Sombor.info

Omiljeno izletište, prijatna hladovina pod krošnjama drveća, veliko fudbalsko igralište, vikendomčuvena i uvek puna kafana sa dobrom, živom muzikom... Šikara nekad. Zatvorila se kafana, ostalo izletiše i kamp za predvojničku obuku. Do pre koju godinu. Poslednje četiri – deo grada u koji zalaze samo oni koji moraju. Jer tu žive ili rade. Ostali ga zaobilaze u širokom luku. Od kada je tu otvoren Prihvatni centar za migranate, Šikara je postala najnebezbedniji deo Sombora.

JEDNA POLICIJSKA PATROLA NA CELU ŠIKARU

Na Šikarskom putu, dok idemo prema kući na broju 114/a, srećemo samo taksi vozila. Na desetine ih je, što punih, što praznih. I svi idu ili se vraćaju iz kampa. Od pešaka, iako je rano, sunčano popodne,na ulici su jedino mladići starosti između 17 i 27 godina, sa mobilnim telefonima u ruci i rančevima na leđima ili, ako su tu već neko vreme, sa punim vrećicama, kako se vraćaju iz prodavnice. Uglavnom su u grupama, dvojica, trojica, petorica... Dobro poznaju teren, kažu nam meštani Šikare, među kojima se na prste mogu izbrojati oni kojima nisu upadali u kuće. Jedini zadovoljni su okolni trgovci, zbog visokih pazara. Ako izuzmemo nekoliko obijanja prodavnica, dodaju žitelji ovog dela grada.

Ovde se ne čeka prvi sumrak da se zaključaju kapije. One su zaključane po ceo dan. I sva vrata iza kapija, isto. Strah je ogroman, iskustva loša, primera podosta. Krađa, razbojništava, uništavanja, upada...

-Kod mene su upadali bar jedno sedam, osam puta do sada. Krali su sve što im je dolazilo pod ruku, alat, obuću, voće, povrće... Bezbroj puta smo zvali policiju zbog problema koje imamo sa migrantima, i mi, i druge komšije. Iako znam ljude kojima nisu izlazili na pozive, moram da kažem da su na naše uvek dolazili. Na jednom migrantu sam primetio patike koje su mi ukradene iz dvorišta. Pitao sam policiju hoće li mu ih oni skinuti ili ja. Oni su. Ostavio sam ih u jedan džak u dvorištu, ne nosim ih više, naravno, ali više ni on. Problem je što kamp u kom bude i po 700 ili 800 migranata i ceo ovaj deo oko Šikarskog puta pokriva samo jedna policijska patrola. Migranti se, kad patrola naiđe, pritaje u mraku i čim prođe, nastavljaju šta su započeli, priča nam Dejan Beretić (41), čija kuća se nalazi samo dvestotinak metara od prihvatnog centra, neposredno uz pružni prelaz.

Dejan ima suprugu, sina, koji ide u peti, ćerku koja pohađa drugi razred osnove škole i majku. On i supruga, kaže, rade u smenama. NJena, popodnevna završava u 22, a njegova u 23 časa. U to vreme deca su u kući sama, sa bakom.

PRED DETE, SA PALICOM U RUCI

 -Kad padne mrak, nije nimalo prijatno biti ovde. Moji su konstantno zaključani. Često sam noću, kad se vratim sa posla, viđao tragove pokušaja obijanja, iskrivljenu žicu i ogradu, savijene ili slomljene grane voćki, pokušaje rezanja katanaca... Policiji sam javno rekao da na svakih par metara u dvorištu imam po jednu palicu, u kući takođe, kao i u kolima. Nikog ne diram niti napadam, ali se osećam nebezbedno u svojoj zemlji i ne mogu da čekam da me neko drugi zaštiti. Došao sam u situaciju da, sa palicom u ruci, uveče idem pred dete na autobusko stajalište koje je 100 m od naše kuće, jer se plašim za njegovu bezbednost i nemam problem da to i javno kažem, iskren je naš sagovornik.
Najnoviji slučaj mu se dogodio pre par večeri. Tek što je stigao u treću smenu, supruga ga je nazvala i rekla da su im migranti upali u dvorište.

-Pustili su me iz firme da se vratim kući, u međuvremenu je stigla i policija, neke su pohvatali, neki su pobegli. Bio je to obračun između nekih njihovih sukobljenih grupa. Šta god da se dešavalo među njima, moja porodica je bila ugrožena, dodaje Beretić.

BEZ NADZORA I KONTROLE

 Po rečima našeg sagovornika, osnovni problem je što su migranti u Srbiji van nadzora i kontrole.

-Oni nemaju šta da traže van kampa, posebno ne noću. Takođe, ne bi smeli da se kreću u većim grupama, a njima se to dozvoljava. Divljaju po ulici, lupaju sve što im dođe pod nogu ili ruku, galame, zaustavljaju vozove tako što sednu na prugu i neće da se sklone, puni su novca i stalno u pokretu. Ovuda samo kruže taksisti iz Sombora, Subotice i Šida, najviše. Vozaju ih od jednog do drugog mesta, ovde se vrte silne pare. Primetno je i pred deportaciju kako taksijima masovno napuštaju kamp i po završenoj akciji se vraćaju. Dolaze i novi, kamp je prepun, razapeto je puno šatora uz postojeće objekte. Ko kontroliše njihovo zdravstveno stanje? Pre par godina ispred kampa je bio beli kamion, pokretna mini ambulanta. Gledao sam kako ih izvode iz šume i prskaju, kao prskalicom za voće. Doktori koji su tu radili su mi rekli da je to protiv šuge i vaši, te da oni nemaju one vaši u kosi, već one koje napadaju prepone i da su ih puni... Spavaju po šumama, vikendicama, napuštenim objektima, oni su leglo raznih zaraza. Mi pričamo o koroni. Ko njih testira, rezignirano se pita naš sagovornik i dodaje da se, po njegovoj zadnjoj informaciji od pre neki dan, na području grada Sombora nalazi između 3,5 i 4 hiljade migranata i to mimo kampa u Šikari.

Beretić naglašava na nikoga ne mrzi i da zna da nisu svi migranti isti, ali da je činjenica da prave probleme meštanima.

-Neki dan su uhvaćeni na delu kako su zapalili naš stari dom ovde u Šikari,pre nedelju dana je zapaljena stara Sloga, nekadašnjafabrika nameštaja. Oni su se razbežali pri dolasku policije i viđeni su kako beže. Puno je neprijatnosti.Letos su snimali moju suprugu, koja je bila u kupaćem kostimu, dok smo praznili bazen u dvorištu. Izleteo sam sa palicom, vikao na njih, žao mi je što im nisam oduzeo telefon i dao policiji kao dokaz. Među njima ima svakakvih. Ne može me ubediti niko da je mladić sa tetovažom kalašnjikova na vratu jadna izbeglica? A puno ih je takvih... Ovi što su u kampu imaju na dan 20 evra, ko to plaća, puni su para. Kamp je napravljen za porodice, za oko 140 osoba, a njih je i petostruko, šestostruko više. Porodica skoro i nema, zaključuje naš sagovornik.

Prati nas do kapije, pre nego i sam krene na posao, u popodnevnu smenu. Za tih par minuta pored nas su prošla četiri taksi vozila i, peške, dvadesetak tamnoputih mladića.

NJegova deca će ostati zaključana u kući. Neće čak izaći ni u dvorište, iako je lep i sunčan dan...

Izvor: apatinskenovine.rs

Ako ne verujete u astrologiju, nema problema. Evo vam malo statistike. Znate li koji horoskopski znakovi najduže žive?

Prema rezultatima nekoliko studija, najdugovečniji znak je Rak, a odmah iza njega slede Ovan i Devica.

Rak

Veruje se da Rakovi dožive duboku starost jer vode zdrav život kako bi što duže bili sa svojim voljenima i brinuli se za njih. Rakovi su jako brižni i posvećeni porodičnom životu.

Devica

Uredne Device brinu se za svoje zdravlje, paze na zdravu ishranu i fizičku aktivnost. Osim toga, one su prilično smirene i ne stresiraju se previše što im takođe doprinosi kvaliteti života.

Ovan

Strastveni Ovnovi nemaju neku posebnu tajnu, oni samo žele što duže uživati u životu.

Tradicionalna bokserska manifestacija "Zlatna rukavica", 63. po redu, održaće se u Somboru od 26. do 29. novembra, saopštio je Bokserski savez Srbije (BSS).

Kako se navodi, na turniru u hali “Mostonga” učestvovaće 52 boksera iz osam zemalja: Alžira, Belgije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kube, Gane, Litvanije, Maroka, Moldavije, Severne Makedonije, Ukrajine i Srbije.

Takmičenje će biti održano pod strogim merama zaštite, uz striktno pridržavanje epidemioloških mera propisanih od Kriznog štaba Vlade Srbije, bez publike, a svi učesnici će biti testirani.

Veoma cenjeni međunarodni turnir ove godine je posebno važan za boksere sa evropske scene, ali i svetske scene, jer je mali broj turnira ovog kvaliteta i ranga bio organizovan zbog već svima poznatih problema sa Covid-19, a tim više jer se većina boksera nalazi u fazi priprema za Olipijske igre.

Lideri afričkog kontinenta kada je boks u pitanju Alžir i Maroko, dovode veoma jake timove. Alžir dovodi čak pet boksera koji imaju olimpijsku normu, Maroko dvojicu.

Ovakvi sastavi timova čine 63. Zlatnu rukavicu velikim turnirom.

Finale je na programu 29. novembra od 18 sati.

Izvor: nova.rs

Gotovo nekoliko decenija Veterinarska ustanova „Proteinka“ je rešavala veliki problem uklanjanja i prerade sporednih proizvoda životinjskog porekla (SPŽP) cele Srbije, ali je nesnosnim smradom koji se širio iz njenih pogona na obodu grada zagorčavao život svim žiteljima Sombora.

Na sreću, nakon ishoda međunarodne arbitraže između naše države i vlasnika „Energozelene“, super-modernog postrojenja za preradu SPŽP u Inđiji i prelasku tamošnjeg pogona u stoprocentno vlasništvo Srbije, 15. juna je konačno prestala potreba za dotrajalim kapacitetima spalionice somborske kafilerije, pa je njena sudbina da postane tek transferna stanica za prikupljeni otpad životinjskog porekla.

Somborcima je možda laknulo, ali nastavila se neizvesnost za 37 bivših radnika Veterinarske ustanove „Proteinka“, pošto je prema rečima Save Dojića, člana Gradskog veća za finansije i privredu i člana Nadzornog odbora “Energozelene”, sva nepokretna imovina koju je kafilerija koristila ostala gradu Somboru, dok je sva pokretna imovina i oprema od početka ovog meseca u vlasništvu “Energozelene”, čiji je sada formalni osnivač država. Pred radnicima je izjašnjavanje o prihvatanju novog poslodavca i potpisivanje novog ugovora o radu, koji će omogućiti delu radnika koji su se opredelili za proglašenje tehnološkog viška, da dobiju otpremnine i prijave se na biro rada. Pored toga, za devet, sada već bivših radnika somborske kafilerije koji su se opredelili za prelazak u ovdašnje Javno komunalno preduzeće “Čistoća”, u toku je postupak za dobijanje neophodnih saglasnosti od Vlade Srbije, pošto je na snazi još uvek uredba o zabrani novog zapošljavanja u javnom sektoru.

Kako kaže gradski većnik zadužen za finansije i privredu Sava Dojić, radnicima koji očekuju otpremnine ona bi se uskoro trabala i isplatiti.

Po mom saznanju novac za isplatu otpremnina je obezbeđen i “Energozelena” bi uskoro trebalo da počne isplatu otpremnina bivšim radnicima “Proteinke”, tvrdi Dojić, prema čijim je rečima u toku izrada projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju transfer stanice.

Do izgradnje ovog objekta, poslove transfer stanice obavljaće upravo JKP “Čistoća” u koju bi trebalo da pređe i devet radnika sada ugašene „Proteinke“, a trenutno je u toku nabavka minimalno potrebne opreme za obavljanje ovakve vrste delatnosti, veli Dojić, uveravajući ovdašnju javnost da će svi stanovnici sa teritorije grada imati obezbeđenu adekvatnu uslugu kada je u pitanju uklanjanje i skladištenje uginulih životinja i njihov transport u inđijske pogone „Energozelene“.

Izvor: dnevnik.rs

Imovina somborske fabrike obuće “Boreli” u stečaju ponuđena je na prodaju javnim prikupljanjem ponuda.

Agencija za licenciranje stačajnih upravnika objavila je da je imovina ovog društvenog preduzeća procenjena na 56,4 miliona dinara.

Predmet prodaje čine magacin od 3.800 kvadrata, pomoćne zgrade, metalne garaže. Depozit za učešće u javnom nadmetnju iznosi 11,2 miliona dinara, a rok za dostavljanje ponuda je 16. decembar. Istog dana u novosadskoj kancelariji Agencije za licenciranje stečajnih upravnika biće organizovano javno otvarnje ponuda.

Ovo preduzeće je u stečaju od 2016. godine.

Izvor: dnevnik.rs

Usled povećanog broja zaraženih od virusa Kovid 19 koji je evidentan u našoj opštini, te neizbežnih kontakata koji su ostvareni sa obolelima što trenutnu situaciju može učiniti mnogo alarmantnijom, danas je sednicu održao Štab za vanredne situacije opštine Apatin i doneo sledeće preporuke:

1. Mole se roditelji koji imaju mogućnosti da organizuju čuvanje dece, istu ne dovode u prostorije PU „Pčelica“ narednih 14 dana.

2. Obaveštavaju se svi građani opštine Apatin, da su u skladu sa odlukom Republičkog štaba za vanredne situaciji u obavezi da i na otvorenom prostoru gde je veća koncentracija ljudi (pijace, tržni centri i sl.) u obavezi da nose zaštitne maske.

3. Nalaže se JKP „Naš dom“ Apatin da od četvrtka 26.11. kontinuirano vrši dezinfekciju prilaza javnim ustanovama (Dom zdravlja, policija, opštinska uprava, mesne zajednice i dr.)

4. Apeluje se još jednom na sve građane koji su pozitivni na virus Kovid 19, kao i one koji su imali kontakt sa zaraženim osobama da se striktno pridržavaju mera samoizolacije u trajanju od 14 dana.

Grad Sombor uključio se u akciju „16 dana aktivizma” koja ima za cilj da probudi svest o problemu nasilja nad ženama i da se preduzmu akcije za suzbijanje ovog problema. Akcija je počela danas, na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i trajaće do 10. decembra, kada se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava.

U „16 dana aktivizma“ Grad Sombor obeležiće sledeće datume:

25. novembar – Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama
1. decembar – Svetski dan borbe protiv AIDS-a
3. decembar – Međunarodni dan osoba sa invaliditetima
6. decembar – Godišnjica Montrealskog masakra
10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava

U toku kampanje, vodeći računa o epidemiološkim merama, Gradu će se priključiti i institucije koje rade na sprečavanju nasilja nad zenama. Kampanja će biti umerena na pozitivnu stranu života, podržavanju i podsticanju svih žena koje trpe nasilje, da li psihičko, fizičko, ili na radu, da uspešno okončaju lošu situaciju u kojoj se nalaze.

„Grad Sombor se pridružio kampanji 16 dana aktivizma, koja počinje današnjim obeležavanjem Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Tim povodom smo poklonili narandžaste marame ženama Gradske uprave, zdanje Galerije je osvetljeno narandžastom bojom, a pušteni su i lampioni koji simbolizuju uspešan početak i ispunjenje života srećom i radošću. Zvanična boja kampanje je narandžasta, kao simbol svetle i optimistične budućnosti oslobođene od nasilja nad ženama i devojčicama“ izjavila je član Gradskog veća za oblast rodne ravnopravnosti Slađana Radin.

Povodom obeležavanja 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, danas je i gradonačelnik Antonio Ratković upriličio prijem za predstavnike Sigurne kuće, koji su ovom prilikom gradonačelniku, u znak zahvalnosti za podršku Grada, uručili zaštitne maske koje šiju njihove štićenice.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama Galerija savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor će narednih 16 dana biti osvetljena narandžastom bojom.

Na ovaj simboličan način i Grad Sombor uključio se u akciju „16 dana aktivizma” koja traje do 10. decembra, kada se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava. Akcija „16 dana aktivizma” ima za cilj da probudi svest o problemu nasilja nad ženama i da se preduzmu akcije za suzbijanje ovog problema.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1999. godine proglasila 25. novembar za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog nasilja, zlostavljanja i mnogih drugih vidova nasilja. Ovaj datum je odabran kao sećanje na brutalno ubistvo sestara Mirabal, političkih aktivistkinja, koje se dogodilo 1960. godine u Dominikanskoj Republici.
Jedinice lokalne samouprave prepoznate su kao ključni faktori neposrednog delovanja u prevenciji i zaštiti jer nasilje nije privatna stvar jedne porodice. Iz tog razloga utvrđuju se smernice za borbu protiv nasilja nad ženama i javno se zagovara neophodnost sprečavanja diskriminacije i promovisanja kulture tolerancije.

Tim povodom, Grad Sombor danas u 18. časova organizuje jednu od akcija, tokom koje će se na platou ispred Županije simbolično pustiti lampioni sa ciljem da se ukaže na problem nasilja nad ženama.

U OPŠTOJ bolnici „Dr Radivoj Simnović“ u Somboru osam odsto lekara, tehničara i drugog osoblja od 1.100 zaposlenih je PCR pozitivno.

Prema rečima dr Dragana Ristovića, v.d.direktora bolnice, zaposleni koji su bili pozitivni polako se vraćaju na posao pošto su PCR negativni.

U Domu zdravlja “Dr Đorđe Lazić“ je 20 medicinara i zaposlenih na drugim pozicijama inficirano korona virusom. Prema poslednjim podacima na bolničkom lečenju (Kovid odeljenje) nalazi se 50 pacijenata, i to 10 sa teškom kliničkom slikom, dok su dva pacijenta na mehaničkoj ventilaciji.

Zbog pogoršavanja situacije bolnica je obezbedila veći kapacitet kovid odeljenja za prijem novih pacijenata. Pored Odeljenja za plućne bolesti i zgrada Internog odeljenja koristi se u svrhu smeštanja pacijenata obolelih od kovida.

Kako je za „Novosti“ izjavila epidemiolog u ovdašnjem Zavodu za javno zdravlje dr Gordana Cvetić,u Zapadnobačkom okrugu je 859 inficiranih korona virusom.

Najviše zaraženih je u Somboru 420 pacijenata, u Kuli 241, u Odžacima 119, dok je u Apatinu 79 ljudi inficirano kovidom – 19.U samoizolaciji se nalazi oko 300 osoba.

Izvor: novosti.rs

U Zapadnobačkom okrugu je 859 inficiranih korona virusom, pokazuju poslednji podaci somborskog Zavoda za javno zdravlje.

"Najviše zaraženih je u Somboru 420 pacijenata, u Kuli 241, u Odžacima 119, dok je u Apatinu 79 ljudi inficirano Kovidom – 19", rekla je dr Gordana Cvetić gostujući u Jutarnjem programu RTV-a.

U samoizolaciji se nalazi oko 300 osoba.

Na osnovu novonastale situacije u trećem talasu borbe protiv epidemije Covid 19 i velikog broja novozaraženih, Opšta bolnica Sombor obezbedila je veći kapacitet Covid Odeljenja za prijem novih pacijenata.

Pored Odeljenja za plućne bolesti i zgrada Internog odeljenja koristi se u svrhu smeštanja pacijenata obolelih od kovida.

U somborskoj Opštoj bolnici "Dr Radivoj Simonović" saopštili su da je Interno odeljenje premešteno na treći sprat Hirurškog bloka, u deo Odeljenja za ortopediju. Internistički prijem i pregled pacijenata se obavlja u sklopu Odeljenja za hitan prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja u prizemlju Hirurškog bloka.

Dečija respiratorna ambulanta se nalazi u zgradi Specijalističkih ambulanti i do nje se dolazi sa strane ulice Sime Matavulja, kolskim ulazom u Bolnicu.

Izvor RTV