacije studenata, budućih prosvetnih radnika, koji su odabrali jedan od četiri smera obrazovanja: Diplomirani učitelј, Diplomirani vaspitač, Diplomirani bibliotekar i smer Digitalnog obrazovanja. Događaju je prisustvovala državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Marijana Dukić Mijatović, a ispred Grada Sombora, prisustvovale su zamenica gradonačelnika, Ljilјana Tica i članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja, Anita Stojakov.

U uvodnom delu, hor Pedagoškoh fakulteta je izveo himnu Republike Srbije i himnu studenata „Gaudeamus Igitur“, nakon čega se obratila državna sekretarka Mijatović, govoreći o važnosti profesije koju su studenti odabrali i poželevši im uspešno školovanje.

„Dragi naši brucoši, danas su vam sigurno pomešana osećanja, puni ste i radoznalosti i isčekivanja, šta vas očekuje u vašim studentskim danima, ali budite sigurni da je pred vama jedno od najlepših poglavlјa u vašem životu. Opredelili ste se za jedno od najplemenitijih zanimanja koje je izazovno samo po sebi ali verujem da ćete u tim izazovima uživati i nastaviti tradiciju koju ovaj fakultet ima, a to je da iz njega izlaze veliki umetnici, pisci i pesnici“, izjavila je državna sekretarka Mijatović.

Grad Sombor se izdvaja dugom kulturnom i prosvetnom tradicijom. U istoriji srpske prosvete, osigurao je sebi mesto grada u kome je osnovana najstarija srpska škola za stručno osposoblјavanje učitelјa. Tim povodom, obratila se zamenica gradonačelnika, Ljilјana Tica, naglašavajući značaj fakulteta za Grad Sombor i podršku koju lokalna samouprava daje kako bi se tradicija nastavila.

„Sa naročitim zadovolјstvom sam došla da poželim dobrodošlicu u akademsku porodicu Sombora 245 – toj generaciji polaznika, koja baštini tradiciju norme, najstarije škole za obrazovanje srpskih učitelјa – brucošima i profesorima somborskog Pedagoškog fakulteta. Ovaj fakultet je čuvar tradicije obrazovanja učitelјa duže od dva veka i kao takav, u svojoj dugoj prošlosti tokom koje se transformisao, toliko se srodio sa gradom, da je svoju istoriju neraskidivo isprepletao sa istorijom i životom grada. Naša lokalna samouprava prati planove i realizaciju planova u vezi sa osavremenjavanjem i savršavanjem uslova studiranja na somborskom Pedagoškom fakultetu. Grad Sombor je uvek bio stub podrške ovdašnjem Učitelјskom, danas Pedagoškom fakultetu i sa tom podrškom će nastaviti i u budućnosti“, izjavila je zamenica Tica.

Nove studente je pozdravio i dekan Pedagoškog fakulteta, prof. dr Saša Marković, nakon čega je usledila dodela indeksa studentima koji će sutra početi sa nastavom.

Povodom Jubileja – 240 godina od rođenja Save Mrkalјa, reformatora srpske ćirilice i srpskog jezika u Domu Kulture u Klјajićevu organizovana je izložba Milice Grbić „Sava Mrkalј, dva veka duga“ koju su svojom besedom svečano otvorili novinar i publicista Milan Livada i predsednik Upravnog odbora Matice srpske u Dubrovniku Milorad Buha. Izložbu je realizovalo Udruženje Krajišnika Srbije i Istorijski arhiv iz Pančeva uz pomoć Udruženja Krajiških Srba „Prelo“ iz Čikaga.

U subotu uveče u Klјajićevu se govorilo o čoveku koji je rođen 1783 u selu Sjeničak u Gornjoj Krajini a preminuo u Beču 1833. Mrkalј je bio srpski učitelј, monah i filolog. Poznat je po tome što je 1810. godine napisao tada veoma aktuelnu knjižicu o srpskoj azbuci ( „Salo debelog jera libo azbukoprotres“), u kojoj se zalagao za reformu jezika i pravopisa. Ovo delo uticalo je i na Vuka Karadžića i njegovu reformu pisma. Domaćin večeri bila je predsednica Saveta MZ Klјajićevo Danijela Ivanović, stihove Save Mrkalјa recitovao je Nikola Rausavlјević, a poseban gost ove večeri bio je Mirko Radaković penzionisani pukovnik i komandant 18. pešadijske brigade Ličkog korpusa Vojske Republike Srpske Krajine, čovek koji je bio jedan od organizatora naučno istorijskog skupa koji je održan ove godine u manastiru Krušedol na temu „Save Mrkalјa, reformatora srpske ćirilice i srpskog jezika“.

Novinar i publicista Milan Livada je na početku svog izlaganja o značaju dela Sava Mrkalјa izrazio veliku zahvalnost Krajišniku Svetozaru Dančuu , čoveku koji je rođen u selu Sjeničak na Kordunu gde je završio Osnovnu školu „Sava Mrkalј“ a od 2015. godine je u Sjedinjenim Američkim Državama i za srpske medije izveštava o aktivnostima srpske dijaspore, na ideji da se u Srbiji obeleži Jubilej – 240 godina od rođenja Save Mrkalјa. Milorad Buha je izrazio veliko zadovolјstvo što ima priliku da o delu i značaju rada Save Mrkalјa govori u Klјajićevu, selu u kojem ima mnogo zemlјaka čoveka o kojem se govori. Mirko Radaković je na kraju poklonio MZ „Klјajićevo“ i posetiocima večerašnje izložbe i besede preko 50 knjiga koje je izdalo Udruženje „Krajiški privrednik“ a koje se bave istorijskom istinom i očuvanjem indetiteta srpskog naroda.

U svečanom programu učestvovali su izvorna pevačka grupa „Đurđevak“ iz Klјajićeva i učenici osnovne škole „Nikola Tesla“.

Deo izložbe „Sava Mrkalј, dva veka duga“ će u prostorijama Doma kulture u Klajićevu biti postavlјena do 14. oktobra. Nakon Klјajićeva sa delom Save Mrkalјa upoznaće se stanovnici Čonoplјe, a posle njih izložba će biti postavlјena u Biblioteci u Kaću.

Na osnovu Javnog poziva za učešće direktnih korisnika (privrednih subjekata) u sprovođenju mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova na teritoriji grada Sombora, objavlјena je prva lista izabranih privrednih subjekata, kojima će se građani, koji ispunjavaju uslove za dodelu sredstava za sufinansiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća ili stanova, moći obratiti za dobra ili usluge.

Pravo učešća na Javnom pozivu imaju privredni subjekti koji vrše isporuku i radove na ugradnji materijala, opreme i uređaja koji su predmet mera energetske efikasnosti i koji posluju minimum dve godine.

Javni poziv će trajati do utroška finansijskih sredstava za realizaciju projekta „Čista energija i energetska efikasnost za građane u Srbiji“, a najkasnije do 30. 11. 2027. godine.

Lista privrednih subjekata će biti redovno ažurirana, a trenutnu listu možete pogledati klikom na link ovde.

Zajedničkim angažovanjem i u organizaciji Srpske pravoslavne crkve, Rimokatoličke crkve i Jevrejske opštine Sombor u Somboru će nakon mnogo godina ponovo biti organizovane Somborske duhovne večeri. Program duhovnih večeri počinje otvaranjem 3. oktobra 2023. godine u 19.30 č u velikoj sali Gradske kuće.

U sredu 4. oktobra u prepodnevnim časovima za đake somborskih srednjih škola organizovan je obilazak verskih objekata u kojima će se upoznati sa istorijom i tradicijom sve tri verske zajednice na teritoriji našeg grada, od njihovih začetaka do danas. Istog dana u 17 č biće otvorena izložba „Sinagoge u Vojvodini“ u prostorijama Jevrejske opštine u Somboru, a u večernjim časovima u 19.30 č u Svetođurđevskom hramu je organizovan koncert horske duhovne muzike.

Dana 5.oktobra u 19.30 č u Crkvi Presvetog Trojstva organizovan je koncert duhovne muzike i svečano zatvaranje.

Somborske muzičke svečanosti – SOMUS planirano je da se održe od 19. do 23. oktobra u Svečanoj sali Gradske kuće u Somboru. Za tu priliku okuplja se veliki broj muzičara iz regiona, ali i iz Evrope i sveta.

SOMUS je festival klasične muzike i godinama predstavlja jedan od prepoznatljivih brendova grada Sombora. Jedanaesto izdanje donosi pet programa u pet dana festivala: Ekipa iz Snova, Gužva na sceni, Esktra-devičanski romantizam, Tri, četiri (Novi)Sad i Makedonissimo. Muzičari iz Francuske Italije, Nemačke, Irske, Slovenije, SAD-a pridružiće se domaćim muzičarima i obradovati publiku delima najvećih kompozitora svih vremena – Bramsa, Bartoka, Mocarta, Štrausa, Betovena, Šuberta…

Muzikon otvara koncertnu sezonu sa gošćama iz Kraljevskog Orkestra…

– Ponosni smo što kontinuirano realizujemo najstariji festival klasične muzike u našoj zemlji. SOMUS je od izuzetnog značaja za grad Sombor, što dokazuju uvek prepune sale i nadamo se da će se ova lepa tradicija nastaviti, kako na ovom izdanju, tako i u godinama koje slede – izjavila je Vesna Šašić, direktorka Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor.

Svi programi SOMUS-a se održavaju u Svečanoj sali Gradske kuće. Organizator festivala je Kulturni centar „Laza Kostić” Sombor, uz podršku Grada Sombora, Ministarstva kulture, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i „C. Bechstein” centra.

Izvor Politika.rs

Svi dužnici koji otplaćuju stambene kredite po promenljivim kamatnim stopama od danas, 1. oktobra, pa sve do kraja decembra 2024. godine, imaće niže rate zbog ograničavanja visine maksimalne kamatne stope koju je propisala Narodna banka Srbije. Nove obračune građani će dobiti od svoje banke, a za koliko bi rata trebalo da im bude manja mogu da izračunaju - i sami.

Narodna banka Srbije usvojila je 11. septembra odluku o privremenim merama za banke koje se odnose na stambene kredite građanima.

Odlukom je ograničena kamatna stopa za dužnike koji su korisnici prvog stambenog kredita sa promenljivom kamatnom stopom, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra i to će važiti narednih 15 meseci, počev od oktobarske rate.

Dužnici koji otplaćuju stambene kredite po promenljivim kamatnim stopama imaju pravo na umanjenje kamate za „prvi stambeni kredit“. To znači da svaka banka za sebe posmatra svoje klijente i računa im „prvi kredit“ – onaj ko ima dva ovakva kredita obezbeđena hipotekom u dve različite banke dobija umanjenje rata za oba. Međutim, ako su mu oba kredita u istoj banci – umanjenje rate dobija samo na prvi.

Kome se računa kolika stopa

Krediti odobreni do 30. jula 2022.

Dužnici koji su stambeni kredit sa promenljivom kamatnom stopom podigli zaključno sa 30. julom 2022. u narednih 15 meseci mogu da imaju maksimalnu kamatnu stopu 4,08 odsto.

Krediti odobreni od 31. jula 2022.

Kod kredita odobrenih posle 31. jula 2022. pravi se razlika da li je prvobitna kamatna stopa bila viša ili niža od 4,08 odsto.

Dužnicima kojima je kredit odobren od 31. jula 2022. nadalje, uz promenljivu kamatnu stopu veću od 4,08 odsto, rate do kraja 2024. će se obračunavati po stopi koja ne može da bude viša od one koja je važila na dan zaključivanja ugovora o kreditu – tačnije, od kamatne stope iz prvog otplatnog plana.

A, ako je kredit zajmljen posle 31. jula 2022. po ceni ispod 4,08 odsto – nominalna kamatna stopa ne može da bude viša od 4,08 procenata.

Kako sami da izračunamo rate

Na sajtu Narodne banke Srbije postoji takozvani „Kalkulator uticaja pretpostavljene promene nominalne kamatne stope i/ili kursa dinara“ preko kojeg dužnik može da izračuna koliko će mu biti vrednost nove rate.

U kalkulator dužnik unosi podatke iz svog ugovora o kreditu: iznos kredita u dinarima ili evrima, broj meseci na koliko je odobren, godišnja nominalna kamatna stopa, metod obračuna kamate (proporcionalni ili konformni), dok NBS automatski ubacuje važeći zvanični kurs evra na dan upita.

Potrebno je još uneti redni broj meseca u kojem dolazi do promene kamate i uneti novu vrednost kamatne stope koja se očekuje – u ovom slučaju to je 4,08 odsto.

Rata: Od 177 €, preko 239 €, do 198 €
Dužnik iz našeg primera je podigao stambeni kredit u iznosu od 33.789,60 evra u julu 2018. godine, na rok od 240 meseci, uz nominalnu promenljivu kamantnu stopu po formuli 2,7 odsto + šestomesečni euribor, što je tada (zbog negativnog euribora) iznosilo ukupno 2,43 odsto.

Prvobitna rata bila je oko 177 evra.

Nakon toga, zbog porasta kamatnih stopa, rata je bivala sve veća, došla do 224,76 evra u septembru ove godine, da bi, prema poslednjem obračunu banke koji je dostavila dužniku rata u oktobru trebalo dodatno da poraste na 238,72 evra, pošto je kamatna stopa dostigla 6,64 odsto.

Sada će banka ovu kamatnu stopu morati da obori na 4,08 odsto, pa će i rata pasti na oko – 198 evra.

Dakle rata je u konkretnom primeru ovog dužnika za pet godina porasla za gotovo 62 evra – sa 177 na 238,72 evra koliko je pre mesec dana obračunato za ovaj oktobar, da bi, prema novom planu otplate koju ovaj dužnik iščekuje u narednih pet dana, trebalo da padne za oko 41 evro, na oko 198 evra.

To je oko 21 evro više od prvobitne rate ovog dužnika, od pre pet godina.

Po istom principu svaki dužnik može za sebe približno da izračuna koliko će mu iznositi nova rata.

Za one koji se tek zadužuju

Novi stambeni krediti koji će se odobravati dok traje ova mera NBS, dakle od 1. oktobra 2023. pa do kraja 2024. godine, računaće se po maksimalnoj kamatnoj stopi od 5,03 odsto kada je reč o fiksnim stopama, dok kod promenljivih kamatnih stopa koje zavise od euribora, visina bankarske marže neće smeti da bude veća od 1,1 odsto.