Sombor.info

Priča bolesnog, iznemoglog i usamljenog Somborca dirnula Srbiju

Biljana Vasić pomaže deka Šimi i pokušava da mu omogući bolje uslove za život

Fotografija deka Šime, mršavog, bolesnog i usamljenog Somborca, dirnula bi i najtvrđa srca. Sam, iznemogao u bolničkoj postelji, sedu glavu i ne diže sa jastuka u vreme poseta jer zna da njemu niko ne dolazi.

Osim dve humane sugrađanke, deluje, doskora niko i nije mario za njegovu usamljenost i život u uslovima koji su nedostojni čoveka.

Za deka Šimu, Srbija je prvi put čula zahvaljujući Biljani Vasić, humanitarki iz Sombora, koja ga je posetila u januaru i ono što je zatekla u njegovom domu - duboko ju je potreslo.

"Prizor koji sam zatekla ne mogu da opišem. Sam, bolestan, gladan, bez struje i bez vode. Operisan, pušten iz bolnice 17. decembra još uvek niko nije došao da mu da tri injekcije koje mu stoje na stolu, protiv zgrušavanja, o kesi koja curi na sve strane bolje da ne pričam... Prizor je užasan... Do skoro nije imao ni drva, smrzavao se, komšije mu donose po koju kantu... Danas je naručeno tri kubika, u utorak treba da stignu... Pokušavam da rešim struju, gradonačelnik me je uputio direktoru Centra za socijalni rad i još nekim ljudima", napisala je ona tada na svom Fejsbuk profilu i odmah pozvala dobre ljude da pomognu ne bi li se deki omogućili koliko-toliko pristojni uslovi za život.

Da deka Šima nije sam na svetu, Biljana je potvrdila za "Blic" objašnjavajući da ima brata koji je, takođe, u veoma lošoj finansijskoj situaciji. Imajući u vidu uslove u kojima živi Šima, Biljana je kod lokalnog Centra za socijalni rad pokrenula postupak da se deka smesti u dom, prikupila garderobu, posteljinu, nešto hrane i novca.

Sada kad je ponovo u bolnici, u posetu mu odlaze samo ona i još jedna sugrađanka.

"Pišem pa brišem... Ne znam šta bih napisala koliko me boli ovaj čovek... Deka Šima i ja na hirurgiji u 22 sati. Nazvao me je da mu donesem vodu, kada sam ga pitala šta još želi, rekao je samo voda i neke grickalice. U prvi mah sam mu rekla da ću doneti ujutru, međutim bojim se onog najgoreg, jer je jako smršao, tako da sam odmah sela u taksi i otišla do njega. Hvala osoblju koje me pušta u bilo koje doba dana i noći. Molim vas ko god želi neka ode na hirurgiju i poseti ga, sam je. Možete mu odneti ručak (supice, povrće), slatkiše i slaniše koji su mekani, voće ali da mu iseckate kao ja večeras jer je slab i ne može lepo baš da žvaće...", apelovala je Biljana u nedavnoj objavi uz potresnu fotografiju koja je rasplakala Srbiju.

Izvor: blic.rs

Okolina današnjeg Sombora na mapi iz 1579. godine bila je obeležena crtežom stada ovaca i čobana. Somborci su 1781. godine ukupno imali više od 16.000 ovaca. I upravo od ovčijeg mleka, od ovaca rase cigaja, pravio se čuveni somborski sir.

Mocarela, gauda, trapist, feta ili pirotksi kačkavalj, samo su neke od vrsta sireva koji se danas mogu kupiti. Na mlečnoj pijaci u Somboru najviše je švapskog, u kriškama i podlivenog sira, dok je somborski sir veoma redak. Pravi ga još samo poneka domaćica, ali ne od ovčijeg, već od kravljeg mleka - piše RTV.

"Proces pravljenja sira traje nekoliko nedelja. Prvo se podliva, pa treba da sazri, da bude na određenoj temperature da bi se mogla formirati kačica. Radimo po porudžbini", rekla je Marija Vuković, mlekarica iz Sombora.

Priča o somborskom siru raširila se i do Beča, a sam recept čuvao se kao njaveća tajna. Odavale su ga samo svekrve snajama.

"Dugo sam mislio da je to mala urbana legenda Sombora, a onda sam našao jedan dopis iz 1920. godine, gde Ministarstvo prosvete Kraljevine SHS traži od Somboraca, od somborskog Magistrata da primi 16 učenica koje bi izučavale sirarstvo sa područja cele zemlje, kasnije Jugoslavije. Somborski Magistrat je odgovorio u jednoj rečenici da u Somboru ne postoji žena koja bi bila spremna da oda tajnu spravljenja sira", ispričao je za RTV Milan Stepanović, publicista i zavičajni istoričar iz Sombora.

Danas nema pravog Somborskog sira od ovčijeg mleka, nema ni toliko ovaca, a ni pašnjaka. Danas ljubiteljima ovog izuzetno kvalitetnog kravljeg sira ostaje samo da uživaju u novim ukusima starog bačkog brenda.

Kancelarija za It i eUpravu Srbije saopštila je danas da građani mogu da provere svoja eventualna dugovanja za porez na imovinu i da izvrše neophodna plaćanja putem portala lokalnih poreskih administracija (LPA) dostupnog na adresi lpa.gov.rs.

Putem portala LPA građanima je omogućen pregled svih utvrđenih poreskih obaveza za sve opštine i gradove na teritoriji Srbije, pregled stanja na poreskim računima i podnošenje prijave za utvrđivanje poreza na imovinu, navedeno je u saopštenju.

Privrednim subjektima je na ovom portalu omogućeno i podnošenje prijave za utvrđivanje poreza na imovinu, podnošenje prijave za utvrđivanje lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, podnošenje prijave za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine kao i pregled utvrđenih poreskih obaveza i pregled stanja na računima.

Dodaje se da je na portalu LPA dostupna i elektronska usluga eUverenje, koja pruža mogućnost da se elektronski dobije uverenje o izvršenim poreskim obavezama u vezi sa porezom na imovinu, bez odlaska na šaltere.

Podseća sa da pristup portalu LPA imaju svi eGrađani koji imaju otvoren nalog na Portalu eUprava, bez obzira da li koriste nalog i šifru, mobilnu aplikaciju ConsentID ili kvalifikovani elektronski sertifikat.

„Kancelarija za IT i eUpravu svakodnevno unapređuje elektronske usluge javne uprave i olakšava pristup informacijama i uslugama građanima i privredi. Uvođenjem Jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija, stvorili smo centralno mesto gde se sve informacije o porezu na imovinu mogu lako pronaći i mogu elektronski koristiti mnoge usluge za koje su nekada građani morali da idu na šaltere“, rekao je direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović.

On je dodao da ovaj sistem, dostupan građanima non-stop, sa bilo koje tačke planeti, povećava efikasnost i osigurava transparentnost u radu lokalnih samouprava, odnosno lokalnih poreskih administracija.

Jovanović je podsetio da rok za plaćanje poreza na imovinu za prvi kvartal 2025. godine za fizička i pravna lica i preduzetnike ističe u petak, 14. februara.

Ubraja se u one najpostojanije jer je dovoljno da ga prsnete ujutru i da na njega mirišete ceo dan.

Parfem je kao ljubav, samo malo nije dovoljno, rekla je velika Este Loder. Kroz istoriju nastalo ih je nebrojeno, a jedan ženski među njima trenutno je najpopularniji u Srbiji. To ne treba mnogo da čudi jer se ubraja u one najpostojanije – dovoljno je da ga prsnete ujutru i da na njega mirišete ceo dan.

U pitanju je ženski parfem La Vie Est Belle Lancôme.

Pritom, ovaj miris se nalazi na listi onih za koje Srpkinje kažu da ih muškarci na njima uvek primete i na koje ne ostaju imuni.

Renomirani luksuzni brend Lancôme, poznat po izuzetnim parfemima, 2012. godine lansirao je La Vie Est Belle parfemsku vodu koja je suština ženstvenosti i radosti života. Ova očaravajuća kompozicija moderna je interpretacija orijentalnog mirisa sa gurmanskim notama. Preplitanjem elegancije irisa sa snagom pačulija, stvorena je duboka i složena mirisna simfonija.

Naziv parfemske vode La Vie Est Belle francuski je izraz koji znači Život je lep i predstavlja ideju prirodne i jedinstvene lepote, oslobađanje od konvencija i izbor sopstvene vizije sreće. Miris je svojevrsni pogled na život, inspirisan radošću i zadovoljstvom koje se krije u malim stvarima.

Gornje note su crna ribizla i kruška; srednje note su iris, jasmin i cvet pomorandže; bazne note su praline, vanila, pačuli i mahune tonke.

Konačna formula je rezultat postignut nakon tri godine probnog rada i 5.000 verzija.

Iris je ključni sastojak parfema, okružen cvetovima pomorandže i s jasminom u srcu.

Otvaranje kompozicije pruža voćne arome crne ribizle i kruške, dok je osnova topla, gurmanska i puderasta zahvaljujući bademovim akordima tonke, pralina, pačulija i vanile.

Bočica je redizajnirana verzija one klasične Lancome iz 1949. godine.

Zaštitno lice ovog parfema je prelepa glumica Džulija Roberts.

Cena ovog parfema je oko 10.000 dinara - piše Nova.rs.

Ukoliko je sedenje ispred ekrana veći deo dana vaša svakodnevica, velike su šanse da imate problema sa očima i vidom, a kao najčešće tegobe mogu se javiti - glavobolja, suve ili crvene oči i zamagljen vid. Stručnjaci upozoravaju da je to opasnost koja preti mnogima u digitalnom društvu, te da bi trebalo uz savete lekara da radimo na sprečavanju ozbiljnih komplikacija.

Direktorka Bolnice za rehabilitaciju vida u Masačusetsu Ejmi Vots navodi dva razloga zbog kojih gledanje u ekran uzrokuje zamagljen vid. Jedan od njih je to što se ispred ekrana mnogo manje trepće, nego kada se ne fokusiramo na njega.

„Naši kapci su kao brisači na automobilu. Oni se staraju da površina oka bude glatka i čista. Kada ne trepćemo dovoljno, kao da se kapi kiše gomilaju na šoferšajbni, što otežava vidljivost“, ističe lekarka.

Drugi razlog je, kako kaže, činjenica da se mišići u očima umaraju nakon nekoliko sati „treniranja fokusa“ na fiksnu tačku.

„Svi mišići moraju da rade savršeno, da bi se jasno videlo. Umaraju se kako dan odmiče, pogotovo ako je pogled fiksiran, što dovodi do slabljenja jasnog vida“, objašnjava Votsova.

Ovi problemi mogu dovesti do privremenog zamagljenog vida i niza drugih simptoma, upozoravaju stručnjaci, uključujući glavobolje, kao i crvenilo, svrab, umor ili opštu nelagodnost u očima.

Kako da izbegnemo „digitalno naprezanje“?

Pravljenje pauza tokom dana je najvažnija stvar koju stručnjaci navode, najčešće predlažući da se pridržavamo pravila 20/20/20, koje kaže da svakih 20 minuta treba da gledamo najmanje 20 stopa (oko šest metara) u daljinu, bar 20 sekundi.

Međutim, nedavna istraživanja sugerišu da čak ni pomenuta metoda možda nije dovoljna da se izbegne „digitalno naprezanje“ očiju i da duže pauze – recimo, petominutna pauza svakog sata – mogu poboljšati stanje.

„Sve u svemu, savet je da pravite pauze. Ne fokusirajte se na ekran računara osam sati bez prestanka. Pauze pomažu da promenite fokus i dozvolite očnim mišićima da se malo odmore“, kaže Votsova.

Dodaje da kapi za oči takođe mogu pomoći u borbi protiv suvoće koja dolazi od smanjenog treptanja i da je najbolje kada se koriste preventivno, nego tek kada počnemo da lečimo simptome koji se pojave.

„Ako imate zamagljen vid na kraju dana, stavljajte kapi svakih nekoliko sati tokom dana. Proveravajte osvetljenje ekrana i da li je čist. Prljav ekran otežava vašim očima da se fokusiraju, pa se brže zamaraju“, ističe Votsova.

Koliko zaštitne naočare mogu pomoći?

Stiven Rid, predsednik Američkog optometrijskog udruženja, smatra da još uvek nema dovoljno istraživanja koja mogu sa sigurnošću tvrditi da li nas zaštitne naočare zaista štite.

„Najbolje što mogu da kažem je da ‘ne boli’, a neke objavljene studije sugerišu da zaštitne naočare ne čine mnogo za ublažavanje naprezanja očiju“, kaže Rid.

Daglas Vizner, šef odeljenja za kataraktu i primarnu negu očiju klinike u Filadelfiji, kaže da je važno ograničiti vreme ispred ekrana pre spavanja, jer korišćenje uređaja noću može ometati san.

Vizner poručuje da ne treba da brinemo previše, jer zamor očiju nije signal većeg problema ili oštećenja, već razumljiva nuspojava korišćenja očiju na način koji nije u skladu sa tim kako je predviđeno da rade.

„Redovno, uporno ili ozbiljno naprezanje očiju može biti znak lakših problema sa vidom“, kaže Rid dok Vizner ističe da treba proveriti da li su simptomi uznemirujući ili se uklanjaju jednostavnim rešenjima kao što je pravljenje pauze i korišćenje kapi za oči - piše N1.

Kada se deca žale na simptome kao što su zamagljen vid i nelagodnost u očima nakon upotrebe tableta, shvatite ih ozbiljno, savetuje Rid. Dodaje da neke studije sugerišu da upotreba ekrana može doprineti kratkovidosti kod dece čije se oči još uvek razvijaju, tako da je važno da sve simptome proveri lekar.

Mnoge svakodnevne navike mogu pozitivno uticati na zdravlje, ali malo njih je tako jednostavno, a opet tako značajno.

Naše telo se oslanja na prirodne signale iz okoline da reguliše ključne funkcije, uključujući san, energiju i raspoloženje. Jedna od ovih navika može da ima ključnu ulogu u balansiranju hormona, poboljšanju sna i jačanju imunog sistema – izlaganje jutarnjem svetlu.

Prema rečima doktora dr Marka Hajmana, osnivača Cleveland Clinic Center for Functional Medicine, izlaganje prirodnom svetlu odmah nakon buđenja je jedan od najjednostavnijih i najpristupačnijih načina da poboljšate svoje zdravlje.

„Samo pet do deset minuta jutarnje sunčeve svetlosti u vedrim danima može doneti značajnu korist“, objašnjava za ameriički Vogue, dok u oblačnim danima preporučuje produženje izlaganja na deset do 20 minuta, a u potpuno tmurnim danima do pola sata.

Jutarnje sunce takođe utiče na nivoe serotonina, neurotransmitera koji reguliše raspoloženje, san i varenje. Nizak nivo serotonina je povezan sa depresijom i anksioznošću, dok njihovo balansiranje doprinosi boljoj koncentraciji, smirenosti i stabilnijoj energiji tokom dana.

„Izloženost jutarnjem svetlu pomaže u regulisanju kortizola, osiguravajući da je najveći ujutru kada nam je potrebna energija, a najmanji uveče kada nam je potrebno opuštanje“, kaže dr Hajman.

Osim jutarnjeg izlaganja svetlosti, stručnjaci preporučuju i svakodnevne šetnje i vežbanje na otvoreno.

Pored toga, infracrvena i crvena svetlost prisutna na dnevnom svetlu mogu stimulisati proizvodnju kolagena, smanjiti upalu i podržati funkciju mitohondrija, objašnjava nutricionista Beatris Larea.

Naš cirkadijalni ritam, naš unutrašnji biološki sat, zavisi od svetlosti. Celim telom upravlja centralni sat koji reguliše hormone, a oni kontrolišu sve, od apetita i sna do energije“, ističe Larea.

Jutarnje svetlo signalizira telu da proizvodi kortizol za energiju, dok zalazak sunca pokreće lučenje melatonina za spavanje, prenosi Index.hr.

„Što smo više u skladu sa prirodnim svetlom, to bolje funkcionišu svi procesi u telu“, dodaje Larea.

Osim jutarnjeg izlaganja svetlu, stručnjaci preporučuju i svakodnevne šetnje, vežbanje na otvorenom, večeru pre 20 časova i smanjenje izlaganja plavoj svetlosti sa ekrana uveče.

„Radi se o tome da dan bude svetliji, a noć mračnija koristeći zdrav razum“, zaključuje Larea.

Šestu godinu zaredom država subvencioniše kupovinu električnih automobila. Za te namene Ministarstvo zaštite životne sredine opredelilo je 170 miliona dinara. Cene električnih automobile još uvek su više u odnosu na automobile na fosilna goriva, a subvencije koje je država opredelila svakako će smanjiti početnu cenu takvog automibila i činiti ga pristupačnijim.
Električni automobili postaju sve popularniji izbor vozača, kako u svetu, tako i kod nas, a razlozi su razni. Prva i osnovna prednost vožnje električnog automobile svakako je ekološka - vozite automobil koji ne zagađuje okolinu, a druga prednost je ekonomičnost - 100 pređenih kilometara košta oko 100 dinara u plavoj tarifi, a oko 200 dinara u crvenoj.

"Kućni punjači su AC punjači, a DC punjači se nalaze na benzinskim pumpama, kod tržnih centara, na njima je mnogo brže punjenje i za mnogo kraće vreme se napuni baterija. To su komercijalni punjači i tamo je cena piunjenja znatno viša. Matematika je ipak najpovoljnija za kućnu varijantu punjenja. Mali modeli imaju 42 kwh i na punjaču od 11 kw baterija se puni oko 4 sata", kaže Petar Hajduković, distributer punjača za električne automobile

Električni automoibli su tihi i nude snažno ubrzanje.

"On konstantno ubrzava, prilikom menjanja brzine, bez obzira na to da li je automatski ili manuelni menjač, nemate prestanak ubrzanja. Kada dajete gas, on konstantno ubrzava i zanimljivo je da se prilikom kočenja baterija puni, tako vi u gradskoj vožnji možete preći više kilometara nego na otvorenom putu, jer prilikom svakog stajanja on dopunjuje bateriju", objasnio Hajduković, distributer punjača za električne automobile.

Prema izveštaju PU u Somboru, na teritoriji Zapadnobačkog okruga registrovano je nešto manje od četrdeset električnih automobila.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 12. februar

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 13. februara, organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Iz Crvenog krsta napominju da su rezerve krvi i dalje smanjene, te pozivaju sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu na akciju dobrovoljnog davanja krvi.