Sombor.info

Doručak je najvažniji obrok i njemu se treba posvetiti maksimalno, to je često bilo i jedino što su najdugovečniji Srbi jeli tokom dana.

Naime, patrijarh Pavle, Vladeta Jerotić i Nikola Tesla zalagali su se za jednu važnu stvar: minimalno hrane, maksimalno sreće. Prejedanje su oštro osuđivali i sva trojica su se zalagala za što jednostavniju ishranu.

Patrijarh Pavle bio je poznat po svojoj skromnosti. Prejedanje nije dolazilo u obzir, ali nikad nije u tanjiru ostavljao hranu. Pričalo se da je znao da pojede svaku mrvicu oko svog tanjira, jer je smatrao grehom da se hrana rasipa.

Patrijarh je najviše cenio koprivu od svih biljaka. Kopriva se skoro oduvek u Srbiji koristi kao hrana. Može se koristiti u pitama, u čorbama, kao salata, dodatak raznim jelima. Tada se uzima list, mada je sam vrh najbolji. Vrhunski kulinari je i te kako eksploatišu u svojim receptima. Patrijarhu Pavlu su omiljeno piće i hrana bili sok od paradajza i kopriva.

„Najvažniji element moje životne šeme je moja ishrana. Ne možete očekivati da mašina dobro funkcioniše ako joj ne obezbedite odgovarajuće gorivo“, govorio je Nikola Tesla koji se trudio da jede ispravno, dok je meso jeo veoma retko.

„Dva obroka na dan su mi popravila zdravlje i izoštrila apetit i ukus. Nisam znao šta je život dok iz ishrane nisam izbacio ručak. Danas sa 78 godina uživam u svoja dva obroka u istoj meri kao kad sam bio dečak od 16 godina i nemam nikakvih problema s varenjem“, pišu na sajtu Tesla Universe.

Nikola Tesla

Kako je govorio, za doručak je voleo da pije mleko jer obiluje proteinima, i da jede jaja, posebno belanca jer su takođe bogata proteinima. Voleo je i pirinač, ali sir ne.

„Povrće je neophodno, iako ne sadrži mnogo proteina. Ne daje mnogo energije, ali reguliše creva, daje telu vitamine. Volim da pojedem finu čorbu od luka i seckanog celera pripremljenu sa dosta maslaca. Ova kombinacija se lako vari i jedem je godinama unazad.“

Tesla je hvalio i voće, a za šećer je govorio da u malim količinama nije opasan, s tim što ne smemo zaboraviti da ga u voću ima dosta.

Vladeta Jerotić

Jedan od naših najcenjenijih akademika, Vladeta Jerotić, doživeo je duboku starost. Smatrao je da je neumerenost u jelu i piću veliki greh, a slepo zadovoljenje nagona ishrane od čoveka pravi roba.

„Umesto da čovek postane gladan i žedan, ne samo zemaljske hrane, bez koje Bog zna da on ne može postojati, već gladan i žedan Boga i Njegove pravde.“

Izvor: Blic.rs

Priča o Fiatu 600 počela je 10. marta 1955. godine, kada je automobil prvi put prikazan na salonu automobila u Ženevi.

Fiat 600 bilo da je u Italiji, Španiji ili bivšoj Jugoslaviji, postigao je veliki uspeh i stekao naziv „narodni auto“. Fiat je nedavno oživeo naziv 600 za novi mali SUV koji vizuelno podseća na model 500.

Pre sedam decenija situacija je bila obrnuta: prvo je predstavljen Fiat 600 dugačak 330 cm sa četvorocilindričnim motorom pozadi, a dve godine kasnije manji Fiat 500 sa dva cilindra i sličnim izgledom.

Oba automobila postala su veoma popularna u južnoj Evropi tokom 1960-ih i 1970-ih godina.

Fiat 600, narodni auto

Fiat 600 je prvi put ugledao svetlost dana 10. marta 1955. godine na salonu automobila u Ženevi.

Automobil je imao vodeno hlađeni četvorocilindrični motor pozadi i samonosivu karoseriju, što je bio nov tehnički koncept za kompaniju iz Torina.

Kreator automobila bio je inženjer Dante Giakosa, koji je dizajnirao praktičan i jeftin automobil. Cena je iznosila 590.000 lira, što je bilo otprilike isto kao cena VW „bube“.

Fiat 600 je bio iznenađujuće prostran za tako mali automobil, a njegova niska cena omogućila je motorizaciju velikog dela Evrope, piše Auto klub, prenosi Danas.rs.

Naopaka vrata

Prva verzija imala je nosivost od 310 kilograma i dvoja vrata koja su se otvarala u suprotnom smeru od danas uobičajenog, čime je olakšan ulazak u vozilo.

Motor je bio pozadi, a pogon na stražnje točkove. Zapremina motora iznosila je 633 cm³, a snaga 23 KS, što je bilo sasvim dovoljno za automobil težak oko 600 kilograma. Vodeno hlađenje je bilo prednost u odnosu na konkurenciju, poput VW Bube, jer je zimi bolje grejalo.

Godine 1956. Fiat je predstavio verziju sa rolo krovom koji se mogao ukloniti. Do 1960. godine proizvedeno je gotovo 900.000 primera prve serije. Kasnije je došla druga serija sa velikim promenama, a najvažnija je bila nova verzija motora sa zapreminom od 767 cm³ i snagom od 29 KS. Automobil je dobio i veća zadnja svetla, dok su prednji pokazivači smerova premešteni ispod svetala, što je promenilo izgled prednjeg dela.

Fiat 600 je još jednom redizajniran 1965. godine, kada je dobio vrata koja su se otvarala u smeru vožnje, veći rezervoar za gorivo, veća prednja svetla i novi logo. Kromirane trake sa boka su uklonjene.

Fiat 600, pa „fića“

U mnogim zemljama lokalne verzije Fiata 600 odigrale su ključnu ulogu u motorizaciji naroda. Najpoznatija je bila Zastava 750, odnosno „fića“, koji se proizvodio u Kragujevcu.

Od 1955. do 1962. godine proizvodila se licencna verzija Fiata 600, a zatim je nastao Zastava 750, koji se proizvodio do 1985. godine.

Ukupno je proizvedeno oko 900.000 primeraka.

U Španiji je proizvedeno oko 800.000 primeraka Seat 600 između 1957. i 1973. godine.

Steyr je proizvodio svoju verziju u Austriji, a Fiat Argentina je između 1970. i 1982. godine proizveo oko 160.000 primeraka malog automobila pod imenom Fitito.

Proizvodio se i po licenci u Urugvaju, Čileu i Kolumbiji, a čak je bio dostupan i u Nemačkoj kao Jagst 600 i Jagst 770, nastali u partnerstvu NSU-a i Fiata.

Proizvodnja u Torinu završena je 1969. godine, kada je proizvedeno oko 2,7 miliona Fiat 600, ali ako se računaju i ostale verzije, poput Zastave 750, broj proizvedenih automobila raste na oko pet miliona.

Proizvodnja Fiata 600 nastavila se još dugo nakon 1985. godine, u fabrici Tofaš u Turskoj, gde se proizvodio sve do 1995. godine, čime je završena njegova karijera koja je trajala četiri decenije.

Iako se državni zvaničnici često hvale dolaskom brojnih inostranih kompanija u Srbiju, primetno je da strani investitori poslednjih godina sve češće i odlaze iz zemlje.

Fabrika Beneton u Nišu najavila je radnicima zatvaranje proizvodnje do aprila, prenele su Južne vesti, bez konkretnijeg obaveštenja o sudbini radnika.

Ovo je samo jedna u nizu kompanija u poslednjih nekoliko godina koja gasi posao u Srbiji, dok radnici ostaju na milost i nemilost drugih kompanija i države.

Pre Benetona, prošle godine je fabriku zatvorila i turska kompanija Džinsi u Leskovcu.

Nedavno je objavljeno i da kompanija Jura u Leskovcu nudi radnicima plaćeno odsustvo ili sporazumni raskid ugovora uz otpremnine, zbog smanjenja prodaje svojih proizvoda.

Prošle godine i proizvođač auto-delova Adient je zatvorio prvo dva pogona u Kragujevcu, nakon čega su otkaze dobijali i radnici u Loznici. Još jedan primer je i italijanska kopanija Geoks iz Vranja, koja se pre nekoliko godina ugasila, ostavivši više od 1.000 radnika na ulici.

Ono što je za veliki broj ovih stranih investitora zajedinčko, jeste da su dobijale značajne subvencije od države.

Razlozi za ovakvo stanje mogu da budu različiti, a kao najistaknutiji sigurno je kriza u automobilskoj industriji koja drma Evropu i svet, a koja se preliva na sve.

Kao još jedan od razloga zašto se strane investicije povlače iz Srbije, može biti i to što se sele u druge zemlje, gde imaju povoljnije poslovne uslove.

Tome u prilog ide i ranija izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da u Srbiji „više nema jeftine radne snage“.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović za Danas ukazuje da Beneton, uprkos zaštićenom imenu i tome što je poznata marka, u koju se ulaže ogroman novac u marketing, spada u nisko akumulativne i nisko profitabilne delatnosti.

On dodaje da je još pre više od 20 godina studentima pokazivao primer Benetona i njegove organizacije.

„Celokupna proizvodnja odvijala se već tada u Aziji – Pakistan, Šri Lanka, Vijetnam… dok su u Italiji bili samo strateški razvoj i kreiranje proizvoda, finansije i uprava prvog nivoa odlučivanja, odnosno direktori“, objašnjava Filipović.

Srbija je, kako navodi, pre 10 i više godina možda i bila atraktivna za Beneton.

„Prvo zbog dobijenih finansijskih podsticaja, drugo zbog niskih troškova radne snage odnosno uopšteno niskih jediničnih troškova proizvodnje kao što su struja, komunalije… Aranžman je odgovarao obema stranama, jer je zapošljavan veliki broj tada nezaposlene, slabo kvalifikovane radne snage. Tako je država sticala velike političke poene i brojnu armiju glasača. Međutim, u međuvremenu svake godine odlazi oko 50.000 mladih van Srbije, rađa se sve manje dece i naša demografska statistika je poražavajuća“, upozorava naš sagovornik.

Razlog za odlazak pojedinih investitora leži i u tome što se Srbija u velikoj meri „vezala“ za autoindustriju, pre svega, zapadnih zemalja, što je donekle funkcionisalo, kaže Filipović.

„Ali, posle Covid 19 krize celokupna evropska autoindustrija, a pogotovo Nemačka, upada u duboku krizu nekonkurentnosti, zaostajanja u svim segmentima razvoja automobila i gledanja u leđa azijskim proizvođačima“, ukazuje on.

Srbija, kako navodi, osim „slabašne“ fabrike Fiata, odnosno Stelantisa, nije uspela da privuče ni jednog proizvođača da ovde uspostavi proizvodnju.

„Mi smo i dalje isključivo ‘komponentaši’, što je uvek slabiji položaj i sa nižim maržama, odnosno položaj zavisnosti od finaliste. Tako se i deo nemačke krize prelio kod nas“, pojašnjava Filipović.

Glavni uzročnici krize autoindustriji u Evropi su, prema njegovim rečima, prinudni „prelazak“ na skuplje izvore energije, kao i prekid veza sa Rusijom.

„Zbog toga se alternative traže u Jadru. „Neće moći“, kažu Jadrani, a i mnogi drugi. Dakle, kad sam sebi pucaš u nogu, nemoj da tražiš ‘pomoć prijatelja'“, poručuje Filipović.

On zaključuje da Srbija više nije zemlja sa viškovima jeftine radne snage.

„Takođe, jedinični troškovi proizvodnje su daleko viši nego pre 10 ili 15 godina, pa je i naša konkurentnost u oblasti investicija u tekstil, obuću i slične neprofitabilne delatnosti značajno niža. Srbiji je potrebno podsticanje preduzetništva što šireg sloja stanovništva za produktivna, inovativna ulaganja, umesto kupovine i rentiranja nekretnina, zemljišta, zlata…“, navodi Filipović.

Ekonomista Aleksandar Stevanović za Danas kaže da je u svakom biznisu normalno da određeni broj preduzeća propadne, određeni broj novih se pojavi, određeni broj preduzeća se spoji, određeni broj preduzeća promeni lokaciju svog poslovanja…

Takav je, smatra on, slučaj i sa stranim direktnim investicijama koje su stigle u Srbiju, „u naše balone udobnosti za strance“.

„Te investicije su privlačene pre deset godina, kada smo bukvalno rešavali probleme teško zapošljive, siromašne, ‘uboge’ klase u Srbiji tako što smo dovodili najnekvalitetnije investicije“, ukazuje naš sagovornik.

Vreme za takve investicije isteklo, naglašava Stevanović.

„Srbija gde je minimalac 500 evra i gde je prosečna plata 1.000 evra, jednostavno nije mesto koje će biti, koliko god da ga zaspete subvencijama, atraktivno za realno nižerazredne poslove kao što je masovno šivenje konfekcije“, pojašnjava on.

On dodaje da i dalje postoje zemlje gde je radna snaga obilna i gde je radna straga izuzetno“ jeftina“, ali, kako ukazuje, mi ne treba da se takmičimo „u trci do dna“.

„Treba da radimo na boljem poslovnom okruženju i privlačenju kvalitetnih investicija. Dakle, s te strane struktura će se menjati, odlaziće kompanije koje su došle u prvo vreme i koje su ulagale u nekvalitetne investicije. S druge strane, u zavisnosti od toga šta Srbija bude dalje radila, imaćemo bolje ili gore investicije, veće ili manje“, poručuje Stevanović.

On zaključuje da sadašnji model privlačenja investitora baziran na masovnom davanju subvencija, na stvaranju ambijenta u kome država poklanja mnogo novca, poklanja svašta i gde mi dobijamo vrlo skupa radna mesta, nije održiv na dugi rok.

„Srbija mora da radi na niskim porezima, vladavini prava, efikasnim institucijama, sve ono što do sada nije rađeno, ukoliko želi da nastavi da bude atraktivna zemlja za investicije višeg reda kvaliteta“, ističe naš sagovornik.

Stevanović navodi i da se „siromašna“ Srbija sada javlja kao neko ko suštinski daje pare svojih poreskih obveznika da bi spasio posrnulu evropsku autoindustriju.

„Nisam siguran da je to najbolji potez. Davne 2008. godine smo za jedan vrlo loš potez kao što je bio ugovor sa Fiatom, imali neko opravdanje u tome da je Kragujevac ‘dolina gladi’ i da će se mnogo ljudi zaposliti u autoindustriji. U ovom novom pogonu to će biti minoran broj ljudi, koji će raditi na izuzetno skupim radnim mestima. Sve to uz veliku neizvesnost da li ćemo mi, zbog nepostojanja nacionalnog konsenzusa, u uslovima potpune netransparentnosti pregovaranja sa kompanijama koje bi trebalo da eksploatišu litijum, uspeti da izgradimo celokupan lanac snabdevanja vezan za električne automobile“, ukazuje on.

Dakle, kako zaključuje, ta investicija je tehnički vrlo napredna, ali nije sa velikim stepenom sigurnosti investicija koja se može smatrati dobrom za Srbiju. Ali, kako dodaje Stevanović, nije jedina tog tipa.

Izvor: Danas.rs

Na društvenim mrežama pojavilo se upozorenje zbog nečega na šta mnogi možda ne obraćaju pažnju. Korisnici TikToka sa interesovanjem su gledali video Tonje Bi, poznate pod pseudonimom @thatcleanbee, koja je postala pravi internet fenomen zbog svog saveta o tome kako se osloboditi vrlo neprijatnih vinskih mušica u kuhinji.

Reč je o relativno čestom problemu. Ove male bube nisu retkost u domaćinstvima, a najčešće se javljaju u kuhinjama i ostavama, uglavnom oko voća. One obožavaju fermentisanu hranu, a tu svakako spadaju prezrelo voće i povrće, kao i sirće, sokovi i vino. Zbog poslednjeg su i dobile ime – vinske mušice. Kada se jednom pojave unutar četiri zida, veoma je teško osloboditi se njih.

Tonja Bi savetuje da pranje banana može sprečiti razmnožavanje vinskih mušica. Preporučuje da banane operete čim ih donesete iz prodavnice.

„Mušice na prodajnim mestima polažu svoja jaja na banane, a kada ih donesete u dom, iz njih se izlegu nove mušice.“ Dodala je da je dobro da banane razdvojite i ne ostavljate ih na hrpi, već ih temeljno operete. „Jaja se polažu tamo gde se spajaju peteljke“, jedan je od komentara na njenom videu.

Zašto je tako teško osloboditi se vinskih mušica? Reč je o insektima koji se brzo razmnožavaju. Iako im je životni vek veoma kratak, tokom tog vremena vinska mušica može izleći čak 500 jaja. Ne treba im mnogo hrane, dovoljno im je mala količina da prežive. Jedan od najboljih načina da ih se oslobodite je da im onemogućite „ulaz“ u vaš dom. Zato je dobro da operete banane i obratite pažnju na drugu hranu koja bi mogla privući mušice.

Kako pravilno oprati banane? Nemojte koristiti nikakva sredstva osim vode. Držite ih pod hladnom tekućom vodom oko 30 sekundi i nežno ih istrljajte čistim rukama da biste uklonili vidljive nečistoće. Zatim ih obrišite suvom čistom kuhinjskom krpom. Oprane banane je najbolje čuvati na kuhinjskom stolu, daleko od direktne sunčeve svetlosti i izvora toplote, kao i od drugog voća. Ako već imate problem sa vinskim mušicama, najbolje je da banane čuvate u frižideru - piše nova.rs.

Prezir ne mora da se izražava kroz otvoren sukob ili grube reči – često dolazi u obliku suptilnog ponašanja, kao što su pogrdni komentari, sarkazam ili distanciranje.

Često se na društvenim mrežama vode rasprave o tome koji su znaci da veza neće dugo trajati. Jedan korisnik Reddita podelio je savet koji je čuo od bračnog savetnika sa preko 20 godina iskustva: „Ako jedan partner pokazuje prezir prema osećanjima drugog – gotovo je!“.

Ali šta to tačno znači?

Prezir ne mora da se izražava kroz otvoren sukob ili grube reči – često dolazi u obliku suptilnog ponašanja, kao što su pogrdni komentari, uvredljivi sarkazam, ismevanje ili emocionalno distanciranje.

Kada se izgubi međusobno poštovanje i razumevanje, teško je ponovo izgraditi bliskost i poverenje.

Druge situacije koje mogu signalizirati kraj veze

Ako niste sigurni da li je vaša veza u ozbiljnoj krizi, obratite pažnju na sledeće znakove:

Gubite interesovanje za svog partnera

Ako postanete ravnodušni prema zajedničkom druženju, razgovoru o problemima ili održavanju fizičke bliskosti, to može biti signal da postajete emocionalno udaljeni.

Stalno se svađate oko istih stvari

Konflikti su normalni u svakoj vezi, ali ako nađete da ponavljate iste teme iznova i iznova bez ikakvog napretka, možda ćete se suočiti sa dubljim neslaganjem koje nije lako rešiti.

Tražite potvrdu od drugih da morate da prekinete

Ako često pitate svoje prijatelje: „Mislite li da treba da raskinemo?“, verovatno ste već doneli odluku, ali vam je potrebno dodatno uveravanje.

Zamišljate život bez partnera

Ako sve češće zamišljate sebe kako ponovo živite sami ili ulazite u novu vezu, to može biti znak da podsvesno već tražite izlaz.

Pojava osećanja prema nekom drugom

Ako primetite da je vaša emocionalna ili fizička pažnja privučena nekom drugom osobom, to može značiti da su vaše potrebe u trenutnoj vezi nezadovoljene.

Kako doneti odluku?

Raskid nije laka odluka, ali ostanak u vezi koja vam ne donosi sreću takođe može biti štetna. Ako prepoznate gore navedene znakove, možda je vreme da iskreno razgovarate sa partnerom i razmislite o budućnosti vaše veze.

Važno je da ne donosite odluku ishitreno, već da sebi date vremena za introspekciju.

Postavite sebi nekoliko pitanja:

– da li sam srećan u ovoj vezi?

– da li se osećam poštovano i voljeno?

– da li ovu osobu vidim kao deo svoje budućnosti?

Ako su odgovori negativni, možda je vreme da se krene dalje. Svaki završetak donosi novu priliku za rast i sreću – bilo kroz rad na sebi ili kroz vezu koja će vam više odgovarati, piše Ladbible, prenosi 24sata.hr.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 10. februar

Košarkaši Džokera došli su do pete uzastopne prvenstvene pobede. Izabranici trenera Šubaranovića nakon velike borbe i dodatnih pet minuta došli su do novog trijumfa, ovoga puta nad ekipom Dynamic Balkan Bet sa 106:104 (21:24, 19:22, 25:23, 29:25, pr. 12:10).

Domaćin je nakon početnog ispitivanja snaga, serijom 9:0 poveo sa 19:10. Gosti su uzvratili preko Lugića (4) i Kostića (10) koji su preokrenuli i poveli 19:24. Tokom druge četvrtine Dorćolci su celo vreme vodili. Na dva minuta do odlaska na odmor bilo je i plus 14 (32:46). Džokerovci su uspeli malo da se trgnu. Prvo je Vujadinović pogodio trojku, a iz reketa su pogađali Uroš Šuput, Milin i Vujadinović, te se na poluvreme otišli sa zaostatkom 40:46. Slično je bilo i u nastavku susreta. Igrači Dynamica konstantno su vodili, najveću prednost su imali u 27. minutu kada su prvi put došli do dvocifrene razlike 58:68. Do isteka trećeg dela Somborci su ponovo uspeli da uhvate priključak i koševima Bojbaše i Vujadinović (4) priđu na dva poseda zaostatka. U istom ritmu su ušli i u poslednjih deset minuta.

Serijom 14:2 napravili su potpuni preokret i prešli u vođstvo 79:71. U tim momentima predvodio ih je Dementre Robertsa sa deset poena. Kada je omaleni Amerikanac pogodio trojku za 82:73 mnogi na tribinama su svi pomislili da je pobeda blizu.

Ipak, gosti se ne predaju i u naredna tri minuta prave seriju 12:0 za vođstvo 82:85. Usledio je tajm – aut domaćeg stratega Šubaranovića kako bi smirio svoje pulene. U poslednji minut ušlo se sa egalom (91:91). Nakon faula Lugića nad Robertsom, isti je ubacio oba bacanja za 94:91, da bi već u sledećem napadu Ristić trojkom poravnao rezultat (94:94). Imali su domaćini priliku da dođu do pobede, međutim, najbolji pojedinac meča, Roberts je promašio tri šuta, pa se pobednik tražio u dodatnih pet minuta. Gosti su sa pet vezanih poena Kostića poveli 98:102. Uzvratio je Roberts sa dve trojke. Kostić je izjednačio 104:104, da bi pobedu Džokerovcima obezbedio Boris Bodrožić.

U pobedničkom timu najefikasniji igrač bio je Dementre Roberts sa 42 poena, šest skokova i sedam asistencija. Vujadinović je ubacio 18, Milin 16, Uroš Šuput 11, a Bodrožić poena manje. Somborski tim je trenutno na šestoj poziciji sa 32 boda. Narednog vikenda predstoji im gostovanje ekipi OKK Beograda koja je dva mesta niže sa istim brojem bodova.

Izvor: somborsport.org

Apatinci će ponovo da se okupe u centru grada i pruže podršku studentima i njihovoj borbi za pravnu državu.

Skup je zakazan za sutra (nedelja, 09.februar) sa početkom u 18 časova kod česme u glavnoj ulici.

Izvor: apatinskenovine.rs

Dijabetička ketoacidoza je ozbiljna komplikacija dijabetesa, najčešće dijabetesa tip 1, koja može da bude opasna po život. Kada telo nema dovoljno insulina za obradu šećera, počinje da sagoreva masti. To dovodi do nakupljanja kiselina u krvi, što može da bude fatalno ukoliko pacijent ne dobije medicinsku pomoć na vreme.

Dijabetička ketoacidoza (DKA) nastaje kada telo ne može da proizvede dovoljno insulina. Insulin igra ključnu ulogu u procesu ulaska šećera u ćelije u telu.

Bez dovoljno insulina, telo počinje da razlaže masti kao gorivo. Ovo uzrokuje nakupljanje kiselina u krvotoku koje se nazivaju ketoni. Ako se ne leči, nakupljanje kiselina u krvi može da dovede do dijabetičke ketoacidoze.

Osobe koje boluju od dijabetesa ili su u riziku od nastanka dijabetesa, treba da budu upoznate sa znacima upozorenja dijabetičke ketoacidoze i kada da potraže hitnu pomoć.

Simptomi dijabetičke ketoacidoze

Simptomi dijabetičke ketoacidoze se često javljaju brzo, ponekad u roku od 24 sata. Simptomi mogu da uključuju:

Izražena žeđ
Često mokrenje
Osećaj mučnine i povraćanje
Bolovi u stomaku
Umor i slabost
Suva usta i suva koža
Kratak dah
Zadah neprijatnog, voćkastog mirisa
Zbunjenost i konfuznost.

Dva znaka dijabetičke ketoacidoze u krvi i urinu

Jasni znaci dijabetičke ketoacidoze, a koji se dobijaju analizom krvi i urina su:

Visok nivo šećera u krvi
Visok nivo ketona u urinu.

Znaci da se treba hitno javiti kod lekara

Osobe koje se osećaju bolesno, ili su pod stresom, ili su nedavno bile bolesne ili pak doživele povredu, treba češće da proveravaju nivo šećera u krvi. Takođe, poželjno je proveravati nivo ketona u urinu, a koje je moguće uraditi i pomoću kućnog testa koji se može nabaviti u apoteci.

Odmah se treba obratiti lekaru ukoliko osoba:

Povraća i ne može da zadrži hranu ili tečnost koju unosi
Nivo šećera u krvi je veći od ciljanog opsega i osoba ne reaguje na kućno lečenje
Nivo ketona u urinu je umeren ili visok.

Hitnu medicinsku pomoć treba potražiti u slučaju da:

Nivo šećera u krvi je veći od 300 miligrama po decilitru (mg/dL) ili 16,7 milimola po litru (mmol/L) za više od jednog testa.
Postoji visok nivo ketona u urinu.
Postoji više simptoma dijabetičke ketoacidoze, kao što su preterana žeđ, često mokrenje, mučnina i povraćanje, bol u stomaku, slabost ili umor, otežano disanje, dah sa voćnim mirisom i konfuzija.
Faktori rizika za nastanak dijabetičke ketoacidoze

Rizik od dijabetičke ketoacidoze je najveći kod osoba koje:

imaju dijabetes tipa 1
često propuštaju doze insulina

Iako ređe, dijabetička ketoacidoza može da se javi i kod osoba sa dijabetesom tip 2. U nekim slučajevima, dijabetička ketoacidoza može biti prvi znak dijabetesa.

Kako dolazi do dijabetičke ketoacidoze?

Šećer je glavni izvor energije za ćelije koje čine mišiće i druga tkiva. Insulin pomaže šećeru da uđe u ćelije u telu.

Bez dovoljno insulina, telo ne može da koristi šećer za proizvodnju energije koja mu je potrebna. Ovo uzrokuje oslobađanje hormona koji razgrađuju masti, a koje telo koristi kao gorivo. Sagorevanjem masti stvaraju se kiseline koje se nazivaju ketoni. Ketoni se nakupljaju u krvi i na kraju prelaze u urin.

Kada se javlja dijabetička ketoacidoza?

Dijabetička ketoacidoza se obično javlja nakon:

Bolesti: Infekcija ili druga bolest može da dovede do toga da telo proizvodi veće nivoe određenih hormona, kao što su adrenalin ili kortizol. Ovi hormoni deluju protiv efekata insulina i ponekad izazivaju dijabetičku ketoacidozu. Pneumonija i infekcije urinarnog trakta su uobičajene bolesti koje mogu dovesti do dijabetičke ketoacidoze.
Problema sa insulinskom terapijom: Propuštanje ili nedovoljno uzimanje insulinske terapije, ili insulinska pumpa koja ne radi kako treba, mogu da dovedu do toga da telo nema dovoljno insulina. Bilo koji od ovih problema može da izazove dijabetičku ketoacidozu.

I drugi faktori mogu da dovedu do dijabetičke ketoacidoze, kao što su:

Fizička ili emocionalna trauma
Srčani udar ili moždani udar
Pankreatitis ili upala pankreasa
Trudnoća
Zloupotreba alkohola ili droga, posebno kokaina
Određeni lekovi, kao što su kortikosteroidi i neki diuretici.

Opasne komplikacije dijabetičke ketoacidoze

Dijabetička ketoacidoza se leči u bolnici, nadoknadom tečnosti i elektrolita - kao što su natrijum, kalijum i hlorid - i insulinom. Možda je iznenađujuće, ali najčešće komplikacije dijabetičke ketoacidoze su povezane sa tretmanima koji spašavaju život u slučaju ovog stanja.

Komplikacije lečenja uključuju:
Nizak nivo šećera u krvi, poznat i kao hipoglikemija. Insulin omogućava šećeru da uđe u ćelije. Ovo uzrokuje pad nivoa šećera u krvi. Ako nivo šećera u krvi opadne prebrzo, ovaj pad može dovodi do niskog šećera u krvi.
Nizak nivo kalijuma, takođe poznat kao hipokalemija. Tečnosti i insulin koji se koriste za lečenje dijabetičke ketoacidoze mogu da dovedu do preniskog nivoa kalijuma. Nizak nivo kalijuma može da utiče na srce, mišiće i nerve. Da bi se ovo izbeglo, kalijum i drugi minerali se obično daju sa zamenom tečnosti kao deo lečenja dijabetičke ketoacidoze.
Otok u mozgu, takođe poznat kao cerebralni edem. Prebrzo nivelisanje nivoa šećera u krvi može da dovede do oticanja mozga. Stručnjaci ističu da se ovo češće dešava kod dece, posebno kod onih sa novodijagnostikovanim dijabetesom.
Važno je naglasiti da nelečena dijabetička ketoacidoza može da dovede do gubitka svesti i, na kraju, do smrti.

Razlika između dijabetičke ketoacidoze i ketoze

Iako zvuče slično, dijabetička ketoacidoza i ketoza predstavljaju različita stanja.

Ketoza se dešava kada postoji visok nivo ketona u krvi i/ili mokraći, ali nedovoljno da krv postane zakiseljena. Kod dijabetičke ketoacidoze, krv postaje kisela jer ima previše ketona u krvi zbog nedostatka insulina.

Ketoza obično nastaje nakon:

Ishrane sa malo ugljenih hidrata (takozvana keto-dijeta).
Dužeg vremena bez hrane (post).
Prekomernog konzumiranja alkohola.

Za razliku od dijabetičke ketoacidoze koje je opasna po život i zahteva hitnu medicinsku pomoć, ketoza nije opasna.

Prevencija dijabetičke ketoacidoze

Postoji mnogo načina da se spreči nastanak dijabetičke ketoacidoze i drugih komplikacija dijabetesa.

Dobra kontrola dijabetesa: Zdrav način ishrane i fizička aktivnost treba da budu deo svakodnevne rutine. Pacijenti oboleli od dijabetesa treba da uzimaju lekove za dijabetes ili insulin prema uputstvima.
Redovno praćenje nivoa šećera u krvi: Osobe koje su bolesne ili pod stresom treba da proveravaju i beleže nivo šećera u krvi najmanje 3 do 4 puta dnevno, ili češće ako lekar odredi. Pažljivo praćenje nivoa šećera u krvi je jedini način da se uverite da nivo šećera u krvi ostane unutar ciljanog opsega.
Prilagođavanje doza insulina kada je to potrebno: Dozu insulina određuje lekar u odnosu na faktore kao što su nivo šećera u krvi nakon obroka, aktivnosti pacijenta i da li postoje pridružene bolesti.
Provera nivoa ketona: Osobe koje su bolesne ili pod stresom treba redovno da proveravaju nivo ketona u urinu kod kuće. Ako je nivo ketona umeren ili visok, odmah se treba obratiti lekaru ili potražiti hitnu pomoć. Ako je nizak nivo ketona, možda je potrebno da se uzimaju veće doze insulina.
Brza reakcija: Ukoliko postoji najmanja sumnja na dijabetičku ketoacidozu, u vidu simptoma ili na osnovu visokog šećera u krvi ili visokog nivoa ketona u urinu, odmag treba potražiti medicinsku pomoć - piše B92.

Posle decembarskog povećanja od 10,9 odsto prosečna penzija u Srbiji, prema podatku koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), iznosi 50.683 dinara.

Iste iznose kao za decembar penzioneri primaju i ovih dana kada se isplaćuju januarske penzije.

Najniža penzija za korisnike iz kategorije zaposlenih i samostalnih delatnosti sada je 27.711,33 dinara, a za poljoprivredne penzionere 21.786,02 dinara.

Najviša penzija prema važećem Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju za sve kategorije korisnika, uključujući i profesionalna vojna lica, za 45 godina staža, nakon uvećanja od 10,9 procenata iznosi 255.231,18 dinara, piše Direktno.rs.