Sombor.info

Sredinom marta 40 radnika firme Aerodrom ketering preko noći je dobilo otkaz. Na njihovo mesto je, kako tvrde, dovedeno 65 stranih državljana.

Sindikati i bivši radnici ubeđeni su da je strani vlasnik rešio da dovede jeftiniju radnu snagu, a državljane Srbije proglasi tehnološkim viškom, rečeno je danas na konferenciji za medije koju je organizovao Savez samostalnih sindikata Beograda.

Oni smatraju da su baš ovi radnici izabrani da dobiju otkaz, jer su stupili u štrajk zbog kašnjenja plata i neuplaćivanja poreza i doprinosa od strane poslodavca.

„Imamo nesvakidašnju situaciju da ne da nema radne snage u Srbiji, već da se dovode stranci za mesta koja su popunjena. Sa tim idejama nisu prethodno upoznati ni radnici ni sindikat. Prekršeno je mnogo zakona, od Zakona o zapošljavanju stranaca do Zakona o radu“, tvrdi Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalih sindikata Beograda.

On navodi da radnicima nisu plaćeni porezi i doprinosi, dok su im uplaćivane plate.

„Ovo znači da je neko morao to da omogući, jer naš zakon tako ne propisuje. Postavlja se pitanje i zašto država sve to dozvoljava? Da li je to neka nova ekonomska politika, da država želi da zameni naše radnike jeftinijom radnom snagom?

Ono o čemu se razgovara u novom Zakonu o zapošljavanju stranaca jeste da se dovede radna snaga za poslove na kojima fali naših radnika, a ne da se oni smenjuju. Neoglašavanje države na slučaj sa Aerodrom keteringom nam govori da sve ovo nije slučajno. Ako na ovaj način krenemo da zamenjujemo ljude, moraćemo da stvorimo novu državu“, kaže Todorović.

Predstavnik sindikata upozorio je da, ako naša Vlada razmišlja i o subvencijama za strance, da razmisli o istima i za naše radnike, ali – za karte da odu odavde.

Todorović najavljuje i radikalizaciju protesta, ukoliko nadležni ne budu reagovali.

„Obratićemo se Vladi, a ako odgovora ne bude, pozvaćemo na proteste. Ne samo radnike već i učenike i penzionere, trudeći se da ih radikalizujemo što više, od auto puta do aerodroma“, poručuje Todorović.

Kada je reč o neuplaćivanju poreza i doprinosa, sindikat je najavio podnošenje krivičnih prijava.

„Obavestićemo i međunarodne organizacije. Imali smo jedan Linglong, mislim da ovo nije dobra slika o Srbiji“, zaključuje Todorović.

Prema rečima Dragana Kabića, predsednik Samostalnog sindikata ugostiteljstva i turizma Beograda, kašnjenje uplate poreza i doprinosa izazvalo je proteste, a potom i otkaze.

„Ovo u svojoj karijeri nisam video. Sve kolege su od početka osnivanja firme radile u njoj. Ako ovo sada prođe, dešavaće se u celoj Srbiji. Takođe, nikome nije bilo jasno čemu otvaranje više firmi.

Za novootvorena preduzeća imali smo velike probleme – u dva su kasnile isplate zarade, uz probijanje zakonskog roka. To je izazvalo protest. Poslodavac se nije oglasio, a 28. februara stigla je informacija da će vlasnik doći. Svi zaposleni su ga čekali, ali nije došao“, objašnjava Kabić.

On dodaje da je potom suspendovan, a da ni jedan papir o progašenju tehnološkog viška nisu videli.

Kako objašnjava, među onima koji su dobili otkaz našla se i jedna smaohrana majka sa malim detetom, kao i jedan bračni par.

„Ja sam tamo 33 godine, a onda sam proglašena tehnološkim viškom. Razmišljala sam gde sam pogrešila, uplašena i prestavljena. Nikakvu najavu nismo imali, samo smo preko noći dobili otkaz“, kaže bivša radnica Angelina Pajić.

Kako predstavnici sindikata tvrde, radnici nisu otišli u firmu da preuzmu rešenja, već u iznajmljeni prostor, a uručio im ih je vozač direktora.

Izvor: danas.rs

Medicinsku sestru koja je školovana za svoj posao i ume da ga radi, tražićemo svećom po Srbiji, jer beže odavde glavom bez obzira. Kada Klinički centar Srbije raspiše konkurs za 30-40 radnih mesta, javi se njih sedam, a ostanu dve, jer većina ubrzo ode u inostranstvo ili da rade privatno. Ovo je razlog zašto nama i našoj deci, vade krv i daju injekcije, dojučerašnje frizerke, kozmetičarke, spremačice, jer za diplomu u privatnoj školi treba sačekati pola godine i prekvalifikacija je tu, u razgovoru za Nova.rs u očaju pričaju zdravstveni radnici iz beogradskih bolnica, koji su prinuđeni da leče pacijente uz pomoć prekvalifikovanog osoblja, u čijim je rukama svaki život u ozbiljnom riziku.

Ljudima na vlasti u Srbiji, puna su usta priča o novim bolnicama, skupocenoj i savremenoj medicinskoj opremi i aparatima, a niko ni da zucne o zdravstvenim radnicima, naročito medicinskim sestrama i tehničarima, kojih nema “ni za leka”.

“Sada u Ministarstvu zdravlja govore o mogućoj prenameni kovid bolnica u palijativne centre. Ne znam gde će pronaći kadar za te centre, jer je poznato da ljudima na palijativi, koji su u terminalnoj fazi bolesti, treba medicinska nega tokom 24 sata, potrebne su sestre da ih hrane, okreću, kupaju, oblače, a sestara nema ni u postojećim ustanovama”, priča za Nova.rs doktorka iz jedne beogradske bolnice, koja je zamolila da ostane anonimna.

Prema rečima medicinara, Univerzitetski klinički centar Srbije (UKCS) je u takvom deficitu sa medicinskim sestrama, da na konkursima traže i po 30 do 40 sestara, a javi se sedam ili osam.

“Od njih ostanu da rade možda dve, jer sve ostale odu u inostranstvo ili da rade privatno. Niko neće da radi za platu koja iznosi nešto malo više od 60.000 dinara, niti žele da budu na ugovoru koji im produžavaju na svaka tri meseca. Nemaju stalan posao, ni plate od kojih mogu normalno da žive. Žene koje godinama rade kao medicinske sestre, koje su školovane za ovaj posao, su istrošene. One koje su sad u novoj zgradi UKCS, u svakoj smeni koja traje 12 sati, pređu neverovatnih 15 kilometara peške, uzduž i popreko po spratovima i odeljenjima koja obilaze. Brojale su koliko metara pređu u jednoj smeni, a s obzirom da ih ima daleko manje nego što je predviđeno, moraju da rade i na četiri radna mesta, kako bi zbrinule sve obolele. Dobili smo onoliki prostor u novoj zgradi, za koji je neophodan pet puta veći kadar nego što tamo imamo”, naglašava doktorka.

Medicinske sestre koje primaju preko konkursa, najčešće su prekvalifikovane.

“One su bivše kasirke, frizerke, kozmetičarke. Ne umeju da daju injekciju pacijentu, ni infuziju, ma ni da izmere pritisak. Dobru, školovanu sestru, tražićemo svećom po Srbiji. Mada, ovo je najveći problem u Beogradu, u velikim ustanovama. U Kruševcu i u Nišu, čujem da imaju mnogo sestara, ali to su žene koje tamo žive. Ako bi ih selili u Beograd morao bi da im se obezbedi smeštaj, za šta, naravno, nema novca. Oni koji su došli u Boegrad i ovde rade za manje od 70.000, polovinu plate daju za kiriju za stan, još deo za račune i ostane im neka crkavica za hranu. Kakav je to život?”, pitaju se lekari.

Svi bi danas da nose beli mantil, a da ne moraju da se školuju.

“Među medicinskim sestrama u Srbiji, danas je najveći broj onih koje su do nedavno bile frizerke, kozmetičarke, ma ko sve nije obukao beli mantil. Sa druge strane, one koje završe medicinsku školu odlaze. Odrade pripravnički staž i beže glavom bez obzira. Neće da rade u Srbiji jer se u zdravstvenom sistemu ne poštuju normativi. Jedna sestra radi na četiri radna mesta, za mizernu platu u smenama od 12 sati. Predlagali smo Ministarstvu zdravlja da oduzmu akreditacije od privatnih škola i da usvoje Pravilnik po kome svako ko konkuriše za rad u bolnici ili domu zdravlja, mora da položi test, koji naravno, ne bi prošli oni koji nose znanje iz trgovačke ili frizerske škole”, kaže za Nova.rs Radica Ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije.

Zdravstvene ustanove eksploatišu i ovo malo medicinskih sestara što nam je ostalo.

“Podrazumeva se da treba da postoji probni rad, ali u ustanovama eksploatišu medicinske sestre, tehničare, laborante. Ti ljudi godinama rade, a da ne steknu pravo na stalni radni odnos. Oni su nesigruni i nezadovoljni, a to se onda prenosi i na pacijente, zbog čega svi mi, kao društvo, mnogo gubimo”.

Nemci više ne traže ni iskustvo, kriterijume su maksimalno snizili, primaju sve medicinske sestre, ali moraju da imaju završenu Medicinsku školu, pa sve koje vrede nam odoše, ističe ona.

“Prekvalifikovane radnice u belim mantilima, međutim, posao mogu da dobiju samo u srpskim bolnicama, u kojima vlada stanje očaja, jer nema ko drugi da radi. Njih u nemačkim ustanovama ne primaju. U Srbiji ne postoji zdravstvena ustanova u kojoj veliki deo sestara nije prekvalifikovan. To su sve žene sa kompleksima, kojima ne treba novac, jer ga imaju iz drugih izvora. Njima je važno da obuku beli mantil i da mogu da kažu da rade u bolnici. U privatnim školama u roku od pola godine svako može dobiti diplomu medicinske sestre. Naravno, niko ne ide na ta predavanja, ni na praksu, niti išta tamo nauče. Najviše je spremačica koje su kod nas u sistemu medicinskih sestara. One kupuju diplome u privatnim školama, pa prvo nekoliko godina čiste bolnicu, a onda se odjednom pojavljuju u beloj uniformi i pacijentima daju infuziju isto kao i sestra koja se godinama za to školovala. Ovo je nažalost tema kojom niko u Srbiji neće da se bavi jer nikoga nije briga. Te žene koje su kupile diplome, rade sa obolelima, sa decom, sa hroničnim bolesnicima, pa ako se desi neki incident, ko će sve biti kriv?”, pita Radica.

Naime, jedan od glavnih razloga zašto propadaju konkursi u UKCS za medicinske sestre i tehničare, je zato što se raspisuju isključivo za posao na određeno vreme, tačnije na sraman ugovor od tri meseca, sa izgovorom da je u pitanju “povećan obim posla”, iako u ovoj ustanovi neprekidno ima mnogo posla i neophodan je stalan priliv osoblja.

Dokaz za to je činjenica da se na veliki broj konkursa, koji su raspisani krajem februara i početkom marta ove godine, u UKCS – niko nije javio.

Na Klinici za infektivne i tropske bolesti raspisan je konkurs za tri medicinske sestare ili tehničara opšteg smera na određeno vreme “zbog privremeno povećanog obima posla” u trajanju do tri meseca. Međutim, kako stoji na sajtu, “izbor nije izvršen budući da nije bilo dovolјno prijavlјenih kandidata”.

Ista je situacija i na Klinici za alergologiju i imunologiju, gde je raspisan konkurs za jednu sestru ili tehničara, opet na određeno vreme. Klinici za nefrologiju UKCS takođe je bila potrebna jedna medicinska sestara ili tehničar, na tri meseca (za početak), ali ni ta jedna se nije javila.

Identičan je slučaj i u Pejsmejker centru, kao i na Klinici za kardiologiju, ali i na Klinici za ORL i MFH, gde nisu uspeli da pronađu nijednu pedijatrijsku medicinsku sestru, ni tehničara, koji su i ovde traženi samo na “određeno vreme”, kao da će posla, nakon ta prva tri meseca, biti manje, a obolelih je, naprotiv, sve više.

Cene prekvalifikacija u pojedinim državnim medicinskim školama:

Školarina (po razredu) – 3300 din.
Obnova godine – 1100 din.
Ispit – teorija – 650 din.
Ispit – vežbe – 1000 din.
Ispit – teorija + vežbe – 1650 din.
Čas vežbi (praktična nastava) – 120 din.

Čas pripremne nastave (vežbe) za maturski ispit – 120 din.
Maturski ispit – 2300 din.
Prilikom upisa prijem dokumentacije i pravljenje razlike predmeta naplaćuje se 1000 dinara.

Napomena: U privatnim školama cenovnik nije istaknut, a telefonom nisu želeli da nam saopšte koliko košta školovanje, tačnije prekvalifikovanje ili diploma.

Izvor: nova.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru isklјučili su iz saobraćaja pedesetdevetogodišnjeg muškarca koji je u Sivcu vozio bicikl sa 2,36 promila alkohola u organizmu.

Vozaču je određeno zadržavanje i protiv njega će biti podneta prekršajna prijava zbog nasilničke vožnje.

"Preminuo nam je gost, preživeli smo požar i tornado", ovako počinje svoju neverovatnu ispovest Ranko Miletin (29) iz Sombora, koji je otišao da radi na brodu, a tamo doživeo scenario za jedan triler.

Sve je, priseća se, počelo od jednog poziva koji nije mogao da odbije. Kao tinejdžer, nije ni slutio da će život na okeanu i reci postati njegova svakodnevnici za koju uskoro čak pravi i jubilej.

- Imao sam 21. godinu kada me je pozvala jedna agencija i ponudila posao na brodu. Ja sam, kao i mnogi u tom periodu, zamišljao sebe negde daleko, kako gradim karijeru i zarađujem veliki novac - iskreno za priznaje Ranko.

Čak ni procedura, kaže, nije bila teška.

- Otišao sam u agenciju, položio sve testove i nakon nekih mesec i po dana sam se ukrcavao na kruzek na Aljasci. To je bilo ostvarenje mojih snova - priseća se početaka.

Ako si vredan, isplatiće se

Kolege na brodu su videle njegovo zalaganje, i dale mu savet, ispostaviće se, zlata vredan.

- Ja sam počeo kao kuvar, a oni su mi rekli da nastavim ugovor ali na rečnom brodu, jer će mi tamo kao kuvaru biti mnogo bolje. Tako sam i uradio. Sada sam na rečnom brodu i plovimo Dunavom, trenutno sam u Nemačkoj, ali idemo polako ka Holandiji - navodi nam Miletin.

Na brodu nema prečica, nema "izvlačenja", jer tamo, objašnjava naš sagovornik, nije bitno odakle si, već kakav si čovek i kako radiš.

- Ja radim sa trenutno 14 različitih nacionalnosti, na brodovima prekookeanskim je to duplo veća brojka. Ovde me poštuju i nagrađuju kroz novac i poziciju. Tako sam ja sada postao šef kuhinje, radim ono što volim i mi smo jedan sjajan tim. Inače, moj tim peva naše pesme, priča srpski, a znaju i da opsuju na našem - priča nam kroz osmeh.

Požar, tornado i smrt usred okeana

Scena koju nikada neće zaboraviti jeste kada im je usred okeana, gotovo istovremeno, izbio požar, naleteli su na tornado, a jedan putnik se samo srušio i preminuo.

- Kapetan je samo rekao "stavite pojaseve". Mi smo se uplašili bure, a nismo ni slutili da tek sledi najveća trauma - smrt čoveka. Imali smo neka dešavanja u baru. Svaka sekcija stajala je ispred gostiju, bilo ih je oko 250. U jednom momentu, jedan čovek počinje da dobija sivu boju, pada i umire. Šta da kažem više, zvali smo nadležne i vratili se svojim obavezama, ali to nikada neću zaboraviti sigurno - priseća se momak.

Brod je, i posle svega dodaje, pravi izbor.

- Imam savet za sve mlade koji žele da idu na brod, ako želite karijeru i novac to je pravi izbor. Na brodu morate da imate svoje ja, i ništa ne možete da izgubite. Bude teških trenutaka, ali da je loše, ja ne bih bio ovde već devet godina - poručuje Ranko na kraju.

Izvor: Kurir.rs

U utorak, 4.4.2023. godine, sa početkom u 18.00 časova, biće obeležen Svetski dan autizma.

Povodom 2. aprila, Svetskog dana autizma, koji se u Srbiji obeležava poslednjih 15 godina, u Narodnoj biblioteci „Miodrag Borisavljević“, biće organizovana tribina pod nazivom „Podržimo i ujedinimo različitosti“.

Sa fokusom na pristupačnost, ove godine ujedinili su se Udruženje građana „Za Apatin“, Udruženje dobročinitelja „Mali princ“ i Škola za osnovno i srednje obrazovanje sa domom „Vuk Karadžić“ Sombor.

Uprkos povećanoj svesti o tome šta je autizam, od izuzetne je važnosti da javnost stekne bolje razumevanje i da kao društvo u celini, delujemo u smeru uklanjanja poteškoća i postojećih prepreka.

Sa ciljem stvaranja inkluzivnog društva za sve, udruženi možemo biti prava podrška osobi sa autizmom i njenoj porodici.

O ovoj temi govoriće: roditelj i član udruženja „Mali princ“ - Aleksandra Marić, logoped i specijalista rane intervencije u detinjstvu - Una Mladenović i diplomirani defektolog oligofrenolog – Đurašin Kerkez.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru isključili su iz saobraćaja u Ulici maršala Tita u Kuli dvadesetšestogodišnjeg vozača taksija koji je vozio pod dejstvom kanabisa, saopštila je Policijska uprava u Somboru. Vozaču je određeno zadržavanje i protiv njega će biti podneta prekršajna prijava.

Ministar turizma i omladine Husein Memić rekao je danas da je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i potpredsednikom Vlade i ministrom finansija Sinišom Malim razgovarao o dodatnim vaučerima za subvencionisani odmor u Srbiji, kao i da veruje da će oni biti odobreni tokom maja ili juna meseca.

- Nedavno smo, na otvaranju Kuršumlijske banje, zajedno sa predsednikom razgovarali na temu besplatnih vaučera, za koje je dao 'vetar u jedra' za dodatnih 100.000. Ja sam razgovarao i sa moijim kolegom Sinišom Malim i verujem da će to biti odobreno negde u maju ili junu - izjavio je Memić za Tanjug, i dodao da je nedavno Vlada Srbije podelila 100.000 vaučera.

Naglasio je da je program subvencionisanog odmora Vlada prvi put pokrenula 2015. godine i da je na taj način stimulisala srpske turiste da putuju po Srbiji.

"Imamo veliki problem, pošto turizam u Srbiji raste, a broj kapaciteta je mali, potrebno je da se otvore novi hoteli sa četiri ili pet zvezdica. Mi sada razmišljamo na koji način da pospešimo izgradnju novih hotela. Ovo su sada neke slatke muke koje nas očekuju, jer kako nam govori početak 2023. godine, verujem da će i ovo biti rekordna godina", naglasio je Memić.

Ističe i da su zahvaljujući toj politici hotelijeri u Srbiji, tokom i nakon pandemije korona virusa, uspeli ne samo da sačuvaju, već i poboljšaju svoj promet.

- Jeste da naši najstariji najčešće koriste vaučere, ali je jako bitno da imamo rastuće destinacije kada je u pitanju domaći turizam. Soko Banja se pokazala kao jedna od najboljih destinacija. Većinu vaučera naši turisti koriste u Sokobanji - rekao je Memić i dodao da je ta banja tokom 2021. i 2022. godine bila "najatraktivnija destinacija kada su u pitanju domaći turisti".

Ministar je naglasio da je 2022. godina bila rekordna po svim parametrima kada je u pitanju turizam u Srbiji.

- I po deviznom prilivu i po broju noćenja i po dolascima turista. I Srbija je zaista lider kada je u pitanju oporavak turističkog sektora, nakon pandemije, a mi se nismo samo oporavili, već smo zabeležili rekordni priliv - rekao je Memić.

Ističe da su prva tri meseca 2023. godini na osnovu zvaničnih podataka još uspešniji u odnosu na isti period prošle godine, koji je bio jako uspešan.

Dodao je da za razliku od domaćih turista, koji mahom obilaze banje, strani turisti najčešće posećuju gradske destinacije u Srbiji.

"Tu je neprikosnoven Beograd, Novi Sad, Subotica, Niš. Sedamdeset odsto svih poseta je u gradskim destinacijama, a 30 odsto odlazi obično na planine - Zlatibor i Kopaonik", naveo je ministar.

Memić naglašava da su najbrojniji strani turisti u Srbiji Rusi, a da ih slede turski turisi, kao i da su među prvih pet i putnici iz Kine.

- Kinezi su bili peti iz prostog razloga jer su se poslednji otvorili nakon pandemije kovida. Kada su u pitanju kineski turisti, verujem da će ova godina biti i najbolja, kada su u pitanju dolasci - rekao je Memić i dodao da je Vlada Srbije zajedno sa Er Srbijom uvela još jednu avio-liniju prema Tijenđinu - gradu od 15 miliona stanovnika koji se nalazi na 150 kilometara od Pekinga.

- Srbija je stavljena na listu kineskih kolektivnih putovanja i već sutra nam dolazi deset tur operatera, a na kraju ovog meseca nam dolazi 10 različitih medija iz Kine, tako da ćemo imati jednu veliku promociju turizma - naveo je ministar i dodao da se prvi dolazak kineskih turista očekuje krajem aprila.

Naglasio je da su turski turisti veoma važni za Srbiju i da su poslednjih godina na drugom mestu kada je u pitanju lista noćenja stranih turista u Srbiji, ocenivši da je to rezultat politike predsednika Vučića koji kontinuirano radi na jačanju odnosa Srbije i Turske.

Izvor: blic.rs

Humanost ne treba da ima cenu.

Sigurno vam se nekada desilo da ste pokušali da donirate garderobu Crvenom krstu ali ste vraćeni jer ona nije prošla hemijsko čišćenje. Na pojedinim lokacijama Crvenog krsta bi „progledali kroz prste“ ali na nekim bi insistirali da vide račun sa hemijskog.

Zbog te prakse mnogi su besneli na mrežama jer im se od cenovnika hemijskog čišćenja „vrtelo u glavi“. Međutim, sada je zvanično objavljeno da „Crveni krst ne traži potvrde sa hemijskog čišćenja za donacije polovne garderobe jer ne žele da bilo koga izlažu dodatnim troškovima“ - piše nova.rs.

Uslovi za prijem donacije su:

Da su polovne stvari čiste, sveže oprane.

Da su spakovane u kese ili kutije

Da su sortirane po kategorijama muška/ženska/dečija

Da su artikli hrane/higijene u roku trajanja još minimum 6 meseci

Da su artikli hrane/higijene u originalnim pakovanjima

„Crveni krst ne traži potvrde sa hemijskog čišćenja za donacije polovne garderobe jer ne želimo da bilo koga izlažemo dodatnim troškovima, ali vas molimo da garderoba bude sveže oprana i u stanju u kakvom biste je i vi nosili“, ističu oni.

Podelu prikupljenih artikala organizacije Crvenog krsta u Somboru vrše za socijalno ugrožene kategorije kao i za ustanove kojima je ova vrsta pomoći neophodna.

Crveni krst ne prima stvari koje su na bilo koji način nebezbedne, dakle, ništa polomljeno, opasno ili sumnjivog higijenskog kvaliteta.

Ističu i da nisu u stanju da prihvate lekove, nekonzervisanu hranu, piće, toksične ili opasne supstance.

Organizacije Crvenog krsta za sada ne pružaju uslugu prevoza donacija do njihovih magacina.

Ukoliko želite da donirate nešto od navedenih artikala molimo Vas da se organizaciji Crvenog krsta u Somboru.

U Somboru je s kraja marta, počela već godinama tradicionalna akcija „Mesec čistoće“ tokom koje Javno komunalno preduzeće „Čistoća“, prema utvrđenom rasporedu po ulicama, odnosi otpad iz domaćinstava.

RASPORED ODVOŽENJA OTPADA SA JAVNIH POVRŠINA U AKCIJI „MESEC ČISTOĆE“ 2023. GODINE

PONEDELJAK 27. MART

1 CENTRALA
2 BUKOVAC
3 VENAC PETROVE GORE

UTORAK 28. MART

1. APATINSKI PUT
2. KNEZA MILOŠA
3. SONĆANSKI PUT
4. MAKSIMA GORKOG
5. MOSTARSKA
6. J. FLOZBERGERA
7. JORGOVANSKA
8. ILIJE BIRČANINA

SREDA 29. MART

1. DALMATINSKA
2. ĐURE DANIČIĆA
3. DUJE MARKOVIĆA
4. ŠKOLSKA
5. P. PRERADOVIĆA
6. BOŽIDARA ADŽIJE
7. A. ŠARČEVIĆA
8. AUGUSTA CESARCA
9. DUBROVAČKA
10. D. STANIČKOVA
11. P. ATANACKOVIĆA

ČETVRTAK 30. MART

1. JOVANA POPOVIĆA
2. LIPOV LAD
3. JOVANA SKERLIĆA
4. AUGUSTA ŠENOE
5. STEVANA MOKRANJCA
6. Ž. J. ŠPANCA
7. Dr RADIVOJA SIMONOVIĆA
8. MILANA I NIKOLE KUNIĆA
9. ROZE LUKSEMBURG
10. BRAĆE RIBNIKAR
11. IVE ANDRIĆA
12. NEZNANOG JUNAKA
13. VUKICE MITROVIĆ
14. HEROJA KARPOŠA
15. VASE PELAGIĆA
16. SERDAR JANKA VUKOTIĆA
17. ROKOVAČKI PUT
18. I. GARAŠANINA

PETAK 31. MART

1. A. ČARNOJEVIĆA
2. BELOG GOLUBA
3. S. RADOSAVLJEVIĆA
4. MITE POPOVIĆA
5. VOJNIČKA

6. ALEKSE ŠANTIĆA
7. B. NUŠIĆA
8. SPORTSKA
9. STAPARSKI PUT
10. 21.OKTOBRA
11. FILIPA KLJAJIĆA
12. SONJE MARINKOVIĆ
13. PODGORIČKA
14. ŽARKA ZRENJANINA
15. STANKA OPSENICE
16. JOVANA CVIJIĆA
17. BORE STANKOVIĆA
18. JOSIFA PANČIĆA

PONEDELJAK 3. APRIL

1. PRVOMAJSKI BULEVAR

2. JNA

3. FRUŠKOGORSKA
4. GRUJE DEDIĆA
5. S.V. ČIČE
6. PROTE M. NENADOVIĆA
7. ALEKSE DUNDIĆA
8. KANARINSKA
9. IVANA PARČETIĆA
10. BALA IŠTVANA
11. MILETE PROTIĆA
12. VI LIČKE
13. BENJA ANTALA
14. CARA DUŠANA

UTORAK 4. APRIL

1. ŠTROSMAJEROVA
2. TEKSTILNA
3. I. G. KOVAČIĆA
4. BORAČKA
5. VLADIKE NIKOLAJA
6. FRANJE RAČKOG
7. SIVAČKI PUT
8. ADI ENDREA
9. ČIHAŠ BENEA
10. JUHAS ŠANDORA
11. RUŽICE RIP
12. LIVADSKA

SREDA 5. APRIL

1. IVE LOLE RIBARA
2. RADIVOJA ĆIRPANOVA
3. PRIZRENSKA
4. SVETOG SAVE
5. VUJADINA SEKULIĆA
6. BANATSKA
7. SAVE KOVAČEVIĆA
8. OGNJENA PRICE
9. PETRA KOČIĆA
10. BAČVANSKA
11. SREMSKA

ČETVRTAK 6. APRIL

1. BEOGRADSKA
2. B. RADIČEVIĆA
3. BLAGOJEVIĆEVA
4. Dr Đ. LAZIĆA
5. JADRANSKA
6. IVANA GUNDULIĆA
UTORAK 11. APRIL 1. VERE GUCUNJE
2. STEVANA SINĐELIĆA
3. VUKA KARADŽIĆA
4. MITE PETROVIĆA
5. VOJISLAVA ILIĆA
6. KOSOVSKA
7. IVICE FRGIĆA

SREDA 12. APRIL

1. MILOŠA OBILIĆA
2. ČONOPLJANSKI PUT
3. DVORSKA
4. SLAVONSKA
5. BARANJSKA
6. VODOVODSKA
7. BANJALUČKA8.

8. STEFANA DEČANSKOG
9. ARHIĐAKONA STEFANA

ČETVRTAK 13. APRIL

1. LIČKA

2. BOGOLJUBA JEFTIĆA
3. VOJISLAVA BAKIĆA
4. BRAĆE LUKAČEV
5. ŽARKA ĐUROŠEVA
6. MILKE GRGUROV
7. NIKE GRUJIĆA
8. STEVANA SREMCA
9. MITE VASILJEVIĆA
10. MITE KALIĆA

UTORAK 18. APRIL

1. PARTIZANSKA
2. JUG BOGDANA
3. TANASKA RAJIĆA
4. RADNIČKA
5. HAJDUK VELJKA
6. MARKA KRALJEVIĆA

SREDA 19. APRIL

1. VOJVOĐANSKA
2. RADIŠIĆEVA
3. SVETOZARA MILETIĆA
4. VIŠNJIĆEVA
5. KARAĐORĐEVA
6. ŽELEZNIČKA

ČETVRTAK 20. APRIL

1. V.S.STEPANOVIĆA
2. V.Ž.MIŠIĆA
3. V.P.BOJOVIĆA
4. V.R.PUTNIKA
5. N.VUKIČEVIĆA
6. V.PETROVIĆA
7. ZLATNE GREDE
8. ČITAONIČKA
9. A.MRAZOVIĆA
10. MIRNA
11. PARISKA
12. D.OBRADOVIĆA
13. LAZE KOSTIĆA
14. NJEGOŠEVA
15. PECE PETROVIĆA
16. TRG CARA LAZARA
17. TRIFKOVIĆEV TRG
18. VASILIJA KOVAČIĆA
19. ZMAJ JOVINA
20 . KRALJA PETRA PRVOG

PETAK 21. APRIL

1. KONJOVIĆEVA
2. VASE STAJIĆA
3. SKOPLJANSKA
4. KAMENKA GAGRČINA
5. MILANA TOPLICE
6. IVANA KOSANČIĆA
7. BRAĆE ĐULINAC

PONEDELJAK 24. APRIL

1. IVANA MILUTINOVIĆA
2. JAŠE IGNJATOVIĆA
3. SOLUNSKIH BORACA
4. SIME MATAVULJA
5. DUNAVSKA
6. ĐURE SALAJA
7. SLOBODANA MACURE
8. KAPETANOVA
9. IVANA CANKARA
10. SARAJEVSKA
11. VINOGRADSKA
12. MALA

UTORAK 25. APRIL

1. XII V. UDARNE BRIGADE
2. PETRA DRAPŠINA
3. POŽAREVAČKA
4. VLADE ĆETKOVIĆA
5. MAJORA ILIĆA BAJKE

6. ŠIKARSKI PUT
7. VELJKA ČUBRILOVIĆA
8. NIKOLAJA ŠIMIĆA

9.MITE CENIĆA
10. TOME ROKSANDIĆA
11. D. RADOVIĆA
12. V. MIĆUNOVIĆA
13. BRKIĆ ĐORĐA
14. I. MAŽURANIĆA
15 IZLETNIČKA
16. SUNČANA

SREDA 26. APRIL

1. MONOŠTORSKA
2. PINKIJEVA
3. MIHAJLA PUPINA
4. STERIJINA
5. NIKOLE TESLE
6. MILUTINA BOJIĆA
7. OTONA ŽUPANČIĆA
8. ĐURE JAKŠIĆA
9. STEVANA SEMZE
10. VALJEVSKA
11. KRATKA

ČETVRTAK 27. APRIL

1. UROŠA PREDIĆA
2. PERE SEGEDINCA
3. NIKOLE PAŠIĆA
4. PETRA DESPOTOVIĆA
5. MOSKOVSKA
6. MEŠE SELIMOVIĆA
7. JOVANA DUČIĆA
8. MAJORA GAVRILOVIĆA
9. MILOŠA CRNJANSKOG
10. MIRE RADAKOVIĆ

PETAK 28. APRIL

1. BATINSKA
2. STANKA PAUNOVIĆA
3. SLOBODANA BAJIĆA
4. JURIJA GAGARINA
5. VLAHA BUKOVCA
6. BLAGOJA PAROVIĆA
7. GAVRILA PRINCIPA
8. JASNA POLJANA
9. BANIJSKA
10. DINARSKA
11. IGMANSKA
12. ROMANIJSKA
13. LOVAČKA
14. OMLADINSKA
15. JANKA VESELINOVIĆA
16. BEZDANSKI PUT

SREDA 3. MAJ

1. MATIJE GUPCA
2. SIMELE ŠOLAJE
3. 22. DECEMBRA
4. PANONSKA
5. UJEDINJENIH NACIJA
6. ISIDORE SEKULIĆ
7. JOSIĆKI PUT
8. ŠUMADIJSKA
9. M. RADAKOVIĆA
10. VLADIMIRA NAZORA
11. GEORGI DIMITROVA
12. BLAŠKA MARKOVIĆA
13. IVANA ANTUNOVIĆA
14. D. MUDRAKA
15. S.ALJENDEA
16. M. TEPIĆA
17. PAVLA VUJISIĆA
18. MIODRAGA PETROVIĆA ČKALJE
19. ZANATSKA
20. MAGNOLIJA

ČETVRTAK 4. MAJ

1. TOZE MARKOVIĆA
2. ERNESTA KIŠA
3. RADE DRAKULIĆA
4. SUBOTIČKA
5. RADE KONČARA
6. NIKE MAKSIMOVIĆA

7. 8. MARTA
8. SUVAJSKA
9. MARIJE BURSAĆ
10. SLAVUJEV VENAC

PETAK 5. MAJ

1. MILANA RAKIĆA
2. ĐORĐA NATOŠEVIĆA
3. JOCE LALOŠEVIĆA
4. RADIVOJA KORAĆA
5. PRIJEDORSKA
6. BALKANSKA
7. ZRMANJSKA
8. VELEBITSKA
9. HADŽI SVETIĆA
10. BOŠKA BUHE
11. JOSIFA MARINKOVIĆA
12. GAKOVAČKI PUT
13. KANALSKA
14. BOSANSKA
15. RATARSKA
16. RADOJA DOMANOVIĆA
17. BRAĆE PEJAK
18. BOŠKA TUCIĆA
19. ŽIVKA MAŠIĆA
20. BRANKA ĆOPIĆA
21. DUŠANA ĆUBIĆA
22. EUGENA KOČIŠA
23. LJUBICE ODADŽIĆ
24. RADE MARJANCA
25. DUŠANA VUKASOVIĆA DIOGENA
26. BRAĆE MILADINOV
27. STAROG VUJADINA
28. STARINE NOVAKA
29. BRANKA ŽIŽIĆ

30. ZORANA GOMIRCA
31. RADIVOJA KRSTIĆA
32. STEVANA BELJANSKOG
33. SLAVKA RADANOVA
34. VILMOŠA ŠPAJDLA
35. MIROSLAVA ANTIĆA
36. MARINKA PLAVŠIĆA
37. VII VOJV. UDARNE BRIGADE
38. SREMSKOG FRONTA
39. PROLETERSKA
40. D. VASILJEVA
41. CRVENE RUŽE
42. MILENKA STRIČEVIĆA
43. BOŠKA VREBALOVA
44. CVETNA
45. OBZIRSKIH ŽRTAVA
46. SUBOTIČKI PUT
47. PAVLOVIĆA SALAŠ

Od 19. do 23. aprila biće po 15. put održan Međunarodni festival cveća pod pokroviteljstvom Grada Sombora.

Na festivalu će na glavnoj ulici, Kralja Petra I, posetioci iz svih krajeva Srbije ali i regiona moći da vide ponudu više od 200 izlagača svih vrsta i sorti cveća, a očekuje se učešće i više udruženja starih zanata, svećara, medokolačara…

Kao i prethodnih godina, u ponudi će biti i raznovrsno saksijsko i baštensko bilje, kao i prateća oprema za bašte i terase.