Sombor.info

Broj gradova i sela naše zemlje u kojima je neki oblik protestne akcije održan bar jednom porastao je na najmanje 276, javlja Arhiv javnih skupova. U svega četiri opštine nije bilo protesta.

Niška Banja jedna je od opština u kojima do sada nisu održani protesti zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu. Ta opština ostala je usamljena, s obzirom na to da su druge opštine u Nišu ustale, piše Nova.rs.

„Niška Banja je specifična situacija, ona jeste posebna gradska opština, ali ona gravitira ka Nišu i mnogi ljudi iz Niške Banje dolaze na proteste na druge lokacije po Nišu. I u Niškoj Banji postoji opozicija, to su pokazali izbori, tako da znamo mnogo ljudi koji dolaze na protest u centar iz Niške Banje”, kaže Milan Zirojević, glavni i odgovorni urednik “Južnih vesti”.

Osim Niške Banje, na spisku onih koji nisu izašli na ulice, po Arhivu javnih skupova su i: Preševo, Medveđa i Vranjska Banja.

“Za Vranjsku Banju mislim da je slična situacija kao Niška Banja, da je to vranjsko naselje, za Medveđu jeste mala opština ali danas su i protesti u selu Bošnjace u opštini Lebane, pretpostavljam da će leskovački studenti aktivirati Medveđu. Za Preševo je specifična situacija, mislim da su oni pod prevelikim uticajem vlade u Prištini i Aljbina Kurtija”, kaže Zirojević.

Na spisku je do pre četiri dana stajala i opština Ada, ali je Arhiv u utorak ipak dodao to mesto na spisak gradova i opština gde su održani protesti. U toj opštini su počeli protesti pre četiri nedelje, objašnjava predsednik Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara Aron Čonka.

“Na jednom malom trgu u centru gradića ispred katoličke crkve, nije to bilo nešto posebno masovno, 10-15 ljudi je izlazilo na te proteste, obično bismo se okupili, upalili sveće i onda bi se razišli uz neki dogovor da sledeće nedelje, sledećeg petka nastavljamo ta naša okupljanja. Na kraj pameti nam nije bilo da treba to nekome da javimo, recimo Arhivu javnih skupova i odatle verovatno nesporazuma da u Adi nije bilo protesta“, kaže Aron Čonka, predsednik Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara.

Ti skupovi nisu stranački obojeni, dodaje Čonka, a prvi veći je održan prošle nedelje u mestu Mol kod Ade, dan nakon posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Tada je na ulice izašlo, kaže, između 80 i 100 ljudi.

“Dosta ljudi se još plaši. Mi tamo imamo dvostruki hendikep, jer nas ne pritiska samo SNS, već i SVM, koji je na vlasti i u opštini Ada i u drugim mestima, i moram da kažem da informacije koje dolaze do medija na mađarskom jeziku… da su onako dosta birane i da se informacija slabo probija, slabo dolazi do ljudi…ili ti pandan RTV i radija“, tvrdi Čonka.

Protestno-komemorativna akcija “Zastani, Srbijo” organizovana je širom Srbije po prvi put u petak, 22. novembra 2024. godine. Protesti su se zatim proširili na čitavu zemlju, od najmanjeg sela do najvećeg grada.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 13. februar

Visok krvni pritisak (poznat i kao hipertenzija) je tihi ubica koji pogađa više od 1 milijardu ljudi širom sveta. Ako se ne leči, ovaj poremećaj može povećati rizik od srčanog udara, moždanog udara, bolesti bubrega i srčane insuficijencije.

Na sreću, visok krvni pritisak nije problem bez rešenja. Često se može kontrolisati jednostavnim i doslednim promenama u načinu života, počevši od nekoliko pametnih navika koje možete usvojiti čim se probudite.

Ovo su njihove najbolje strategije za jutro koje vam mogu pomoći da smanjite krvni pritisak i poboljšate zdravlje srca, prema nutricionisti:

1. Popijte čašu vode

"Nakon noćnog posta, obnavljanje telesne hidratacije može da vam pomogne u održavanju zdrave zapremine krvi i cirkulaciji", objašnjava Erin Palinski-Ved, registrovani nutricionista i sertifikovani edukator za dijabetes.

"Dovoljna hidratacija omogućava optimalno funkcionisanje krvnih sudova i pomaže u sprečavanju naglih skokova krvnog pritiska."

Trista Best, registrovani nutricionista dodaje: "Hidratacija je ključ za obezbeđivanje nesmetanog protoka krvi kroz arterije. Pravilna hidratacija održava zapreminu krvi, što je od suštinskog značaja za stabilan krvni pritisak."

Jedno istraživanje je pokazalo da ljudi sa hipertenzijom imaju niže nivoe ukupne telesne vode. Dakle, započnite dan sa čašom vode. To će pomoći da nadoknadite tečnost i podržite zdrav krvni pritisak.

2. Pešačenje brzim tempom

Bilo da je to šetnja oko bloka ili šetanje sa vašim psom, jutarnja šetnja će vam mnogo značiti. Istraživanja su pokazala da šetnja može pomoći i u poboljšanju krvnog pritiska. Razlog?

"Kardiovaskularne vežbe pomažu u jačanju srčanog mišića i poboljšavaju njegovu efikasnost, što može povećati kardiovaskularnu kondiciju i pomoći u snižavanju krvnog pritiska", objašnjava Palinski-Vajd.

3. Smanjite stres

Smanjenje stresa može da pomogne i za održavanje pritiska pod kontrolom.

"Provedite 5 do 10 minuta radeći vežbe dubokog disanja ili meditacije kako biste smanjili stres i smanjili nivo kortizola", savetuje Best. Šta ih čini toliko efikasnim? "Dubo disanje ili meditacije aktiviraju parasimpatički nervni sistem, podstičući opuštanje i smanjujući hormone stresa poput kortizola", objašnjava Palinski-Vajd.

Međutim, meditacija i duboko disanje nisu jedini načini da unesete mir u svoje jutro. Nacionalni instituti za zdravlje preporučuju da u svoju dnevnu rutinu dodate tehnike opuštanja, kao što su vođena imaginacija, progresivna mišićna relaksacija i joga, kako biste pomogli u održavanju nivoa stresa pod kontrolom.

4. Birajte zdrav doručak

Odabir pravih nutrijenata ujutro jedna je od ključnih navika za zdrav krvni pritisak.

"Izbalansiran doručak bogat vlaknima, kalijumom i magnezijumom podržava zdravlje kardiovaskularnog sistema", kaže Palinski-Vajd.

Ona predlaže da za doručak pojedete parče integralnog tosta sa avokadom, što pruža dobar izvor sva tri nutrijenta.

Istovremeno, ono što ne jedete ujutro može biti skoro podjednako važno kao i ono što jedete. "Ograničite procesuiranu i pakovanu hranu, koja je često bogata natrijumom. Prekomeran natrijum može izazvati zadržavanje vode i povećati krvni pritisak", savetuje Best.

Još jedan način da se suprotstavite efektima natrijuma na krvni pritisak je da unesete više kalijuma u svoje jutro. Banane, suvo grožđe, šljive i suve kajsije svi su dobri izvori ovog minerala, koji opušta zidove krvnih sudova i neutralizuje negativne efekte visokog unosa natrijuma na krvni pritisak. Dakle, ubacite malu šaku suvog voća ili isečenu bananu u svoju jutarnju ovsenu kašu ili žitarice. Ili ih umešajte u jogurt, koji – kao i drugi mlečni proizvodi – takođe predstavlja dobar izvor kalijuma.

5. Izbegavajte kofein odmah po buđenju

Ako pijete kafu odmah po buđenju, to može da poveća nivo kortizola. Hronično visok nivo kortizola može da poveća rizik od razvoja hipertenzije kod ljudi sa normalnim krvnim pritiskom u roku od šest do sedam godina.

Umesto da odmah posegnete za tom šoljom, prvo se hidrirajte i odložite kafu za 30 do 60 minuta nakon buđenja, savetuje Best. Međutim, ako jednostavno ne možete da započnete dan bez ukusa kafe, uzmite šolju kafe bez kofeina dok se ne oporavite.

Izvor: Mondo.rs

Grad­sko ve­će pri­hva­ti­lo je po­nu­du Jav­nog ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća „Či­sto­ća“ o oba­vlja­nju po­slo­va sa­na­ci­je ma­njih di­vljih de­po­ni­ja u gra­du i se­li­ma kao i od­vo­že­nje ne­ko­mu­nal­nog ot­pa­da to­kom tra­di­ci­o­nal­ne pro­leć­ne ak­ci­je Me­sec či­sto­će.

U za­pi­sni­ku sa sed­ni­ce Grad­skog ve­ća se na­vo­di da će ugo­vor za ak­ci­ju Me­sec či­sto­će bi­ti vre­dan 32 mi­li­o­na di­na­ra sa ura­ču­na­tim PDV-om, pri če­mu će va­ro­ško Ode­lje­nje za ko­mu­nal­ne de­lat­no­sti, imo­vin­sko-prav­ne i stam­be­ne po­slo­ve bi­ti za­du­že­no za nad­zor nad po­slo­vi­ma to­kom ove ak­ci­je ko­ja se or­ga­ni­zu­je sva­kog pro­le­ća već ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja.

Na is­toj sed­ni­ci je pri­hva­ćen i plan ra­do­va JKP „Či­sto­ća“ na odr­ža­va­nju hi­gi­je­ne na jav­nim po­vr­ši­na­ma za či­ju je re­a­li­za­ci­ju odo­bre­no 40 mi­li­o­na di­na­ra, dok će po­slo­vi zo­o­hi­gi­je­ne ove go­di­ne som­bor­ske po­re­ske ob­ve­zni­ke ko­šta­ti 35 mi­li­o­na di­na­ra. S dru­ge stra­ne, za po­slo­ve ure­đe­nja i odr­ža­va­nja jav­nih po­vr­ši­na u se­li­ma grad­sko JKP „Pro­stor“ će ima­ti na ras­po­la­ga­nju 90 mi­li­o­na di­na­ra.

Rad­ni­ci JKP „Ze­le­ni­lo“ će mo­ći da ra­ču­na­ju na 10 mi­li­o­na di­na­ra po­re­skog nov­ca za odr­ža­va­nje ur­ba­nog mo­bi­li­ja­ra i deč­jih igra­li­šta u gra­du i se­li­ma, dok će za ko­še­nje tra­ve i ra­sti­nja na ban­ki­na­ma op­štin­skih pu­te­va iz grad­skog bu­dže­ta za njih bi­ti obez­be­đe­no još 8,5 mi­li­o­na di­na­ra.

Ovom pred­u­ze­ću su obez­be­đe­na još tri ugo­vo­ra, pa će ta­ko za odr­ža­va­nje spo­me­ni­ka zna­me­ni­tih lič­no­sti na jav­nim po­vr­ši­na­ma i gro­blji­ma, kr­sta na glav­noj uli­ci i spo­me­ni­ka La­zi Ko­sti­ću mo­ći da ra­ču­na­ju i na do­dat­nih 915.000 di­na­ra.

Za po­slo­ve či­šće­nja va­ro­ških fon­ta­na i tri jav­ne če­sme JKP „Ze­le­ni­lu“ sle­du­je dva mi­li­o­na di­na­ra, a za na­sta­vak oze­le­nja­va­nja uli­ce XII Voj­vo­đan­ske udar­ne bri­ga­de do­dat­nih 987.360 di­na­ra.

Izvor: kurir.rs

Povodom obeležavanja 276. godišnjice od kako je Sombor ukazom Marije Terezije stekao status slobodnog kraljevskog grada, od 16. do 19. februara pripremljen je bogat program.

Manifestacija započinje u nedelju, 16. februara, turnirom u stonom tenisu i šetnjom kroz istorijski centar grada uz stručno vođenje. Ljubitelji prirode moći će da uživaju u obilasku gradskog jezgra pod nazivom „Kroz srce grada“, a u večernjim satima održaće se veliki koncert „Za prijateljstvo i saradnju“.

Ponedeljak, 17. februar, donosi niz svečanosti, uključujući prijem delegacija iz bratskih gradova i potpisivanje sporazuma sa Gradom Istočno Sarajevo. U Gradskom muzeju otvara se izložba „Zlatno doba somborske ikonopisne umetnosti“, dok će centralni događaj biti svečana akademija „Sombor 1750–2025. – od sedišta Komorske uprave do grada sa vizijom“. U okviru akademije, održaće se retrospektiva razvoja Sombora kroz vekove.

Turistička organizacija grada organizuje besplatne pešačke ture kroz centar i Venac, a posetioci će imati priliku da se provozaju fijakerima i obiđu znamenite lokacije.

U utorak, 18. februara, najmlađi posetioci moći će da uživaju u predstavi „Pinokio“, dok će ljubitelji književnosti prisustvovati promociji knjige „Sombor i 66 mililimetara“, zbirke arhivskih filmskih snimaka Sombora. Uveče se otvara izložba „Milan Konjović iz somborskih i subotičkih zbirki“, posvećena jednom od najznačajnijih umetnika ovog kraja.

Proslava se završava u sredu, 19. februara, programom „Levam sa dve dobre ruke na svet“, posvećenom Velimiru Bubi Subotinu, somborskom pesniku i publicisti. Biće prikazani njegovi tekstovi i filmovi inspirisani gradom.

Svi događaji su besplatni, a Turistička organizacija Sombora organizuje vođene ture za one koji žele dublje da istraže istoriju i kulturu ovog prelepog grada. Ne propustite priliku da doživite Sombor u punom sjaju i postanete deo njegove bogate istorije!

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 28. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 16 tačaka.

Između ostalog, usvojen je Lokalni akcioni plan zapošljavanja Grada Sombora za 2025. godinu. Planom su predviđene mere aktivne politike zapošljavanja kao što su subvencije za samozapošljavanje nezaposlenih lica radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva; subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih, te radovi u seoskim područjima u oblasti održavanja i obnavljanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode.
Na 28. sednici je potvrđen izgled povelje – diplome za dodelu Povelje grada Sombora, a odlukom Komisije za sprovođenje postupka i utvrđivanje javnih priznanja, Povelja grada Sombora za 2025. godinu dodeljuje se Nemanji Majskom, kao priznanje za dostignuća u prethodnoj godini. Nemanja Majski je nosilac Vukove diplome i šest posebnih diploma ( iz matematike, informatike, fizike, hemije, srpskog jezika i tehnike i tehnologije. Proglašen je za učenika generacije, a učestvovao je na brojnim međunarodnim i državnim takmičenjima na kojima je ostvario zapažene rezultate i time slaveći svoje uspehe, proslavio i ime grada Sombora.

Gradsko veće donelo je odluku o raspisivanju pet gradskih konkursa i to:
– Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za realizaciju Lokalnog akcionog plana za mlade u 2025. godini,
– Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata i programa za realizaciju Lokalnog akcionog plana za decu u 2025. godini,
– Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata i programa iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite u 2025. godini,
– Javni konkurs za finansiranje ili sufinansiranje programa / projekata udruženja koja neguju identitet nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica na teritoriji grada Sombora u 2025. godini,
– Javni konkurs za raspisivanje javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata i programa iz oblasti boračko – invalidske zaštite u 2025. godini.

Konkursi će biti objavljeni u petak, 14. februara, u Somborskim novinama i na zvaničnom gradskom sajtu http://www.sombor.rs/ u rubrici aktuelnsoti/konkursi i trajaće petnaest dana od dana objavljivanja.

Plejmejker Džokera Demetre Roberts po drugi put ove sezone poneo je titulu MVP igrača kola. Kako je objavljeno na zvaničnom sajtu Admiral Bet KLS, Amerikanac iz redova Somboraca, u velikoj pobedi svog tima nad Dynamicom BalkanBet, ostvario je valorizaciju od sjajnih 43 indexna poena, čime mu je zasluženo pripala titula najkorisnijeg igrača proteklog (20) kola najjače srpske lige.

Roberts je u subotu veče u Gradskoj hali Mostonga, Dorćolcima ubacio 42 poena, a fantastičnu partiju krunisao je i sa šest skokova i sedam asistencija. Kao i kada je prvi put proglašen za MVP, Demetre Robert se zahvalio „čoveku iznad“ na prilici koju mu je dao da se bavi sportom koji voli.

„Bez njegove pomoći ništa od ovoga ne bi bilo moguće. Osećam se sjajno što sam ponovo proglašen za najkorisnijeg igrača, a sreća je još veća iz razloga što je moj tim slavio u jednoj odličnoj utakmici“ – izjavio je plej ekipe iz Sombora.

Izvor: somborsport.org

JKP ''Parking servis Sombor'' Sombor obaveštava građane da od subote 15.02.2025. godine do ponedeljka 17.02.2025. godine neće vršiti kontrolu i naplatu parkiranja zbog Dana državnosti Republike Srbije i Dana grada Sombora. JKP ''Parking servis Sombor'' Sombor sa redovnom kontrolom i naplatom parkiranja počinje u utorak 18. februara 2024. godine.

Krajem januara iz Slovenije je stigla vest da je tamošnja skupština donela odluku da se lekarima zaposlenim u državnim ustanovama zabrani mogućnost da rade u privatnoj medicinskoj praksi.

Da bude jasnije, i dalje će slovenački lekari moći da rade prekovremeno, ali u državnim domovima zdravlja i bolnicama. Ovim se želi podstaći odavno zamrla praksa dodatnog rada u državnoj službi, za šta će angažovani lekari i sestre biti i dodatno plaćeni.

Čuvanje za rad kod privatnika

Inoviranom regulativom u "Deželi" i dalje ostaje privatna lekarska praksa, ali ubuduće neće moći da se oslanja na tehničare i lekare zaposlene u državnom sektoru. Izuzetak je moguć u samo nekoliko, precizno nabrojanih, slučajeva, kada će i privatne bolnice moći da angažuju zaposlene u državnoj službi, ali krajnje ograničeno - piše 021.rs.

Vest iz zemlje sa kojom smo donedavno bili u zajedničkoj državi značajna je i za lekare i pacijente u Srbiji, gde je javnost već godinama nezadovoljna radom u državnim bolnicama i domovima zdravlja, a razlog za to vidi u tome što zaposleni u javnom zdravstvu zabušavaju i otaljavaju posao čuvajući se za popodnevni rad u privatnim ambulantama.
Po korisnicima zdravstvenih usluga, glavni razlog za duga čekanja na lekarske preglede i površne usluge jeste mogućnost da lekari zaposleni u javnom sektoru popodne rade u privatnoj praksi i tako "zgrnu još jednu platu".

Godišnji odmor za lečenje

No, da bi pacijenti odlazili u privatne ordinacije i iz svog džepa plaćali skupe preglede i lečenje, moraju zaista biti prinuđeni. Jer, ko bi inače pristao da još jednom plaća za ono za šta svaki mesec, lečio se ili ne, izdvaja 10,3 odsto od bruto ličnog dohotka?

Nezadovoljstvo pacijenata zasniva se pre svega na veoma otežanom zakazivanju i dugom čekanju na preglede kod doktora, posebno kod specijalista. Međutim, sve su češće i primedbe da su pregledi, čak i kada pacijent dođe do lekara, krajnje rutinski, nedopustivo površni.
Poseban problem predstavlja obavljanje nekoliko biohemijskih analiza koje prethode manjoj operaciji ili čak samom odlasku kod specijaliste. Po pravilu, rade se odvojeno, u različite dane, a neretko i u različitim ustanovama, pa pacijent često mora da odvoji nedelju dana godišnjeg odmora kako bi ih obavio. Iste analize se u privatnoj praksi obave u jednoj poseti. Suština je da mogućnost paralelnog posla u državnoj i privatnoj praksi drastično umanjuje produktivnost, pa i kvalitet rada u državnoj službi.

Nije u pitanju samo iskustvo pacijenata. Institut "Džon Hopkins" redovno ocenjuje rad medicinskih službi u svim zemljama sveta, a glavni pokazatelj je smrtnost koja je prevencijom ili boljim lečenjem mogla biti sprečena. Srbija je već nekoliko decenija kontinuirano na vrhu ove liste među evropskim državama.

Teško do specijaliste

Što se otežanog pristupa zdravstvenoj zaštiti tiče, najbolje govore liste čekanja. Po nekoliko meseci čeka se na snimanja magnetnom rezonancom, godinu dana na bajpas, dok za veštačke kukove ili uklanjanje katarakte proteknu i dve godine od uspostavljanja dijagnoze.

Naravno da će svako ko može izbeći mučenje i rizik od pogoršanja oboljenja tako što će se odlučiti za odlazak privatniku. To ga, naravno, dodatno košta, a neretko se dešava da plati bukvalno istom specijalisti koji ga leči u javnoj službi. Sa strane izgleda kao da je doktor svoju poziciju u javnom zdravstvu iskoristio da bolesnika "prevede" samom sebi – ali u privatnoj ordinaciji, gde popodne zarađuje drugu platu.

Srbija je gotovo rekorder, s obzirom na nisku kupovnu moć, po broju pacijenata koji odlaze lekarima u privatnu praksu. Svest o lošoj zdravstvenoj usluzi toliko je raširena da mnoge privatne kompanije, kako bi privukle kvalitetne radnike, zaposlenima plaćaju i privatno zdravstveno osiguranje.

Visina premije zavisi od starosti i zdravstvenog stanja korisnika, istorije eventualnih oboljenja i drugih faktora. Gotovo 300.000 zaposlenih u privatnom sektoru Srbije ima privatno osiguranje, obično redukovano na nekoliko najčešćih oboljenja. Zaposleni visoko cene ovakvu praksu poslodavca, pa se privatno osiguranje smatra jakim adutom u pridobijanju stručnjaka.

Posle pandemije koronavirusa praksa plaćanja privatnog osiguranja u Srbiji vidno se učestalila. Gotovo kultni odnos prema privatnoj lekarskoj praksi svakako se ne bi odomaćio da javno zdravstvo dobro funkcioniše.

Velika izdvajanja

Ono što je, međutim, najintrigantnije jeste da se u Srbiji mnogo izdvaja za lečenje – više nego u uporedivim zemljama. U Mađarskoj se na zdravstvo izdvaja osam odsto BDP-a, u Grčkoj čak 9,5, u Bugarskoj 7,2, a u Rumuniji 5,9 odsto. U Srbiji svaki od 2,35 miliona zaposlenih izdvaja 10,3 odsto bruto BDP-a.

Ako je u novembru neto plata iznosila 863 evra, bruto je dostigla 1.445 evra. To znači da svaki zaposleni u Republički fond zdravstvenog osiguranja uplaćuje 143 evra mesečno, odnosno 1.720 evra godišnje. Na osnovu ovih izdvajanja, Fond prikupi blizu 3,97 milijardi evra godišnje, a tim novcem se isplaćuju zarade u zdravstvu, kupuje oprema i instrumentarijum, plaćaju ostali troškovi rada ambulanti, domova zdravlja i bolnica, kao i apotekama za lekove koje pacijenti samo delimično participiraju.

Međutim, iz budžeta Srbije za 2025. godinu vidi se da će se sledeće godine na zdravstvo izdvojiti 619 milijardi dinara (5,3 milijarde evra), što je 40 milijardi više nego prethodne godine. Tu bi trebalo dodati i relativno skromna sredstva koja za zdravstvene ustanove izdvajaju lokalne samouprave. Deo državnog budžeta koji se ne usmerava Fondu i sredstva opština najviše se koriste za izgradnju, popravku i održavanje objekata zdravstvene zaštite.

Posle korone privatnici popularniji

No, to nije sve što građani Srbije izdvajaju kako bi očuvali zdravlje. Pošto javno zdravstvo funkcioniše otežano, okreću se privatnom i godišnje izdvajaju dodatnih najmanje 3,5 milijardi evra. Čini se da se, posle pandemije koronavirusa, ta svota dodatno uvećala za najmanje milijardu evra godišnje.

Sveukupno, to je oko 9,8 milijardi evra, što iznosi približno 11 odsto BDP-a. To je primetno više nego u uporedivim državama, a i dalje ostaje pitanje kakav je kvalitet medicinske usluge u Srbiji, posebno u segmentu javnog zdravstva.

Činjenica da se u Srbiji najčešće umire od kardiovaskularnih i onkoloških oboljenja, na čiji tok i ishod pravovremeno otkrivanje i kvalitet lečenja igraju ključnu ulogu, potvrđuje sumnje pacijenata u loše funkcionisanje zdravstvenog sistema u Srbiji.

Iz Narodnog pozorišta Sombor opbaveštavaju publiku da Muzička škola „Petar Konjović“, Sombor, otkazuje koncert zakazan za sredu, 19. februar.