Sombor.info

Sezona obavezne zimske automobilske opreme je bliža nego što smo mislili jer je 1. novembar iza ćoška. Cene zimskih pneumatika su iste kao prošle godine, te ih pposkupljenje još nije zahvatilo. Naprotiv, negde su cene i snižene, a posebna pogodnost je kupovina na rate.

Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja vozači od 1. novembra pa do 1. aprila naredne godine moraju imati sva četiri zimska pneumatika, a dubina gazećeg sloja ne sme biti manja od četiri milimetra ukoliko su na kolovozu sneg, led ili poledica.

U jednom beogradskom auto-servisu montaža guma košta od 750 do 1.500 dinara po točku, a najjeftinije gume koštaju oko 5.000 dinara, a mogu koštati i preko 20.000 dinara, rekao je Marko Lacmanović, vlasnik pomenutog servisa.

- Cene pneumatika su gotovo iste kao i prošle godine, nije došlo do poskupljenja s obzirom na to da je drastično opala potražnja. Prošle godine smo imali situaciju da je došlo do znatnog poskupljenja guma u odnosu na pretprošlu godinu, kada su cene skočile i za 20 odsto. Mnogi vozači nisu kupovali i menjali zimske gume, već su koristili stare, a neki čak i letnje gume, što je inače veoma opasno - navodi Lacmanović.

Lacmanović kaže da komplet najjeftinijih guma "tigar", oznaka 175/65/R14, može da se kupi za 24.480 dinara, dok, recimo, guma "sava", oznaka 225/45/R17, košta od 9.000 do 9.500 dinara, te da za ove četiri gume treba iskeširati oko 36.000 dinara.

Dodao je kao dobru vest za vozače da gume nisu poskupele ove godine i da se čakmože desiti da ih ne bude dovoljno na tržištu, te savetuje vozače da na vreme nabave pneumatike, odnosno da ne čekaju da se pogoršaju vremenski uslovi.

Lacmanović je naveo i prednosti plaćanja na rate jer na taj način servisi izlaze u susret ljudima:

- Neki proizvođači su, da bi povećali prodaju svojih brendova, snizili cene za oko pet odsto kako bi privukli kupce i izašli im u susret. Moguće da će neki imati dodatne akcije i da će doći do snižavanja cena. Preporučio bih vozačima da kupovinu i montažu guma isključivo vrše u ovlašćenim servisima koji se bave tim poslom, jer su se zbog krize pojavili neki koji prodaju upitne gume, a ne izdaju ni račune - naglasio je Lacmanović.

Evo nekih primera:

profil gume 175/65/ R14, proizvođač cena: Tigar 6.120 Sava 6.800 Hankon / Mišlen /
profil gume 175/65/ R14, proizvođač cena: Tigar 6.120, Sava 6.800 Hankon / Mišlen /
profil gume 175/65/ R14, proizvođač cena: Tigar 6.120, Sava 6.800 Hankon /Mišlen /

Cene guma u BIH

Ranijih godina mnogi su išli preko Drine u Republiku Srpsku kako bi pazarili zimske gume , ali Lacmanović kaže se to više ne isplati toliko kao nekada.

- Mislim da se to isplati samo onima koji, recimo, imaju neku rodbinu blizu pa svraćaju, ili ako žive blizu granice. Ali ovako da neko ide namenski samo da bi kupio gume, rekao bih da to više nije kao ranije. Cene su sada slične kod nas i u RS, ima i nekih jeftinijih, ali to nije nešto značajno - kaže Lacmanović.

Izvor: Kurir

Suma koja ne stoji na gomili, a ne vidi se ni na kartici mora negde da se evidentira.

Ukoliko i vi ne spadate u srećnice koje imaju ženu koja im čisti kuću, kuva ručak, pere veš, pere sudove, pegla košulje – moram da porazgovaram sa vama i da vam kažem koliko mesečno NE zaradite uz redovni posao, a definitivno bi trebalo neko da vam plati. Još jednu platu – veću od prosečne i od većine plata koje zaradi više od polovine zaposlenih žena u Srbiji. Moram takođe da naglasim da ne volim kućne poslove i da me jedino peglanje smiruje, a peglam samo po potrebi.

I mašinu za veš ne mrzim, ona sve radi sama.

Velika većina žena ne može sebi da priušti uslugu sređivanja kuće, peglanja veša, kuvanja i čuvanje dece. Velika većina žena bi volela da ima mogućnost da može da bira jer svakoga dana odlazi na posao, ima ograničenu količinu energije i ne može da odradi dugu smenu. Izračunala sam koliko zapravo košta druga smena ženskog posla – koja se ne evidentira i ne vidi. Koliko vredi rad jedne žene uz redovni posao i zašto je pogrešno reći da jedna žena „ne radi“ kad formalno nije zaposlena.

Na kućne poslove i brigu o deci žene širom sveta svakodnevno potroše 12 miliona sati. Na te „nevidljive poslove“ samo u Evropskoj uniji odlazi četiri odsto ukupne zaposlenosti, a postoje podaci da i u Srbiji čak 60.000 domaćinstava angažuje žene za kućne poslove i čuvanje dece.

Bez obzira na to da li su zaposlene ili ne, žene u odnosu na muškarce dvaput više vremena rade u kući, a upola manje vremena provode na plaćenim poslovima. I da ponovim – za zaposlene žene rad u kući je bukvalno druga smena – jer ona u kućnim poslovima provodi oko četiri i po sata dnevno.

Ako se izračuna koliko košta jedan radni sat čistačice, kuvarice, kućne pomoćnice, bebisiterke dobija se pristojna suma – ženina druga plata. Plata svake žene bila ona zaposlena ili nezaposlena.

Treba pomenuti da je pre tri godine objavljena računica po kojoj bi žene u Srbiji mesečno zarađivale 546 evra kada bi se tim poslovima pripisala ekonomska vrednost. Studiju su tada radili britanski analitičari za potrebe Кoordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, a cilj studije bio je da se izračuna nevidljivi doprinos BDP-u i rastu Srbije – uključujći sve poslove koje svakoga dana žene obavljaju kada se vrate s posla.

U tu analizu za procenu vrednosti neplaćenog rada žena u domaćinstvu uključeni su:

* kuvanje i pripremanje obroka
* čišćenje i sređivanje kuće, stana, dvorišta
* pranje veša, peglanje i šivenje
* popravka i renoviranje stana/kuće
* briga o kućnim ljubimcima
* briga o sopstvenoj maloletnoj deci
* briga o drugim licima u okviru domaćinstva (nesposobnim da se brinu o sebi)
* kupovina i usluge neophodni za funkcionisanje domaćinstva

Koristeći to kao predložak, istražila sam koliko danas u Srbiji koštaju usluge za najosnovnije aktivnosti koje jedna žena obavlja svakog dana – i dobila računicu koja uveliko prevazilazi onih 546 evra i recipročna je skoku cena uslovljenom inflacijom.

Sat kuvanja minimum 800 dinara

„Kod mene dolazi žena dva puta nedeljno po tri sata – utorkom i četvrtkom i naplaćuje mi 800 dinara po satu. Vikendom kuvam sama“, kaže nam Sandra, zaposlena mama iz Beograda čiji suprug često putuje, a ona je mahom sama sa dvoje male dece.

Uz ovu tarifu, kuvarica Sandri nedeljno naplaćuje 4.800 dinara, a mesečno 19.200. Ako to prevedemo u svakodnevicu prosečne žene u Srbiji, koja radnim danima kuva bar sat vremena dnevno, pa plus za vikend minimalo od četiri do šest (po dva-tri) sati – onda bi njeno kuvanje za mesec dana trebalo platiti oko 28.800 dinara.

Sat čišćenja kuće od 600 do 1.000 dinara

„To je neki minimum koji tražim da sredim kuću, idem jednom nedeljno kod porodice, a povremeno za istu cenu ispeglam veš“, kaže nam Nada, koja na ovaj način popunjava kućni budžet. Ima već ustaljenu maršrutu svakog dana, nekad očisti četiri stana nedeljno, a nekad i tri dnevno.

„Dolazi mi žena jednom nedeljno, ostaje četiri sata. Jednom mesečno uradi generalku i opere prozore“, kaže nam Vesna sa Vračara. Ona svojoj ženi daje 2.400 dinara nedeljno – za mesec dana 9.600, i to po najnižoj tarifi od 600 dinara na sat, a kad bi naplaćivala 1.000 na sat, što nije retkost u Beogradu, onda bi to bilo 16.000 mesečno.

Peglanje veša od 750 dinara

Iako većina žena plaća peglanje i pranje veša u okviru stavke pomoć i čišćenje kuće, našla sam u oglasima da peglanje – košulja, posteljine i svega, košta 750 na sat. Ako kažem da se na peglanje potroši dva sata nedeljno, to je 1.500 dinara puta četiri sedmice, jednako 6.000 dinara.

Čuvanje dece od 600 dinara na sat do 90.000 za ceo mesec

Vaspitanje dece jeste najteži i najodgovorniji posao na svetu i zaista nema cenu, ali činjenica je da usluge čuvanja mnogi roditelji u Srbiji ne mogu sebi da priušte.

Čuvanje dece kreće se od 600 ili 700 na sat – što u prevodu znači da bebisiterka može da zaradi za osam sati 4.800 dinara ako kod vas nije zaposlena full time. Naravno, postoje razni cenovnici za ovaj težak i odgovoran posao – od 1.800 dinara na dan, što to bi onda bilo 12.600 dinara nedeljno ili 50.400 mesečno. Jedna moja poznanica je u mogućnosti, pa za čuvanje dvoje dece mesečno iskešira 90.000 dinara. Dakle, od 50.400 do 90.000 mesečno vredi vaš angažman oko dece ako ih ne ispuštate iz vida svakog dana.

Domaći zadaci – gratis, al’ da se zna da je dvočas minimum 1.400 dinara

Iako većina dece završi sve u boravku, znamo svi da nekad roditelji uksaču, propituju, sede i uče s decom. Najjeftiniji dvočas bilo kog predmeta košta od 1.400 dinara. Al to gratis.
Dok sam radila ovaj tekst, našla sam podatak da privatni produženi boravak ili čuvanje dece posle nastave košta oko 30.000 mesečno.

Šetanje ljubimaca od 250 dinara za sat

Nažalost, kod nas i briga o ljubimcu na kraju padne na ženu. Ne uvek, ali često da. Ljudi koji šetaju psa uslužno naplaćuju od 250 do 300 dinara po saatu. To bi nedeljno bilo bar 2.100 dinara. Ukoliko psa ostavite u pansionu za pse, to će vas dnevno stajati 1.500 dinara.

I kada saberemo sve što smo imali, to je ukupno od minimum 96.300 do 130.000 dinara – dakle znatno više od prosečne plate u Srbiji koja je u julu 2023. iznosila 83.781 dinar.

A ta vrednost je ovde nevidljiva i metaforično i realno. Mislite o tome.

Izvor: nova.rs

U nedelju 08.10.2023. godine održano je 31. izdanje Novosadskog maratona. Pored maratonske trke na 42 kilometra održane su i trke na 25, 10 i 5 kilometara kao i štafetna trka. Jak vetar koji je duvao tokom cele trke nije sprečio da više od 700 trkača uživa na ulicama Novog Sada.

Najtežu atletsku disciplinu od članova Atletsko rekreativnog kluba ’’Somaraton’’ iz Sombora jedini je istrčao Damir Milankov, dok su distancu od 25 kilometara istrčali prekaljeni maratonski veterani i legende trčanja u Somboru – Arpad Šarkezi i Boško Jerković.

Distancu od 10 kilometara istrčali su Danica Grujić Firanj, Tijana Odobašić i Marta Majorski, dok su 5 kilometara istrčali Lana Nenadić i Branko Nenadić.

Sledeći vikend je rezervisan za jednu od omiljenuh trka - Apatinski polumaraton za koji se do sad prijavilo skoro 40 Somaratonaca.

U periodu od 09. do 15. oktobra 2023. godine, u 30 evropskih zemalja koje su članice organizacije ROADPOL (mreža saobraćajnih policija Evrope), biće sprovedena međunarodna akcija pod nazivom „Fokus na putu“ (Focus on the Road).

Akcija će biti usmerena na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja nepropisnog korišćenje mobilnog telefona od strane vozača, kao i nepropisnog korišćenja mobilnog telefona i slušalica od strane pešaka prilikom prelaska kolovoza.
Korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje povećava rizik od saobraćajne nezgode za četiri do čak dvadeset puta, što čini ovaj prekršaj jednim od trenutno najvećih problema bezbednosti saobraćaja na putevima.

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, oko 5% pešaka nepropisno koristi mobilni telefon ili slušalice prilikom prelaska kolovoza, dok se procenat vozača koji nepropisno koriste mobilni telefon za vreme vožnje kreće od 4% do 15%, u zavisnosti od vrste vozila.

Policijski službenici saobraćajne policije od početka ove godine sankcionisali su oko 38.000 vozača zbog nepropisnog korišćenja mobilnog telefona za vreme vožnje i oko 2.500 pešaka zbog nepropisnog korišćenja telefona ili slušalica.

Danas vam predstavljamo Dogen City, japanski plutajući grad, kocept startup-a N-Arc. Reč je o potpuno samoodrživom pametnom gradu budućnosti, koji bi mogao da pomogne ljudima u slučaju prirodnih katastrofa, piše punkufer.dnevnik.hr.

Na 4 kilometra živelo bi 10 hiljada ljudi, a mogao bi da primi i do 30 hiljada posetilaca. Kružni oblik grada nije slučajan – dizajniran je tako da izdrži loše vremenske uslove, uključujući i cunamije.

Pametni grad osmišljen je tako da svojim stanovnicima omogući naprednu zdravstvenu zaštitu, koja uključuje telemedicinu, kao i napredne analize genoma i krvi građana. Solarne ploče, vetroturbine, vodovodi koji pročišćavaju i recikliraju otpadnu vodu neke su od inovacija koje će se pobrinuti da grad bude u potpunosti samoodrživ.

U stambenom prstenu Dogena nalazile bi se: kuće, kao i parkovi, zelene površine, pogoni za proizvodnju hrane, škole, sportski tereni, bolnice, stadioni, hoteli i kancelarije. Mreža autonomnih električnih vozila smanjila bi gužve na putu, kao i zagađenje prirode. Zahvaljujući modularnom dizajnu, Dogen bi mogao i da se proširuje, sa porastom broja svojih stanovnika.

Još uvek se ne zna gde će se nalaziti Dogen, ali u slučaju da koncept počne ugleda svetlost dana, brzo ćemo to saznati.

Standardi dostojanstvenog rada znače zaradu koja omogućava dostojanstven život, pravo na bezbedne i zdrave uslove rada, na socijalni dijalog, sindikalno udruživanje, saopštila je danas Fondacija Centar za demokratiju povodom Svetskog dana dostojanstvenog rada.

Iz Fondacije su podsetili da su prava u vezi sa radom sastavni deo korpusa ljudskih prava i da se na jednak način moraju poštovati i štititi.

Srbija je ratifikovala međunarodne ugovore kojima se obavezala da će preduzeti sve mere da omogući zaposlenima da imaju dostojanstven životni standard.

Konstantan rast cena i visoke stope inflacije, poskupljenje energenata i rast akciza dovode do daljeg pada životnog standarda, zbog čega veliki broj zaposlenih, a posebno oni sa najnižim primanjima, ne mogu da zadovolje ni osnovne egzistencijalne potrebe, navode iz Fondacije.

Dodaju da je socijalni dijalog u društvu relativizovan, a da je Vlada donela odluku o minimalnoj zaradi od 47.154 dinara za 2024. godinu, što je već u ovom trenutku značajno ispod čak i minimalne potrošačke korpe od 52.155,31 dinara, a naročito od prosečne potrošačke korpe koja je 100.003,77 dinara.

„Minimalne zarade moraju pratiti realne troškove života, kako bi radnicima i radnicama i njihovim porodicama obezbedile dostojanstven život i kako bi se umanjili rizici za produbljivanje pretećeg siromaštva u Srbiji“, napominje se u saopštenju.

Izvor: danas.rs

Kakvo je vreme pred nama?

Miholjsko leto se izgleda bliži kraju. Meteorolozi najavljuju da je pred nama zahlađenje, i to uz prve mrazeve.

Nedelja
Sutra stiže prolazno naoblačenje, ponegde sa kratkotrajnom kišom ili lokalnim pljuskovima, i to uglavnom u centralnim i jugozapadnim predelima Srbije. Vetar će biti slab i umeren, u Negotinskoj krajini povremeno jak, severozapadni. Najniža temperatura biće od 5 do 13 stepeni, a najviša od 24 do 28.

Ponedeljak
Biće osetno hladnije. Ujutru u kotlinama i dolinama reka jugozapadne i južne Srbije očekuje se kratkotrajna magla. Tokom dana biće pretežno sunčano uz malu i umerenu oblačnost. Vetar će biti slab i umeren severozapadni. Najniža temperatura biće od 3 do 10 stepeni, a najviša od 17 do 21.

Utorak
Jutro će biti hladno. Tokom dana stiže prolazno naoblačenje, na severu i istoku ponegde sa kratkotrajnom kišom ili lokalnim pljuskom. Vetar će biti slab i umeren zapadni i severozapadni. Najniža temperatura biće od 3 do 12, a najviša od 21 do 25.

Stižu prvi mrazevi

I meteorolog Marko Čubrilo najavljuje jače zahlađenje narednih dana.

Ukratko, za vikend će biti znatno toplije od proseka, a u nedelju posle podne dolazi jače zahlađenje, da bi od utorka bilo relativno toplo vreme.

„Za vikend će biti još toplije nego u petak. U nedelju bi se maksimum kretao od +20 do +27, a na jugu regiona bi lokalno mogao biti i oko +30 stepeni Celzijusa. U nedelju posle podne će se preko nas svojom periferijom premesitit jak hladan front koji će istoku Skandinavije, zemljama Baltika i zapadu Rusije doneti prvi sneg. Taj front će usloviti prolazno naoblačenje, ređu pojavu slabe, prolazne kiše, jak i vrlo jak severni i severozapadni vetar, posebno na severu regiona i jače zahlađenje.“

U ponedeljak će biti osetno hladnije, ali uglavnom suvo, tokom dana uz razvedravanje.

„Dnevni maksimum će biti znatno niži u odnosu na protekle dane i trebalo bi da se kreće od +11 do +19, na jugu oko +23 stepena Celzijusa. Noć ka utorku biće hladna, posebno na istoku regiona gde u predelima preko 800 metara nadmorske visine, posebno u planinskim kotlinama, može biti slabog mraza.“

Tokom dana u utorak već će biti toplije uz maksimume do +23 stepena Celzijusa, dok će zatim i sredu i četvrtak uz jugozapadno vazdušno strujanje biti veoma toplo uz maksimume od +18 do +26 stepeni Celzijusa, što je zanatno iznad proseka, kaže Čubrilo.

Onda u petak 13. 10. je moguće manje zahlađenje, verovatno bez padavina i uz kratkotrajno okretanje vetra na severozapadni smer. Maksimumi bi mogli biti od +15 do +22 stepena Celzijusa. Zatim će biti ponovo toplo uz temperature znatno iznad proseka, dok je oko 15. 10. moguće konkretnije pogoršanje vremena, prvo na zapadu regiona.

„Drugi deo meseca bi trebalo da donese hladnije i kišovitije vreme, ali se za sada nikakvo jače zahlađenje ne očekuje barem u periodu do oko 20. 10. Do polovine meseca uglavnom će biti znatno toplije od proseka uz prolazno, ali jače zahalđenje oko 9. 10.“

"Bože koliko sam ja imao sreće."

Žene vole komplimente, i više nego dijamante. Vole da ih dobijaju jedna od druge, od dece, rodbine, ali posebno od jače polovine. Tih nekoliko pravih reči u pravo vreme predstavljaju neizostavnu alatku u međuljudskim odnosima, dok kada pričamo o onim emotivnim, komplimenti se podrazumevaju, iako, čini mi se, u poslednje vreme sve više izostaju. Pre nekoliko dana mi je drugarica u šoku saopštila da je jedini komentar njenog dugogodišnjeg dečka na 20 cm kraću kosu bio: „Ošišala si se?“

Od muških poznanika i prijatelja sam više puta čula da muče muku da nađu adekvatan kompliment i zaista im verujem da nekad to nije lak posao. Mi žene najčešće znamo kad nam prodaju maglu i da „Ma nisi se ugojila“ ne znači da nismo nabacile koji kilogram viška, ali svakako našim ušima prija ta mala nevina laž. Ipak, umesto „Lepa si“, uvek bismo radije čule „Sviđa mi se tvoja kombinacija, super ti stoji!“, a od toga samo više volimo „Odlično si to odradila“ ili „Ponosan sam kako hendluješ posao i majčinstvo!“

Ako vam ipak fali još malo primera, evo šta su naše čitateljke i čitaoci rekli u Fejsbuk anketi „Koji kompliment najviše volite da čujete od muškaraca?“

 Komentar jedne Sandre može da posluži kao najbolja smernica: “Lepa i pametna, to kao naglase, ali džaba to ako me ne poštuju. Najbolji kompliment bi bio „dobra si osoba i zaslužuješ najbolje, pa i od mene“.

„Kad mi se nasmeje, a oke zacakle, reko je sve.“

„Kad mi kaže: „Ti nisi normalna, koja si ti lujka”.“

„Bože koliko sam ja imao sreće.“

„Ti si ponos moj.“

„Kada mi je rekao da sam ljudina“.

„Nitko te ne može zamijeniti, ti si mi sve.“

„Kako lepo mirišeš.“

A da najbolji komplimenti ipak nisi samo reči, potvrdile su Izabela, Katarina, Željana i Suzana uz komentare:

“Idemo u restoran na ručak.”

“Ja ću da operem sudove, lezi ti, odmaraj.”

“Evo ti love!”

“Lepše od komplimenta je: „Uplatio sam ti na račun“.”

Marina je s druge strane postavila dobro pitanje koje glasi: „A ko još veruje u njihove komplimente?“

Na kraju, Gordana je ukratko objasnila i istoriju te slatkorečivosti.

“Bonton je izmišljen da bi se dodvoravalo damama na francuskom dvoru, nisu one bile glupe ženice! A ne ova raspasana komanda koji viču, psuju, biju žene! Ako uskoro doživim neki rukoljub finog gospodina pisaću o tome danima, a ako bude nekulturnih završićemo u Crnoj hronici!”

Pa ako su mogle kraljice i dvorske dame, što ne bismo i mi?

Izvor: nova.rs

Javno preduzeće “Vode Vojvodine” je saopštilo da je šest plovnih kosačica koje su u posedu te firme angažovano na košenju podvodne vegetacije i uklanjanju trske iz vode. Njihovim radom omogućava se neometani protok vode kanalima, ali se i poboljšavaju uslovi plovidbe i ribolova.

Tokom ove godine, u periodu od januara do septembra, plovnom mehanizacijom pokošeno je 5,2 miliona kubnih metara podvodne vegetacije i priobalne trske.

Košenje je urađeno na celoj dužini kanala Bački Petrovac – Karavukovo, na kanalu Vrbas – Bezdan na deonici od Vrbasa do Malog Stapara i na deonici od Sombora do Bezdana, na kanalu Kosančić – Mali Stapar, na Plovnom Begeju, dok su se čepovi uklanjali na kanalu Prigrevica – Bezdan.

“Vode Vojvodine” nastavljaju dalje sa ovim aktivnostima koje su od izuzetnog značaja za održavanje funkcionalnosti kanalske mreže, navedeno je u saopštenju.

U organizaciji Udruženja građana „Lemeški kulen“ i Mesne zajednice „Svetozar Miletić“, uz podršku Grada Sombora, juče je otvorena 16. po redu manifestacija „Lemeš kulen fest“. Događaju je prisustvovala ministarka za brigu o porodici i demografiju, Darija Kisić Tepavčević, koja je zajedno sa državnom sekretarkom u Ministarstvu polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dušankom Golubović, pokrajinskim sekretarom za privredu i turizam, Nenadom Ivaniševićem i gradonačelnikom Grada Sombora, Antoniom Ratkovićem i njegovim saradnicima, svečano otvorila ovaj festival.

„Dragi prijatelјi, veliko je zadovolјstvo danas ovde biti sa vama. Naša Srbija je najlepša zemlјa na svetu, a upravo njeno bogatstvo najviše čine njeni lјudi. Ljudi koji su gostoprimivi i koji sve dočekaju raširenih ruku. Takođe, jedna od posebnosti naše zemlјe jeste hrana, odnosno kulinarska umeća i različite gastronomske poslastice, a ovaj kraj je takođe poznat po svom kulinarskom umeću i Lemeškom kulenu. Ovo je šesnaesti put da se okuplјate ovde i ja vam želim još mnogo godina da nastavite tako i da širite ovu ideju i priču, čuvenog Lemeškog kulena“, izjavila je ministarka Kisić Tepavčević.

Međunarodni festival „Lemeš kulen fest“ se održava po 16. put, a svake nove godine, pomera granice u kvalitetu prikazanih proizvoda i posećenosti građana. Ovaj gastronomski događaj je i simbol zajedništva, jer su brojni narodi koji žive u Svetozar Miletiću, zajedno okuplјeni, prikazali svoje proizvode, kulturu i tradiciju.

Gradonačelnik Ratković se tokom svog obraćanja pred prisutnim gostima i domaćinima osvrnuo na trud svih onih koji žele da svojim poslovanjem kroz tradiciju, kulturu, istoriju… doprinesu Gradu Somboru, privlačeći turiste u naš grad i stavlјajući ga na turističku mapu sveta.

„Mi ovde nemamo mora i planine, ali imamo živopisna sela, bogatu tradiciju, kulturu, običaje i gastronomsku ponudu koja je istkana šarenilom multietničke zajednice i srdačne i vredne domaćine, koje smo spremni da podržimo u razvoju i plasiranju upravo ovakvih brendova kakav je danas, daleko izvan granica naše zemlјe, uzrastao poznati Lemeški kulen. Dragi Lemešani, želim da poručim da je Grad Sombor danas ponosan na Svetozar Miletić, jer ste omogućili da se za vaše selo i za Sombor čuje daleko izvan granica naše zemlјe, okupivši goste iz Hrvatske, Mađarske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Austrije, Nemačke i mnogih drugih. Živeli i prijatno uz Lemeški kulen“, izjavio je gradonačelnik Ratković.

Cilј manifestacije je promocija Lemeškog kulena, autentičnog brenda Svetozar Miletića, proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, čija se receptura prenosi sa generacije na generaciju. Pored samog kulena, posetioci su mogli da kupe i druge suhomesnate proizvode i pića, kao i proizvode starih zanata i rukotvorina.

Prisutni posetioci su mogli da uživaju u bogatom kulturno – umetničkom, kulinarskom, takmičarskom i muzičkom programu, a po zatvaranju manifestacije, upriličena je prigodna večera.