Sombor.info

Sinoć je u Jevrejskom kulturnom centru u Beogradu obeležena 130. godišnjica od rođenja kompozitora Pala Abrahama. Ovaj rođeni Apatinac proslavio se 1920-ih i 1930-ih kao stvaralac filmske i operetske muzike, a za kratko vreme postao je jedan od najpopularnijih evropskih kompozitora svog vremena.

Na događaju je prezentovana inicijativa za obnovu sinagoge u Apatinu, jedne od svega četiri preostale u Vojvodini i jedine koja još uvek nije rekonstruisana.

Tom prilikom, Klara Sentđerđi iz odeljenja za kulturu ambasade Mađarske u Beogradu navela je da se radi o „malom, ali istorijski i arhitektonski izuzetno značajnom objektu“, te ukazala na loše stanje u kome se sinagoga iz 19. veka danas nalazi.

Predsednica opštine Apatin Dubravka Korać istakla je da je lokalna samouprava posvećena očuvanju multikulturalnog nasleđa Apatina.

„Veoma važan aspekt tog nasleđa je rekonstrukcija sinagoge i naša želja da joj udahnemo novi život kao mestu kulture i istorijskog sećanja“, rekla je ona.

Koraćeva je objasnila da je prva procena da je za otkup i građevinsku rekonstrukciju potreban iznos od 200 hiljada evra, a da će sredstva biti prikupljana putem donacija.

Ona je takođe dodala da se u Apatinu nalazi i izuzetno vredan „stenvej“ klavir iz 1912. godine, koji je nekada bio u vlasništvu kompozitora Abrahama, te da je ideja da se ovaj instrument takođe restaurira i smesti u prostor sinagoge.
Prisutne je uključenjem iz Španije pozdravio i poznati pijanista Ištvan Sekelj, inače potomak Pala Abrahama, koji je podržao inicijativu za obnovu sinagoge.

Događaj je završen izvođenjem najpoznatijih arija iz opereta Pala Abrahama i otvaranjem izložbe o jevrejskom nasleđu Apatina, koja će narednih dana biti izložena u galeriji Jevrejskog kulturnog centra.

U sklopu obeležavanja 130. godišnjice rođenja velikog kompozitora, u petak 25. novembra u apatinskom Kulturnom centru će biti priređena projekcija filma o životu Pala Abrahama, kao i koncert njegovih dela. Ulaz na ovaj događaj je slobodan.

Nije dostavljen nijedan zakonit dokaz - istakao je Aleksandar Petrović, advokat okrivljenih novinara Sare Mikić i Save Majstorova.

Juče su pred Prekršajnim sudom u Somboru, kao okrivljeni, saslušani novinari portala SOinfo.org, Sara Mikić i Sava Majstorov. Advokat odbrane, Aleksandar Petrović, ukazao je da se njima stavlja na teret da su u decembru 2021. godine organizovali proteste u kojima je blokiran stari kružni tok, „iako su oni o navedenom događaju samo verno izveštavali baveći se na profesionalan način svojim novinarskim pozivom”.

– Za navedeno nije dostavljen nijedan zakonit dokaz, te je odbrana zahtevala da se iz spisa predmeta isključe sve službene beleške i video snimci koji su nastali na nezakonit način uz kršenje brojnih ustavnih i procesnih prava – rekao je advokat Aleksandar Petrović.

On je dodao da ovo nije običan prekršajni postupak u kome se neko tereti za prekoračenje brzine ili zato što je razgovarao mobilnim telefonom na pešačkom prelazu. Ovde je, istakao je Petrović, reč o jedinom postupku koji se u na teritoriji Republike Srbije vodi protiv novinara zato što su radili svoj posao izveštavajući o događajima koji su aktuelni u njihovom gradu.

– Ukoliko kojim slučajem novinari Sara Mikić i Sava Majstorov budu osuđeni na prekršajne kazne, to će biti svojevrsan trijumf cenzure medija i elementarnog ugrožavanja ustavnog prava na rad, te planiramo da o daljem toku ovog postupka blagovremeno obaveštavamo širu javnost i novinarska udruženja – zaključio je advokat Aleksandar Petrović.

Podsećamo, Sava Majstorov, Sara Mikić i aktivista Danijel Mirkov su u aprilu ove godine okarakterisani kao organizatori blokada u Somboru. Prete im novčane kazne od 100 do 150 hiljada dinara. Takođe, protiv njih su podnete i prekršajne prijave zbog blokade puteva.

Izvor: cenzolovka.rs

Kako bi se omogućila bolјa pristupačnost javnim ustanovama za sve građane, Grad Sombor ove godine izdvojio je sredstva za postavlјanje prilaznih rampi na ulazu objekte pet ustanova.

U toku je postavlјanje rampe koja će olakšati ulazak i omogućiti lakšu dostupnost usluga Doma zdravlјa koje se sada nalaze u objektu bivšeg ATD-a u ulici Mite Popovića, a radove koji su u toku obišli su danas gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smilјanić.

Bolјa pristupačnost javnim objektima, imajući u vidu prvenstveno lakšu pristupačnost za osobe sa invaliditetom, od sada je dostupna na ulazu u Centar za pružanje usluga socijalne zaštite koji se nalazi u Grašalković palati, na ulazu u Muzej Podunavskih Švaba, kao i u zgradi Kulturnog centra „Laza Kostić“, gde je završena postavka rampi. Takođe, nova prilazna rampa biće postavlјena i na ulazu u Gradsku biblioteku „Karlo Bijelicki“.

Poslanici Narodne skupštine Republike Srbije usvojili su predlog Zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojim su penzije od 1. novembra vanredno usklađene za devet odsto, objavio je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Kako navode iz fonda, za isti procenat usklađuju se i novčane naknade.

S tim u vezi, dodaje se da je prosečna penzija uvećana za 2.787 dinara, te da najniža penzija za korisnike iz kategorije zaposlenih i samostalnih delatnosti iznosi 18.404,58 dinara.

Najviša penzija za sve korisnike od 1. novembra iznosi 169.512,30 dinara.

Osim toga, novčana naknada za pomoć i negu drugog lica za prvu grupu (100 odsto), od 1. novembra ove godine iznosi 22.030 dinara, dok novčana naknada za telesno oštećenje za korisnike sa 100 odsto oštećenja koje je posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti iznosi 9.179,33 dinara.

Novčana naknada pogrebnih troškova za sve kategorije osiguranika (zaposleni, samostalne delatnosti, poljoprivrednici) od 1. novembra iznosi 50.721 dinar.

Vrednost opšteg boda koji utiče na visinu prvog obračuna penzije iznosi 991,30 dinara.

Moskvič je pokrenut davne 1947. godine, ali se tokom vremena pokazao nekonkurentnim, pa je 1998. ova marka ugašena. Ipak, usled aktuelne situacije u automobilskoj industriji i povlačenju brojnih kompanija iz Rusije, ova zemlja je rešila da ponovo započne proizvodnju zaboravljenog Moskviča, a u tekstu saznajte na čijoj osnovi će biti i kako će izgledati.

Rusija je to dugo najavljivala, a sad je napokon i pokrenula proizvodnju zaboravljene marke automobila – Moskvič.

Ovde se ne radi ni o kakvom brzom razvoju, jer Rusi su jednostavno preuzeli kineski automobil i sad ga sklapaju u bivšoj Renault fabrici u okolini Moskve. Novi Moskvič-3 biće kopija malog kineskog krosovera JAC S4.

U Rusiji će se automobil u proizvoditi s benzinskim motorom od 150 KS.

Redakciji TV Nova S obratili su se žitelji Sombora koji žive blizu prihvatnog centra jer su, kako kažu, zabrinuti za svoju bezbednost jer često dolazi do sukoba među grupama migranata a tvrde i da su i njihove porodične kuće neretko na meti.

Popularno izletište Šikara – bilo nekada, kažu Somborci, sada više liči na deponiju. U ovom izletištu od početka migrantske krize smešten je prihvatni centar za izbeglice. Meštani kažu da nisu imali nikakvih problema dok su u njemu bile smeštene samo porodice.

„Tu je bilo sto porodica, ali kada su počeli da dolaze samci, oni su ih istisnuli. Neverovatno je da je neko došao na ideju da napravi kamp u izletištu u šumi“, kaže Zoran Stajin, predsednik udruženja „Moja šikara“.

Na slici koju su građani Sombora prosledili televiziji, oko prihvatnog centra na izletištu vidi se smeće, šatori, razbacana garderoba, ostaci hrane ali i vatra u šumi.

„Njima je hladno, nemaju drva i šta će, odu u šumu, poseku drva i greju se“, objašnjava Stajin.

Meštani koji žive u neposrednoj blizini izletišta, a samim tim i prihvatnog centra, pred kamere nisu smeli ni želeli. Kažu da su uznemireni kada svedoče međusobnim sukobima migranata.

„Često dolazi žandarmerija, zamislite kako je ljudima koji žive u blizini. Nekada po sto njih trči oko njihovih kuća u stampedu“ priča Zoran Popović iz udruženja „Moja Šikara“.

„Mi bi bili zadovoljni samo sa jednim rešenjem – da se migranti isele odavde“, zaključio je Stajin.

Iz gradske uprave Sombor ranije je medijima saopšteno da je bezbednosna situacija u kampu stabilna.

Izvor: nova.rs

Crveni krst Sombor i Zavod za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 24. novembra, organizuju akciju dobrovolјnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u terminu od 09.00 do 13.00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve sugrađane koji su zdravi i dobro se osećaju i imaju između 18 i 65 godina da dođu i daju krv.

Zakon o turizmu koji je stupio na snagu 2019. godine omogućuje fizičkim licima da se na veoma jednostavan način, bez velikih finansijskih nameta, počnu baviti pružanjem ugostiteljskih usluga, prvenstveno smeštaja, u svojim objektima. Iako je u samom Apatinu ovo doprinelo značajnom pomaku u pogledu broja kategorizovanih domaćinstava koja su ušla u legalne procese rada, u selima apatinske opštine to nije bio slučaj.

Iz tog razloga Turistička organizacija Apatin organizuje obuke za zainteresovana lica koja potencijalno žele da se bave turizmom u domaćoj radinosti izdavanjem soba, apartmana, kuća za odmor ili seoskog turističkog domaćinstva, a koja su iz sela apatinske opštine, rekao je na današnjoj konferenciji za medije direktor Turističke organizacije Apatin Nemanja Jović.

Jednodnevne obuke i informativne radionice održaće se u svim selima apatinske opštine i to po sledećem rasporedu:

• Kupusina – prostorije MZ Kupusina - Utorak 06.12. od 17:30
• Prigrevica – hol Doma kulture u Prigrevici - Sreda 07.12. od 17:30
• Sonta – prostorije MZ Sonta - Četvrtak 08.12. od 17:30
• Svilojevo – prostorije MZ Svilojevo – Petak 12. od 17:30

Od direktora Turističke organizacije Apatin saznajemo i da će polaznici obuka, pored navedenih predavanja, imati i jedno studijsko putovanje sa ciljem uvida u dobru praksu, a završni čin pre dobijanja sertifikata za uspešno prođenu obuku, biće kraći test poznavanja osnovnih činjenica procesa kategorizacije seoskog turističkog domaćinstva.

Sertifikat dobijen na ovoj obuci biće preduslov za dobijanje subvencija koje će u narednom periodu pružati opštinska uprava Apatin, a koje će pokrivati delove troškova opremanja i rekonstrukcije seoskih turističkih domaćinstava, poručuje Nemanja Jović.

Za učešće na radionicama i obukama svi zainteresovani mogu da se prijave u:

• Prostorijama Turističke organizacije Apatin – Trg Nikole Tesle 13, svakog radnog dana od 07:30 do 15:00 časova ili u istom intervalu putem telefona 025 772 555
• Kao i u svim lokalnim prostorijama mesnih zajednica u njihovo radno vreme

U FOAJEU Narodnog pozorišta Sombor u petak, 25. novembra, povodom 140 godina od osnivanja teatra - svečano će biti otvorena izložba "Pozorište u izgradnji", a iste večeri biće i premijerno izvedena predstava "Galeb" u režiji Milana Neškovića.

Na izložbi će biti prikazani originalni arhitektonski projekti Adolfa Vojte za konkurs izgradnje zgrade Narodnog pozorišta Sombor iz 1881. i 1882. godine. Autorka izložbe je Milka LJuboja, muzejska savetnica istoričarka Gradskog muzeja Sombor.

U predstavi igraju Ivana V. Jovanović, Nikola Knežević, Srđan Aleksić, Ana Rudakijević, Pero Stojančević, Julija Petković, Saša Torlaković, Ninoslav Đorđević, Stefan Beronja. Scenograf predstave je Marija Kalabić, kostimograf Biljana Grgur, kompozitor Duda Buržujka, scenski pokret potpisuje Andreja Kulešević, a scenski govor Saša Latinović.

Izvor: novosti.rs

Grad Sombor nastavio je sa ulaganjima u ambulante u naselјenim mestima. Završeni su radovi na uređenju unutrašnjosti ambulante u Klјajićevu, a u Doroslovu je u toku krečenje prostorija i renoviranje krova. Ove dve ambulante danas su posetili gradonačelnik Antonio Ratković i članica Gradskog veća Antonija Nađ Kosanović, zajedno sa direktoricom Doma zdravlјa „Dr Đorđe Lazić“ dr Emeše Uri.

Gradonačelnik je ovom prilikom istakao da grad izdvaja značajne iznose kako bi se unapredila zdravstvena zaštita u svim naselјenim mestima, najavivši i nove radove.

„U toku su radovi na renoviranju četiri ambulante u četiri naselјena mesta. Danas smo imali priliku da obiđemo završene radove u Klјajićevu, gde su uređeni podovi i okrečena je celokupna ambulanta. U Doroslovu smo obišli radove na sanaciji krova i krečenju prostorija, dok nas u narednom periodu očekuju radovi na ambulantama u Bezdanu i Riđici, gde će se raditi kompletna unutrašnjost ove dve ambulante. Grad Sombor izdvaja 33 miliona dinara za zdravstvenu zaštitu, a iz ovogodišnjeg budžeta 3 miliona dinara je upravo izdvojeno za ove namene i nema pauze, mi i dalјe nastavlјamo sa uređenjem ambulanti u naselјenim mestima, tako da i u 2023. godini nas očekuje renoviranje još četiri seoske ambulante“, rekao je Ratković.

Gradonačelnik je naglasio da zdravstvena zaštita ne sme da bude privilegija velikih gradova.

„Renoviranje starih i dotrajalih ambulanti u kojima se decenijama nije ulagalo je važan deo odgovorne politike koju vodi Aleksandar Vučić da pokažemo da zdravstvena zaštita ne sme biti privillegija velikih gradova, mora biti dostupna svima u svakoj i najmanjoj sredini. Uz druga infrastrukturna ulaganja u naselјenim mestima od ulaganja u asfaltiranje puteva, izgradnje dečijih igrališta, opremanje škola nastavlјamo dalјe i želimo da stvorimo takav ambijent i u Klјajićevu, Riđici, Bezdanu, Doroslovu i ostalim naselјenim mestima, da svako želi da ostane ovde da živi, da zasniva porodicu na ponos svih Somboraca“ poručio je gradonačelnik Ratković.

Direktorica Doma zdravlјa „Dr Đorđe Lazić“ dr Emeše Uri rekla je da su za zdravstvenu zaštitu u okviru Doma zdravlјa od velike važnosti seoske ambulante, jer ka njima gravitira polovina stanovništva.

„Ove godine smo iz budžeta grada dobili sredstva da obnovimo seoske ambulante. Dobili smo 3 miliona, od toga smo nešto potrošili da bismo rekonstruisali zgradu u Mite Popovića, gde smo premestili službe iz Doma zdravlјa. Što se tiče seoskih ambulanti, u Klјajićevu smo podove obnavlјali i krečili, u Doroslovu menjamo deo krova koji je prokišnjavao i u Riđici i Bezdanu će se raditi krečenje. Ja se nadam da ćemo tako dovesti na neki bolјi nivo što se tiče kvaliteta i izgleda te seoske ambulante“, kazala je dr Uri.