Sombor.info

Moguća neželjena dejstva su noćne more, halucinacije, psihoze.

Koliko puta ste čuli da neki poznanik uzima ksalol, recimo, već godinu dana pred spavanje jer se pati s nesanicom, oseća anksioznost i nervozu, a sve bez dogovora s lekarom…

Takvi ljudi verovatno nisu čuli važna upozorenja stručnjaka – da ksalol izaziva zavisnost posle duge primene, pre svega psihičku. Vrlo bitno u svemu je i to što taj lek ne sme naglo da prestane da se uzima i da treba zatražiti pomoć stručnjaka.

Šta je zapravo lek ksalol i čemu je namenjen?

Kako stoji na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, lek ksalol sadrži aktivnu supstancu alprazolam i pripada benzodiazepinima koji deluju tako što smanjuju anksioznost (uznemirenost), ubrzavaju uspavljivanje, smanjuju uzrujanost i emocionalnu neuravnoteženost, tj. ima sedativni efekat.

Dakle, lek ksalol je namenjen za lečenje anksioznosti, napetosti ili drugih telesnih ili psihijatrijskih simptoma povezanih s anksioznošću. Takođe, primenjuje se kod napada panike sa agorafobijom (strah od otvorenog prostora) ili bez nje.

Ali benzodiazepini su namenjeni za primenu samo u slučajevima prisustva teških oblika bolesti koje onesposobljavaju pacijenta i koje ga dovode do izražene uznemirenosti.

ALIMS upozorava i da pre uzimanja ksalola s lekarom obavezno treba da razgovaraju oni sa određenim hroničnim tegobama, pre svega disajnim, oni sa teškom depresijom i psihozom, osobe sa bolestima bubrega…

Dalje se navodi da tokom lečenja ovim lekom može doći do oštećenja pamćenja, da može izazvati reakcije suprotne od očekivanih, da se nakon nekoliko nedelja terapije može primetiti smanjena efikasnost leka i da se može stvoriti zavisnost.

Posebna napomena je da ne smete konzumirati alkohol dok ste na terapiji ksalolom jer alkohol pojačava sedativni efekat ovog leka.

Takođe, ovaj lek se ne sme koristiti tokom trudnoće, izuzev kada kliničko stanje žene to zahteva, o čemu odlučuje lekar.

Što kraća terapija

Trajanja terapije lekom ksalol treba da bude što je moguće kraće. Preporuka je da terapija traje najduže 8-12 nedelja u terapiji anksioznosti, odnosno najduže 8 nedelja u terapiji napada panike, uključujući i period postepenog smanjenja doze do prekida terapije. Vaš lekar će odlučiti da li treba da nastavite terapiju nakon maksimalno preporučenog perioda.

Opasna neželjena dejstva

Odmah se javite lekaru ako primetite bilo koji od sledećih neželjenih efekata: nemir, uznemirenost, razdražljivost, agresivnost, sumanute misli, bes, noćne more, halucinacije, psihoze, otok lica, jezika i grla, pogoršanje postojeće depresije, probleme s pamćenjem, zavisnost.

Veoma česta neželjena dejstva su depresija, omamljenost, pospanost, nemogućnost izvođenja preciznih i koordinisanih pokreta, oštećenje pamćenja, poremećaj govora, vrtoglavica, glavobolja, zatvor, suva usta, zamor, razdražljivost.

Pravi problemi započinju u trenutku kada pacijent pokušava da se oslobodi ovog leka. Benzodiazepini deluju na mozak i proizvode zavisnost u relativno kratkom vremenu (4 do 6 nedelja) ako se redovno uzimaju. Ako naglo prestanete da uzimate ova sredstva za umirenje, osećate tešku aksioznost, napetost, panične napade, mučninu, drhtanje, pojačan rad srca, znojenje i poteškoće u spavanju, ali to je samo deo simptoma, piše stetoskop.info.

I prof. dr Radan Stojanović govorio je za Nova.rs koliko je važno pravilno prekidati korišćenje benzodiazepina, među kojima je i ksalol.

„Ne možete sebi reći – pio sam ga mesec dana i sad sasvim prestajem. Postepeno mora da se obustavi doza jer, ako naglo prestanete da ih uzimate, počinju da se javljaju svi oni simptomi zbog kojih ste i počeli da uzimate taj lek- i nemir, i nesanica, i anksioznost, i brige, glavobolja…“

I psihijatar Vladimir Đurić upozorava na zloupotrebu benzodiazepina kroz slikovit podsetnik.

„Ukoliko vam je psihijatar propisao benzodiazepin, svakako ga uzmite, upravo tako kako je propisano. Ukoliko vam ga je propisala komšinica, nikako nemojte, osim ukoliko ste toliki srećnik da imate psihijatra u zgradi, što je jedna ozbiljna privilegija ovih dana. Uostalom, ni u auto nećete sipati ulje koje je sipao neko ispred vas na pumpi dok se ne konsultujete sa automehaničarom. Zašto biste onda eksperimentisali sa lekovima i potencijalno ugrožavali nešto neuporedivo dragocenije…“

Izvor: stetoskop.info

Apelacioni sud u Beogradu ukino je pritvor Zoranu Marjanoviću, optuženom da je ubio svoju suprugu, pevačicu Jelenu Marjanović u Borči 2016. godine. Uprkos tome što je ovaj zločin jedan od medijski napraćenijih u Srbiji, ni sedam godina kasnije tužilaštvo i sud nemaju odgovore na nekoliko krucijalnih pitanja.

Kao bomba odjeknula je vest u utorak popodne da je Zoran Marjanović, nepravosnažno osuđen na 40 godina zatvora za ubistvo supruge Jelene na nasipu u Borči aprila 2016. godine, pušten na slobodu odlukom Apelacionog suda.

Kako smo ranije objavili, sud je odluku o ukidanju pritvora doneo navodeći da su činjenice i okolnosti zbog kojih mu je bio određen pritvor izgubile na intenzitetu i značaju.

Iako je ova odluka možda iznenadila javnost u Srbiji, koja je u više navrata snažno uveravana, čak i od najviših nosilaca vlasti, da će ubica pevačice biti priveden pravdi, i nakon traljave istrage i mukotrpnog sudskog postupka, u vazduhu su ostala da vise brojna pitanja na koja po svemu sudeći odgovor nemaju ni policija, niti tužilaštvo, pa ni sud.

Oružje

Uprkos protoku sedam godina, otkako je Jelena Marjanović, makar prema onome što je poznato, otišla sa suprugom i ćerkom na nasip u Borči kako bi džogirala, nakon čega je nestala bez traga, a potom pronađena mrtva u obližnjem kanalu, policija nije pronašla oružje kojim je ovaj zločin počinjen.

U obrazloženju presude navodi se da je pevačica ubijena sa više udaraca tupim predmetom u glavu. Policija je na licu mesta pronašla više predmeta poput čekića, ključeva za točkove, kamenja različitog oblika koji su poslati na veštačenje, međutim uprkos tome, oružje, koje bi moralo predstavljati jedan od krunskih dokaza, nikada nije nađeno.

Motiv

Sedam godina od tog stravičnog 2. aprila, ni nakon što je Zoran Marjanović nepravosnažno osuđen na 40 godina zatvora, Jelenina porodica, tužilaštvo, sud i javnost nemaju odgovor na pitanje zbog čega je ova nesrećna žena ubijena. Uprkos tome što su se mediji i pojedinci godinama odgovore tražili u pojedinostima iz njenog privatnog života, odnosu koji je imala sa svojim suprugom Zoranom i njegovom porodicom, sa kojom je i živela, do danas nije poznat motiv ovog svirepog zločina.

Mnogi su se drznuli da komentarišu nepotvrđene navode da je neko od supružnika imao paralelnu vezu sa strane, da je Jelena želela da se razvede od Zorana, da je duže vreme trpela nedolično ponašanjen njegove porodice, čak i nasilje ali ništa u potpunosti nije moglo da rasvetli zbog čega bi ubica, u ovom slučaju osumnjičeni Zoran, digao ruku na majku njihovog deteta.

Pomagač

Prema informacijama koje su dostupne javnosti, kobnog dana Zoran Marjanović je zajedno sa suprugom došao na nasip. Ubrzo nakon toga, Marjanović poziva policiju i prijavljuje nestanak supruge, a snimak tog telefonskog razgovora u međuvremenu je isplivao u medije. Tek nakon što se informacija o potrazi za pevačicom raširila, a potraga u koju su se uključili poznanici i građani raširila, njeno telo pronađeno je u obližnjem kanalu sa brojim povredama. Lice mesta, ukoliko je tu Jelena i zaista ubijena, bilo je odavno kontaminirano.

Prema onome što je policija uspela da rekonstruiše, ali i tvrdnjama njihove ćerkice koja je dala alibi ocu rekavši da je sve vreme bila sa njim kobnog dana dok je mama trčala, Marjanović bi po svemu sudeći morao da ima pomagača. Da li ga je i zaista imao još jedno je na spisku onih o kojima ništa ne znamo.

Podsećanja radi, Marjanović je nepravosnažno osuđen na 40 godina zatvora, a presuda je napisana na više od 600 stranica. Ubistvo Jelene Marjanović predstavlja jedno od najmisterioznijih i najintrigantnijih zločina u prethodnih nekoliko godina. Javnost u zemlji ali i regionu bila je podeljena po ovom pitanju, većina je proglašavala Zorana krivim i pre presude, dok je bio izvestan broj ljudi koji su pružali podršku porodici Marjanović.

Ovaj slučaj pratile su brojne kontroverze, teorije zavere, dok je još istraga trajala komentarisali su je i političari, optuženi je ulazio u rijaliti program i kupio čak i brojne simpatije. Ipak, na neka pitanja odgovore, po svemu sudeći, nećemo saznati nikada.

Izvor: nova.rs

U velikoj Sali SO Apatin danas je predstavljena nova aplikacija „Za moj grad“ kompanije Telekom Srbija. Cilj ove aplikacije je da omogući našoj opštini da u saradnji sa građanima kreiraja bezbednije uslove u školskom okruženju, rešavanju komunalnih problema, unapređenju saobraćajne mreže, kao i na boljem organizovanju aktivnosti u domenu turizma.

Pored generalnog direktora Telekoma Srbija, Vladimira Lučića i predsednice opštine Apatin, Dubravke Korać, prezentaciji aplikacije „Za moj grad“ prisustvovali su predstavnici javnih preduzeća i škola naše opštine, kao i mesnih zajednica.

Razvojem aplikacije „Za moj grad“ Telekom Srbija želi da doprinese boljem povezivanju građana i lokalnih samouprava, efikasnijem rešavanju različitih problema i većoj vidljivosti i prohodnosti inicijativa građana koje treba da doprinesu poboljšanju uslova života u lokalnim zajednicama.

Predsednica opštine Apatin Dubravka Korać zahvalila se kompaniji Telekom što je našoj opštini uz Mali Iđoš omogućila da prvi počnemo sa korišćenjem ove aplikacije.

„Ova digitalna aplikacija će biti veoma korisna svim našim građanima, jer omogućava veoma brzu komunikaciju sa nama, odnosno lokalnim samoupravama, gde je naš posao da rešavamo njihove probleme. Videli smo u toku prezentacije da ona obuhvata probleme sa kojima se naši sugrađani najčešće susreću, kao i pomoć u snalaženju turista. Nadam se da ćemo u budućnosti svi zajedno uspešno da koristimo i razvijamo ovu aplikaciju“, poručila je Dubravka Korać.

Predsednica Korać je pozvala građane opštine Apatin da instaliraju aplikaciju „Za moj grad“, te da se za sve nejasnoće ili pojašnjenja u vezi rada iste obrate lokalnoj samoupravi.

Zahvaljujući Somborskom Paraglajding Udruženju, svi avanturisti, zaljubljenici u prirodu i ekstremne sportove, imaju mogućnost doživeti nezaboravne trenutke upravo u Somboru.

Kako navode u ovom udruženju, njihovi piloti imaju zavidno iskustvo i strast prema letenju, a u okviru svog delovanja nude panoramske letove sa motornim paraglajderom, obuke paraglajding pilota, te tandem letove i termično slobodno letenje.

“Somborsko Paraglajding Udruženje poziva sve avanturiste, zaljubljenike u prirodu i one željne adrenalina da se pridruže našoj porodici ljubitelja letenja. Dođite u Sombor i osetite čaroliju neba s nama”, poručuju iz ovog udruženja.

Sve potrebne informacije zainteresovani mogu dobiti putem telefona, na broj 063/60-73-62.

Izvor: Radio Apatin

Tokom trke "Za srećnije detinjstvo" u Somboru je prikupljena humanitarna donacija od 138 hiljada dinara, koja će biti uplaćena na račun Fondacije "Budi human" i to za sugrađanku Biljanu Radonić.

U organizaciji trke učestvovao je Crveni krst Sombor, uz podršku Grada Sombora, Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor i ARK "Somaraton".

Trka "Za srećnije detinjstvo" okupila je veliki broj učesnika, to je rekreativno-humanitarna aktivnost Crvenog krsta Srbije, u kojoj deca i mladi pokazuju svoje opredeljenje za zdrav način života i najviše humanitarne vrednosti.

U trci su učestvovala školarci uzrasta od prvog do osmog razreda Osnovnih škola, a za najuspešnije su obezbeđene medalje.

Trka "Za srećnije detinjstvo" se organizuje u sklopu Evropske nedelje sporta, koja se održava od 23. do 30. septembra, a poslednjeg dana ovog događaja, organizovana je kajakaška tura na Velikom Bačkom kanalu gde su se deca koja se bave ovim sportom provozala sa svojim roditeljima u kajacima.

Ispred Grada Sombora, rekreativno-humanitarnoj manifestaciji prisustvovali su gradonačelnik Grada Sombora, Antonio Ratković i članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo, Antonija Nađ Kosanović.

Izvor: RTV

EUBC Balkansko prvenstvo za muškarce i žene za elitne starosne kategorije održava se ovih dana u bugarskoj Albeni. Jovan Nikolić (75 kg), srpski reprezentativac i član Bokserskog kluba Sombora pokorio je Balkan.

Srpski reprezentativac je na putu do finala prvo slavio nad Ukrajincem Pavlom Iljušom, da bi potom iskovao zlato dominantom i ubedljivom pobedom nad domaćim takmičarem Vilijamom Čolovim.

Treba napomenuti da je pored Nikolića, zlato za Srbiju osvojila i Milena Matović (66 kg) savladavši u finalu Grkinju Mavrometi Paraskevi, Anđela Branković koja je u finalu pobedila Rumunku Banciu Nikoletu, kao i Nina Radovanović koja je savladala Bugarku Venelinu Valent Poptolevu. Bronzanim odličjem okitio se Stefan Camović.

Izvor: somborsport.org

Zavod za statistiku Republike Srbije objavio je zvanični podatak za avgust 2023. godine, u kom se navodi da je u Somboru, tokom meseca avgusta, bilo 115% više turista, a 235% više ostvarenih noćenja u poređenju sa prethodnim mesecom.

Ukupan broj noćenja domaćih i stranih turista u odnosu na isti period prethodne godine, veći je za 38%, odnosno 9078 turista je noćilo u Somboru. Kada je reč o prosečnoj dužini boravka, svaki turista je u proseku boravio četiri dana u Somboru.

Fizička lica na teritoriji našeg grada kontinuirano kategorišu smeštajne objekte u domaćoj radinosti vrste apartman, soba i kuća, time povećavajući smeštajne kapacitete. Iz godine u godinu, Sombor postaje atraktivnija i poznatija turistička destinacija, a razvojem i povećanjem smeštajnog kapaciteta i kontinuiranim ulaganjem Grada Sombora u spomenike kulture i turističke atrakcije, očekujemo da se taj trend i nastavi.

U Velikoj sali Skupštine grada, danas je održana Javna rasprava o rebalansu budžeta za 2023. godinu. Analizom izvršenja budžeta za period januar – avgust, stvorila se potreba za korekcijama pojedinih aproprijacija prvobitne Odluke o budžetu grada Sombora.

Ukupna sredstva budžeta na osnovu Odluke o rebalansu iznose 5.663.470.000 dinara, što predstavlјa uvećanje plana tekućih prihoda u odnosu na prihode iz prvobitne Odluke o budžetu na nivou od 1,2%. Grad Sombor je najveći prihod ostvario putem napalte poreza, u iznosu većem od 3,2 milijarde dinara, zatim transferi 1,2 milijarde dinara, drugi prihodi 1,1 milijardu dinara i preneta sredstva iz 2022. u iznosu od 200 miliona dinara.

Rashodi i izdaci su definisani na sledećem nivou: Opšte usluge lokalne samouprave i politički sistem lokalne samouprave 12,9%, stanovanje, urbanizam i prostorno planiranje, komunalne delatnosti, organizacija saobraćaja i saobraćajne infrastrukture, lokalni ekonomski razvoj, energetska efikasnost 42,95%, socijalna i dečija zaštita, zdravstvena zaštita, razvoj kulture i informisanja, razvoj sporta i omladine 22,24%, predškolsko vaspitanje, osnovno i srednje obrazovanje 17,35%, razvoj turizma 0,94% i polјoprivreda i ruralni razvoj i zaštita životne sredine 3,73%.

Izdvajanja za komunalnu oblast su najznačajnija i zahvataju najveći procenat sredstava budžeta jer prioritet lokalne samouprave predstavlјaju kapitalni investicioni projekti, dok se s druge strane, udeo troškova budžeta namenjen za funkcionisanje organa grada, u odnosu na plan budžeta, svake godine smanjuje.

Tokom Javne rasprave, na nacrt Odluke o rebalansu budžeta grada Sombora za 2023. godinu, pristiglo je osamnaest primedbi i predloga, od kojih je trinaest usvojeno a pet odbijeno.

Narodno pozorište Sombor će sa 8. oktobra sa predstavom "Besnilo", po romanu Borislava Pekića, učestvovati na 30. Međunarodnom festivalu klasike „Vršačka pozorišna jesen“.

U predstavi igraju Marko Marković, Branislav Jerković, Ninoslav Đorđević, Nikola Knežević, Saša Torlaković, Ivana V. Jovanović, Ana Rudakijević, Srđan Aleksić, Nemanja Bakić, Ksenija Mitrović, Aleksandar Ristoski, Stefan Beronja, Biljana Keskenović, Dragana Šuša.

Mala gazdinstva u Srbiji, zbog neisplativosti proizvodnje tovnih bikova i mleka, posle uzimanja subvencija rasprodaju stoku, izjavio je danas predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević i pozvao državu da hitno preduzme odgovarajuće mere kako bi zaustavila smanjenje stočnog fonda.

On je za Betu rekao da se tov bikova ne isplati iako je cena govedine u trgovinama visoka, a da je malim proizvođačima mleka neisplativa proizvodnja jer ih otkupljivači ucenjuju sa cenom od po 25 dinara po litru.

„Država pod hitno mora da zaustavi smanjenje stočnog fonda, veterinar sam i vidim na terenu da poljoprivrednici masovno prodaju krave i bikove jer je proizvodnja mleka i mesa neisplativa“, rekao je Palamarević.

Dodao je da je on takođe proizvođač mleka, ali spada u velike farmere i da otkupljivači njemu plaćaju mleko 60 dinara i uz premiju države od 19 dinara ta cena mu obezbeđuje zaradu.

Mala gazdinstva, koja imaju po jednu ili nekoliko krava, ali imju veliki udeo u ukupnom stočnom fondu, prema njegovim rečima, ucenjena su i ne mogu da opstanu sa cenom i po 25 dinara po litru mleka, pa rasprodaju krave.

Palamarević je pozvao državu da pod hitno napravi strategiju očuvanja stočnog fonda jer bez stočarstva nema poljoprivrede, ne može da se obezbedi stajsko đubrivo, jer uz samo mineralno đubrivo nije moguća poljoprivredna proizvodnja.

Uz to, kako je rekao, kada se smanji broj goveda neće imati ko da pojede proizvedenu stočnu hranu.

On je rekao da u Srbiji sada ima oko 150.000 krava, a da je netačan podatak o 220.000, „što znaju i u resornom ministarstvu“.

Mnogi su, prema njegovim rečima, naplaćivali subvencije na nepostojeće krave zbog čega je pooštrena kontrola.