Sombor.info
Takmičarska grupa Karate kluba ‘’Somborac’’ učestvovala je proteklog vikenda na internacionalnom karate turniru ‘’Kup Vazduhoplovca’’, koji je održan u Beogradu u organizaciji karate kluba ‘’Vazduhoplovac’’ i Beogradskog karate saveza . Na turniru je učestvovalo preko 550 takmičara iz 44 kluba iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije.
Osvojene su 4 medalje za ‘’Somborac’’ u pojedinačnom izvođenju kata: 1 srebrna i 3 bronzane.
U apsolutnoj kategoriji seniorki srebrno odličje osvojila je Kristina Kosanović, koja se okitila i bronzanom medaljom u apsolutnoj kategoriji juniorki.
Bronzane medalje osvojili su pionir Ilija Hristov, kao i Vedran Jurić u kategoriji muških nada.
Vlada Srbije je od 1. februara povećala akcize na gorivo, alkoholna pića, kafu, tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, nikotinske vrećice, duvanske prerađevine, prirodni gas za krajnju potrošnju i komprimovani prirodni gas.
Reč je o uobičajenom povećanju, jer se akcize uglavnom u februaru ili maju usklađuju sa prošlogodišnjom inflacijom. Podsetimo, inflacija u Srbiji je na kraju prošle godine iznosila 4,3 odsto.
Sagovornici Danasa kažu da će povećanje akciza uticati na dalji rast cena akcizne robe i da će dodatno operetiti kućne budžete prosečnog domaćinstva u Srbiji.
Na najvećem dobitku, dodaju naši sagovornici, biće državni budžet iz kojeg će se dalje finansirati izgradnja puteva, objekata za izložbu „EXPO“ i ostalih planiranih projekata.
Koji su novi iznosi akciza?
Prema podacima iz Službenog glasnika, iznos akcize na olovni benzin porastao je sa 71,47 na 74,54 dinara po litru, zatim akciza na bezolovni benzin sada iznosi 70,11 dinara po litru, a bila je 67,22.
Vrednost akcize gasnih ulja porasla je sa 69,12 na 72,09 dinara po litru, kerozina sa 80,58 na 84,04 dinara po kilogramu, tečnog naftnog gasa sa 52,49 na 54,75 dinara po kilogramu, biogoriva i biotečnosti sa 62,54 na 65,23 dinara po litru.
Kada je reč o alkoholnim pićima, akciza na jaka alkoholna pića porasla je sa 53.746,20 na 56.057,29 dinara, na niskoalkoholna pića sa 26,89 na 28,05 dinara po litru, a na pivo sa 30,72 na 32,04 dinara po litru.
Iznos akcize na neprženu kafu iznosi 112,71 dinar po kilogramu, a bio je 108,06 dinara po kilogramu. Akciza na prženu kafu skočila je sa 135,07 na 140,88 dinara po kilogramu.
Akciza na nikotinske vrećice porasla je za 4.842 na 5.050,21 dinar po kilogramu. Iznos akcize na cigarete iz uvoza i one proizvedene u zemlji od 1. januara je 103,65 dinara po paklici, a od 1. jula ove godine ponovo će porasti na 105,40 dinara.
Nova akciza na prirodni gas za pogon vozila iznosi 1.231,32 dinara po megavat-času, a za grejanje 71,04 dinara po megavat-času. Ove akcize prošle godine iznosile su 1.180,59 dinara po megavat-času, odnosno 68,11 dinara po megavat-času.
Od 1. februara ove godine uvedena je prvi put i naplata akciza na komprimovani prirodni gas koja će iznositi 1.231,36 dinara po megavat-času - piše danas.rs.
„Svaki trošak poskupljuje robu“
Na pitanje da li će povećanje akciza uticati na povećanje cena ove robe, profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić rekao je za Danas da svako povećanje bilo kog troška, što akcize svakako jesu, mora u većoj ili manjoj meri da poveća i cene robe.
„Generalno nema nikakve dileme da bilo kakvo povećanje cena, odakle god da dolazi, da li je na to uticala država kroz povećanje akciza, poreza na promet ili su uticali trgovci zbog marže ili su uticali proizvođači zbog porasta troškova, to utiče i na krajnju cenu“, rekao je Savić.
Ističe da država kada donosi budžet procenuje u odnosu na rashode koliko joj je novca potrebno i za redovna finansiranja, kao što su na primer isplate penzija i plata u javnom sektoru, ali i finansiranja izgradnje infrastrukturnih projekata.
„Kada je visoka investiciona aktivnost, na primer grade se putevi, gradi se sada EXPO, država u takvim situacijama može da povećava svoje prihode povećavajući akcize ili poreze kako bi finansirala izgradnju“, naveo je Savić.
Međutim, upozorava da država mora dobro da balansira između investicija, odnosno novca koji se ulaže u infrastrukturne projekte, i toga da povećanje akciza, poreza i ostalih nameta ne ugrožava životni standard građana.
„Teško da će neki trgovac da smanji svoju maržu, a da prihvati povećanje akcize“, ukazao je Savić i dodao da i trgovci, osim države, moraju da vode računa i da ne podižu cene iznad onoga koliko je država podigla.
„E sada, problem je kod nas što mi imamo dominantne trgovce koji mogu da se dogovaraju, kako je to i ustanovljeno, jer nema konkurentske borbe među njima da se oni bore za potrošača, a jedan od načina borbe je snižavanje cena. Kada to izostane, kada nema tržišne bore, nego ima dogovaranja ili sleđenja što rade manji trgovinski lanci, onda dobijemo u prodavnicama takve cene kakve dobijemo“, objasnio je Savić.
Na pitanje da li u novembru možemo ponovo očekivati povećanje akciza, Savić kaže da je to trenutno teško proceniti i dodaje da ne veruje da će država na takav način ići sa obezbeđivanjem sredstava u budžetu.
„Država mora da vodi računa, naročito zbog složenih okolnosti koje danas imamo. Imate neke zahteve koji su politički, a kada povlačite u ekonomskom smislu poteze koji značajno utiču na standarad i građana i trgovca i proizvođača onda naravno to je još jedan razlog za nezadovoljstvo“, rekao je Savić.
Zbog toga je uveren da država neće do kraja godine ponovo podizati akcize, već da će se za planirane investicije zaduživati.
I ekonomista Saša Đogović smatra da nema nikakve dileme da će povećanje akciza uticati na rast cena svih akciznih proizvoda.
„Treba imati u vidu da je cena kafe dodatno porasla zbog rasta cena na berzi usled nepovoljnih vremenskih prilika koji su smanjili ponudu kafe na svetskom tržištu, što je dodatno povećalo cenu kafu i na našem tržištu, a akcize će to dodatno da opterete“, dodaje Đogović.
Svakako će, kako kaže, na ovaj način budžet biti na dobitku, ne samo zbog akciza na kafu, već i akciza na gorivo, jer je tu, ističe, glavni generator punjenja budžeta.
Ćerka švedskog kraljevskog para, Sofije i princa Karla Filipa, rođena u petak, zvaće se Ines Mari Lilian Silvia.
Kraljevski sud je u ponedeljak objavio da će princeza nositi ime Ines i imati titulu vojvotkinje od Västerbottena.
Mala princeza ima trojicu braće: prinčeve Aleksandera (8), Gabriela (7) i Julijana (3). Deveta je unuka kralja Karla XVI Gustava i kraljice Silvije.
Ines je, kao i njena braća i neki rođaci, deo kraljevske porodice, ali ne i švedske kraljevske kuće. To znači da je neće oslovljavati titulom „Njeno Kraljevsko Veličanstvo“.
Godine 2019. kralj Karl Gustav odlučio je da će od svih njegovih unuka samo deca prestolonaslednice Viktorije i princa Danijela jednog dana imati najviše kraljevske počasti.
Princeza Estela (12) i princ Oskar (8) drugi su, odnosno treći u redu za nasleđivanje švedskog prestola, odmah nakon njihove majke Viktorije - piše N1.
Vid Bašić, četrdesetogodišnji strastveni pecaroš iz Apatina, još jednom je pokazao da pravi ribolovci poštuju prirodu i vode računa o očuvanju ribljeg fonda. Na Dunavu kod Apatina ulovio je kapitalnu ženku smuđa dugu 95 centimetara i tešku više od 10 kilograma, ali umesto da je zadrži, vratio je u reku kako bi nastavila svoj prirodni ciklus i donela nove generacije smuđeva.
Borba je bila napeta, ali iskustvo i kvalitetna oprema su učinili svoje. Kada je smuđ konačno bio na obali, usledila je odluka koju ne donosi baš svaki ribolovac. Umesto da ovaj izuzetan primerak završi kao trofej ili obrok, Vid ga je vratio u reku.
— Evo jedna lepa ženka smuđa, koja je zaslužila da pliva ponovo. Ako Bog da, da se lepo izmresti, poručio je Bašić u snimku koji je zabeležio trenutak puštanja ribe u vodu.
Za ovaj ulov koristio je ribolovačku opremu:
🎣 Štap: Maximus Black Widow 15-45 g, 260 cm
🎣 Mašinica: Shimano Twin Power 4000 FB
🎣 Struna: YGK 1.2 P
🎣 Mamac: Savage Gear Canibal 10 cm
Vraćanje kapitalnih primeraka znači očuvanje ribljeg fonda i omogućava da buduće generacije ribolovaca imaju šta da ulove. Vid je ovim gestom je pokazao da pravi pecaroši ne mere svoj uspeh samo ulovom, već i onim što ostavljaju za sobom. Dunav mu je to sigurno upisao u zasluge.
" frameborder="0" allowfullscreen scrolling="no">Izvor: Radio Dunav
Raspored sahrana na somborskim grobljima za 11. februar
| Datum | Vreme | Pokojnik | Groblje |
|---|---|---|---|
| 11.02.2025 | 12:00 | BRBAKLIĆ JOVICA (1975) | Malo pravoslavno groblje |
| 11.02.2025 | 12:00 | KURTA TEREZ (1944) | Katoličko groblje u Stanišiću |
| 11.02.2025 | 13:00 | KEMIVEŠ ZAGORKA (1941) | Veliko pravoslavno groblje |
Povodom Dana grada Sombora, Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ organizuje program posvećen našem velikom glumcu i književniku Velimiru Velјi Subotiću, „Pevam za sve dobre lјude na svetu“.
Velimir Velјa Subotić, svoju prvu ulogu na daskama koje život znače, zaigrao je davne 1947. godine u somborskom pozorištu. Glumio je u brojnim predstavama i filmovima. Pored glume bavio se i pisanjem, njegova čuvena pesma posvećena fijakeristi Jagri „Fijakerist“ je i danas popularna.
U programu učestvuju: prof. dr Milivoje Mlađenović, Zdravko Panić, glumac u penziji i Nataša Turkić, direktorka Biblioteke. U muzičkom delu programa nastupa tamburaški sastav „Đuvegije“.
Program će biti održan u sredu, 19. februara 2025. godine u 18.00 časova, u Velikoj sali Gradske kuće.
Prateći deo preograma – izložba posvećena Velјi Subotiću u ulazu na Pozajmno odelјenje za odrasle na Glavnoj ulici.
Glumački ansambli beogradskih pozorišta - Narodnog pozorišta u Beogradu, Pozorišta Ateljea 212, Beogradskog dramskog pozorišta, Pozorišta „Boško Buha”, Malog pozorišta „Duško Radović”, Pozorišta na Terazijama, Jugoslovenskog dramskog pozorišta kao i Drama Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, zaposleni Pozorišta mladih, Novi Sad, većina kolektiva Novosadskog pozorišta/Újvidéki Színház, ansambl Narodnog pozorišta Sombor i Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” u Zrenjaninu jedinstveni su u stavu da je neophodno da obustave rad i uđu u sedmodnevni štrajk.
Po prvi put u istoriji srpskih pozorišta odlučujemo se na ovakav čin, prihvatajući poziv studenata na borbu za rad institucija i odgovoran odnos prema sopstvenoj delatnosti, svesni da već decenijama prisustvujemo urušavanju svih, pa i kulturnih institucija ovog društva. Studenti su nas podsetili na odgovornost i ohrabrili na samoorganizovanje kako bismo, unutar svojih struka i institucija u kojima radimo, započeli aktivno učešće u kreiranju boljeg društva.
Istovremeno, izražavamo punu solidarnost sa studentima i bezuslovno podržavamo sve njihove zahteve. Njihova borba za pravdu, bezbednost, pravo na slobodno izražavanje i dostojanstven život je borba svih nas. Pružamo apsolutnu podršku i svim građanima koji veruju da ova naša zemlja može biti srećnije i pravednije mesto. Znamo da je naša publika među njima.
Pozorište je živo samo onda kada je deo zajednice. Zato napuštamo scenu i pridružujemo se onima koji traže promenu.
Pozorište je mesto istine, slobode i empatije, a mesecima već, istina, sloboda i empatija stoje na blokadama fakulteta i protestima širom Srbije.
Sve predstave Narodnog pozorišta Sombor koje su na repertoaru od ponedeljka, 10. do ponedeljka, 17. februara se otkazuju - prva repiza predstave GLEMBAJEVI (zakazana za sredu, 12. februar), predstava LJUDI OD VOSKA (zakazana za četvrtak, 13. februar) i predstava IZUZETI (zakazana za petak, 14. februar). Povrat novca za ulaznice možete dobiti na biletarnici Narodnog pozorišta Sombor. Ukoliko ste ulaznice kupili online, novac će vam biti vraćen na tekući račun.
Za vikend su odigrani zasotali mečevi 11. i 12. kola kuglaške Super lige Srbije. Somborski Vihor je u okviru 11. kola ugostio Jadran iz Golubinaca. Somborci su bili ubedljivi, zabeležili su pobedu od 7:1 (3.269:3.146). Pojedinačne poene za Vihorčane upisali su Trivić (539), Zavođa (527), Kurteš (576), Mandić (581) i Čukvas (502).
Derbi 12. kola odigrali su Kljajićevo i Vojvodina. Novosađani su slavili sa 7:1 (3.372:3.470). Jedini poen za domaćine u ovom susretu obezbedio je Milan Trkulja sa 586 srušenih čunjava. Nakon odigravanja svih zaostalih mečeva Kljajićevo je četvrti tim lige sa 13 bodova, dok je Vihor na sedmoj poziciji sa tri boda manje.
Sledeće (13) kola igra se narednog vikenda. Kljajićevo će gostovati subotičkom Spartaku 024, dok će Vihor ugostiti vodeći tim Beograda.
Izvor: somborsport.org
Dugo je Apatin bio u letargiji, zaboravljen od svih vertikala i horizontala vlasti koje su obećavale svojevremeno da će preporoditi našu varošicu.
Studenti su ti koji su prodrmali celu Srbiju, pa samim tim i probudili duboko usnuli Apatin.
Pored nekoliko skupova podrške studentima koji su više nego uspešno organizovani u Apatinu, budi se i Prigrevica koja je zakazala skup podrške za sredu, 12.fabruar od 18 časova na Trgu Heroja u centru sela.
Vest da se Prigrevčani dižu u protest, Apatinci su čuli na sinoćnjem protestu i gromoglasnim aplauzom pozdravili. Danas se pak deo Apatinaca odlučio da Prigrevčane podrži i u sredu, šetnjom od Apatina do Prigrevice.
Plan je da se ovom šetnjom da malo, ili možda mnogo vetra u leđa Prigrevčanima koji su odlučili, uprkos pritiscima i ucenama da podrže studente na skupu koji počinje istog dana od 18 sati.
Građani zainteresovani za šetnju pozivaju se u sredu u 15 i 30 časova u centar Apatina, na dobro znano mesto, kod česme, odakle će se uputiti ka Prigrevici i pridružiti se skupu podrške studentima i ispunjenju njihovih zahteva.
Izvor: apatinskenovine.rs
Vozači u Srbiji koji su dobili kaznu za prolazak kroz crveno svetlo na semaforu mogu imati pravo na sporazum o priznanju prekršaja.
Ovaj sporazum omogućava vozačima da umanje kaznu, pod uslovom da u prethodnih 24 meseca nisu više od jednom pravosnažno osuđeni za prekršaj u oblasti bezbednosti saobraćaja, za koji je zakonom predviđeno obavezno izricanje šest ili više kaznenih poena, podseća ozon.rs.
Ko nema pravo na sporazum?
Policija ne prihvata sporazum za vozače koji su se prethodno suočili s nasilničkom vožnjom, kao ni za maloletnike ili osobe koje su u trenutku prekršaja bile maloletne.
Takođe, vozači koji su u poslednje četiri godine izazvali težu saobraćajnu nezgodu, u kojoj je ugrožen život ili imovina, ili su odbili da pruže pomoć povređenima, takođe ne mogu sklopiti sporazum.
Kako funkcioniše sporazum o priznanju prekršaja?
Ukoliko ste prekršili saobraćajna pravila (izuzev nasilničke vožnje), imate mogućnost da problem rešite u policijskoj stanici. Sporazum se sklapa s policijom, gde se potpisuje priznanje za prekršaj. Ovaj pristup smanjuje pritisak na sudove, štedi vreme i novac, a vozač dobija blažu kaznu.
Kada potpišete sporazum u policijskoj stanici, dopis se šalje nadležnom sudu, koji zatim donosi presudu na osnovu postignutog dogovora. Vama na kućnu adresu stiže obaveštenje o iznosu novčane kazne, koju treba platiti u roku od 15 dana.
Mnogi vozači nisu upoznati sa ovom mogućnošću
Iako je institucija sporazuma o priznanju prekršaja uvedena još pre nekoliko godina kroz Zakon o prekršajima, mnogi vozači nisu upoznati s tom opcijom.
Zbog toga, često privremeno ostaju bez vozačke dozvole, ne znajući da bi mogli izbeći ovaj problem.
Kako sklopiti sporazum?
Sporazum se sklapa između vozača i policije. Okrivljeni potpisuje priznanje za saobraćajni prekršaj, čime se izbegava nepotrebno gomilanje sudskih troškova i dugotrajni procesi. U zamenu, vozaču se često oprašta ili ublažava zabrana upravljanja vozilom.
Kada dobijete sudski poziv zbog saobraćajnog prekršaja, odmah ga odnesite u policijsku stanicu. Tamo će vam reći da li imate pravo na sporazum i koliko će iznositi kazna.
Na primer, ako ste prošli kroz crveno svetlo, obično sleduje kazna od 20.000 do 40.000 dinara, uz šest kaznenih poena i tri meseca zabrane upravljanja.
Međutim, putem sporazuma, mogli biste platiti samo 20.000 dinara i dobiti zabranu od samo 30 dana.
Kazne za prolazak kroz crveno svetlo
Za prolazak kroz crveno koje reguliše član 142 Zakona o bezbednosti saobraćaja predviđena je:
novčana kazna od 20.000 do 40.000 dinara,
ili kazna zatvora u trajanju do 30 dana,
6 kaznenih poena,
mera zabrane upravljanja vozilom u trajanju od najmanje tri meseca.
Ako je vozač prolaskom kroz crveno ugrozio ostale učesnike u saobraćaju, kazna će biti veća:
od 40.000 do 60.000 dinara,
ili kazna zatvora do 60 dana,
6 kaznenih poena,
zabrana upravljanja vozilom u trajanju od najmanje pet meseci.
Kazne za prolazak kroz crveno svetlo uz ugrožavanje pešaka
Ako vozač prolaskom kroz crveno svetlo ugrozi pešaka na pešačkom prelazu, kazna može biti:
zatvor od najmanje 15 dana,
ili novčana kazna od 100.000 do 120.000 dinara,
14 kaznenih poena,
mera zabrane upravljanja vozilom od najmanje 8 meseci.
Ako prolazak kroz crveno dovede do saobraćajne nesreće:
kazna zatvora od najmanje 45 dana,
ili novčana kazna od 120.000 do 150.000 dinara,
16 kaznenih poena,
mera zabrane upravljanja vozilom od najmanje 10 meseci.
Kazne za nasilničku vožnju
Ako vozač prođe kroz crveno svetlo dva ili više puta tokom 10 minuta, smatra se nasilničkom vožnjom. Kazne su:
kazna zatvora od 30 do 60 dana,
ili kazna društveno korisnog rada u trajanju od 240 do 360 sati,
15 kaznenih poena,
mera zabrane upravljanja od najmanje 9 meseci.
Ako ovakav prekršaj izazove saobraćajnu nesreću:
kazna zatvora od 45 do 60 dana,
kazna društveno korisnog rada u trajanju od 300 do 360 sati,
17 kaznenih poena,
mera zabrane upravljanja od najmanje 10 meseci.
U kojim slučajevima su kazne blaže?
Kazne za prolazak kroz crveno svetlo mogu biti ublažene primenom Sporazuma o priznanju prekršaja, ali ovaj sporazum ne važi za:
nasilničku vožnju,
ugrožavanje života pešaka.
Pravo na sporazum imaju vozači koji u prethodne dve godine nisu bili više od jednom pravosnažno osuđeni za prekršaj iz oblasti bezbednosti saobraćaja, za koji se oduzima šest ili više kaznenih poena.
Slobodno vreme
Lifestyle
Nema ništa lepše od trenutka kada legnemo u krevet i utonemo u san. Dok neki odmah padnu u dubok san bez snova, drugi to...
Kutak za roditelje
Lifestyle
Disclaimer I
Sve informacije na ovoj veb stranici objavljuju se u dobroj nameri i samo u opšte informativne svrhe. Veb stranica sombor.info ne daje nikakve garancije o potpunosti, pouzdanosti ili tačnosti objavljenih informacija. Svaka radnja koju preduzmete u vezi sa informacijama koje pronađete na ovoj veb stranici je na vaš sopstveni rizik i vlasnik sajta neće biti odgovoran za bilo kakve nastale gubitke i/ili štetu.
Disclaimer II
Materijal preuzet sa interneta smatra se javno dostupnim osim ako nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi sa autorskim pravima na određenom materijalu, kršenje autorskih prava je učinjeno nenamerno.
Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.