Web Analytics Made Easy - Statcounter

Treba li lekarima u državnim ustanovama zabraniti rad u privatnoj praksi?

Krajem januara iz Slovenije je stigla vest da je tamošnja skupština donela odluku da se lekarima zaposlenim u državnim ustanovama zabrani mogućnost da rade u privatnoj medicinskoj praksi.

Da bude jasnije, i dalje će slovenački lekari moći da rade prekovremeno, ali u državnim domovima zdravlja i bolnicama. Ovim se želi podstaći odavno zamrla praksa dodatnog rada u državnoj službi, za šta će angažovani lekari i sestre biti i dodatno plaćeni.

Čuvanje za rad kod privatnika

Inoviranom regulativom u "Deželi" i dalje ostaje privatna lekarska praksa, ali ubuduće neće moći da se oslanja na tehničare i lekare zaposlene u državnom sektoru. Izuzetak je moguć u samo nekoliko, precizno nabrojanih, slučajeva, kada će i privatne bolnice moći da angažuju zaposlene u državnoj službi, ali krajnje ograničeno - piše 021.rs.

Vest iz zemlje sa kojom smo donedavno bili u zajedničkoj državi značajna je i za lekare i pacijente u Srbiji, gde je javnost već godinama nezadovoljna radom u državnim bolnicama i domovima zdravlja, a razlog za to vidi u tome što zaposleni u javnom zdravstvu zabušavaju i otaljavaju posao čuvajući se za popodnevni rad u privatnim ambulantama.
Po korisnicima zdravstvenih usluga, glavni razlog za duga čekanja na lekarske preglede i površne usluge jeste mogućnost da lekari zaposleni u javnom sektoru popodne rade u privatnoj praksi i tako "zgrnu još jednu platu".

Godišnji odmor za lečenje

No, da bi pacijenti odlazili u privatne ordinacije i iz svog džepa plaćali skupe preglede i lečenje, moraju zaista biti prinuđeni. Jer, ko bi inače pristao da još jednom plaća za ono za šta svaki mesec, lečio se ili ne, izdvaja 10,3 odsto od bruto ličnog dohotka?

Nezadovoljstvo pacijenata zasniva se pre svega na veoma otežanom zakazivanju i dugom čekanju na preglede kod doktora, posebno kod specijalista. Međutim, sve su češće i primedbe da su pregledi, čak i kada pacijent dođe do lekara, krajnje rutinski, nedopustivo površni.
Poseban problem predstavlja obavljanje nekoliko biohemijskih analiza koje prethode manjoj operaciji ili čak samom odlasku kod specijaliste. Po pravilu, rade se odvojeno, u različite dane, a neretko i u različitim ustanovama, pa pacijent često mora da odvoji nedelju dana godišnjeg odmora kako bi ih obavio. Iste analize se u privatnoj praksi obave u jednoj poseti. Suština je da mogućnost paralelnog posla u državnoj i privatnoj praksi drastično umanjuje produktivnost, pa i kvalitet rada u državnoj službi.

Nije u pitanju samo iskustvo pacijenata. Institut "Džon Hopkins" redovno ocenjuje rad medicinskih službi u svim zemljama sveta, a glavni pokazatelj je smrtnost koja je prevencijom ili boljim lečenjem mogla biti sprečena. Srbija je već nekoliko decenija kontinuirano na vrhu ove liste među evropskim državama.

Teško do specijaliste

Što se otežanog pristupa zdravstvenoj zaštiti tiče, najbolje govore liste čekanja. Po nekoliko meseci čeka se na snimanja magnetnom rezonancom, godinu dana na bajpas, dok za veštačke kukove ili uklanjanje katarakte proteknu i dve godine od uspostavljanja dijagnoze.

Naravno da će svako ko može izbeći mučenje i rizik od pogoršanja oboljenja tako što će se odlučiti za odlazak privatniku. To ga, naravno, dodatno košta, a neretko se dešava da plati bukvalno istom specijalisti koji ga leči u javnoj službi. Sa strane izgleda kao da je doktor svoju poziciju u javnom zdravstvu iskoristio da bolesnika "prevede" samom sebi – ali u privatnoj ordinaciji, gde popodne zarađuje drugu platu.

Srbija je gotovo rekorder, s obzirom na nisku kupovnu moć, po broju pacijenata koji odlaze lekarima u privatnu praksu. Svest o lošoj zdravstvenoj usluzi toliko je raširena da mnoge privatne kompanije, kako bi privukle kvalitetne radnike, zaposlenima plaćaju i privatno zdravstveno osiguranje.

Visina premije zavisi od starosti i zdravstvenog stanja korisnika, istorije eventualnih oboljenja i drugih faktora. Gotovo 300.000 zaposlenih u privatnom sektoru Srbije ima privatno osiguranje, obično redukovano na nekoliko najčešćih oboljenja. Zaposleni visoko cene ovakvu praksu poslodavca, pa se privatno osiguranje smatra jakim adutom u pridobijanju stručnjaka.

Posle pandemije koronavirusa praksa plaćanja privatnog osiguranja u Srbiji vidno se učestalila. Gotovo kultni odnos prema privatnoj lekarskoj praksi svakako se ne bi odomaćio da javno zdravstvo dobro funkcioniše.

Velika izdvajanja

Ono što je, međutim, najintrigantnije jeste da se u Srbiji mnogo izdvaja za lečenje – više nego u uporedivim zemljama. U Mađarskoj se na zdravstvo izdvaja osam odsto BDP-a, u Grčkoj čak 9,5, u Bugarskoj 7,2, a u Rumuniji 5,9 odsto. U Srbiji svaki od 2,35 miliona zaposlenih izdvaja 10,3 odsto bruto BDP-a.

Ako je u novembru neto plata iznosila 863 evra, bruto je dostigla 1.445 evra. To znači da svaki zaposleni u Republički fond zdravstvenog osiguranja uplaćuje 143 evra mesečno, odnosno 1.720 evra godišnje. Na osnovu ovih izdvajanja, Fond prikupi blizu 3,97 milijardi evra godišnje, a tim novcem se isplaćuju zarade u zdravstvu, kupuje oprema i instrumentarijum, plaćaju ostali troškovi rada ambulanti, domova zdravlja i bolnica, kao i apotekama za lekove koje pacijenti samo delimično participiraju.

Međutim, iz budžeta Srbije za 2025. godinu vidi se da će se sledeće godine na zdravstvo izdvojiti 619 milijardi dinara (5,3 milijarde evra), što je 40 milijardi više nego prethodne godine. Tu bi trebalo dodati i relativno skromna sredstva koja za zdravstvene ustanove izdvajaju lokalne samouprave. Deo državnog budžeta koji se ne usmerava Fondu i sredstva opština najviše se koriste za izgradnju, popravku i održavanje objekata zdravstvene zaštite.

Posle korone privatnici popularniji

No, to nije sve što građani Srbije izdvajaju kako bi očuvali zdravlje. Pošto javno zdravstvo funkcioniše otežano, okreću se privatnom i godišnje izdvajaju dodatnih najmanje 3,5 milijardi evra. Čini se da se, posle pandemije koronavirusa, ta svota dodatno uvećala za najmanje milijardu evra godišnje.

Sveukupno, to je oko 9,8 milijardi evra, što iznosi približno 11 odsto BDP-a. To je primetno više nego u uporedivim državama, a i dalje ostaje pitanje kakav je kvalitet medicinske usluge u Srbiji, posebno u segmentu javnog zdravstva.

Činjenica da se u Srbiji najčešće umire od kardiovaskularnih i onkoloških oboljenja, na čiji tok i ishod pravovremeno otkrivanje i kvalitet lečenja igraju ključnu ulogu, potvrđuje sumnje pacijenata u loše funkcionisanje zdravstvenog sistema u Srbiji.

Slobodno vreme

Lifestyle

Najposećenija zemlja na planeti privlači skoro 90 miliona turista svake godine. Francuska zauzima prvo mesto na listi z...

Disclaimer I

Sve informacije na ovoj veb stranici objavljuju se u dobroj nameri i samo u opšte informativne svrhe. Veb stranica sombor.info ne daje nikakve garancije o potpunosti, pouzdanosti ili tačnosti objavljenih informacija. Svaka radnja koju preduzmete u vezi sa informacijama koje pronađete na ovoj veb stranici je na vaš sopstveni rizik i vlasnik sajta neće biti odgovoran za bilo kakve nastale gubitke i/ili štetu.

Disclaimer II

Materijal preuzet sa interneta smatra se javno dostupnim osim ako nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi sa autorskim pravima na određenom materijalu, kršenje autorskih prava je učinjeno nenamerno.

Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.