Sombor.info

Već drugi dan u Srbiji ne može da se registruje nijedno vozili zbog kvara na servisima Ministarstva unutrašnjih poslova. Iz MUP-a navode da građani kojima je u ovom periodu istekla registracija neće biti sankcionisani od strane saobraćajne policije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova obaveštava javnost da je usled kvara na hardverskim komponentama informacionog sistema MUP-a došlo do prekida rada servisa koji je namenjen za pružanje usluge registracije i produženja registracije vozila.

Stručne ekipe Ministarstva unutrašnjih poslova rade na otklanjanju nastalog problema, čije se rešavanje očekuje u najskorije vreme. Građani koji iz navedenih razloga nisu uspeli da izvrše produženje registracije svojih vozila, neće biti sankcionisani od strane saobraćajne policije.

Ostali servisi Ministarstva unutrašnjih poslova rade nesmetano.

Ipak, ova neregistrovana vozila ipak ne bi trebalo voziti. Kako za "Blic" objašnjavaju iz Udruženja osiguravača, ukoliko dođe do saobraćajne nesreće sa tim vozilom, kako ne postoji osiguranje koje pokriva neregistrovana vozila, ne postoji ni mogućnost da se načinjena šteta nadoknadi.

Izvor: blic.rs

ZA ODRŽAVANJE normalnog nivoa šećera u krvi od velikog značaja može da bude lovor.

Ovaj aromatični list poboljšava varenje, sprečava nadimanje, ublažava dijareju i sprečava infekcije urinarnog trakta.

Pomaže takođe protiv temperature, prehlade, astme i hroničnog bronhitisa, kao i pri lečenju rana i čireva.

Ulje lista lovora je nezaobilazan sastojak masti protiv modrica i uganuća, a kora lovora pomaže protiv zubobolje.

Izvor: novosti.rs

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) je izbacio prognozu za decembar iz dana u dan.

Vremenska prognoza za decembar počela je upozorenjem na ledenu kišu, međutim, izgleda da snega u nižim krajevima neće biti do sredine meseca.

U Srbiji danas oblačno, mestimično sa kišom, u brdsko-planinskim predelima sa snegom, posebno na istoku Srbije, gde se očekuje formiranje ili povćanje visine snežnog pokrivača za 5 do 10 cm. U brdsko-planinskim predelima istočne i jugoistočne Srbije biće uslova za lokalnu pojavu ledene kiše, dok će u nižim predelima ovih područja biti i mešovitih padavina – kiše, susnežice i snega). U Vojvodini uglavnom suvo.

Vetar slab i umeren, u košavskom području jak istočni i jugoistočni, koji će u planinskim predelima istočne Srbije i u Pomoravlju povremeno dostizati udare olujne jačine, krajem dana u slabljenju. Najniža temperatura od 2 do 5, najviša dnevna od 3 do 6 stepeni, saopštio je RHMZ.

Sutra na zapadu i severu zemlje ponegde sa slabom kišom, u subotu iznad većeg dela uglavnom suvo. Od nedelje povremeno s kišom, ali uz porast dnevne temperature, paće sneg padati samo na visokim planinama. Od subote u košavskom području jugoistočni vetar u pojačanju.

Sneg u Beogradu možemo da očekujemo od 14. decembra, u Novom Sadu i Kragujevcu i nešto ranije, a ako ste planirali skijanje na Kopaoniku ili Zlatiboru – pogledajte RHMZ prognozu iz dana u dan. Ono što je gotovo izvesno je da će Srbija Novu godinu dočekati pod snežnim pokrivačem.

RHMZ prognozira blaži i prosečno vlažan decembar, sa temperaturama vazduha iznad višegodišnjeg proseka.

U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost decembarske srednje minimalne temperature vazduha oko 1.7ºC, a srednja maksimalna temperatura vazduha tokom decembra biće oko 7.4ºC.

Mesečna suma padavina tokom decembra biće u granicama višegodišnjeg proseka sa vrednostima u proseku za oko 1 mm viši u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini decembarska suma padavina iznosiće oko 53 mm.

Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Uredbu o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica kojom cena jestivog suncokretovog ulja ne sme prelaziti 219,99 dinara po litru, belog kristal šećera 114,99 dinara po kilogramu i brašna tipa T-400 u iznosu od 84,7 dinara po kilogramu, navodi se u saopštenju.

Kako se navodi u saopštenju, u cilju sprečavanja većih poremećaja i očuvanja životnog standarda stanovništva, Vlada je izmenjenom Uredbom ograničila cene derivata nafte, a imajući u vidu da su povećani troškovi poslovanja privrednih subjekata koji obavljaju promet derivatima nafte, odlučeno je da se poveća iznos marže koji oni mogu da zaračunaju, kako bi se teret krize što ravnomernije rasporedio na sve učesnike na tržištu, prenosi N1.

Na sednici je izmenjena Odluka kojom se na još 15 dana, privremeno, zabranjuje izvoz Evro dizela EN 590, dok je Vlada Srbije Odlukom o privremenom ograničenju izvoza peleta od drveta omogućila izvoz tog proizvoda do 31. januara 2023. godine, u okviru određene kvote koja iznosi 24.000 tona.

Danas je doneta i izmenjena Uredba o produženju roka za podnošenje zahteva za subvencionisanu dodelu sigurnosnih ramova za traktore do 26. decembra 2022. godine, zbog velikog broja zainteresovanih građana.

Izvor: nova.rs

Novembar je i mesec borbe protiv bolesti zavisnosti, a bolesti zavisnosti kod adolescenata bile su tema nedavnog DokTok Live događaja - odgovore na poslata pitanja dala je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije dr Tijana Antin Pavlović.

Kako navodi dr Tijana Antin Pavlović, mentalno zdravlje mladih je izuzetno osetljivo u periodu adolescencije i kontinuirana konzumacija psihoaktivnih supstanci u tom periodu mogu imati posledice na celokupno zdravlje mladih, kako fizičko, tako i psihičko.

Kada govorimo o problemima zavisnostima kod mladih, govorimo o:

• alkoholizmu,
• konzumaciji droga,
• zloupotrebi lekova – sedativa,
• nikotinu,
• zavisnosti od interneta i video igrica i
• problemi sa kockanjem.

Prema procenama SUP-a, 70 – 80% mladih uzrasta do 20 godina,je bilo u kontaktu sa psihoaktivnim supstancama, dok prema istraživanju Specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti – “Vita” , 90% mladih u Srbiji pre 18-te godine proba alkohol, a 69% je pilo ili ima iskustvo pijanstva.

Svaki šesti srednjoškolac je probao neku od droga, a u 80% slučajeva se radi o marihuani, ekstaziju ili amfetaminu ( u najvećem procentu je to marihuana) .

Svaka četvrta osoba u uzrastu od 18 do 26 godina ima problem sa kockanjem, a rezultati istraživanja pokazuju da je kod učenika prvog razreda srednje škole, 34% imalo bar jedno iskustvo sa kockom, kao i da se mladići više kockaju od devojaka.

Bolesti zavisnosti se mogu razviti u periodu adolescencije i bitno je da se ovoj temi prida značajna pažnja kako od strane roditelja, tako i od strane društva.

PITANJA & ODGOVORI

1.Kako da prepoznam da mi dete koristi supstance?

Kada govorimo o fazi “eksperimentisanja”, nekada ponašanje ne mora biti izmenjeno. Tu fazu neretko ne možemo odmah ni prepoznati, ali ona može biti opasna. Recimo, kada se dete vrati kući nakon izlaska i sutradan spava duže nego što je uobičajeno ili ne može da spava, ukoliko je uznemireno, uplašeno, anksiozno, da je naprosto dete drugačije nego uobičajeno, može da pobudi sumnju da je probalo neku od supstanci.

Znaci neke zloupotrebe supstanci su ipak upadljiviji – pojava uznemirenosti, jakog straha uz promene raspoloženja (najčešče sniženog raspoloženja), umora, letargije, osećaja praznine, izmenjenog bioritma, nesanice ili previše spavanja, ali mogu da se primete i promene u ponašanju. Recimo, da traže više novca nego inače, da izmišljaju druge razloge da bi dobili novac, da napuštaju ranija interesovanja, da počinju da se druže sa nekim novim društvom, da ostaju duže posle škole ili izostaju, da ne izvršavaju svoje obaveze, da reaguju burno.

Alkohol je ipak lakše primetiti, sa marihuanom je teže, ali ako dođemo do saznanja da su deca probala nešto od toga (marihuanu ili alkohol) često kao roditelji burno reagujemo iz straha. Ipak, često pored burne reakcije bude neprijatna verbalna komunikacija, a zapravo je neophodno sesti i porazgovarati sa detetom – “Razumem sve, ali molim te da to ne bude obrazac, ne želim da dolaziš pijan posle svakog izlaska.”

Zašto? Mladima je važno da se i mi stavimo u njihove cipele i da se setimo kakvi smo bili kada smo bili u njihovim godinama, da ih ne osuđujemo.

2. Da li postoji zavisnost od video igrica i telefona?

Internet i digitalni mediji su zaposeli naše svakodnevno funkcionisanje. Mi jako kritikujemo decu, ali zapitajmo se koliko mi vremena provodimo na internetu i društvenim mrežama? Ovo je slučaj i kod odraslih i kod dece i nekada je teško razgraničiti da li se radi o zavisnosti ili se radi o drugom vidu komunikacije, koji je drugačiji od našeg vida komunikacije kada smo bili u njihovim godinama. Po klasifikacijama psihijatrijskih bolesti odnedavno je uvedena i zavisnost od interneta i zavisnost od video igrica. Kako možemo da procenimo? I kod zavisnosti od video igrica i interneta i kockanja i to često bude beg – od stvarnosti koja nam nije prijatna, od obaveza, od toga što imamo socijalnu anksioznost, pa nam je lakše da pričamo putem chat-a.

Treba tražiti uzrok tome, a ne samo osuđivati. Kada postoji preokupacija ili opsesija internetom ili video igricama (da su teme razgovora vezane samo za ovo, možemo početi da sumnjamo da se već razvila zavisnost. Takođe, ako postoji prekomerna upotreba interneta odnosno mnogo sati provođenja online. Zatim, izražena anksioznost ili depresivno raspoloženje kada im se oduzme pristup internetu ili pametnom telefonu, promena normalnog ponašanja, izolacija od grupe vršnjaka, na posletku zanemarivanje lične higijene.

3. Kako prepoznati i sprečiti kockanje kod adolescenata? Da li povremeni odlasci u kladionicu mogu da prerastu u problem?

Internet, igrice, klađenje i kockanje u stvari pobuđuju iste centre u mozgu kao i supstance. To su centri koji su odgovorni za osećaj zadovoljstva i osećaj nagrade i motivacije. Ono što je problem kod kockanja i odlaska u kladionicu jeste da se to sve predstavlja kao nešto što je vrlo društveno prihvatljivo.

Zavisnost je proces – prvo probam, pa uđem u zloupotrebu, pa postanem zavisnik. Stoga, povremeni odlasci u kladionicu mogu da postanu ozbiljan problem.

4. Da li zabranom druženja sa lošim društvom možemo da sprečimo nešto?

Treba da imamo poverenja u svoju decu, ali potrebno je da budemo oprezni. Važno je da razgovaramo sa našom decom, da budemo upoznati sa kim se druže, da napravimo odnos međusobnog poverenja. Kada vidimo da se pojavljuje neko nov ili da se društvo menja, to bi mogao da bude alarm. Odnos sa detetom se gradi od najranijeg detinjstva. Ukoliko imamo dobru komunikaciju sa detetom lakše postavljamo granice koje moraju da postoje kod adolescenata. Sačekajte dete posle provoda, vidite kako se ponaša i kako reaguje.

Izvor: nova.rs

Sombor uskoro dobija novi pijačni prostor u kompletno renoviranoj hali bivšeg Agrosaveza.

Sredstvima iz gradskog budžeta završeni su radovi na asfaltiranju poda, urađene su nove električne instalacije i rasveta, renoviran je krov i uređena je spolјašnja i unutrašnja fasada. Zahvalјujući ovim radovima Sombor je dobio novi zatvoreni pijačni prostor u kome se nalaze 33 zasebna boksa površine 4x3m.

Renoviranu halu je obišao gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, zajedno sa saradnicima i predstavnicima JKP „Prostor“.

Gradonačelnik je istakao da u ovoj hali Somborci dobijaju novo mesto za okuplјanje, zatvoreni pijačni prostor, koji će moći da se koristi i za razne manifestacije po svim evropskim trendovima.

„U toku su finalne pripreme za otvaranje i očekujemo u toku januara da se i zvanično otvori ova pijaca. Sombor dobija novi prostor, na ponos svih nas i ovo je veoma važna vest za naše trgovce, koji su decenijama radili u neadekvatnim uslovima. Sada će dobiti prelep prostor za rad i za prodaju svojih proizvoda. Momo Kapor je govorio da se duša jednog naroda najbolјe može upoznati na pijaci. Somborci vole svoju pijacu, gde se tradicionalno okuplјaju vikendom, a sada rekonstrukcijom ove hale i ovog dela dobijamo i oživlјavamo još jedan deo našeg grada. Srećan sam što realizujemo mnoge infrastrukturne projekte koji će doneti novi kvalitet života našim sugrađanima i koji će ostati za generacije iza nas“, poručio je gradonačelnik Ratković.

Aleksandar Đurković, jedan od prodavaca čija će se trgovina nalaziti u renoviranoj hali, istakao je da je odlično urađena rekonstrukcija, te da novi prostor pruža lepše i pristojnije uslove za rad, što će privući lјude.

Pored uređenja same hale, urađeni su i radovi na vodovodnoj mreži, izgradnji toaleta, a takođe je rekonstruisano i dvorište. Uskoro se očekuje i postavka video nadzora, kao i dvorišne rasvete.

Rezultati popisa, sprovedenog u oktobru ove godine, prema prvim podacima, pokazuju da je u Srbiji 700.000 manje stanovnika nego 2011. godine. Većina opština beleži taj trend, a među njima je i apatinska.

Naime, kako nezvanično saznajemo, u apatinskoj opštini popisano je oko 24.000 lica, što je čak oko 6.000 manje nego u 2011. godini!

Naš izvor dodaje da se, dok se ne obrade svi podaci, ne može sa sigurnošću znati koliko naša opština danas ima stanovnika, jer su popisom bile obuhvaćene i osobe koje su se ovde zatekle (poslovno ili privatno) ali im je prebivalište u nekom drugom gradu ili opštini.

Mnoge opštine (Leskovac, Pirot, Vranje...) su odmah nakon završenog popisa objavile rezultate. Apatinska nije (iako ih ima), a po svemu sudeći i neće pre nego Republički zavod za statistiku izađe sa zvaničnim rezultatima.

Izvor: apatinskenovine.rs

Prijave za pomoć države za mlade od 16 do 29 godina u iznosu od po 5.000 dinara počele su na sajtu Uprave za trezor i trajaće do 15. decembra.

Uslov za dobijanje pomoći je da mladi imaju od navršenih 16 do navršenih 29 godina na dan 20. novembra 2022. godine, odnosno kada je stupio na snagu Zakon o privremenom registru državljana Republike Srbije, da su državljani Srbije i da imaju prebivalište na njenoj teritoriji.

Prijave na linku idp.trezor.gov.rs.

Nakon unošenja osnovnih ličnih podataka na portalu Uprave za trezor idp.trezor.gov.rs (JMBG, broj lične karte i ime banke), biće im zavedena prijava, čiji će status tu moći i da provere.

Da bi dobili novac, potrebno je da se svi mladi prijave, bez obzira na to da li su se ranije prijavljivali za pomoć koju je država davala, i da u trenutku prijave imaju važeću ličnu kartu.

Istovremeno, primaocima novčane socijalne pomoći i licima u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija novac će biti uplaćen bez podnošenja prijave, dakle automatski, navodi se u saopštenju.

U prvom krugu pomoći prijavilo se više od milion mladih, a iz budžeta je isplaćeno više od 100 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, po srednjem kursu NBS.

Isplata trećeg kruga pomoći za mlade, kako je najavljeno, očekuje se od 16. decembra.

Izvor: danas.rs

Javno komunalno preduzeće „Zelenilo“ tokom jesenje sadnje nastavilo je sa radovima na formiranju novog gradskog parka u Bloku 82. Radovi su nastavlјeni dopunom sadnica novih vrsta koje će krasiti buduću gradsku oazu, a sadnju je danas obišao i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, zajedno sa saradnicima.

Novi gradski park park poseduje elemente arboretuma i predstavlјa svojevrsnu kolekciju drveća na jednom mestu, na javnoj površini, tako da u istovremeno ispunjava i rekreativnu i edukativnu funkciju na jednom prostoru. Zasađeno je 40 bilјnih vrsta, a ispred svake sadnice postavlјena je i tabla sa naučnim nazivom vrste na latinskom jeziku, kao i sa narodnim nazivom vrste na latiničnom i ćiriličnom pismu.

Tokom leta završeni su radovi na izgradnji staza, kako u samom parku, tako i prilaznih, a u planu je da se uređenje parka nastavi na proleće, postavkom novih klupa i ostatkom urbanog mobilijara.

 Na osnovu preporuka Ministarstva rudarstva i energetike, a u cilјu uštede električne i toplotne energije, opština Kula je preduzela konkretne korake na tom polјu. Suzana Musić, energetski menadžer opštine Kula, istakla je da je opština Kula uspešna na ovom polјu i da računi pokazuju da je smanjenje potrošnje električne energije u javnim ustanovama prevazišlo planirani procenat od 15%:

„Ministarstvo rudarstva i energetike pripremilo je predlog preporuka za uštedu potrošnje električne i toplotne energije u državnim i javnim ustanovama, institucijama i jedinicama lokalne samouprave. Ovim merama se priklјučila i naša opština, i, u skladu sa dopisom ministarstva, predsednik opštine, Damjan Milјanić, organizovao je radni sastanak sa direktorima svih javnih ustanova, gde su oni bili informisani o predloženim merama u cilјu uštede električne i toplotne energije. Preporuka Ministarstva je bila da se u javnim ustanovama ostvari ušteda električne energije za 15%. Samim tim, to bi obuhvatalo neke restriktivne mere, bez nekih ulaganja, kao što su isklјučivanje struje i isklјučivanje rasvete kada boravimo u objektima. Preporuka je da jedno lice bude zaduženo za uštedu toplotne i električne energije. Kada uporedimo račune od prošle i ove godine, na osnovu svih mera koje smo preduzeli, u septembru mesecu, javne ustanove u našoj opštini uštedele su 17,1 odsto, a u oktobru mesecu ušteda je 34,4%. Moram napomenuti da, kada je pogotovo u pitanju ušteda toplotne energije, nismo narušili komfor korisnika u vrtićima, školama, pre svega da ne bi ugrozili zdravlјe dece. Moram istaći da je naša opština znatno uštedela što se tiče tih ustanova, ali bez ugrožavanja bilo koga.“

Kada je o javnoj rasveti reč, i na ovom polјu opština Kula može da se pohvaliti uspešnom realizacijom plana uštede, a bez ugrožavanja i smanjenja kvaliteta bilo čije radne ili životne aktivnosti:

„Što se tiče javne rasvete, preporuka je bila ušteda od 33 procenta. Jedna od mera koju smo prvu preduzeli jeste gašenje dekorativne rasvete u Ekonomsko-trgovinskoj školi, zatim gašenje reflektora od 400 vati po sportskim terenima u 21 sat. Veoma je teško uštedeti na javnoj rasveti, s obzirom da ona u ovom periodu radi nekad i po petnaest sati. Ona se pali u 16 ili 17 časova, a gasi se ujutru u 6 ili 7 časova. Stoga smo se mi odlučili da, od jedne trećine javne rasvete na teritoriji opštine Kula, isklјučimo svaku drugu sijalicu, druga trećina je ostala uklјučena, i to na glavnim saobraćajnicama, u ulicama gde su domovi zdravlјa i škole i druge javne institucije, a zadnja trećina javne rasvete je pod restriktivnom štednjom od pola dva do pola šest. Uštede javne rasvete bila je 21,31% u septembru mesecu i 25% u oktobru mesecu, na osnovu svih preduzetih mera štednje, tako da, u principu, možemo reći da smo i za javne ustanove i za javnu rasvetu ostvarili te mere uštede“.