Pre nekoliko nedelja uginuo je Raša. Raša je bio mali mešanac koji je neodoljivo podsećao na Džek Rasel terijera i koji je udomljen zajedno sa svojim bratom Aćimom. Sklonjeni su sa ulice kada su bili stari dva meseca i odvedeni su u veliko dvorište koje je podsećalo na Diznilend za pse. Raša je tokom celog života imao sporadične epi napade kada mu je vruće, ali to nije bio razlog njegove smrti. Nije uspeo da pobedi srčanog crva kojim se zarazio i uginuo je sa nepunih osam godina. U danima nakon takvih tužnih događaja ne možete a da se ne zapitate - da li je mogao da mu se produži život, koliko je prirodno trebalo da živi?
Rešili smo da istražimo temu životnog veka pasa i da bliže objasnimo koje su rase one koje bi trebalo najduže da ostanu sa nama.
Dakle, koje rase pasa žive najduže? Jedina pravilnost koja se uočava je da male rase generalno žive duže od velikih rasa pasa. Naravno i među njima postoje razlike u prosečnom životnom veku. Na to koliko dugo žive psi utiče niz faktora, ne samo rasa kojoj pas pripada.
Šta to najviše utiče na pseće godine?
Da bi pas proživeo dug i srećan život, neophodno je da ima odgovarajuće životne uslove. Nisu svi psi rođeni pod srećnom zvezdom, često se dešava da sam početak pa i ostatak njihovog života bude u teškim uslovima. Takođe, nisu svi psi odgajani na isti način i u istim uslovima. Kada istražujemo rase pasa koje najduže žive, ne može se sa sigurnošću tvrditi koliki je životni vek neke rase, jer veliki uticaj imaju okolnosti u kojima pas živi, kao i način na koji se vlasnik ophodi prema svom psu.
Neke od stvari koje vlasnik može da uradi da bi omogućio da pas živi što duže su:
Obraćanje pažnje na ishranu, kroz neki oblik zdrave dijete pas može izbeći brojna oboljenja
Obezbeđivanje dovoljne količine aktivnosti ljubimcu, u skladu sa potrebama rase
Igranje stimulativnih igrica čime bi mozak ljubimca bio stalno aktivan
Redovno pranje zuba, pokvareni zubi izazivaju brojne probleme za zdravlje psa
Redovne posete veterinaru, jer preventiva je najbolji lek
Održavanje dlake
U nastavku ćemo se fokusirati na rase pasa koje imaju potencijal da uz odgovarajuće životne uslove žive duže od ostalih rasa
Maltezer
Životni vek ove rase je 12-15 godina, sa prosekom od 13.5 godina u slučaju prirodne smrti. To se odnosi na sve bolesti koje su dovele do smrti psa ili smrti usled starosti gde organi počinju polako da otkazuju. Pojedini maltezeri žive duže od očekivanog pa nije retkost videti i one koji imaju 17 ili 18 godina. Ženke imaju životni vek koji je nešto duži od mužjaka (u proseku žive godinu dana duže). Najčešći uzroci smrti za odrasle maltezere su kardiovaskularne bolesti, nasledne bolesti poput hidrocefalusa, kolitisa i drugih, rak za koji je zanimljivo da se mogućnost njegovog razvoja nakon 10 godina života značajno smanjuje.
Bigl
Sveukupno gledano, bigl predstavlja rasu koja je generalno prilično zdrava kada se uporedi sa drugim. Njihov životni vek je između 12 i 15 godina ako gledamo samo prirodne smrti. Dešava se da žive i do 17 godina, ali i da žive i kraće od očekivanog. Brojni faktori utiču na to koliko će živeti bigl, ukoliko se ispoštuju određene smernice vezane za ishranu, obave sve nepohodne vakcinacije, ispoštuje lovački karakter bigla time što će imati dovoljno aktivnosti, možemo očekivati da će doživeti starost. Neki od problema koji mogu uticati na životni vek su akutni poput neke nezgode ili infekcije. Mogu biti i iz domena hroničnih poput dijabtesa ili naslednih ukoliko su roditelji imali neko oboljenje koje se prenosi na dalje generacije.
Džek Rasel terijer
Prosečan životni vek džek rasel terijera je 13 do 16 godina što ih ubraja u rase koje žive duže od proseka. Iako kasnije u životu imaju određene zdravstvene probleme poput gluvoće ili problema sa očima, generalno gledamo predstavljaju zdravu i dugovečnu rasu. Ukoliko su zdravi, u velikom procentu će živeti duže od 12 godina, ali od džek rasela koji je uspeo da izbegne komplikacije sa zdravljem i tokom života imao puno aktivnosti i treninga možemo očekivati da će često živeti 15 i više godina. Neki od karakterističnih zdravstvenih problema su dislokacija sočiva, bolesti desni i problemi sa disanjem kao posledica infekcija.
Jazavičar
Koji je očekivani životni vek jazavičara? Prosečan životni vek jazavičara je 12-16 godina, tako da se za njih može reći da žive dugo u poređenju sa drugim rasama. Česti su slučajevi da žive i duže od 18 godina. Najčešći uzroci smrti su starost, rak, srčani problemi, neurološki problemi... Koliko će zavisi od više faktora. Treba pažljivo odabrati leglo iz kog jazavičar potiče jer na taj način možemo izbeći eventualne nasleđene bolesti. Takođe treba voditi računa o tome da jazavičar nema prekomernu težinu jer to zbog njegove dužine ima uticaj na kičmu. Zdravstvena nega i dobra ishrana će uticati pozitvno na životni vek, kao i kod drugih rasa.
Jorkširski terijer
Jorkiji prosečno žive između 12 i 15 godina s tim što ženke u proseku godinu i po dana duže od mužjaka. Kao i druge rase koje pripadaju malim, jorksirski terijeri žive duže u proseku od većih pasa. Predstavlja jednu od najzdravijih rasa kod koje većina zdravstvenih problema koja ih karakteriše nije fatalna tj. ne dovodi do smrti psa. Najčešći uzroci smrti jorkija su leptospiroza, infekcije disajnih puteva, respiratorne bolesti, rak... Ono čime vlasnici mogu da utiču na duži život jorkširskih terijera je redovna vakcinacija, preventivno delovanje da se izbegnu potencijalne povrede koje često utiču na opšte zdravlje ove, inace jako zdrave, rase pasa, redovna nega i dobra ishrana.
Pomeranac
Obzirom na različite procene i istraživanja, odgovor na pitanje koliki je životni vek pomeranca je nešto teže dati. Generalno, može se reći da pomeranci žive prosečno između 10 i 16 godina. Kao rasa imaju jako mali rizik od bolesti koje ugrožavaju život (između ostalog manji je rizik od raka nego kod drugih životinja). Zato možemo reći da se zdravstveni rizici Pomeranaca uglavnom odnose na neke bolesti koje ih ne ugrožavaju životno, poput problema sa zubima, očima i kožom, a neretko u kasnijem dobu imaju probleme sa kolenima. Ukoliko uzimamo pomeranca iz odgajivačnice, treba da se informišemo o testovima koji se mogu sprovesti vezano za eventualne bolesti koje su genetske, a koje bi mogli da utiču na životni vek. Ukoliko ih sačuvamo od nepredviđenih povreda, možemo očekivati da će dugo biti uz nas.
Čivava
Čivave su jedna od najdugovečnijih rasa. U proseku, čivave žive 15-20 godina. Koliko će živeti zavisi od više faktora, neke od njih vlasnici mogu kontrolisati i na taj način imati ljubimca koji može živeti s njima čak i dve decenije. Odgovarajuća dijeta direktno utiče na životni vek, treba izbegavati hranjenje čivave ostacima večere i obezbediti im izbalansiranu ishranu. Težina je takođe bitan faktor, gojazne čivave su podložnije nizu bolesti od onih koji imaju optimalnu kilažu. Genetske predispozicije utiču na životni vek i kako na njih ne možemo uticati, možemo pre izbora ljubimca pribaviti informacije o tome kakvo je zdravlje njegovih roditelja. Vakcinacija se podrazumeva, dobra nega zuba i dlake i dovoljno aktivnosti je nešto što će uticati pozitivno na dužinu života čivave. Ženke i kod ove rase žive duže od mužjaka, u proseku 1-2 godine.
Šiba inu
Prosečan životni vek Šiba inu pasa je između 12 i 15 godina. Predstavljaju dugovečnu rasu među rasama srednjeg rasta. Dobra genetika i to što nisu preveliki rastom utiče da žive duže od pasa sličnih rasa (akita inu, hokaido...). Najstariji shiba inu je živeo čak 26 godina i mirno umro 2011. godine. Često tokom života imaju probleme sa očima (najčešće glaukom), što je uslovljeno genetskim predispozicijama. Takođe se često beleže primeri hipotireodizma, kao i problemi sa kolenima, naročito sa ligamentima. Faktori koji utiču na životni vek Šiba inua su slični kao i kod drugih rasa. Životno okruženje, odgovarajuća dijeta, nivo aktivnosti, kao istorijat eventualnih bolesti u porodici imaju značajan uticaj na to koliko dugo će psi ove rase živeti. Navedeni prosečni životni vek će većina ovih pasa doživeti ukoliko se vlasnik pridržava saveta veterinara i obavi sve potrebne vakcinacije svog ljubimca.
Male rase pasa imaju duži prosečni životni vek
Stručnjaci misle da je to slučaj jer se rase većih dimenzija prebrzo razvijaju i rastu što negativno utiče na njihovo opšte zdravstveno stanje i stvara ih podložnim nekim oboljenima koja bi mogla da im ugroze život. To naravno ne znači da niko ne treba da ima za ljubimca psa veće rase. Nikome ne bi trebalo da bude jedini parametar po kom bira psa za sebe to koliko će pas živeti. Veliki psi imaju brojne kvalitete zbog kojih će se vlasnik sa njima družiti sa uživanjem.
Uticaj vlasnika na životni vek pasa je veliki, što znači da ukoliko se pridržavaju određenih smernica, mogu očekivati da njihovi ljubimci često nadžive očekivani životni vek svojih rasa.
Izvor: petrepublic.rs
