Sombor.info

Crni panter navodno je pre tri sata viđen i snimljen na šetalištu "Šlajz" pored Velikog bačkog kanala u Vrbasu. Pecaroš, koji je napravio snimak, prosledio ga je ekološkom udruženju „Pokret za sve nas“ (PZSN) u Vrbasu.

Nenad Tešić iz PZSN rekao je, za „Novosti“, da su policajci i lovci već na terenu. Zver je navodno snimljena na 20 metara od restorana ribolovačkog udruženja i na 50 metara od prvih kuća u Vrbasu, u naselju Mađaršor.

Tešić tvrdi da je na Šlajzu pronađeno raskomadano telo psa, za kojeg se pretpostavlja da je bio žrtva pantera. Međutim, načelnik Pokrajinske inspekcije za zaštitu životne sredine Nemanja Ivanović kaže za "Blic" da nisu dobili zvaničnu prijavu da je nekome nestao pas.

- Panter je navodno viđen u Vrbasu, u kontaktu sam sa policijom i lovočuvarima. Što se tiče informacija o raskomadanom psu, nemamo potvrdu o autentičnosti, niko nije prijavio da mu nedostaje pas ili da je nestao. Nemam potvrdu da je nađen leš životinje - rekao je Ivanović i naglasio da je najvažnije ne dizati paniku, kao i da je zbog svega, pojačano prisustvo policije na ulicama.

Zver je prethodnog dana navodno viđena u ataru sela Feketić, u opštini Mali Iđoš. Njeno pojavljivanje u Vrbasu je, potvrđuje Tešić, logično, jer je Mali Iđoš susedna opština, a panter je u Feketiću snimljen kako se kreće u pravcu Vrbasa.

- Potrebno je da se zver danonoćno prati, a lovačko društvo, koje je opremljeno termokamerama, može da je locira i noću. Lovci mogu da je uspavaju strelicama i da posle toga bude smeštena u zoološki vrt – kazao je Tešić.

Prema njegovim rečima, dosadašnje kretanje pantera, koji je prvo uočen u Apatinu, pokazuje da on iz Vojvodine ide prema centralnoj Srbiji.

- Oni koji ne shvataju ozbiljnost situacije, govore da je panter bezopasan i da napada samo kad je sateran u ćošak. Sama činjenica da je on praktično među ljudima, upućuje na to da je u opasnosti i da će se braniti, zbog čega treba biti oprezan – upozorio je Tešić.

Izvor: blic.rs

Veći broj slučajeva respiratornog sincicijskog virusa (RSV) zabeležen je u Hrvatskoj i Sloveniji.

Epidemija RSV virusa uobičajena za jesen, a najčešći je kod dece predškolskog uzrasta, mada se mogu zaraziti i stariji.

Ove godine je ranije nego uobičajeno registrovan u Sjedinjenim Američkim Državama, a zdravstvene službe Hrvatske i Slovenije prve su ga registrovale u regionu, pišu N1 Slovenija i Dnevnik.hr.

– Može se dobiti u rasponu od novorođenčeta do predškolskog uzrasta, ali nisu imuni ni oni starijeg doba. Kod mladih izaziva najtežu kliničku sliku, ali viđali smo i stariju decu sa simptomima. Pažnju treba obratiti kada je dete napadno mirno i bledo ili bledo i uznemireno, tahipnoično, kada neprestano kašlje. Postoji i takva klinička slika gde napadi kašlja traju dugo – tvrdi Goran Tešović iz Klinike za infektivne bolesti u Zagrebu.

On dodaje da je dobra vest što grip još uvek nije uzeo maha, pa postoji izvesnost da se neće poklopiti sa RSV virusom.

U Sloveniji je tokom prošle nedelje zabeležno 90 slučajeva RSV virusa od čega je 15 imalo težu kliničku sliku.

Treba znati da RSV virus izaziva akutnu infekciju disajnih puteva. Prenosi se kašljem dodirom, poljupcima i kontaminiranim predmetima.

Članovi Gradskog veća Anita Stojakov i Đorđe Zorić, zajedno sa predstavnicima Gradskog muzeja Sombor direktorom Davidom Firanjem i kustosima Ljubicom Bačić i Brankicom Ćurčić učestvovali su na VII Međunarodnom stručnom skupu „Memorija rumunskog sela“ u organizaciji Muzeja banatskog sela u Temišvaru, koji je održan 24. i 25. novembra.

Ovom prilikom, predstavnici dva grada razgovarali su o uspostavlјanju saradnje Sombora i Temišvara, kao i Gradskog muzeja Sombor i Muzeja banatskog sela u Temišvaru, čija se realizacija očekuje na jesen 2023. godine, u godini kada će Temišvar poneti titulu Evropske prestonice kulture.

U okviru muzeografske sekcije, kustoskinja istoričarka umetnosti Brankica Ćurčić predstavila je delatnost Gradskog muzeja Sombor, kao organizatorka muzejskih aktivnosti u somborskom Muzeju, dok je u okviru etnološke sekcije izlaganje o somborskom ubrađaju imala viši kustos etnolog i antropolog Gradskog muzeja Sombor Ljubica Bačić.

Po nalogu Apelacionog suda, koji je ukinuo prvostepenu presudu, glavni pretres će se održati pred potpuno izmenjenim većem

Pred Višim sudom u Somboru, za 1. decembar zakazano je ponovljeno suđenje Aleksandru Aleksiću (30) iz Ruskog Krstura, koji je prvostepenom presudom bio osuđen na devet godina zatvora zbog nanošenja teških povreda sugrađaninu Igoru Vinajiju (41), od kojih je ovaj preminuo.

Po nalogu Apelacionog suda, koji je ukinuo prvostepenu presudu, glavni pretres će se održati pred potpuno izmenjenim većem.

Tragediji na betonskim tribinama lokalnog fudbalskog kluba Rusin, u Ulici Petra Rizniča u Ruskom Krsturu, 10. februara 2020. godine oko 20 časova, prethodila je svađa, a zatim i fizički sukob. Dvojica muškaraca su se, navodno, posvađala zbog devojke, a Igor je, tvrdi se, u jednom tenutku uzeo komad betona i njime udario Aleksandra. Ovaj je uzvratio, ali razbijenom flašom, kojom ga je udario po glavi. Povreda je bila smrtonosna.

Dok je Vinaji ležao na betonu okrvavljene glave, Aleksić je otišao do obližnje prodavnice i odatle pozvao policiju i ispričao šta se dogodilo na igralištu. Posle toga se vratio na teren, gde su prethodno obojica pili alkohol i sačekao Hitnu pomoć i policiju.

NJih dvojica su se, po pričama meštana Ruskog Krstura, posvađali osam meseci pre kobnog događaja, a te večeri su se našli kako bi izgladili nesporazume i pokušali da se izmire.

Tako je i bilo, ali su nastavili da piju, pa je između njih ponovo došlo do sukoba, koji se nastavio tučom, a završio tragedijom.

Aleksić se od hapšenja nalazi u pritvoru, a kako nam je rečeno u Višem sudu u Somboru, ova mera mu je produžena do 26. januara 2023. godine.

Izvor: alo.rs

Ministar finasija Siniša Mali izjavio je da će prijavlјivanje za novu jednokratnu pomoć države od 5.000 dinara namenjene mladima početi 1. decembra i trajaće do 15 decembra.

- Svi mladi od 16 do 29 godina mogu da se prijave jednostavno, kao i ranije, broj lične katre i matični broj, izaberete banku u koju ćemo da uptalimo novac i mi ćemo već od 16. do 20. decembra svima isplatiti, objasnio je Mali.

Naveo je da je prve dve pomoći od po 100 evra primilo 1.060.000 mladih u Srbiji i da zato očekuje da će i ovog puta interesovanje biti veliko.

On je podsetio da će od 1. januara penzioneri imati još 12,9 procenata uvećenja penzija, što je sa prethodnim uvehcanjem od devet procenata sa početka novembra, kumulativno povećanje od 20,1 odsto za 2023. godinu.

Mali je dodao da će od početka naredne godine biti uvećane plate u javnom sektoru za 12,5 odsto, kao i minimalna zarada za 14,3 procenta, što znači da će minimalac biti iznad 40.000 dinara i da će “pogurati” plate naviše.

-Mi ćemo u decembru ove godine imati prosečnu platu od 720 evra, a u decembru naredne godine sa ovim povećanjima biće 820 evra. Prosečna pnezija u Srbiji će u decembru biti oko 280 evra, a u decembru naredne godine će biti 320 evra sa povećanjima, rekao je Mali.

Fizi Bizi Fest po dvanaesti put okupio je mlade naučnike u Sombor i svojom zanimlјivom ponudom privukao pažnju mnogobrojnih posetilaca. Ova međunarodna naučno – popularna manifestacija, koja ima za cilј da približi nauku „običnim“ lјudima, za centralni događaj imala je naučno – eksperimentalnu postavku na kojoj su se predstavili mladi naučnici iz osnovnih i srednjih škola sa svojim mentorima, a učešće su uzeli i studenti nekoliko fakulteta. Takođe, u sklopu Festivala organizovana su i naučno – popularna predavanja, a u Muzeju podunavskih Švaba otvorena je izložba „Fizi Bizi i Tesla“.

Festival je posetio i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, koji je ovom prilikom izrazio zahvalnost svim profesorima koji razvijaju radoznalost i lјubav prema nauci kod svojih učenika.

„Podrška i ulaganje u mlade, u njihovo znanje, radoznalost i razvijanje lјubavi prema nauci predstavlјa jačanje samih temelјa našeg grada i najvažniji zalog za budućnost. Ponosan sam na mlade koje imamo u našem Somboru, koji su sami inicirali i pokrenuli festival, koji je od školskog projekta postao festival nauke grada Sombora. Ponosan sam i srećan što imamo i takve profesore koji su svetionici prema kojima se uspravlјamo. Oni rade najodgovorniji i najvažniji posao za našu zajednicu jer ne prenose samo znanje, nego i motivišu, inspirišu i razvijaju lјubav prema učenju i nauci kod novih generacija koje su budućnost našeg grada. Zadovolјstvo je kada možemo da pokažemo da Grad brine i pruža ruku svemu što je podrška mladosti, pameti i promociji nauke“ poručio je gradonačelnik.

Ispred Centra za razvoj „Planeta“ Sanja Balać istakla je da su ove godine zainteresovanost za Festival pokazali učesnici obrazovnih institucija ne samo iz Sombora, već i iz drugih gradova i opština.

„Imamo preko 250 učesnika, to su uglavnom učenici osnovnih i srednjih škola iz Sombora, međutim tu su i studenti Pedagoškog fakulteta iz Sombora, zatim Prirodno – matematičkog fakulteta iz Novog Sada i Beograda, imamo goste iz Hrvatske, njihove gimnazijalce, zatim imamo goste iz Stare Pazove, Kule, Kovina, Bora“ rekla je Balać.

12. festival nauke i obrazovanja „Fizi Bizi Fest“ organizovali su Centar za razvoj obrazovanja „Planeta“ i Fondacija Gimnazije „Velјko Petrović“, uz podršku Grada Sombora, Centra za promociju nauke i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje.

Narodno pozorište Sombor, u petak, 25. novembra, premijerom predstave „Galeb“ Antona Pavloviča Čehova, u adaptaciji i režiji Milana Neškovića, obeležilo je jubilej 140 godina od osnivanja.

U predstavi igraju Ivana V. Jovanović, Nikola Knežević, Srđan Aleksić, Ana Rudakijević, Pero Stojančević, Julija Petković, Saša Torlaković, Ninoslav Đorđević i Stefan Beronja, a scenograf predstave je Marija Kalabić, kostimograf Bilјana Grgur, kompozitor Duda Buržujka, za scenski pokret zadužena je Andreja Kulešević, a za scenski govor Saša Latinović.

U sklopu obeležavanja ovog velikog jubileja u Foajeu Narodnog pozorišta Sombor otvorena je i izložba „Pozorište u izgradnji“ autorke Milke Ljuboje, istoričarke Gradskog muzeja Sombor, na kojoj su predstavlјeni originalni arhitektonski projekti Adolfa Vojte za izgradnju zgrade Narodnog pozorišta iz 1881. i 1882. godine.

Premijeru predstave povodom 140 godina od osnivanja Narodnog pozorišta Sombor ispratili su i zamenica gradonačelnika Ljilјana Tica, član Gradskog veća Srđan Savić i pomoćnica gradonačelnika Jovana Milјević.

Vožnja električnih trotineta u Srbiji još uvek nije regulisana zakonom, te za vozače ovog prevoznog sredstva trenutno ne postoje nikakvi propisi, niti kazne. Međutim, to se uskoro menja, te će se električni trotineti naći u Zakonu o bezbednosti u saobraćaju na putevima. U tekstu pročitajte koja pravila se uvode i dajte sud da li su dovoljna.

Izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja, vožnja električnih trotineta biće dozvoljena na biciklističkim stazama, a u izuzetnim situacijama i na kolovozu, i brzina će im biti ograničena na 25 km/h. Brzina kretanja električnih trotineta na površinama namenjenim pešacima, prema najavljenim zakonskim rešenjima, biće ograničena na tri do pet km/h, odnosno prilagođena brzini hoda pešaka.

Marko Arambašić iz Pametne infrastrukture za mikromobilnost izjavio je tim povodom za Novi dan TV N1, da danas i „ptice na granu znaju šta je električni trotinet“ i da mu je definitivno potrebno naći adekvatno mesto u saobraćaju.

Istakao je da je procena da se u Srbiji trenutno vozi preko 220.000 električnih trotineta, te da je reč o ekološkom, brzom i ekonomičnom vidu prevoza, koji u gradu može da zameni automobil. Arambašić je mišljenja i da neće biti problem ograničiti brzinu kretanja električnih trotineta u saobraćaju, jer se to može uraditi i preko kompjutera, ali veruje da će malo biti teže regulisati kretanje u pešačkim zonama.

Uprkos najavljenim kaznama za prekoračenje brzine, Arambašić je ukazao kako iskustva iz sveta, gde postoji zakonska regulativa, govore da će se broj električnih trotineta u saobraćaju dalje samo povećavati.

Na pitanje da li bi bilo dobro uvesti obaveznu registraciju električnih trotineta, Arambašić je ocenio da takvo rešenje ne bi imalo smisla, jer se u gotovo svim zemljama električni trotinet tretira kao bicikl, a bicikli nemaju tablice.

Sagovornik N1 ukazao je, međutim, na problem infrastrutkure u gradovima Srbije gde nedostaju staze i adekvatni putevi za kretanje električnih trotineta. Dodao je i da bi bilo dobro postaviti mikromobilne habove na više lokacija, na kojima bi se omogućilo besplatno punjenje, ne samo električnih trotineta, već i svih drugih alternativnih vidova prevoza na električni pogon.

Izvor: nova.rs

Unapređenje vodovodne infrastrukture nastavlјa se izgradnjom vodovodne mreže u ulici Solunskih boraca u Somboru. U toku je iskopavanje i postavka vodovodnih cevi.

Izgradnja će biti izvršena u dva kraka u ukupnoj dužini od 923,28m, a radove izvodi Javno komunalno preduzeće „Vodokanal“.

Sredstva za izgradnju vodovoda u ulici Solunskih boraca obezbeđena su iz budžeta grada Sombora.

Protiv dvojice Kineza, sa privremenim prebivalištem u Srbiji, biće podnete krivične prijave za delo teške krađe počinjene na štetu Elektrodistribucije.

NJih dvojica su, kako saznajemo, u poslednjih najmanje šest meseci u prostoru bivše sonćanske kudeljare ilegalno rudarili kriptovalute, za čega su koristili preko sto uređaja za rudarenje. Utvrđeno je, takođe, da su za ovaj „posao“ krali električnu energiju tako što su prethodno samoinicijativno prepravili trafostanicu?!

Tačan iznos pričinjene štete biće naknadno utvrđen, ali se pretpostavlja da su, mesečno, trošili kilovata u iznosu između 10 i 15 hiljada evra!

Kako nezvanično saznajemo, Kinezi su objekat stare kudeljare, koji se nalazi izvan sela na oko 3-4 km, uzeli u zakup i u njemu su i živeli. Da li su imali smenu ili su sve vreme bila samo njih dvojica, biće utvrđeno u istrazi.
Uređaji su oduzeti, a Kinezi privedeni i protiv njih će biti pokrenut krivični postupak za delo teške krađe.

Izvor: apatinskenovine.rs