Sombor.info

Sportski savez opštine Apatin i ove godine organizuje Novogodišnji turnir u malom fudbalu.

Početak turnira je zakazan za ponedeljak 26.12.2022., dok će finalno veče biti odigrano 11.01.2023. godine.

Ekipe se mogu prijaviti od ponedeljka 05.12., dok će žreb za turnir biti obavljen u petak 23.12.2022. u 17:00 u prostorijama Sportskog saveza, Svetog Save 4.

KATEGORIJE:

• Seniori ( kotizacija 10.000,00 dinara)
• Veterani 35+ ( kotizacija 6.000,00 dinara)
• Kadeti 2006/2007 ( besplatno)
• Pioniri 2008/2009 ( besplatno)
• Mlađi pioniri 2010/2011 (besplatno)

• NAGRADE:
• Seniori
1.mesto......200.000,00 dinara
2.mesto......80.000,00 dinara
3.mesto......40.000,00 dinara
- Veterani.....60% od kotizacija
- Mlađe kategorije....pehari, medalje, lopte, diplome

• Prijava ekipe/uplata se može izvršiti na žiro račun: 200-3006390101983-48

• Sve dodatne informacije kao i prijava za mlađe kategorije na broj telefona: 064/ 96-17-202 Radomir Radujko

Pod sloganom "Stop nasilju u školama" Unija Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine zakazala je za četvrtak 1. decembra protestne šetnje u nekoliko gradova pokrajine zbog sve učestalijih incidenata u obrazovnim institucijama.

U Somboru će se prosvetari somborskih i apatinskih škola skupiti na glavnoj ulici u podne.

Protestne šetnje održaće se i u Bačkoj Palanki gde će prosvetari prošetati od Gimnazije do centra grada, zatim u Zrenjaninu na Trgu slobode i u centru Iriga, Novog Kneževca, Srbobrana, Sremske Mitrovice i Rume. Prosvetari u Novom Sadu održaće protest ispred Pokrajinske vlade, somborski i apatinski prosvetari skupiće se kod Lazine klupe u Somboru a u Suseku ispred OŠ "Jovan Popović".

Pre nekoliko nedelja uginuo je Raša. Raša je bio mali mešanac koji je neodoljivo podsećao na Džek Rasel terijera i koji je udomljen zajedno sa svojim bratom Aćimom. Sklonjeni su sa ulice kada su bili stari dva meseca i odvedeni su u veliko dvorište koje je podsećalo na Diznilend za pse. Raša je tokom celog života imao sporadične epi napade kada mu je vruće, ali to nije bio razlog njegove smrti. Nije uspeo da pobedi srčanog crva kojim se zarazio i uginuo je sa nepunih osam godina. U danima nakon takvih tužnih događaja ne možete a da se ne zapitate - da li je mogao da mu se produži život, koliko je prirodno trebalo da živi?

Rešili smo da istražimo temu životnog veka pasa i da bliže objasnimo koje su rase one koje bi trebalo najduže da ostanu sa nama.

Dakle, koje rase pasa žive najduže? Jedina pravilnost koja se uočava je da male rase generalno žive duže od velikih rasa pasa. Naravno i među njima postoje razlike u prosečnom životnom veku. Na to koliko dugo žive psi utiče niz faktora, ne samo rasa kojoj pas pripada.

Šta to najviše utiče na pseće godine?

Da bi pas proživeo dug i srećan život, neophodno je da ima odgovarajuće životne uslove. Nisu svi psi rođeni pod srećnom zvezdom, često se dešava da sam početak pa i ostatak njihovog života bude u teškim uslovima. Takođe, nisu svi psi odgajani na isti način i u istim uslovima. Kada istražujemo rase pasa koje najduže žive, ne može se sa sigurnošću tvrditi koliki je životni vek neke rase, jer veliki uticaj imaju okolnosti u kojima pas živi, kao i način na koji se vlasnik ophodi prema svom psu.

Neke od stvari koje vlasnik može da uradi da bi omogućio da pas živi što duže su:

Obraćanje pažnje na ishranu, kroz neki oblik zdrave dijete pas može izbeći brojna oboljenja
Obezbeđivanje dovoljne količine aktivnosti ljubimcu, u skladu sa potrebama rase
Igranje stimulativnih igrica čime bi mozak ljubimca bio stalno aktivan
Redovno pranje zuba, pokvareni zubi izazivaju brojne probleme za zdravlje psa
Redovne posete veterinaru, jer preventiva je najbolji lek
Održavanje dlake

U nastavku ćemo se fokusirati na rase pasa koje imaju potencijal da uz odgovarajuće životne uslove žive duže od ostalih rasa

Maltezer

Životni vek ove rase je 12-15 godina, sa prosekom od 13.5 godina u slučaju prirodne smrti. To se odnosi na sve bolesti koje su dovele do smrti psa ili smrti usled starosti gde organi počinju polako da otkazuju. Pojedini maltezeri žive duže od očekivanog pa nije retkost videti i one koji imaju 17 ili 18 godina. Ženke imaju životni vek koji je nešto duži od mužjaka (u proseku žive godinu dana duže). Najčešći uzroci smrti za odrasle maltezere su kardiovaskularne bolesti, nasledne bolesti poput hidrocefalusa, kolitisa i drugih, rak za koji je zanimljivo da se mogućnost njegovog razvoja nakon 10 godina života značajno smanjuje.

Bigl

Sveukupno gledano, bigl predstavlja rasu koja je generalno prilično zdrava kada se uporedi sa drugim. Njihov životni vek je između 12 i 15 godina ako gledamo samo prirodne smrti. Dešava se da žive i do 17 godina, ali i da žive i kraće od očekivanog. Brojni faktori utiču na to koliko će živeti bigl, ukoliko se ispoštuju određene smernice vezane za ishranu, obave sve nepohodne vakcinacije, ispoštuje lovački karakter bigla time što će imati dovoljno aktivnosti, možemo očekivati da će doživeti starost. Neki od problema koji mogu uticati na životni vek su akutni poput neke nezgode ili infekcije. Mogu biti i iz domena hroničnih poput dijabtesa ili naslednih ukoliko su roditelji imali neko oboljenje koje se prenosi na dalje generacije.

Džek Rasel terijer

Prosečan životni vek džek rasel terijera je 13 do 16 godina što ih ubraja u rase koje žive duže od proseka. Iako kasnije u životu imaju određene zdravstvene probleme poput gluvoće ili problema sa očima, generalno gledamo predstavljaju zdravu i dugovečnu rasu. Ukoliko su zdravi, u velikom procentu će živeti duže od 12 godina, ali od džek rasela koji je uspeo da izbegne komplikacije sa zdravljem i tokom života imao puno aktivnosti i treninga možemo očekivati da će često živeti 15 i više godina. Neki od karakterističnih zdravstvenih problema su dislokacija sočiva, bolesti desni i problemi sa disanjem kao posledica infekcija.

Jazavičar

Koji je očekivani životni vek jazavičara? Prosečan životni vek jazavičara je 12-16 godina, tako da se za njih može reći da žive dugo u poređenju sa drugim rasama. Česti su slučajevi da žive i duže od 18 godina. Najčešći uzroci smrti su starost, rak, srčani problemi, neurološki problemi... Koliko će zavisi od više faktora. Treba pažljivo odabrati leglo iz kog jazavičar potiče jer na taj način možemo izbeći eventualne nasleđene bolesti. Takođe treba voditi računa o tome da jazavičar nema prekomernu težinu jer to zbog njegove dužine ima uticaj na kičmu. Zdravstvena nega i dobra ishrana će uticati pozitvno na životni vek, kao i kod drugih rasa.

Jorkširski terijer

Jorkiji prosečno žive između 12 i 15 godina s tim što ženke u proseku godinu i po dana duže od mužjaka. Kao i druge rase koje pripadaju malim, jorksirski terijeri žive duže u proseku od većih pasa. Predstavlja jednu od najzdravijih rasa kod koje većina zdravstvenih problema koja ih karakteriše nije fatalna tj. ne dovodi do smrti psa. Najčešći uzroci smrti jorkija su leptospiroza, infekcije disajnih puteva, respiratorne bolesti, rak... Ono čime vlasnici mogu da utiču na duži život jorkširskih terijera je redovna vakcinacija, preventivno delovanje da se izbegnu potencijalne povrede koje često utiču na opšte zdravlje ove, inace jako zdrave, rase pasa, redovna nega i dobra ishrana.

Pomeranac

Obzirom na različite procene i istraživanja, odgovor na pitanje koliki je životni vek pomeranca je nešto teže dati. Generalno, može se reći da pomeranci žive prosečno između 10 i 16 godina. Kao rasa imaju jako mali rizik od bolesti koje ugrožavaju život (između ostalog manji je rizik od raka nego kod drugih životinja). Zato možemo reći da se zdravstveni rizici Pomeranaca uglavnom odnose na neke bolesti koje ih ne ugrožavaju životno, poput problema sa zubima, očima i kožom, a neretko u kasnijem dobu imaju probleme sa kolenima. Ukoliko uzimamo pomeranca iz odgajivačnice, treba da se informišemo o testovima koji se mogu sprovesti vezano za eventualne bolesti koje su genetske, a koje bi mogli da utiču na životni vek. Ukoliko ih sačuvamo od nepredviđenih povreda, možemo očekivati da će dugo biti uz nas.

Čivava

Čivave su jedna od najdugovečnijih rasa. U proseku, čivave žive 15-20 godina. Koliko će živeti zavisi od više faktora, neke od njih vlasnici mogu kontrolisati i na taj način imati ljubimca koji može živeti s njima čak i dve decenije. Odgovarajuća dijeta direktno utiče na životni vek, treba izbegavati hranjenje čivave ostacima večere i obezbediti im izbalansiranu ishranu. Težina je takođe bitan faktor, gojazne čivave su podložnije nizu bolesti od onih koji imaju optimalnu kilažu. Genetske predispozicije utiču na životni vek i kako na njih ne možemo uticati, možemo pre izbora ljubimca pribaviti informacije o tome kakvo je zdravlje njegovih roditelja. Vakcinacija se podrazumeva, dobra nega zuba i dlake i dovoljno aktivnosti je nešto što će uticati pozitivno na dužinu života čivave. Ženke i kod ove rase žive duže od mužjaka, u proseku 1-2 godine.

Šiba inu

Prosečan životni vek Šiba inu pasa je između 12 i 15 godina. Predstavljaju dugovečnu rasu među rasama srednjeg rasta. Dobra genetika i to što nisu preveliki rastom utiče da žive duže od pasa sličnih rasa (akita inu, hokaido...). Najstariji shiba inu je živeo čak 26 godina i mirno umro 2011. godine. Često tokom života imaju probleme sa očima (najčešće glaukom), što je uslovljeno genetskim predispozicijama. Takođe se često beleže primeri hipotireodizma, kao i problemi sa kolenima, naročito sa ligamentima. Faktori koji utiču na životni vek Šiba inua su slični kao i kod drugih rasa. Životno okruženje, odgovarajuća dijeta, nivo aktivnosti, kao istorijat eventualnih bolesti u porodici imaju značajan uticaj na to koliko dugo će psi ove rase živeti. Navedeni prosečni životni vek će većina ovih pasa doživeti ukoliko se vlasnik pridržava saveta veterinara i obavi sve potrebne vakcinacije svog ljubimca.

Male rase pasa imaju duži prosečni životni vek

Stručnjaci misle da je to slučaj jer se rase većih dimenzija prebrzo razvijaju i rastu što negativno utiče na njihovo opšte zdravstveno stanje i stvara ih podložnim nekim oboljenima koja bi mogla da im ugroze život. To naravno ne znači da niko ne treba da ima za ljubimca psa veće rase. Nikome ne bi trebalo da bude jedini parametar po kom bira psa za sebe to koliko će pas živeti. Veliki psi imaju brojne kvalitete zbog kojih će se vlasnik sa njima družiti sa uživanjem.

Uticaj vlasnika na životni vek pasa je veliki, što znači da ukoliko se pridržavaju određenih smernica, mogu očekivati da njihovi ljubimci često nadžive očekivani životni vek svojih rasa.

Izvor: petrepublic.rs

Jačanje imuniteta, antistres, balans hormona, samo su neki od efekata kvantne medicine (KM), ističu lekari koji se bave ovom metodom, koja je kao vodeća u zdravstvu, već pola veka zastupljena u Rusiji i Nemačkoj, dok je u Srbiji odobrena samo kao “pomoćna metoda”. Naši lekari koji je kao takvu i koriste, ili je u potpunosti odbacuju, smatraju da ne može da leči pacijente, naročito ne od teških oboljenja, ali da može biti korisna u domenu dijagnostike.

Kvantna medicina potiče sa prostora Rusije i Nemačke, još od sedamdesetih godina prošlog veka, gde je najvažnija grana alternativne medicine koja se nezavisno ili uporedo primenjuje sa zvaničnom medicinom. Danas se KM smatra medicinom budućnosti, a u našoj zemlji je odobrena od strane Srpskog lekarskog društva.

“Kvantna medicina nam pokazuje da osim što smo svi bića koja imaju telo, imamo i svoje energetske zapise, koji vibriraju na određeni način, i svi smo posebni i povezani. Kvantna medicina dala je doprinos nauci tako što je našla način kako da energetski budemo povezani sa svemirom i dala nam uvid u to da je naše telo materijalno i energetsko. Tesla je govorio da ćemo doživeti ogroman pomak kada budemo shvatili koliko je bitna energija tela za njegovo zdravlje”, priča za Nova.rs mr.sci med dr Jelena Jovanović, specijalista pedijatrije u ordinaciji “Bebologije”.

Sa najmlađim pacijentima, u pedijatriji, ova doktorka u dijagnostici i lečenju koristi medicinu koja obuhvata energetiku.

“Posle završenog Medicinskog fakulteta otišla sam na tečajeve koje su držali Kinezi, na akupunkturu. Tamo sam razumela šta znači kada telo nije samo gomila organa, već savršeno ponovljena celina koja zna sve što piše u svemiru. Svaki delić tela zna sve o celom telu. Svako od nas ima neko znanje, sećanje, ali svako ima i svoju frekvenciju. Kada o telu razmišljate kao o celini koja je sastavljena iz delova, proširujete svoje mogućnosti za lečenje. Kada se spomene kvantna medicina, misli se na kvantne aparate, a oni imaju sposobnosti da nam pomognu u dijagnostici. Ako dete recimo ima probleme sa određenim namirnicama, kvantni aparat pomaže i reaguje na vibraciju određene namirnice, a kada je izbacimo, onda dete više nema simptoma. Kvantni aparati mogu da deluju i terapijski”, objašnjava dr Jovanović.

Suština je da svako od nas poseduje elektromagnetno polje, naglašava ona.

“Za dete je, osim uobičajenih zdravstvenih saveta, važno da se mama dobro oseća, da je bezbedna, da pruža osećaj ljubavi, poverenja, sigurnosti. Mama je za dete polje mira, a dete je mami neko ko je iz njenog tela ušao ili ušla, u potpuno drugačiju sredinu. Ta dva tela i na daljinu znaju šta se onom drugom dešava u organizmu i jedno drugo isceljuju, što nam pokazuje koliko je važna energija tela”, kaže doktorka Jovanović.

Lekari u Srbiji, međutim, nemaju puno poverenje u kvantnu medicinu, ali je odobravaju kao pomoćnu vrstu dijagnostike.

“U Srbiji su u toku poslednjih nekoliko godina otvorene brojne ordinacije različitih vidova alternativne medicine. Neke od njih su, poput kvantne medicine, priznate kao pomoćne od strane Srpskog lekarskog društva, koje je priznalo 10 metoda lečenja, ali samo kao pomoćne uz zvaničnu medicinu, među njima je i KM. Moje mišljenje je da KM nije adekvatna za terapiju i da ne može da leči, ali da je vrlo korisna u domenu dijagnostike. Kao alergolog i imunolog imala sam iskustva sa ajurvedom, koristili smo je upravo kao pomoćnu metodu u dijagnostici. Naime, Rusi imaju aparat koji se zove ‘veda puls’. Taj aparat je dijagnostički i terapeutski i kao takav može biti značajan za poboljšanje kvaliteta života”, kaže za Nova.rs dr Gorana Isailović, alergolog i specijalista dermatovenerologije iz Beograda.

Ona smatra da se kvantnom medicinom ne leči nijedna bolest.

“Radili smo sa aparatom za ajurvedu u okviru ‘šumske medicine’. Testirali smo ga na pacijentima, koji su pre nego što krenu u šetnju šumom od nekoliko sati, radili skrining. Merili smo nivo energije u energetskim poljma, čvorovima i auru, energetski omotač koji svaka osoba proizvodi oko sebe, a kad su se vratili iz šetnje ponovo smo radili merenje. Pokazali smo, tim aparatom kvantne medicine, koliko se i kako njihova aura popravlja posle samo tri sata boravka u šumi. Moj stav je na kraju da se kvantnom medicinom ništa ne leči, ali pomoću aparata koji se koristi u ovom vidu KM dijagnostikujemo bolest, što je veoma važno. Takođe, nalazimo način da se osoba oseća bolje”, priča dr Isailović.

Rizično je, ističe ona, lečiti pacijente samo kvantnom medicinom, homeopatijom, kineskom tradicionalnom medicinom ili bilo kojom od ovih varijanti bez zvanične medicine, smatra doktorka.

“To je jedan od razloga zašto su priznate samo kao pomoćne, jer prosto nije preporučljivo da se pacijenti od teških oboljenja leče na ove načine, a bez zvanične medicine. Neke od ovih metoda mogu čak prouzrokovati veću štetu. To sve zavisi od organizma i stepena oboljenja, ali svakako se mogu koristiti kao pomoćne u konslutaciji sa lekarom, zvanične medicine, naravno”, objašnjava dr Isailović.

Suština delovanja kvantne medicine je pre svega u preventivi, ali i lečenju mnogih oboljenja čiji je uzrok nepoznat. Terapijske metode su bez neželjenih efekata, sa produženim dejstvom što čini da se i nakon završene serije tretmana, u telu odvijaju procesi jačanja imuniteta i samoizlečenja.

KM terapija

Kvantna medicina se bavi energetskim disbalansom organizma, a terapija je bazirana na finim podešavanjima, odgovarajućim frekvencijama kojima se organizam putem biorezonance dovodi u balans, a smatra se da čak dve godine pre nego što dođe do ispoljavanja simptoma karakterističnih za određeno oboljenje, postoji energetski disbalans na nivou ćelija.

Po kom principu funkcioniše kvantna medicina?

Glavni postulat kvantne medicine je da je svaka ćelija u našem organizmu, organ, tkivo i ceo sistem energetske prirode. Naše telo emituje elektromagnetne talase koji su definisani frekvencom, talasnom dužinom, amplitudom. Na osnovu ovih parametara procenjujemo stanje naših organa, sistema i celog organizma. U slučaju hroničnih bolesti, energija organa je izmenjena, što sistem detektuje kao talase izmenjenih parametara.

Šta sve možemo da pregledamo metodom kvantne medicine?

kardiovaskularni sistem
respiratorni sistem
gastrointestinalni sistem

endokrini
mozak i autoimuni sistem
genito – urinarni sistem
koštano zglobni sistem
procena rizika od infarkta, moždanog udara, maligniteta, autoimunih bolesti

Izvor: nova.rs

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) finansira troškove lečenja i dijagnostike u inostranstvu, ukoliko u Srbiji nema odgovarajuće terapije, ali udruženja pacijenata kažu da se na državnu pomoć "predugo čeka".

U Srbiji trenutno stotine dece i odraslih pokušavaju da sakupe novac za lečenje u inostranstvu.

Pored poznatih SMS kampanja, neki od njih pomoć mogu dobiti i od države.

Ministarstvo zdravlja, međutim, nije potrošilo ni 40 odsto sume odvojene u ove svrhe za 2021, navodi se u Predlogu zakona o završnom računu Republike Srbije za 2021. godinu.

Iz udruženja pacijenata Čika Boca za podršku mladima suočenim sa rakom kažu da se na pomoć "predugo čeka".

"Mnogi pacijenti odustaju od čekanja na državnu pomoć, jer je za obolele vreme najdragocenije", kaže Dragana Radulović iz ovog udruženja za BBC na srpskom.

Ministarstvo zdravlja do objavljivanja teksta nije odgovorilo ni na pitanja BBC-ja o tome koliki je prosek čekanja na odluku o pomoći i koji procenat prijavljenih u međuvremenu odustane.

Ista pitanja dostavljena su Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO), gde su nas uputili na Ministarstvo zdravlja.

Kako država finansira odlazak na lečenje u inostranstvo?

Prva adresa za one kojima je neophodno lečenje i dijagnostika van zemlje, jeste Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO).

RFZO lečenje i dijagnostiku retkih genetskih bolesti u inostranstvu finansira samo ukoliko potrebne usluge nisu dostupne u Srbiji.

Na sajtu RFZO postoji lista oboljenja, stanja i povreda koje mogu da budu osnov za upućivanje.

Među njima su bolesti srca, krvnih sudova, pluća, pojedini oblici kancera - leukemije i anemije, kao i neke oftamološke i neurološke bolesti.

Pacijent u inostranstvo može da bude poslat i na transplantaciju jetre, ali samo ukoliko nema kontraindikacije.

Neke od kontraindikacija su gojaznost, osteoporoza, dijabetes sa oštećenjem organa i bolesti zavisnosti, navodi se u dokumentu.

Zahvaljujući državnoj pomoći, Suzana Živančević iz sela Dobri Do kod Smedereva saznala je da njena ćerka Anđela boluje od retkog genetskog sindroma CDKL5, o čemu je BBC ranije pisao.

Uslovi upućivanja na lečenje ili dijagnostiku u inostranstvo propisani su Pravilnikom Ministarstva zdravlja.

Osnovni je da pacijent poseduje važeću zdravstvenu knjižicu.

Osim odlaska pacijenta u inostranstvo, država može da pokrije troškove dolaska inostranog lekara u Srbiju.

Ako RFZO odbije zahtev, pacijenti se mogu obratiti Budžetskom fondu Ministarstva zdravlja.

Fond je osnovan 2014. sa ciljem obezbeđivanja dodatnih sredstava za pacijente, za koje "RFZO ne može da obezbedi dovoljan iznos za lečenje".

Za sredstva iz ovog Fonda mogu se prijaviti i pacijenti kojima je neophodna terapija koje RFZO ne pokriva.

Kako se prijaviti za lečenje u inostranstvu?

Na zahtev pacijenta, postupak za upućivanje u inostranstvo o trošku RFZO-a pokreće zdravstvena ustanova u Srbiji.

To mora biti ustanova tercijarnog tipa, odnosno regionalna, pokrajinska ili republička bolnica.

Prvi korak je pribavljanje mišljenja lekarskog konzilijuma u kojem se tvrdi da su iscrpljene sve mogućnosti u Srbiji i predlaže lečenje u inostranstvu.

Zatim je potrebno pronaći inostranu zdravstvenu ustanovu koja bi eventualno mogla da leči pacijenta.

Na sajtu RFZO postoji spisak 64 inostrane bolnice, u kojima država može da pokrije troškove lečenja.

Među njima su klinike u Nemačkoj, Francuskoj, Rusiji, Češkoj, Izraelu i još nekim zemljama.

"Pribavljanje mišljenja i traženje klinike su uglavnom isključivo na leđima pacijenata - naše iskustvo pokazuje da je malo lekara voljno da se uključi u taj proces, naročito ako je prognoza loša", kaže Radulović.

RFZO i Ministarstvo zdravlja nisu odgovorili na pitanje BBC-ja o tome da li postoji mogućnost da se iz budžeta pokrije lečenje u još nekim ustanovama, ukoliko pacijenti na spisku ne mogu da nađu pomoć kakva im je potrebna.

Kada pronađu ustanovu, pacijenti šalju medicinsku dokumentaciju, na osnovu koje strana bolnica daje mišljenje o perspektivi lečenja o konkretnom slučaju.

Pozitivno mišljenje ustanove iz inostranstva je još jedan uslov za dobijanje državne pomoći.

Prijava se šalje poštom ili predaje lično na pisarnici RFZO, koja se nalazi na adresi Jovana Marinovića broj 2, Beograd, navodi se na sajtu ove institucije.

Ova prijava treba da sadrži popunjen Zahtev za upućivanje na lečenje u inostranstvo, koji je dostupan na sajtu RFZO pod nazivom Obrazac 1 upućivanje, kompletnu medicinsku dokumentaciju o lečenju u Srbiji, kao i mišljenje lekarskog konzilijuma.

Kada RFZO da pozitivan odgovor, preostaje još jedan korak - potvrda zdravstvene ustanove da će primiti pacijenta, odnosno da će uraditi dijagnostiku retke genetske bolesti sa datumom početka lečenja.

Na kraju procesa, RFZO donosi odluku o dodeljivanju državne pomoći u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.

U Pravilniku se ne navodi u kom roku će RFZO doneti odluku, a odgovor do objavljivanja teksta nije stigao ni iz ove institucije.

Od ulaska u proceduru do dobijanja državne pomoći može da prođe "od nedelju dana do nekoliko meseci", kaže Radulović.

"Iako je na papiru sve jasno i precizno, u realnosti stalno fali jedan papir, pa ljudi odustaju da ne gube vreme", dodaje.

Za odlazak u inostranstvo o trošku države pacijentima i pratiocima je potreban novac za hranu i smeštaj - RFZO daje 60 odsto sume za ove troškove pre odlaska na lečenje, a preostalih 40 odsto po povratku u Srbiju, stoji u Pravilniku.

Šta ako RFZO odbije zahtev?

Pacijenti čije zahteve RFZO odbije, mogu se prijaviti za sredstva iz Budžetskog fonda Ministarstva zdravlja za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji.

Prijava se podnosi na pisarnici Ministarstva zdravlja na adresi Nemanjina 22-26, poštom ili lično, sa naznakom "za Budžetski fond", navodi se u uputstvu na sajtu ovog Fonda.

Uz zahtev je potrebno je priložiti odbijenicu RFZO, kompletnu medicinsku dokumentaciju o lečenju u Srbiji i predlog tri lekara odgovarajuće specijalnosti zdravstvene ustanove u kojoj se pacijent leči.

Lekarski predlog pored dijagnoze, treba da sadrži i razloge za lečenje u inostranstvu, predlog ustanove u kojoj bi se lečenje nastavilo van zemlje, kao i profaktura inostrane zdravstvene ustanove sa procenom troškova i dužine lečenja.

"Ne postoji formular za zahtev, dovoljno je da ga pacijenti svojeručno napišu i prilože sa ostalom dokumentacijom", kažu iz Fonda u telefonskom razgovoru za BBC na srpskom.

Konačnu odluku donosi stručna komisija, koju saziva Ministarstvo zdravlja.

"Prijava se komisiji prosleđuje istog dana, a odluka se donosi u najkraćem mogućem roku", dodaju iz Fonda.

Deo novca kojim Fond raspolaže izdvaja se iz državnog budžeta, ali sredstva takođe mogu da doniraju građani i kompanije, i to na dinarski i devizni račun.

Instrukcija za u platu nalazi se pri dnu naslovne strane sajta Budžetskog fonda.

Kolika su godišnja izdvajanja Srbije za lečenje u inostranstvu?

Budžetski fond je u 2021. za lečenje u inostranstvu utrošio 232,4 miliona dinara, navodi se u Predlogu zakona o završnom računu Republike Srbije za 2021.

Ovaj iznos čini manje od 40 odsto ukupne sume od 596,9 miliona dinara, koja je prvobitno bila predviđena za prošlu godinu.

U Predlogu zakona navodi se da je manje pacijenata išlo na lečenje zbog pandemije kovida.

Prošle godine, u stranim zemljama se o trošku Fonda lečilo 17 pacijenata, a na dijagnostičko ispitivanje poslato je 76 uzoraka.

RFZO je prošle godine u tu svrhu namenio 660 miliona dinara, a do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanje BBC-ja o tome koliko je pacijenata i uzoraka tokom 2021. upućeno u inostranstvo.

Rebalansom budžeta za 2022, za lečenje u inostranstvu predviđena je suma od 402 miliona dinara za Budžetski fond Ministarstva zdravlja, a 760.000 dinara za RFZO.

U Predlogu Zakona o budžetu za 2023, planira se izdvajanje od 333 miliona dinara za Budžetski fond Ministarstva zdravlja.

Za lečenje u inostranstvu, RFZO planira da utroši 760.000 dinara, navodi se u Finansijskom planu ove institucije za 2023.

Izvor: b92.net

Svi migranti su u pratnji policije, autobusima prevezeni u prihvatne centre

Pripadnici Radne grupe za borbu protiv krijumčarenja i iregularnih migranata, koja je formirana po naređenju ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića danas su na području Sombora i Subotice pronašli 235 iregularnih migranata u improvizovanim kampovima uz granični pojas sa Mađarskom.

Svi zatečeni iregularni migranti su organizovano, u pratnji policije, autobusima prevezeni u prihvatne centre.

Na lokaciji Vršački ritovi kod Uljme, provereni su napušteni objekti, koje su izbeglice nekada koristile. Tamo nisu zatečeni migranti.

Na zgradi Zadružnog doma u Staparu svečano je predstavlјen mural sa temom Staparskog ćilima u okviru akcionog plana na INTERREG projektu DANURB+. Mural predstavlјa pretapanje realnog slikovnog prikaza u digitalnu formu i daje sponu tradicije sa savremenim životom, koji su oslikali Dejan Ivanović (Wuper) i Nikola Mihajlović (Kori).

DANURB+ je evropski projekat koji uklјučuje šest podunavskih zemalјa s temom korišćenja kulturnog nasleđa za promociju gradova duž toka Dunava, gde je iz Srbije glavni partner na projektu Arhitektonski fakultet iz Beograda, a JKP „Prostor“ Sombor je pridruženi partner.

Svečanom predstavlјalјu murala prisustvovali su predstavnici Grada Sombora, Udruženja žena „Staparska ruža“, JKP „Prostor“, učenici OŠ „Branko Radičević“, kao i predstavnici Arhitektonskog fakulteta u Beogradu na čelu sa profesorkom Aleksandom Đukić.

Jovana Milјević, pomoćnica gradonačelnika za oblast ekonomskog razvoja i turizma, naglasila je da će novi mural dodatno ojačati turistički potencijal. „Sve ono što može da dodatno privuče pažnju posetilaca i turista duž ove rute svakako da znači. Poznato je da Grad Sombor ima mnoštvo materijalnih i nematerijalnih kulturnih vrednosti uz to i dosta prisustva komplementarnih prirodnih vrednosti kao što je Gornje podunavlјe, imamo multikulturalnost, bogatu gastronomsku ponudu, tako da imamo čime da privučemo turiste iz različitih delova Evrope i celog sveta“ istakla je Milјević.

Ispred JKP „Prostor“, Dragana Silјanović Kozoderović, arhitekta i urbanista u Sektoru za prostorno planiranje, istakla je da su partneri odlučili da se u fokus stavi nematerijalno kulturno nasleđe gradova koji su obuhvaćeni projektom. „Tu su u prvi plan izbili Bezdanski damast i Staparska ruža i mi smo kroz seriju sastanaka sa stejkholderima koji su bili najaktivniji i najzainteresovaniji došli do Staparske ruže, da pomognemo vidlјivost njih i njihovog ćilima. Zato smo izabrali mural, jer je ovo državni put, da svakome ko nema veze sa ovom pričom skrene pažnju, staće, slikaće mural, lјudi će im ispričati, a gore su i prostorije u kojima oni mogu i da kupe nešto“, rekla je Silјanović Kozoderović.

Mira Kovačev, predsednica Udruženja žena „Staparska ruža“ naglasila je da zahvalјujući novom muralu Udruženje ima još veću vidlјivost. „Dobili smo podršku kako bi sam centar krasio ovaj mural i kako bi se obratila pažnja na prostorije Udruženja gde se danas proizvodi Staparski ćilim. Udruženje ima petnaest članica, aktivnih tkalјa ima pet. Puno nam ovo znači, pošto se Udruženje bavi promocijom, a ujedno i osnaživanjem žena i turističkom ponudom, tako da smo imali već prvu turu turista koji su došli u obilazak prostorija i naše radionice, a takođe su se i slikali pored murala“ kazala je Kovačev.

Završna konferencija DANURB+ projekta održaće se polovinom decembra u Budimpešti, gde će biti promovisani atlas i sajt na kome će biti platforma za sve turiste koji se odluče za podunavsku rutu. Svaki turista koji otvori platformu videće i Sombor koji će predstaviti preko 100 raznih zanimlјivih stvari koje treba posetiti, sa opisom i koordinatama za navigaciju.

Odelјenje za finansije Gradske uprave objavilo je Javni poziv za učešće u javnoj raspravi o nacrtu Odluke o budžetu grada Sombora za 2023. godinu.

Javna rasprava traje od 29. novembra do 13. decembra, a u tom periodu građani mogu da dostave svoje predloge, sugestije i komentare na Nacrt Odluke o budžetu grada Sombora za 2023. godinu, na adresu Odelјenje za finansije Gradske uprave Grada Sombora, Trg Cara Uroša broj 1, 25101 Sombor, ili u elektronskom obliku na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., najkasnije do 13. decembra 2022. godine.

Javni poziv, kao i Nacrt Odluke o budžetu grada Sombora za 2023. godinu možete da pogledate na sledećem linku: JAVNI POZIV ZA UČEŠĆE U JAVNOJ RASPRAVI O NACRTU ODLUKE O BUDžETU GRADA SOMBORA ZA 2023.GODINU

Obaveštavamo korisnike usluga JKP “Čistoća” da je 28. novembra 2022. godine na snagu stupio novi raspored sakupljanja, transporta i deponovanja otpada u seoskim mesnim zajednicama i nekoliko ulica u gradu.

Novi raspored možete pogledati u sledećoj tabeli:

Obaveštavaju se građani Apatina, da će se u okviru tradicionalne jesenje akcije uređenja grada vršiti odvoz lišća sa javnih površina od 05.12.2022. do 09.12.2022. godine.

Akcija obuhvata odvoz sakupljenog lišća sa drveća, koje treba biti upakovano u vreće (džakove), dok ostali otpad koji se nađe pored lišća se neće odvoziti u okviru ove akcije (npr. granje, šut, građevinski i kabasti otpad itd.).

Odvoz se vrši po ustaljenom rasporedu odvoza komunalnog otpada, s tim da vreće sa lišćem treba ostaviti uz ivicu puta, kako bi bile što uočljivije.