Sombor.info

ASFALT je iz Sivca velikim delom odmakao u susret deonici koja je od Stapara krenula još pre dve godine na novom putu između ova dva sela, koji će biti lokalnog karaktera, ali regionalnog značaja.

Put će direktno povezati opštinu Kula sa teritorijom Grada Sombora i posredno sa opštinom Apatin i graničnim prelazom prema Hrvatskoj kod Bogojeva.

Sivac u opštini Kula i Stapar kod Sombora dosad je povezivao atarski put od 12 kilometara, a asfaltni će biti dug 15,8 kilometara, od čega će 6,7 kilometara biti u staparskom, a ostatak u sivačkom ataru. Izgradnja puta od Sivca je počela u maju ove godine, a kasnila je u poređenju sa deonicom od Stapara zbog eksproprijacije njiva za postavljanje asfalta, kao i zbog arheoloških istraživanja na ovoj trasi, koja su započeta u novembru prošle godine.

- Arheološka iskopavanja, čija se druga etapa odvijala uporedo sa izgradnjom puta i završena je krajem oktobra, usporila je naše radove za dva-tri meseca. Ipak smo uspeli da asfaltiramo pet kilometara pravca prema Staparu, a sad smo u pripremama za demontiranje i izgradnju novog mosta preko Malog bačkog kanala, na 7. kilometru saobraćajnice koju pravimo - rekao je za "Novosti", Saša Lalović, šef gradilišta iz vrbaskog "Ekstra-auto transporta", koje je izvođač radova.

Za potrebe novog puta biće rekonstruisan i tzv. Veliki most u Sivcu preko Velikog bačkog kanala (VBK) kako bi takođe bio ojačan za prelazak teretnih vozila, težih od poljoprivrednih mašina kojima je dosad služio za odlazak do njiva. Ovaj most i betonski put pre i posle njega, iako su na samom početku nove saobraćajnice, biće rekonstruisani na kraju posla.

- Radimo asfalt sa eruptivnim kamenom, koji povećava otpornost puta na pritisak i habanje. Put će sada biti širok 5,5 metara, ali ostavljamo prostor da on u drugoj fazi bude proširen na 7,2 metra. Sa staparske strane dosad je izgrađeno četiri, a sa sivačke pet kilometara puta, koji će biti završen i otvoren iduće godine - rekao je Lalović.

Za izgradnju puta od Sivca do staparskog atara obezbeđeno je 700 miliona dinara, najvećim delom iz Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine. Dejan Aleksić iz Saveta za saobraćaj opštine Kula napominje da će taj put olakšati pristup njivama, bolje povezati naselja u Bačkoj i skratiti relaciju za teretni saobraćaj do buduće Luke Apatin i, kao obilaznica, sačuvati od oštećenja ulične kolovoze u Sivcu, Kljajićevu, Somboru i Staparu.

PRIKLJUČAK NA "OSMEH VOJVODINE"
ALEKSIĆ ističe da je poseban značaj novog puta u tome što će biti priključak opštini Apatin na "Osmeh Vojvodine", buduću brzu saobraćajnicu od Bačkog Brega na mađarskoj do Nakova na rumunskoj granici.

Izvor: novosti.rs

U četvrtak,1. decembra 2022. godine, sa početkom u 12 časova u Likovnoj galeriji Kulturnog centra u Kuli po osmi put biće otvorena humanitarno- prodajna izložba radova “Ogledalo duše” povodom 3. decembra Svetskog dana invalida i osoba sa posebnim potrebama.

Na Saborovanju je nastalo neraskidivo prijatelјstvo umetnika i obolelih i stvarana su dela koja su deo ove izložbe.

Izložbu realizuje Udruženje obolelih od multiple skleroze Zapadna Bačka Sombor, na čelu sa predsednikom Udruženja Radmilo Živkom.

Izložbu će otvoriti predsednik opštine Kula, Damjan Milјanić.

Crni panter je pre tri sata viđen i snimljen na šetalištu „Šlajz“ pored Velikog bačkog kanala u Vrbasu. Pecaroš, koji je napravio snimak, prosledio ga je ekološkom udruženju „Pokret za sve nas“ (PZSN) u Vrbasu.

Nenad Tešić iz PZSN rekao je da su policajci i lovci već na terenu. Zver je snimljena na 20 metara od restorana ribolovačkog udruženja i na 50 metara od prvih kuća u Vrbasu, u naselju Mađaršor.

Tešić kaže da je na Šlajzu pronađeno raskomadano telo psa, za kojeg se pretpostavlja da je bio žrtva pantera.

Zver je prethodnog dana navodno viđena u ataru sela Feketić, u opštini Mali Iđoš. Njeno pojavljivanje u Vrbasu je, potvrđuje Tešić, logično, jer je Mali Iđoš susedna opština, a panter je u Feketiću snimljen kako se kreće u pravcu Vrbasa.

- Potrebno je da se zver danonoćno prati, a lovačko društvo, koje je opremljeno termokamerama, može da je locira i noću. Lovci mogu da je uspavaju strelicama i da posle toga bude smeštena u zoološki vrt – kazao je Tešić.

IDE KA CENTRALNOJ SRBIJI?
Prema njegovim rečima, dosadašnje kretanje pantera, koji je prvo uočen u Apatinu, pokazuje da on iz Vojvodine ide prema centralnoj Srbiji.

- Oni koji ne shvataju ozbiljnost situacije, govore da je panter bezopasan i da napada samo kad je sateran u ćošak. Sama činjenica da je on praktično među ljudima, upućuje na to da je u opasnosti i da će se braniti, zbog čega treba biti oprezan – upozorio je Tešić.
On ističe da panter, bez obzira na svoju mačju spretnost, može biti plan divljih svinja, „koje su agresivne i krvnički napadaju“.

Izvor: alo.rs

Život u stanu ponekad sprečava ljubitelje životinja da čuvaju kućne ljubimce. Kako znati koje su životinje najbolji kucni ljubimci za stan? Ovo je dosta kompleksno pitanje i zavisi od više faktora. Jednim delom zavisi od vas i slobodnog vremena koje imate, odnosno koliko pažnje možete da posvetite ljubimcu. Međutim na izbor vrste i broja ljubimca, utiče i okolina u kojoj živite. U stambenim zgradama su ova pitanja rešena pravilima kućnog reda, naročito zbog buke koju mogu da prave pojedine životinje. Sledi lista kućnih ljubimaca koji su najbolji izbor za vaš mali dom.

Psi

Oni su najomiljeniji kucni ljubimci za stan i mogu dobro da se snađu u malom prostoru, ali samo ako odaberete pravu rasu. To znači da dobro morate da uskladite vaše životne navike sa potrebama ljubimca. Energičnije rase kao što su ovčari i slični, zahtevaju svakog dana nekoliko sati fizičke aktivnosti i zbog toga nisu pogodni za mali prostor. Ipak, bez obzira na rasu, psi su društveni i traže pažnju. Zbog toga ćete morati svakodnevno da ih šetate i mazite. Uz odgovarajuću negu i dresuru, pružiće vam bezuslovnu ljubav i biće vam najbolji prijatelji.

Mačke

Mačke su savršeni kucni ljubimci za stan i mali prostor, jer su nezavisne i manje zahtevne od pasa. Ako im obezbedite hranu, vodu i čistu korpu za spavanje, slobodno možete da ih ostavite usamljene satima. Ne treba da ih šetate kao pse i mogu da žive samo u zatvorenom prostoru. Ipak i mačake vole pažnju, kao što je maženje i četkanje. Važno je da se igraju raznovrsnim igračkama, zbog pravilnog razvoja i oslobađanja viška energije i stresa.

Neke vrsta mačaka kao što su sijamske mogu da budu veoma glasne, a veće rase tipa bengalske mačke traže više fizičke aktivnosti i interakcije.

U prvoj godini života mladunci pasa i mačaka se obavezno vakcinišu više puta, a odrasli jednom godišnje.

Papagaji i druge ptice

Ptice su dobar izbor za kućne ljubimce u malom stanu. Ipak mnoge vrste papagaja zahtevaju dosta interakcije i stimulacije da bi bili srećni. U suprotnom se mogu javiti problemi u ponašanju koji su posledica stresa i usamljenosti, kao što je vrištanje ili samopovređivanje. Ogledalo u kavezu će stvoriti iluziju da je tu druga ptica. Ako hoćete da vaša ptica bude srećna moraćete svakodnevno da je puštate iz kaveza da leti. Ptice su specifične jer dok jedu izbacuju ljuspice semenki van kaveza, a u periodu mitarenja odbacuju dosta perja. Zbog toga ćete morati svakodnevno da čistite prostor oko kaveza.

Ribe

Mali akvarijum sa ribom je odličan izbor za stan jer ne zauzima mnogo prostora i daje prelep vizuelni efekat. Ne morate da brinete zbog buke, niti da li imate vremena za šetnju ljubimca. Ipak, moraćete da obavljate rutinske provere kvaliteta vode, tvrdoću i PH vrednost. Postoje razlike u zahtevima za održavanje u zavisnosti od toga da li imate slatkovodnu ili morsku ribu.

Glodari (hrčak, morsko prase, činčila)

Popularani su kao kucni ljubimci za stan i decu jer su zabavni i nežni. Ne zahtevaju veliki prostor i posebnu negu. Jedine obaveze su čišćenje kaveza, hranjenje i nabavka predmeta za igru. Obavezno im obezbedite točak za vežbanje, posebno za hrčke. Važno je da imaju adekvatnu temperaturu jer lako mogu da dobiju respiratorne bolesti.

Hrčak je jedan od sitnijih glodara, dužine oko 6cm i težine svega nekoliko grama. Činčila i morsko prase su krupniji, prosečne dužine 25cm i težine oko 1kg. Od veličine ljubimca će zavisiti prostor koji morate da obezbedite za čuvanje. Dosta su živahni i dobro je da imate vertikalni kavez sa više "spratova", posebno ako živite u malom stanu. Životni vek hrčka je kratak svega 2-4 godine, morsko prase živi 5-6 godina, a činčile 15-20 godina.

Ovi mališani preko dana najčešće spavaju, a najaktivniji su noću. Zbog toga razmislite da li će vam odgovarati kao ljubimci, u slučaju da želite idealnu tišinu dok spavate.

Zečevi

Vole da žive u ograđenom malom prostoru i pogodni za čuvanje u stanovima, posebno vrste patuljastih zečeva. Kavez morate redovno da čistite zbog neprijatnih mirisa. Zubi im neprestano rastu i zbog toga morate da im obezbedite glodalice. Dosta su aktivni, vole sve da grickaju i lako mogu da pokidaju kablove i oštete nameštaj. Zbog toga ih puštajte samo uz nadzor. Žive oko 10 godina.

Reptili (gušteri, kornjače)

Gušteri i kornjače su laki za negu i zbog toga mogu da budu dobar izbor kao kucni ljubimci za stan. Ne zahtevaju veliki prostor i posebnu pažnju, pa neće patiti od anksioznosti ako malo vremena provodite u kući. Morate da im obezbedite odgovarajuću toplotu u terarijumu i posebne UVB lampe, koje simuliraju sunčevu svetlost. Ovo je važno zbog proizvodnje vitamina D, jer u suprotnom kod guštera mogu da se razviju deformiteti.

U nedelju, 27. novembra održan je 3. jesenji Beogradski polumaraton u okviru kojeg su učesnicima na raspolaganju bile tri trke: polumaraton 21km, trka na 10km i Sava osiguranje porodična trka u dužini od 2,3 km.

Na ovom velikom dogadjaju među 4.000 trkača ARK Somaraton je imao četiri svoja predstavnika:Damjana Perenčević na trci od 10km zauzela je 4. mesto u ukupnom plasmanu, dok polumaratonsku distancu uspešno su istrčali Jelena Stanimirović, Milan Kovačić i Vladimir Kesegić.

Intolerancija na laktozu je poremećaj varenja izazvan nemogućnošću varenja laktoze, tj. šećera koji se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima.

Laktoza je disaharid i sastoji od molekula 2 šećera – glukoze i galaktoze.

Da bi se složeni šećer razgradio na osnovne elemente potreban je enzim laktaza. Jedino se tako razložena laktoza može apsorbovati u krvotok i iskoristiti za energiju.

Ukoliko tanko crevo ne proizvodi dovoljno enzima laktaze, nerazgrađena laktoza se slobodno kreće kroz debelo crevo gde bakterije pokušavaju da je razgrade kroz proces fermentacije, piše nutricionista Ivana Mišić.

To dovodi do probavnih smetnji.

Veoma je moguće da ste intolerantni na laktozu ako u periodu od 30 minuta do dva sata nakon konzumiranja mlečnih proizvoda imate simptome kakvi su:

• grčevi u stomaku
• nadimanje
• gasovi
• dijareja
• mučnina

Mnoge namirnice za koje ne biste očekivali da sadrže mleko, sadrže laktozu.

Zato, budite oprezni kada, ako ste intolerantni na laktozu.

Autorka je diplomirana nutricionistkinja i Bahova praktičarka. Više detalja na linku njenog instagram naloga.

Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, u trećem kvartalu ove godine zabeležen je pad kupovine stanova uz pomoć kredita u odnosu na iste period prethodne godine. Razgovarali smo sa predstavnicima banaka, koji su nam otkrili da su glavni krivci za manje interesovanje za stambene kredite visoke kamate, predviđanja stručnjaka da će euribor nastaviti da raste i visoke cene nekretnina. Građani su u strahu da će im kamate skočiti u nebesa, te da će im biti sve teže da svoj dug otplaćuju. A u krizno vreme, uz galopirajuću inflaciju - banke nude promo ponude kako bi i oni koji su se premišljali, ipak odlučili na podizanje kredita. S druge strane, stručnjaci ističu da, čak i u vreme visokih kamata, kupovina stana "na kredit", nije uvek loša opcija.

Kako je objašnjeno u izveštaju RGZ, u trećem kvartalu 2022. godine, 10 odsto kupljenih nekretnina plaćeno je iz kreditnih sredstava, što je za četiri odsto manje u poređenju sa trećim kvartalom prethodne godine. Od svih nekretnina, iz kredita se najčešće plaćaju stanovi. Tako je iz kredita, u trećem kvartalu ove godine, bilo plaćeno ukupno 25 odsto kupljenih stanova u Srbiji, ali to je za osam procenata manje u odnosu na isti period 2021.

Zašto sve manje ljudi podiže kredite?
Kako bismo saznali koji su sve faktori uticali na bankarske klijente i njihovo manje interesovanje za kredite, kontaktirali smo dve banke. Odgovor je jasan – visoke kamate obeshrabruju buduće kupce stanova.

Kako za Nova.rs kažu iz Procredit banke, trenutni nivo euribora, ali i ocene stručnjaka da će on i dalje rasti, predstavljaju glavnu prepreku za klijente. Takođe, treba imati u vidu i visoke cene nekretnina.

„Uticaj na tražnju imaju, jednim delom, geopolitička dešavanja, makroekonomski indikatori, kao i povećanje vrednosti euribora. Takođe, tu su i predviđanja stručnjaka da će euribor, kao i cene kvadrata i dalje imati trend rasta. Može se reći da su zbog geopolitičkih dešavanja, te trenutne ekonomske krize, građani postali obazriviji u pogledu donošenja odluka o zaduživanju stambenim kreditom“, kažu bankari za Nova.rs.

Iz Procredit banke dodaju i da euribor još uvek ima tendenciju rasta, a sve zbog težnje Evropske centralne banke da smanji inflatorne pritiske.

Da li su banke menjale svoje ponude?

Zanimalo nas je i da li su banke, usled smanjenje potražnje za stambenim kreditima menjale svoje ponude.

Tako iz OTP banke kažu da su dodatno povećali tržišno učešće u segmentu stambenih kredita, odnosno da su povećali potencijalnu prodaju u odnosu na konkurenciju. Naravno, od banke do banke zavisi da li su osetile ovaj „potres“, ali na tržištu je primetan manji broj kreditnih kupaca nego prethodne godine.

Iz OTP banke kažu i da su čak otvorili promo period, u kojem su krediti sa varijabilnom stopom povoljniji nego što su bili do sada.

Iz Procredit banke takođe ističu da na smanjenu potražnju nisu imale uticaj nikakve promene u poslovnoj politici banke, s obzirom na to da se na tom polju ništa nije menjalo.

„Ponuda naše banke nije se menjala, kao ni kreditna metodologija, niti način donošenja odluka o kreditima“, kažu iz Procredit-a i dodaju da su i oni poboljšali uslove, odnosno ponudili klijentima kredite sa dužim periodom otplate.

Da li je uopšte vreme za uzimanje kredita?

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić smatra da je smanjeno interesovanje za stambeno kredite u ovom trenutku normalno i očekivano.

„Ljudima su sveža nedavna iskustva kada su rate za stambene kredite skočile zbog rasta euribora“, smatra Grubišić i dodaje da smo mi dugo bili naviknuti na niske kamatne stope i da je sada usledio šok“, kaže Grubišić.

Ipak, kada je reč o kupovini stana zbog rešavanja stambenog pitanja, ukoliko postoje mogućnosti, ne treba čekati sa kupovinom i dizanjem kredita.

„Porodica koja planira da živi u tom stanu nema šta da čeka, pogotovo sada u trenutku kada su i kirije skočile“, kaže Grubišić.

Sa druge strane, smatra naš sagovornik, kada je reč o investicionoj kupovini stana, tu ne treba žuriti.

„U tom slučaju rizik je uvek veći“, kaže Grubišić.

Izvor: nova.rs

ZAHVALJUJUĆI konkursu Ministarstva za brigu o selu, još 42 porodice dobiće svoj novi dom u somborskim selima.

- Briga o mladima i briga o selu su oblasti koje su u našem stalnom fokusu. Oživljavanje sela je važan deo odgovorne politike Aleksandra Vučića da sačuvamo naš identitet i da pružimo vetar u leđa našim mladima pri realizaciji svojih životnih projekata. Izuzetno sam srećan što, pored mladim bračnim parovima, omogućene su i kupovine kuća za samohrane majke i smatram i verujem da jačanje žena na selu, osnaživanje naših žena je važan deo našeg posla i odgovornosti - poručio je graodnačelnik Sombora Antonio Ratković.

Tokom 2021. i 2022. godine ovim putem krov nad glavom dobile su 93 porodice iz Grada Sombora. Ove godine za kupovinu kuće u Svetozar Miletiću odlučilo se šest porodica, u Doroslovu osam, Telečkoj, Rastini i Staparu po dve, Aleksa Šantiću, Stanišiću i Gakovu po četiri, Bačkom Monoštoru per, Čonoplji i Bačkom Bregu po jedna i u Bezdanu tri.

Izvor: novosti.rs

Sivački Dom kulture bio je domaćin 38. po redu Festivala akustičarske muzike. Festival je opravdao očekivanja i samu svoju svrhu, a to je promovisanje akustičarske muzike i afirmacija talentovanih muzičara.

I ove godine festival je imao međunarodni karakter, pošto su, pored domaćih izvođača, nastupali i izvođači iz Slovenije i Hrvatske. Specijalni gosti ovogodišnjeg festivalskog izdanja bili su grupa „Legende“ i prošlogodišnji pobednici, grupa Bad Week.

Tročlani žiri imao je težak i odgovoran zadatak da izabere pobednika, pošto je svih 16 kompozicija pokazalo visok nivo kvaliteta. Ipak, odluka je doneta, te je tako pobednik 38. Festivala akustičarske muzike Sebastijan Doe iz Hrvatske sa pesmom „Svi smo mi jedno“, drugo mesto pripalo je Milanu Kosanoviću iz Kljajićeva sa pesmom „Lepe stvari“, dok je treće mesto zauzeo bend „Žare i koprive“ iz Sremske Mitrovice, sa pesmom „Ne moraš“.

Kada je u pitanju pobednik publike, u toj kategoriji najbolji učesnik je „Dinamika bend“ iz Novog Sada sa pesmom „Nisi tu“. Generalni pokrovitelji festivala su Opština Kula i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Narodna biblioteka „Miodrag Borisavljević“, povodom 100 godina od rođenja Duška Radovića, u sredu 30.11. od 18 časova predstaviće izložbu aforizama ovog velikog pesnika, pisca, novinara, aforističara i TV urednika.

„Za decu treba pisati kao za odrasle, samo mnogo bolje“, govorio je Dušan Radović (1922.-1984.) koji se najmlađim slušaocima prvi obratio sa "Poštovana deco". Generacije i danas stasavaju uz njegovog "Strašnog lava" i "Kapetana Piplfoksa", a pamti se i po kultnim emisijama "Na slovo na slovo", "Hiljadu zašto" i "Poletarac".

Oni nešto stariji pamte kako su se godinama budili uz prepoznatljiv dubok i hrapav glas, duhovitim komentarima i satiričnim doskočicama na talasima Radija Studio B.

O izložbi „Bio jednom jedan laf“ koja će biti postavljena u apatinskoj biblioteci, govoriće njeni autori Olga Krasić-Marjanović, Sara Ivković-Marković i Violeta Đorđević.