Sombor.info

U nedelju je u Petrovcu na Mlavi održan Kup Srbije u rvanju grčko – rimskim stilom. Najuspešniji Somborac na takmičenju bio je Stefan Liščević iz rvačkog kluba „Radnički“ Sombor.

Stefan je u kategoriji do 63 kg imao četiri meča koja je dobio u svoju korist. U osmini finala sastao se sa Petrovićem iz Kanjiže kojeg je pobedio 4:3, u četvrt finalu sastao se sa Pavlukovićem iz „Sokola“ kojeg je pobedio tehničkim tušem 10:2. U polufinalu je imao najteži meč protiv Berkeca iz Sente i u neizvesnom meču do kraja pobedio je rezultatom 6:4. U finalu sastao se sa Markom Fratrićem iz „Sokola“. U prvoj rundi rezultat je bio 4:4, da bi u drugoj rundi osvojio još 5 bodova i pobedio rezultatom 9:5 i time osvojio Kup Srbije u svojoj kategoriji.

Njegov trener Milan Marić takođe je učestvovao na Kupu Srbije. Nastupio je u kategoriji do 67 kg i sa tri pobede i porazom zauzeo je treće mesto. Najbolji u toj kategoriji bio je Sebastijan Nađ prošlogodišnji prvak Sveta za seniore.

Srđan Kovač sa jednom pobedom i dva poraza u kategoriji do 55kg osvaja peto mesto, dok je Mihajlo Stričević u kategoriji do 82kg ostao bez plasmana. Istog dana u Pančevu je održan međunarodni turnir „Trofej grada Pančeva 2023“.

Rvači „Radničkog“ su nastupili sa 14 takmičara i osvojili 11 medalja. Zlatnim medaljama okitili su se: Sonja Ilić, Uroš Ilić i Nemanja Lončarević. Srebrne medalje osvojili su: Danijel Bojanić, Adrian Dobi, Mladen Patarčić i Marko Mamula, dok su bronze pripale: Srđanu Todoroviću, Milošu Ranisavljeviću, Nemanji Nikoliću i Jovanu Kosovcu. Bez medalja ostali su: David Mazinjanin, Aleksa Trbojević i Viktor Horvat. Kako se navodi u klupskom izveštaju, trener Igor Frgić i predsednik Vladimir Krstić zadovoljni su učinkom svojih pulena tokom proteklog vikenda.

Izvor: somborsport.org

Lokalna samouprava raspisala je Javni poziv za sufinansiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova na teritoriji opštine Apatin 2023. godinu.

Konkurs je otvoren do 31. decembra, odnosno do utroška sredstava.

Cilj sprovođenja mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova je unapređenje energetske efikasnosti u stambenom sektoru i povećano korišćenje obnovljivih izvora energije u domaćinstvima na teritoriji opštine Apatin.

Sufinansiranje mera energetske sanacije odnosi se na zamenu spoljnih prozora i vrata i drugih transparentnih elemenata termičkog omotača, postavljanje termičke izolacije spoljnih zidova, podova na tlu i ostalih delova termičkog omotača prema negrejanom prostoru, postavljanje termičke izolacije ispod krovnog pokrivača ili tavanice, ugradnju toplotnih pumpi i drugo.

Dodatne informacije o konkursu zainteresovani mogu dobiti OVDE.

Izvor: Radio Apatin

Bračni par penzionera iz Australije je postao zvezda mora, pošto su proveli skoro 500 dana ploveći oko sveta, nakon što su uplatili ukupno 51 uzastopnu turu na kruzerima.

Kako prenosi NY Post, Marti i Džes Ansen su na prvu plovidbu krenuli 16. juna 2022. nakon duge dve godine izolacije zbog koronavirusa u Australiji.

Na kruzeru „Koralna princeza“ (Coral Princess) su proveli više od 450 dana, što je duže nego skoro cela posada, a očekuju da ostanu na brodu još dve godine.

„U jednom trenutku sam svom agentu za putovanja rekao – rezerviši nam sve što se pojavi“, rekao je Marti Ansen.

Par kaže da im je jeftinije da plaćaju plovidbe oko sveta nego da plate penzionerski dom.

„To je naš životni stil“, objasnila je Džes.

Oni su decenijama pre penzionisanja išli na kruzere, a nakon odlaska u penziju, to im je postalo „full time“ zanimanje.

Džes na kruzeru najviše uživa u plesu, dok je za Martija omiljena stvar upoznavanje „prijatelja za ceo život“.

 „Više ne moramo da peremo veš ni da nameštamo krevet. Više ni ne znamo kako da namestimo krevet jer toliko dugo nismo to uradili, tako da sada moramo da ostanemo na brodu da bismo preživeli“, našalio se on.

Svaki dan počinju tako što igraju stoni tenis i sede na svom balkonu ispijajući pivo i uživajući u pogledu.

Sa posadom su postali praktično porodica, ali su i putnici koji prvi put dođu upoznati sa slučajem australijskog bračnog para i žele da ih upoznaju.

„Svi ih poznaju na brodu, oni su ovde zapravo poznate ličnosti“, rekao je Ren van Rojen, upravnik hotela na kruzeru.

Na trenutnom putovanju će provesti još osam meseci, a onda planiraju da se ukrcaju na „Crown Princess“, još veći brod – i to na još godinu dana.

Što se tiče njihove porodice, viđaju ih kada se ukrcaju u luke koje se nalaze blizu njihovog doma.

„Vodimo predivan život“, zaključila je Džes Ansen.

Od prvog novembra građani će struju plaćati po novim, višim cenama. Upravo objavljeni novi cenovnik koji je usvojila Elektroprivreda Srbije pokazuje da će kilovat-čas električne energije za građane u sve tri zone - zelenoj, plavoj i crvenoj, bilo da je reč o jeftinoj ili skupoj struji - poskupeti za 9,28 odsto.

Najjeftiniji kilovat-čas električne energije – onaj u zelenoj zoni – od 1. novembra koštaće 2,277 dinara umesto sadašnjih 2,084 dinara.

To je rast od 9,28 odsto.

Isti slučaj je i sa skupim kilovat-časom u najjeftinijoj zelenoj zoni, koji sa 8,336 dinara poskupljuje na 9,109 dinara.

Po tarifama iz takozvane zelene zone obračunavaju se kilovat-časovi do potrošnje od 350 kWh.

Kada potrošnja domaćinstva premaši ovaj broj kilovat-časova, ulazi se u plavu zonu, gde se kilovat-čas jeftine struje sada obračunava po ceni od 3,126 dinara, a od novembra će po 3,416 dinara.

Kilovat-čas skupe struje u plavoj zoni poskupeće sa 12,504 na 13,6638 dinara.

U oba slučaja to je rast cene kWh po 9,28 odsto.

Kilovat-časovi se obračunavaju u plavoj zoni sve do utroška od 1.600 kWh.

Sve preko toga ulazi u – crvenu zonu.

Trenutna cena jeftinog crvenog kilovat-časa je 6,252 dinara, a buduća – 6,8319 dinara.

Skup crveni kilovat-čas trenutno košta 25,008 dinara, a od novembra će biti 27,3276 dinara.

Poskupljenje kilovata u crvenoj zoni, tako iznosi – takođe 9,28 odsto.

Odluku o regulisanoj ceni električne energije za garantovano snabdevanje usvojila je Skupština Akcionarskog društva Elektroprivreda Srbije na sednici 26. septembra 2023. godine.

Na ovu Odluku saglasnost je dala Agencija za energetiku Republike Srbije na sednici održanoj 28. septembra.

„Prosečna cena električne energije za kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama (domaćinstva i mali kupci), utvrđena na osnovu maksimalno odobrenog prihoda i predviđenih količina električne energije za prodaju kupcima na garantovanom snabdevanju, iznosi bez poreza i taksi 10,26 dinara za kWh, odnosno 14,29 dinara za kWh sa porezima i taksama, i veća je u odnosu na postojeću prosečnu cenu za osam odsto“, objavila je Agencija.

Podsetimo, osim cene električne energije, od 1. novembra poskupljuje i gas za 10 odsto.

Međunarodni monetarni fond, u sklopu aranžmana sa Srbijom, zahteva još jedno poskupljenje oba energenta, u istim procentima – bar osam odsto za struju, i minimum 10 odsto za gas – od 1. maja 2024. godine.

Za koga je skuplja struja
Novi cenovnik od 1. novembra odnosi se na garantovano snabdevanje, što znači na građane, ali i male kupce u koje spadaju pravna lica i preduzetnici sa manje od 50 zaposlenih, ukupanim godišnjim prihodom u iznosu do 10 miliona evra, čiji su svi objekti priklјučeni na distributivni sistem električne energije napona nižeg od 1kV i čija je potrošnja električne energije u prethodnoj kalendarskoj godini do 30.000 kWh.

Izvor: n1info.rs

Štab za vanredne situacije grada Sombora obaveštava građane da će se u petak, 06. oktobra 2023. godine, u 12.00 časova, izvršiti aktiviranje sirena za uzbunjivanje na osnovu akta MUP  Republike Srbije, Sektora za vanredne situacije, Odelјenja u Somboru, a sve u cilјu provere sistema za javno uzbunjivanje.

Sirene na teritoriji grada Sombora i svih naselјenih mesta, biće aktivirane emitovanjem signala jednoličnog tona (znak „prestanak opasnosti“), u trajanju od 60 sekundi.

Obaveštenje se izdaje radi blagovremenog informisanja građana da nema opasnosti niti razloga za uznemirenje u navedenim terminima aktiviranja sirena.

Piju ga deca i stari ljudi, a navodno je odlično za sve.

Ekstremno popularan dodatak ishrani – za koji je procenjeno da će dostići prodaju od 2,4 milijarde dolara u svetu do 2030. godine – ljudima možda ne donosi nikakvu zdravstvenu korist, smatraju naučnici. To nije sprečilo proizvođače da daju nečuvene tvrdnje na pakovanju suplemenata ribljeg ulja.

Nedavna studija medicinskog centra Univerziteta Teksas u Dalasu otkrila je da etikete na dodacima ribljeg ulja daju zdravstvene tvrdnje koje su potpuno nepotkrepljene bilo kakvim istraživanjem.

„Na osnovu onoga što sam lično videla u prodavnici prehrambenih proizvoda i apoteci, nisam bila iznenađena što sam pronašla pozitivne zdravstvene tvrdnje o dodacima ribljeg ulja“, rekla je koautorka studije Džoana Asadurijan za Medscape Cardiology.

„Ono što je bilo iznenađujuće jeste zdravstveni dijapazon tih tvrdnji – od zdravlja srca i mozga do zdravlja zglobova, očiju i imuniteta uopšte“, dodala je Asadurijan.

Postoje dve vrste zdravstvenih „garancija“ na pakovanjima suplemenata: kvalifikovana zdravstvena tvrdnja pominje potencijal suplementa za lečenje ili prevenciju bolesti i u Americi mora da bude odobrena od Američke uprave za hranu i lekove.

U deklaraciji može da se obeća kako dodatak ishrani podržava funkcionisanje tela (na primer poboljšava imunitet), ali ne sme da se napiše da sprečava ili leči bilo koju bolest.

Od 2.819 suplemenata ribljeg ulja koje su istraživači proučavali, 74 odsto iznelo je barem jednu zdravstvenu tezu. Od njih, samo 19 odsto koristilo je kvalifikovanu zdravstvenu tvrdnju koju je odobrila FDA, dok su ostali dali široke ili nedokazane tvrdnje o tome kako su sastojci strukturisani ili funkcionišu u telu.

Pored „obećanja“ da pospešuju zdravlje srca, za mnoge dodatke ribljeg ulja navodi se da su dobri i za mozak, mentalno zdravlje, zdravlje zglobova ili zdravlje očiju – uprkos tome što ne postoje apsolutno nikakvi podaci iz kliničkih ispitivanja koji bi podržali te konstatacije.

„Oznake mogu biti veoma obmanjujuće za širu javnost“, rekla je dr Joen E. Manson, šefica Odeljenja za preventivnu medicinu u Brigamu i ženskoj bolnici u Bostonu.

„Ljudi se suočavaju sa vrtoglavim brojem dijetetskih suplemenata, od kojih mnogi uključuju navode o strukturi/funkciji koje zahtevaju minimalne dokaze o efikasnosti, ako ih uopšte ima“, dodala je ona.

„Oduševljenost ovim suplementima nadmašuje dokaze iz rigoroznih kliničkih ispitivanja.“

Otprilike 20 odsto ljudi starijih od 60 godina uzima suplemente ribljeg ulja.

Studije su pokazale da omega-3 masne kiseline koje se nalaze u ribama kao što su losos i skuša pružaju zdravstvene prednosti, ali isto nije važilo za omega-3 masne kiseline koje potiču iz kapsula suplemenata.

U studiji iz 2018. na više od 15.000 ljudi sa dijabetesom, rizik od ozbiljnog kardiovaskularnog problema nije se razlikovao kod ljudi koji su uzimali suplement omega-3 i ljudi koji nisu uzimali dodatke ishrani.

Studija iz 2019. sa više od 25.000 učesnika otkrila je da suplementi ribljeg ulja nisu učinili ništa da smanje rizik od kardiovaskularnog srčanog ili moždanog udara ili pak dobijanja raka.

Umesto da se oslanjaju na suplemente, većina nutricionista preporučuje da ljudi unose omega-3 i druge masne kiseline putem ishrane.

Izvori zdravih masnih kiselina, prema nacionalnim institutima za zdravlje, uključuju:

• Ribe iz hladnih voda kao što su losos, haringa, tunjevina, sardine i skuša
• Ulje od lanenog semena, oraha, soje, repice i maslina
• Čia semenke
• Orasi
• Masline
• Jaja

Autori najnovije studije, objavljene u JAMA Cardiology, otkrili su značajne rupe u aktuelnim zakonima o označavanju suplemenata.

„Možda će biti potrebno pojačano regulisanje označavanja dijetetskih suplemenata kako bi se sprečilo dezinformisanje potrošača“, napisali su, a prenosi New York Post.

Izvor: nova.rs

JKP ''Parking servis Sombor'' obaveštava građane da će zbog manifestacije ''Pokazna vežba evakuacije u slučaju vanrednih situacija'' dana 05. oktobra 2023. godine u periodu od 10:00 časova do 11:00 časova ulica Dositeja Obradovića biti zatvorena za saobraćaj.

Molimo građane, korisnike parkirališta da poštuju režim odvijanja saobraćaja i parkiranja, poštuju saobraćajnu signalizaciju i uputstva ovlašćenih lica.

Prema informacijama AMSS, na graničnom prelazu Bezdan teretna vozila se na izlazu iz zemlje zadržavaju četiri sata.

Na graničnim prelazima Sremska Rača, Kelebija, Horgoš i Batrovci kamioni čekaju tri sata, dok se na prelazu Šid zadržavaju dva sata.

Kako je navedeno u saopštenju, na graničnom prelazu Bačka Palanka teretnjaci čekaju sat vremena.

Na ostalim graničnim prelazima nema zadržavanja za sve kategorije vozila.

Na društvenim mrežama objavljena je kratka matematička priča koja je podelila korisnike, a koja glasi:

„Čovek ukrade novčanicu od 100 dolara iz kase prodavnice. U istoj radnji lopov zatim kupuje robu u vrednosti od 70 dolara i koristi ukradenu novčanicu. Dobija 30 dolara kusur. Koliko je novca prodavnica izgubila?“

Ovo pitanje je za neke bilo vrlo jednostavno, a za druge komplikovano. Nekima su, sasvim nepotrebno, odlučili da pokažu da su navodno pametni, pa su u matematičku priču uveli nove varijable, kao što su osiguranje, marža, porezi…

Čak i oni koji su se držali samo informacija iz zadatka dali su različite rezultate.

Objava je postavljena ispod, pa proverite da li možete da rešite matematički zadatak, a ispod posta postavljamo i tačan odgovor.

Tačan odgovor: Prodavnica gubi 100 dolara, ali dobija nazad kada lopov plati robu. Prodavnica tako gubi robu u vrednosti od 70 dolara i 30 dolara u kusuru, za ukupno 100 dolara.

Mali, okrugli i pomalo gumasti kolačići od lepljivog pirinča posebno su popularni u Aziji, ali već dugo u njima uživaju i Evropljani. Mochi postoji u raznim varijacijama, a najčešći su daifuku - okrugli kolači punjeni različitim sastojcima poput tradicionalne paste od pasulja, crnog susama, kikirikija, pa čak i sladoleda. Kako bi bio što privlačniji, neretko ga boje jestivim bojama.

Kako je testo napravljeno od rižina brašna neutralnog okusa, mochi se poslužuje i sa slanim jelima, najčešće juhama i grickalicama. Priprema mochija počinje dugotrajnim procesom mljevenja riže kuhane na pari ili u vodi, obično sorte mochigome, pa zatim oblikuje u gustu i homogenu smjesu, koja se zatim se razvalja i oblikuje u loptice.

Iako navodno potiče iz Kine, mochi se vekovima povezuje s Japanom. Prvobitno se pojavio tokom razdoblja Yayoi, gvozdenog doba kada su u njemu uživali samo bogataši, i bio je omiljen sve do razdoblja Heian (poslednjeg razdoblja klasične istorije Japana, koje se smatra vrhuncem kulture), kada se uobičajeno pripremao i posluživao tokom verskih svečanosti jer su ljudi verovali da donosi sreću i zdravlje.

Ipak, omiljeni slatkiš mnogima je doneo nešto potpuno suprotno – gušenje i smrt, najčešće tokom novogodišnjeg slavlja u Aziji, piše Pun kufer. Zbog gumaste i lepljive teksture treba ga jesti oprezno, u malim zalogajima, kako bi se izbegle nezgode i nesreće.

Prema japanskim medijima, većina onih koji su hitno primljeni u bolnicu zbog gušenja mochijem su ljudi u dobi od 65 godina ili stariji, ali znaju nastradati i deca. Svake godine ovi čuveni kolačići od pirinča odnesu više života.

Ukoliko odlučite da isprobati mochi, koji se može kupiti i u radnjama azijske hrane kod nas, dobro ga i polako žvaćite.

Izvor: nova.rs