Sombor.info

Apatinski pristan uništio je led u noći sa 13. na 14. januar 2017. godine. Iako je prošlo više od tri godine, još uvek nije popravljen. Lokalna vlast je, prvo, obećala da će rekonstrukcija biti završena u novembru prošle godine, pa je rok pomeren na mart ove godine, pa iako je i taj rok probijen, nadležni se još uvek nisu udostojili da objasne gde je i zbog čega zapelo i kad će, ali ovaj put stvarno biti završen. Toliko o težini njihove izgovorene reči i obećanja koja su otišla u (v)etar.

Pošto nema objašnjenja, podsetićemo na tok datih obećanja.

ŠKRBIĆ U MAJU PROŠLE GODINE: OD MINISTARSTVA 25 MILIONA DINARA ZA OBNOVU PRISTANA

Na opštinskom sajtu 8. maja prošle godine objavljena je informacija o tome da je opština Apatin potpisala ugovor sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija o dodeli 25 miliona dinara za obnovu pristana.

-Činjenica da bi opština Apatin bila u obavezi da o svom trošku ukloni pristan, a što bi koštalo više od 16 miliona dinara, navelo nas je na to da apliciramo za sredstva koja bi nam omogućila da ga popravimo, ali tako da bude otporan na sve vremenske uslove i prilike, rekao je Milan Škrbić, izjavio je tada predsednik opštine Apatin.

U tekstu još stoji da su „stručnjaci za ovu oblast uvidom u projekat, koji je prvobitno rađen, uvideli gde i na koji način treba dodatno poboljšati i unaprediti budući pristan, a isti su konstatovali da je mesto na kom se nalazi odgovarajuće da se i ubuduće tu nalazi“.

-Danas sa zadovoljstvom mogu reći da sam pre dva dana potpisao ugovor sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija o dodeli 25 miliona dinara za popravku pristana. Ostaje nam u narednom periodu da, u saradnji sa navedenim Ministarstvom, raspišemo konkurs za izvođača radova i rekonstruišemo pristan. Rok za utrošak sredstava je 12 meseci, ali se iskreno nadam da ćemo posao realizovati dosta ranije, kako bismo uskoro mogli poželeti dobrodošlicu kruzerima koji bi doveli turiste u naš grad, rekao je tada predsednik opštine Apatin.

ŠKRBIĆ U NOVEMBRU: MONTAŽA NOVOG PRISTANA DO KRAJA MESECA

Četvrtog novembra 2019. godine, objavljena je nova vest vezana za rekonstrukciju pristana, u kojoj stoji izjava predsednika Škrbića da će se „do kraja ovog meseca završiti kompletna montaža novog pristana“.

Takođe je navedeno i da je „nakon sprovedene javne nabavke, za izvođača radova odabrana firma PD MIP grading doo iz Obrenovca“, uz opasku da se radi o firmi koja vodi poslove i u projektu „Beograd na vodi“.

-Po projektu, pristan neće biti isti kao što je bio, već će biti u komadu platforma u dužini od 53 m, umesto dosadašnje, koja je bila iz segmenata. Platforma, ograda, bitve i sve što se trenutno radi uveliko u Umci gde firma ima svoj pogon. Ostalo je još malo da se završi posao u radionici, pre svega peskaranje i farbanje, nakon čega će se kompletna konstrukcija zajedno sa dizalicama i kompletnom mehanizacijom brodovima dovesti u Apatin. Dolazak brodova, koji će sve dovesti, je između 12. i 15. novembra, te će se do kraja ovog meseca završiti kompletna montaža novog pristana, rekao je, tada, predsednik Škrbić, kako je navedeno na sajtu opštine Apatin, 4. novembra prošle godine.

ŠKRBIĆ U FEBRUARU: PRISTAN ĆE BITI ZAVRŠEN ZA DVADESETAK DANA

Pošto pristan nije završen do kraja novembra, predsednik opštine je, u informaciji od 19. februara ove godine, njegovu montažu „oročio“ za dvadesetak dana, odnosno do 10. marta.

U toj, novoj vesti o toku rekonstrukcije pristana, navedeno je da je u Apatin dopremljena čelična konstrukcija novog pristana. Platforma dužine 53 m, ograda, bitve i sve ostalo završeno je u Umci, gde izvođač radova PD MIP „Grading“ doo iz Obrenovca ima svoj pogon. Takođe je navedeno da je „kompletna konstrukcija, zajedno sa dizalicama, uz pomoć brodova dopremljena u Apatin, gde su počeli radovi na montaži pristana“.

-Poslove su na tenderu dobili ljudi koji su najbolji, od nadzora do firme koja radi, to su kuće koje učesvuju i na izgradnji Beograda na vodi. Stari projekat nije valjao, a ovaj novi je sasvim drugačiji i ima zaštitu od leda, rekao je tada, uz ostalo,predsednik opštine, Milan Škrbić i dodao da će pristan biti završen za dvadesetak dana.

Izjavu je, tada, dao i Miodrag Stojković, vlasnik i direktor firme MIP „Grading“, koja izvodi radove na pristanu, koji je, osim ostalog, naglasio da će „radovi trajati od sedam do deset dana“.
U ovoj vesti, od 19. februara još stoji da je „opština Apatin, u saradnji sa brodskim agencijama, već napravila prve dogovore o pristajanju brodova kruzera na pristan, a njihova brojnost i učestalost u najvećoj meri zavisi od turističke ponude grada i okoline“.

Ovo su bila samo neka od neispunjenih obećanja lokalne vlasti. Koja bi valjalo imati na umu, dok budemo slušali ili čitali neka nova.

A što se pristana tiče, on i dalje izgleda katastrofalno. Upravo ovako, kao na fotografijama.

Izvor: apatinskenovine.rs

Na teritoriji Opštine Apatin u utorak, 02. juna 2020. godine će biti obavljen tretman suzbijanja lavri komaraca sa zemlje.

Tretman koji će vršiti preduzeće „Eko-sanplus“ d.o.o iz Beograda počinje u 8 časova, a koristiće se preparat LARVASTOP ZG, PIRIPROX ZG koji nije opasan za pčele.

Tretmanom će biti obuhvaćeno priobalje reke, izlivi reke, kanali, jezera i bare u Apatinu, Sonti, Svilojevu, Kupusini i kod Banje Junaković, ukupne površine 140 hektara.

Pal Abraham rođen je u Apatinu, stekao je svetsku slavu kao kompozitor 13 opereta i mjuzikla, napisao je muziku za više od 30 filmova, proživeo je filmski život, preminuo je pre tačno 60 godina, a kod nas je ostao skoro sasvim nepoznat.

Životni put Pala Abrahama na geografskoj mapi mogao bi se ucrtati od Apatina, gde je rođen 1892. i učio da svira, Sombora gde se školovao, preko Budimpešte, gde je stvarao prve svoje kompozicije, preko Istočnog fronta u Prvom svetskom ratu, Berlina gde su nastala njegova najpoznatija dela i odakle je morao da pobegne pred nacistima, preko Pariza, Kazablanke i Kube, u Njujork, gde je smešten u psihijatrijsku ustanovu i, na kraju, Hamburga, gde je preminuo 6. maja 1960. godine.

Na Pala Abrahama (ili Paula, pošto mu je ime i germanizovano), pažnju je ponovo skrenuo politikolog Dejan Bursać na društvenim mrežama.
– U Nemačkoj se poslednjih godina budi interesovanje za njegovo delo: izvode se operete, organizuju festivali, nedavno je izdata biografija. U Apatinu je skromno obeležena njegova rodna kuća, a lokalna muzička škola se zove po Stevanu Hristiću, koji blage veze nema sa nama – piše Bursać.

Budući kompozitor rođen je u kući imućnog trgovca i bankara Jakoba Abrahama, u gradu na severozapadu Bačke koji je tada imao i svoj simfonijski orkestar, kamerni orkestar, muzičku školu, značajne muzičare, horove i, kako podseća Bursać, porodice graditelja insturmenata, pa “nije čudo što je Pal odabrao muziku”. Flora Abraham, majka mladog Pala, bila je muzički obrazovana i podsticala je sina da uči klavir kod lokalnog kantora. Nakon što je završio Građansku školu u Somboru, Abraham se upisao na Kraljevsku muzičku akademiju u Budimpešti, gde je studira violončelo i kompoziciju.

Prekretnica u Budimpešti

Prve njegove kompozicije, nakon povratka iz Prvog svetskog rata, bile su klasične, poput rekvijema ili koncerata i one su izvođene na poznatim svetskim festivalima. Međutim, prekretnica u njegovoj karijeri odigrala se 1927. godine, kada je napisao muziku za film “Žene sa Istoka” i potom je postavljen za dirigenta u Operetskom teatru. Tada se posvetio “lakšim” muzičkim oblicima. Njegove prve operete, “Gospođicin suprug” (1928) i “Viktorija i njen husar” (1930) donele su mu u slavu, a kompozitor se odlučio da se preseli u Berlin. Sledeće godine premijerno je odigran njegov “Cvet Havaja”, a godinu kasnije i njegova najpoznatija opereta “Bal u Savoju”, uz koje je upisan u najznačajnije kompozitore ovog žanra, zajedno sa Johanom Štrausom Mlađim i Francom Leharom.

U Nemačkoj je već bio poznat po svojoj muzici za filmove, posebno po pesmi iz “Melodije srca” koju je na ploči snimio tada popularni “šlager pevač” Vili Frič. Abraham je u Berlinu, zabeležili su biografi, neumorno pisao muziku za pozorište i film, imao je svoj orkestar, stizale su porudžbine iz filmskih studija ne samo iz Nemačke, nego i Austrije, Francuske i Velike Britanije.

Na listi nacista

Paralelno sa Abrahamovim usponom tekao je i uspon propalog bečkog slikara, a potom vođe nacista Adolfa Hitlera. Nakon što su nacisti preuzeli vlast u Nemačkoj, Abraham je postao nepoželjan i kao Jevrej, i kao kompozitor tada proskribovane džez muzike. Njegovo ime upisano je u knjigu antisemitskog autora Teodora Friča “Priručnik za jevrejsko pitanje”, zajedno sa čuvenim kompozitorima čiju su muziku nacisti smatrali “degenerativnom” poput Mendelsona, Malera i njegovog savremenika Šenberga.
Abrahamova muzika skinuta je sa repertoara, a on je prvo otišao u Beč, gde je komponovao tri nezapažene operete, a potom se vratio u Budimpeštu.
Kada je u Mađarskoj 1939. godine usvojen Drugi jevrejski zakon, Abraham je bio prinuđen da napusti zemlju, ali je njegova supruga, rođena Mađarica, odbila da pođe sa njim, zabeležili su istoričari.

Tada se Abrahamova odiseja nastavlja. Prvo je Parizu živeo veoma teško jer “nikome nije do muzike”, a pošto su nacisti okupirali Francusku, u leto 1940. otišao je u Maroko, u Kazablanku. Odatle je, kao i mnogi koji su delili njegovu sudbinu, kao u filmu “Kazablanka”, brodom krenuo ka Novom svetu. Obreo se prvo na Kubi, odakle je otputovao u Njujork. Sve vreme izdržavao se radeći razne usputne poslove i svirajući klavir u barovima kad god je za to imao prilike.

Njegova muzika bila je popularna i u tadašnjoj Jugoslaviji. Po ulasku nacista u Beograd, komisija na Radio Beogradu, odakle je počeo redovno da se emituje šlager “Lili Marlen“, među prvima je na spisak zabranjenih autora stavila Pala Abrahama.

Mentalni krah i novi život njegove muzike

Kraj rata Abraham je dočekao u Americi, ali su njegove muke nastavljene. Prve godine nakon rata smešten je u psihijatrijsku bolnicu, praćen dijagnozom progresivne paralize izazvane nelečenjem sifilisa. Međutim, njegov mentalni krah tumači se pre svega saznanjem da je izgubio porodicu u Holokaustu. Nesrećni kompozitor se, beleže biografi, nije sećao ni svog imena, a njegova publika verovala je da je odavno mrtav.
Za to vreme, njegove su operete i druga dela živele novi život u posleratnoj Nemačkoj i Evropi. Za njihova izvođenja se i danas mesecima čekaju ulaznice.

Službenici američke vlade su, u potrazi za imigrantima 1956. godine, zatekli Abrahama u bolnici, a pošto je u SAD ušao sa davno isteklom turističkom vizom, odlučili su da ga deportuju. Tada ga je, prema nekim izvorima, pronašla i supruga.

Poštovaoci Abrahamove muzike osnovali su odbor da bi se prikupio novac za povratak kompozitora u Nemačku. Po dolasku je smešten u sanatorijum u Hamburgu, dobio je i malu penziju, a na njegov račun počele su da se slivaju tantijeme od njegovih dela. Njegova supruga Sara potom se takođe preselila u Hamburg, živeli su zajedno u maloj kući u tom gradu, gde je Pal Abraham umro 6. maja 1960. godine.

Klavir u muzičkoj školi

U Apatinu stoji tabla na njegovoj rodnoj kući, a pre nekoliko godina i jedna ulica je nazvana po njemu. Pažnju privlači i njegov klavir “stejnvej” u muzičkoj školi.
– Klavir je stigao u Apatin 1912. godine i to Dunavom, kao deo tovara od 200 klavira koje je porodica trgovaca instrumentima Horn uvezla. Klavir je školi prodao Abrahamov nećak (postoji sačuvan ugovor), koji je jedini preživeo Holokaust, a po povratku iz logora je rasprodao preostalu imovinu i emigrirao u Izrael. Klavir nije u sjajnom stanju, a restauracija, nažalost, košta kao javni dug omanje afričke države – piše Dejan Bursać.

Izvor: nova.rs

U poseti Apatinu danas su bili Vanja Udovičić, Ministar omladine i sporta Republike Srbije i Predrag Peruničić, državni sekretar za sport.

Oni su sa Milanom Škrbićem, predsednikom opštine Apatin, potpredsednicom opštine Apatin Dubravkom Korać i drugim predstavnicima lokalne samouprave posetili stadion Fudbalskog kluba „Mladost“.

Prisustvovali su treninzima dece i omladine koja se bave fudbalom. Oni su istakli značaj sporta u društvu posebno kod maldih a Milan Škrbić je podvukao značaj svih sportskih uspeha kroz decenije u Apatinu sa posebnim naglaskom na kajkaše.

Izvor: apatinskenovine.rs

Danas pre podne na delu Dunava kod Velikog Limana, pronađeno je telo utopljenika. Iz izvora bliskih istrazi saznajemo da se radi o Franji Mesarošu (60), koga Apatinci bolje znaju po nadimku Bezdanac.

Mesaroš je nestao pre nedelju dana. Nedaleko od zgrade Šumske uprave jedan naš sugrađanin je pronašao biciklo, pored koga je bio novčanik sa dokumentima na ime pokojnog Mesaroša. O svemu je obavestio policiju, koja je odmah počela potragu za nestalim čovekom. Negde u isto vreme, njegov nestanak prijavila je i njegova bliska rođaka, kod koje je živeo u poslednje vreme.

Danas, pre podne, dvojica pecaroša su uočila beživotno telo koje je plutalo na površini reke, u blizini šporne na Velikom Limanu. Na lice mesta odmah je izašla policija i dežurna ekipa Hitne pomoći. Nakon obavljenog uviđaja, telo nesrećnog čoveka je prebačeno u kapelu, odakle će, sutra, biti preveženo na obdukciju u Novi Sad.

Mesaroš je, inače, radio u kamenorezačkoj radnji Roberta Egerca, odakle je, kako saznajemo, nedavno otišao u penziju.

Izvor: apatinskenovine.rs

Danas je u apatinskoj Marini počela obuka za 25 budućih gerontodomaćica koju realizuje Opština Apatin u partnerstvu sa Domom za stare i penzionere. Obuka se sprovodi u okviru projekta Socio-ekonomska uključenost Roma i drugih ranjivih grupa kroz razvoj inovativnih usluga socijalne zaštite - „Inovativna inkluzija“, a bespovratna sredstva u iznosu od 44.883 evra za realizaciju ovog projekta obezbedila je nemačka fondacija GIZ.
Obuka traje traje šest dana, a od 25 polaznika koji će proći obuku, 16 će biti zaposleno.

-Kroz ovaj projekat želimo da obezbedimo posao za polaznice iz ugroženih socijalnih grupa sa teritorije naše opštine. Ideja je da im obezbedimo kako zaposlenje za naše sugrađane, tako i pomoć našim najstarijim sugrađanima. Imali smo prilike da u proteklih mesec i po dana, tokom trajanja poandemije, vidimo Koliko im je pomoć zaista potrebna - rekla je Dubravka Korać, zamenica predsednika Opštine Apatin.

Program za gerontodomaćice po kojem će se raditi odnosi se na dnevne usluge u zajednici, u sklopu Zakona o socijalnoj zaštiti za koje je zadužen osnivač, odnosno, lokalna samouprava. Program se, prema rečima Nade Julinac, diplomiranog defektologa i specijaliste za rehabilitaciju i socijalnu terapiju, koja drži obuku, sastoji iz dva dela, prvi se odnosi na oblast socijalne zaštite, a drugi na osnovnu negu starih lica koja su u svojim kućama. Polaznici će tokom prva tri dana imati predavanja vezana za socijalnu zaštitu, u okviru kojih imaće priliku da čuju osnovne stvari o tome kako je organizovana ova oblast i koji su ciljevii rada.

-Tokom predavanja razgovaraćemo o starenju, načinu komunikacija sa starim ljudima, ali i o procesima koje su oni kao pružaoci usluga u obavezi da urade, dok će druga tri dana obuke biti posvećena osnovnoj negi najstarijih, a predavač će biti lekar iz Gerontološkog centra u Bečej. Kada sve to obavimo, mi pišemo izveštaj koji šaljemo Republičkom zavodu, koji na konto toga svakom polazniku izdaje potvrdu da je završio obuku i to im je praktično sertifikat za ulaz u posao, da mogu da rade u socijalnoj zaštiti – rekla je Julinac.

Dnevnu uslugu u zajednici, pomoć u kući i kućnu negu mogu koristiti stara lica koja nisu sposobna da se brinu sama o sebi, odnosno da ostvare kvalitet života koji je primeren njihovom dobu, fizičkom i zdravstvenom stanju i koja nemaju decu koja su u obavezi prema Porodičnom zakonu i Zakonu o socijalnoj zaštiti da se brinu o njima. Apatin je opština koja, kako je rekla Julinac, poklanja posebnu pažnju ovoj kategoriji korisnika.

Izvor: 025info.rs

Povodom velikog interesovanja građana za održavanje događaja i manifestacije na koje su prethodnih godina navikli, medijima su se danas obratili predsednik opštine Apatin Milan Škrbić i direktor Turističke organizacije Apatin Nemanja Jović.

U apatinskoj opštini se prethodnih godina održavalo preko 20 manifestacija i naša želja je na početku godine bila da se taj trend nastavi, pa čak i proširi. Zbog situacije koju smo imali sa pandemijom virusa Korona prethodnih meseci, prinuđeni smo da se prilagođavamo da neke od njih održimo vodeći računa o merama koje su i dalje na snazi. Najveću tradiciju među manifestacijama svakako imaju apatinske ribarske večeri koje ove godine treba da se održe 57. put i nisu održane u ovih skoro 60 godina samo jednom, kada je u Apatinu bila poplava. Naša je želja da ove godine tu tradiciju ne prekidamo i da ih odložimo za početak avgusta, odnosno za vikend od 07. do 09. a Ličku olimpijadu za vikend ranije, odnosno u subotu 01. avgusta. – rekao je predsednik opštine Apatin Milan Škrbić.

Apatinske ribarske večeri nisu manifestacija koju organizuju samo Turistička organizacija Apatin i opštinska uprava, već tu imamo učešće velikog broja udruženja, sportskih klubova, KUD-ova i raznih drugih sekcija što je čini veoma kompleksnom za organizaciju. Nismo žurili sa odlukom, pažljivo smo pratili kakve će odluke biti u vezi sa Korona virusom, kao i to kako će reagovati organizatori drugih manfestacija u Srbiji i našem okruženju i svedoci smo odlaganja i Oktobaresta, kao i Egzita, te smo istu odluku doneli i mi. – rekao je direktor Turističke organizacije Apatin Nemanja Jović.

Jović je izrazi očekivanje da bi do termina za koji je odlučeno situacija trebala da se normalizuje i da se ispune svi uslovi za bezbedno održavanje ovih tradicionalnih manifestacija. O drugim manifestacijama će se naknadno odlučiti u skladu situacijom i vremenom koje predstoji.

U opštini Apatin registrovano je pet osoba zaraženih korona virusom, navodi se u poslednjem izveštaju Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti covid-19.

Nakon stabilne situacije, u kojoj su bila zabeležena tri slučaja, u kratkom vremenu broj zaraženih se popeo na pet.

U somborskoj opštini registrovano je 35 zaraženih osoba, u kulskoj 28, a u odžačkoj tri.

Izvor: apatinskenovine.rs

Iz Vrtića „Pčelica“ obaveštavaju roditelje da će se prijava za upis dece u vrtiće u Apatinu (izuzev Romskog naselja) obavljati u periodu od 25. do 29. maja, svakog radnog dana od 15 do 16 časova.

Zahtev za prijavu deteta može se preuzeti od pedagoga i psihologa ustanove, na ulazu u objekat „Bubamara“ – Blok 112, u tom istom terminu. Popunjen zahtev se predaje, najkasnije do 29. maja do 16 časova, takođe na ulazu u vrtić.

-Prijave za upis dece u vrtiće u selima, kao i u Romskom naselju, roditelji mogu preuzeti od vaspitača u objektima u selima, u periodu od 25. do 29. maja, svakog radnog dana od 12 do 13 časova.Popunjen zahtev se predaje u istom periodu, vaspitačima u objektu, najkasnije do 29. maja, navodi se u obaveštenju Vrtića.

Ovo obaveštenje, dodaju u „Pčelici“, se ne odnosi na decu za koju je izvršena elektronska prijava i decu koja su pohađala vrtić u toku tekuće školske godine, jer su se roditelji već izjasnili o nastavku pohađanja i ova decase smatraju automatski upisana.

Izvor: apatinskenovine.rs

JKP „Naš dom“ od ponedeljka počinje tradicionalnu prolećnu akciju odnošenja kabastog otpada. Cilj akije je da se odnese sve ono smeće koje se ne odnosi u nedeljnim akcijama, da grad bude čistiji, samim tim i zdraviji i da se građani oslobode nepotrebnih stvari, sa kojima u principu, većina od nas ne zna kuda bi.

Akcija odnošenja kabastog smeća počeće u ponedeljak i trajaće narednih 10 dana, do petka, 29. maja. Odvijaće se prema ustaljenom rasporedu iznošenja kućnog otpada.

-Kabasti otpad je potrebno odložiti uz ivicu kolovoza, tako da bude uočljivo. U ovaj otpad spadaju nameštaj, električni uređaji (veš mašine, televizori, šporeti, frižideri, usisivači itd.), dušeci, ćebad, peći (ne uljne i gasne), tepisi, kupatilska keramika i slično, objašnjavaju u JKP „Naš dom“.

Takođe navode da u kabasti otpad NE spadaju auto delovi, ulja i maziva, akumulatori, gume, građa, građevinski i poljoprivredni otpad, otpad životinjskog porekla (uginule životinje, iznutrice itd.) kao ni izolacioni materijal i slične stvari, koje ovo preduzeće neće odnositi.

Izvor: apatinskenovine.rs