Sombor.info

Vlasnici električnih automobila i plug-in hibrida sada mogu jednostavno da napune svoja vozila u svim STOP SHOP ritejl parkovima u Srbiji. Mreža savremenih električnih punjača postavljena je u saradnji STOP SHOP ritejl parkova i kompanije Charge&GO, lidera u razvoju elektromobilnosti u Srbiji.

STOP SHOP je prvi brend na tržištu Srbije u segmentu maloprodaje koji je EV punjačima pokrio ceo portfolio. Punjači snage od 20 do 120 kW instalirani su na 14 STOP SHOP lokacija: u Čačku, Lazarevcu, Nišu, Požarevcu, Vršcu, Valjevu, Sremskoj Mitrovici, Borči, Smederevu, Subotici, Leskovcu, Šapcu, Somboru i Zaječaru.

„Promovisanje obnovljive energije je važan element ka dostizanju našeg cilja smanjenja emisija. Mreža EV punjača je neophodna za razvoj e-mobilnosti i za šire usvajanje električnih vozila. Imajući to u vidu, želeli smo da našim posetiocima na svim lokacijama u Srbiji ponudimo mogućnost da jednostavno dopune svoje električne automobile tokom kupovine. Nastavićemo da širimo naše usluge ka čistoj i održivoj budućnosti“, kaže Maja Marić, menadžerka operacija u CPI Property Group.

Ova inovativna usluga je još jedan korak u nastojanjima kompanije da ponudi moderno i ekološko iskustvo kupovine. Svi STOP SHOP objekti u Srbiji imaju takođe pametne solarne klupe sa punjačima za telefone, besplatnim bežičnim internetom, kao i informacijama o vremenu i kvalitetu vazduha. Osim toga, kompanija je nedavno postavila 2.414 fotonaponskih solarnih panela na krov STOP SHOP-a u Požarevcu za proizvodnju zelene energije i smanjenje emisije CO2.

Kompanija je član Saveta za zelenu gradnju Srbije (SGBC), organizacije koja se zalaže za promovisanje održivih rešenja u građevinarstvu. Takođe, kompletan STOP SHOP portfolio u Srbiji poseduje BREEAM sertifikate sa najvišim ocenama za održivi dizajn.

STOP SHOP je jedan od vodećih brendova kompanije IMMOFINANZ, najvećeg operatera ritejl parkova u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Podsetimo, od poslednjeg kvartala 2022. godine IMMOFINANZ je deo korporacije CPI Property Group koja je takođe odgovorna za lokalno upravljanje parkovima STOP SHOP-ova na tržištu Srbije.

Izvor: nedeljnik.rs

U četvrtak, 6. aprila, sa početkom od 12 časova, u Ekonomsko-trgovinskoj školi u Kuli, održaće se promocija zbirke pesama ,,Volela bih da si tu“, Milice Bojanić.

Prema rečima autorke, ova zbirka pesama puna je mladalačkog zanosa i nežnosti. Ljubav je ispraćena uz muziku i gitaru, ostavljena u svojoj snazi i čistoti. Čitajući o izgubljenoj, nesrećnoj ljubavi i patnji, ali i o iskrenoj ljubavi, punoj ushićenja i radosti, ušetaćete u Miličin lirski svet. Njega ne čine samo ljubavne pesme, već i rodoljubiva osećanja koja su utkana u pesme, u kojima su prisutna sećanja na našu bogatu istoriju, a iznenadiće vas i pesme o gitarama, muzici i životu.

Milica je učenica četvrtog razreda Ekonomsko-trgovinske škole. Posle uspeha postignutog u oblasti književnosti, u kom je njena pesma ,,Zvezde“ izašla u zbirci pesama mladih pisaca Srbije i dijaspore, odlučila je da ode korak dalje i izbaci svoju prvu e – knjigu (zbirku pesama). Više informacija o samoj knjizi, ali i o tome kako možete da je kupite moći ćete da saznate na samoj promociji.

Izvor: nasemesto.rs

Nakon dve godine pauze, Dramski studio Kulturnog centra Apatin premijerno predstavlja predstavu Ežena Joneskua “Žak ili pokornost” u režiji Dušana Gladića.

Premijera predstave je u sredu, 5. aprila u 19 časova u Velikoj sali kulturnog centra.

Cena ulaznice iznosi 300 dinara i može da se kupi sat vremena pre početka igranja, dakle od 18 časova.

Prva repriza predstave biće već u petak 7. aprila od 17 časova u okviru Opštinske smotre drame za odrasle.

ULOGE
ŽAK………………………….STEFAN VUKOSAV
ŽAK OTAC………………..PREDRAG CVJETIĆANIN
ŽAK MAJKA……………..DANKA BOKAN
ŽAKLINA………………….MILICA MUTIĆ
ROBERTA…………………ZORAN TABOROŠI
ROBERTA OTAC……….MARKO ĆUIĆ ROBERTA
MAJKA……………………..IVANA JELIĆ

Nakon održane pretpremijere, Dečiji dramski studio Kulturnog centra Apatin premijerno će za publiku izvesti predstavu „Molim učiteljice“ za koju tekst i režiju potpisuje Dušan Gladić. Premijera predstave biće u petak, 7. aprila u 12 časova u Velikoj sali Kulturnog centra. Ulaz je slobodan.

Uloge u predstavi:
Učiteljica – Jasna Perenčević
Marija – Dunja Damjanović
Učenici:
Marina Mandić
Jelena Polovina
Andrea Dukić
Petra Miličić
Tia Lazendić
Petar Zorić
Novak Mandić
Pored toga, predstava „Molim učiteljice“ u izvođenju Dečijeg dramskog studija Kulturnog centra Apatin biće sledeće nedelje u nekoliko termina organizovana za učenike Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“.

Cene specijalističkih i konzilijarnih pregleda, alergo testova, hirurških intervencija i svih 4.969 zdravstvenih usluga, iste su ili skuplje na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA), nego u bilo kojoj privatnoj klinici u Srbiji. Ove usluge namenjene su pacijentima koji nemaju uput ili neće, ne mogu, da čekaju nekoliko meseci na pregled, dijagnostiku, snimanje, intervenciju, a takođe žele lečenje kod određenog specijaliste. Sredstva koja oboleli iz Srbije, ali i iz celog regiona, uplaćuju na račun VMA, kako bi došli do lekara koji van svog radnog vremena obavljaju dopunski rad, kako saznajemo, odlaze direktno u Ministarstvo odbrane.

Vrtoglave cene na VMA neuporedivo su, za veliki broj usluga, veće nego u pojedinim privatnim ustanovama, u kojima radi većina lekara iz ove, najveće vojne bolnice u regionu. Rad koji lekari obavljaju popodne smatra se dopunskim, a za razliku od privatnih klinika, ovde novac ne ide njima “u džep”, već pravo u resorno ministarstvo.

“Građani su zbunjeni, jer misle da su ovo cene za sve one koji nemaju vojno osiguranje. Ipak, nije tako. Cenovnik je za pacijente koji ne žele ili ne mogu da čekaju dva, tri i više meseci na pregled ili intervenciju, već najviše nekoliko dana, ako se odluče da plate i da dođu kod svog lekara van njegovog radnog vremena. Ovaj dopunski rad je isto kao privatni, tačnije za pacijente je to kao da idu kod privatnog lekara, samo što dolaze u državnu ustanovu i zahvaljujući ceni koju plate, ne čekaju, a dobijaju specijalistu sa VMA”, objašnjava za Nova.rs doktorka iz ove ustanove, koja je zamolila da ostane anonimna.

Međutim, lekari nisu oduševljeni dopunskim radom, jer su nedovoljno plaćeni.

“Do pre nekoliko godina, dopunski rad je bilo nešto što se lekarima isplati. Dobijali smo za to dodatni novac koji nije bio mali. Međutim, sada je to tek minimalni procenat, jer od kada je Ministarstvo odbrane uzelo račun, sve što građani uplate ide direktno njima i VMA nema uvid u ta sredstva. Ranije je ministarstvo nama uplaćivalo plate i to je sva finansijska veza koju smo imali sa njima. Međutim, sada novac kompletno ide na “vrh”, a mi radimo kao magarci, i u smeni i van nje”, revoltirano priča ova doktorka.

Republički fond za zdravstveno osiguranje daje kvote za sve specijaliste, koje kada se ispune, lekar Opšte prakse nema više pravo da izdaje upute, tačnije sistem ih ne prepoznaje.

“Jedan kardiolog recimo može da ima kvotu od 100 ili 200 uputa mesečno, a VMA su tu vezane ruke, ne možemo mi da tražimo više. Kada se kvota ispuni, čeka se sledeći mesec. Međutim, uvek se javlja tri puta više pacijenata nego što kvota dozvoljava i onda se oni raspoređuju nekoliko meseci unapred. Lekar preko kvote ne sme da prima obolele, a ako u domu zdravlja izdaju uput, a kvota je premašena, sistem ga ni ne prepoznaje, pa kao da taj pacijent ne postoji. To je razlog zašto ljudi dugo čekaju, pa onda mnogi ne žele da budu na listi i odluče se da plate pregled”, objašnjava naša sagovornica.

Nekada prestižna, cenjena i pre svega uspešna u lečenju najtežih oboljenja, VMA je bila ponos srpskog zdravstva. Nažalost, kada je vojska otišla niz vodu, sa sobom je povukla i bolnicu. U Ministarstvu zdravlja niko se ne bavi ovom ustanovom jer “nije u njihovoj nadležnosti”, a u Ministarstvu odbrane je poslednja rupa na svirali, smatraju zaposleni. Iako o bolnici više niko ne vodi računa, nadležnom ministarstvu nije bilo teško da račun ove zdravstveno-vojne ustanove prebaci u svoje odaje.

Liste čekanja na preglede, operacije, snimanja ovde su odavno uobičajena pojava, a na portalu Nova.rs pisali smo o čoveku koji je prošle godine u junu otišao na VMA da zakaže pregled kod gastroenterologa i dobio termin u aprilu ove godine. VMA je nažalost tokom poslednjih godina, umesto po svojim stručnjacima i zdravstvenim dostignućima, poznata po skandalima i problemima u funkcionisanju. Pacijenti su, posle nekoliko dana potrage za njima, u ovoj bolnici nalaženi mrtvi u toaletu, a porodice su se žalile da im je trebalo nekoliko dana da dođu do informacije o smrti svojih najbližih.

Apsolutni nemar i javašluk ne sprečavaju međutim Ministarstvo odbrane i VMA da bez greške organizuju popodnevne, dopunske preglede, koje građani bez uputa – skupo plaćaju.

Najjeftiniji je pregled specijaliste, kreće se od 6.000 dinara pa naviše, dok je konzilijarni pregled i do 21.000, potom operacije prelaze 350.000, a najskuplje su transplantacije sa cenom iznad milion dinara.

“Sramota je da su cene zdravstvenih usluga u državnoj ustanovi veće nego kod privatnika. Nije to samo jedna stavka, jer ako neko uradi kardiološki pregled, onda mu savetuju i EKG, možda da nosi i holter 24 sata. To su već tri stavke koje se odvojeno plaćaju. Ljudima bukvalno istresu poslednji dinar iz džepa, a sav novac ide u centralu, u ministarstvo”, naglašava naša sagovornica sa VMA.

Naime, komercijalno popodnevno lečenje za građanstvo i strance, koje je tokom kovid pandemije bilo obustavljeno na VMA, od danas 3. aprila, ponovo je moguće za sve one koji bi da plate preglede u ovoj zdravstvenoj ustanovi, a odvijaće se ponedeljkom, utorkom, sredom i četvrtkom od 15 i 30 do 19 sati.

Podsetimo, godišnje se na VMA pregleda više od 230.000 civilnih osiguranika od kojih se oko 20.000 hospitalizuje, a svake srede Centar za hitnu pomoć VMA dežurna je hitna služba za sve građane Srbije.

Na naša pitanja o skoku cena za zdravstvene usluge, kao i o prometu novca koji građani uplaćuju na račun VMA, iz ove ustanove nisu odgovorili do zaključenja teksta.

CENOVNIK

Usluga                    VMA                 Privatna klinika

Specijalistički pregled 6.000              4.000 do 6.000

Ultrazvuk abdomena 5.000             3.000 – 4.900

Ginekološki pregled 5.000              4.500 – 6.000

Kolonoskopija 15.530 (sa biopsijom 22.560)   15.000

Holter krvnog pritiska 3.400          3.000

Ergometrija (test srca) 4.770         4.000

Bolnički dan poluintenzivne nege 5.000 – 30.000 (zavisno od oboljenja) 8.000

Cene operacija na VMA prelaze i 350.000, dok su najskuplje transplantacije čija je cena veća od milion dinara, a kompletan cenovnik pogledaj te ovde.

Napomena, kompletan cenovnik možete pogledati na ovom linku, a sve cene izražene su u dinarima.

Izvor: nova.rs

Grad Sombor raspisao je Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije na porodičnim kućama i unapređenje termotehničkog sistema putem ugradnje kalorimetara, cirkulacionih pumpi, termostatskih ventila i delitelјa toplote na teritoriji Grada Sombora.

Sredstava koja su predviđena za sprovođenje ovih mera iznose 6.000.000 dinara, od čega je Ministarstvo obezbedilo 3.000.000 dinara i Grad 3.000.000 dinara, a od ukupnog iznosa opredelјenih sredstava 5 miliona dinara namenjeno je za sufinansiranje ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije, a 1 milion za ugradnju kalorimetara, cirkulacionih pumpi, termostatskih ventila i delitelјa toplote.

Pravo učešća na javnom pozivu imaju domaćinstva gde je podnosilac prijave vlasnik objekta za koji podnosi prijavu i gde je podnosilac prijave vlasnik ili nosilac prava nad brojilom, ili ukoliko podnosilac prijave nije vlasnik objekta za koji se podnosi prijava, neophodno je da ima prijavu boravka na adresi objekta za koji podnosi prijavu i uz prijavu da podnese pisanu saglasnost vlasnika objekta overenu od strane javnog beležnika da se za objekat može podneti prijava; da je izmirio obaveze po osnovu poreza na imovinu za 2021. godinu, da je priklјučen na distributivnu mrežu električne energije i da je na poslednjem računu za potrošnju električne energije registrovana potrošnja od minimum 30 kWh, kao i da je objekat legalan.

Ukoliko ima više od jednog vlasnika porodične kuće, potrebno je dostaviti saglasnost ostalih vlasnika prilikom prijave. Ukoliko podnosilac prijave nije vlasnik porodične kuće, potrebno je dostaviti saglasnost vlasnika.
Javni poziv je otvoren zaklјučno sa 24. aprilom 2023. godine.

Sve o uslovima, potrebnoj dokumentaciji i načinu prijave pogledajte na sledećem linku:
Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije na porodičnim kućama i unapređenje termotehničkog sistema putem ugradnje kalorimetara, cirkulacionih pumpi, termostatskih ventila i delitelјa toplote na teritoriji grada Sombora (2023.)

Nemačka otvara vrata stranim radnicima, prvenstveno što se već duže vreme suočavaju sa ozbiljnim nedostatkom radne snage. Vlada Nemačke je predstavila i novi nacrt zakona koji se tiče inostranih radnika, u kojem se predviđaju novi podsticaji za doseljenike iz zemalja koje nisu u EU. Zvanični Berlin predviđa da će moći da privuče i do 50.000 radnika samo sa Zapadnog Balkana.

Kada je reč o zanimanjima, najviše radnika fali u proizvodnji i građevinarstvu. Nedostatak stručne radne snage je i u oblasti nege, informacionih tehnologija. Nemačka traži i visoko obrazovane i obučene radnike, kao što je slučaj bio i ranije, najtraženiji su medicinari, ali i inženjerei, vaspitači i učitelji.

Ono što nacrt zakona previđa jeste da strani radnici u Nemačkoj mogu da se zaposle na 3 načina, a to su:

Univerzitetska diploma ili potvrda o kvalifikaciji za rad
Minimum dve godine radnog iskustva u relevantnom sektoru
Ugovor sa poslodavcem

Ono što nacrt takođe predviđa su manje prepreke pri priznavanju inostranih diploma. Prema novim pravila više neće morati da se podnosi zahtev za priznavanje diplome, ako imaju najmanje dve godine radnog iskustva i ako je njihova kvalifikacija priznata u državi iz koje dolaze.

Kristijan Linder, ministar finansija Nemačke napisao je na Tviteru da Nemačka postavlja osnove za novi početak politike migracije i dodao da su u Nemačkoj dobro došli svi kvalifikovani radnici, koji mogu da pomognu ekonomskom rastu zemlje.

Pravila za Zapadni Balkan

Osim toga, nacrt zakona dozvoljava i promenu branše, pa će doseljenici moći da obavljaju svaki stručan posao. Na primer, auto-mehaničar će moći da nađe posao kao logističar.

Dodatno pravilo važi za ljude iz balkanskih zemalja. Dosadašnja regulativa za te zemlje je važila do 2023. Godišnji kontigent za šest zemalja sada je 50.000 i time je udvostručen.

Pored toga, nacrt zakona predviđa manje prepreka prilikom priznavanja inostranih kvalifikacija i diploma. Do sada je proces priznavanja trajao veoma dugo. Prema novim pravilima ljudi više neće morati da podnose zahtev za priznavanje svojih diploma u Nemačkoj, ako imaju najmanje dve godine radnog iskustva i ako je njihova kvalifikacija priznata u državi iz koje dolaze.

„Ta promena će značiti manje birokratije i time kraću proceduru“, rekla je Fezer u Berlinu.

To pravilo ipak važi samo za stručnu radnu snagu koja ima dohodak iznad određene granice. Ali, i za one koji su ispod te granice važi novo pravilo: oni će imati partnerski odnos sa poslodavcem u procesu priznavanja kvalifikacija. Tako će već moći da dođu u Nemačku i da počnu da rade još dok su njihovi dokazi o kvalifikacijama u procesu provere, piše DW.

Karta šansi

Između ostalog, uvodi se karta šansi, zasnovana na bodovnom sistemu, za strance sa najmanje dvogodišnjim stručnim kvalifikacijama. – Među kriterijumima za izbor su poznavanje jezika, profesionalno iskustvo, starost i povezanost sa Nemačkom, navodi se u nacrtu zakona.
Karta šansi nudi i mogućnost za probni rad ili rad sa skraćenim radnim vremenom.

Ljudi koji dolaze iz zemalja van Evropske unije dobijaju kartu šansi ako sakupe najmanje šest bodova. Na primer, četiri poena ide za određenu profesionalnu kvalifikaciju. Dobro poznavanje nemačkog jezika ili najmanje tri godine relevantnog profesionalnog iskustva vuku po tri boda.

Po dva poena mogu da se dobiju za delimično znanje nemačkog, samo dve godine radnog iskustva ili starost do 35 godina. Plan je da se jedan poen dodeli ako je osoba legalno provela u Nemačkoj barem šest meseci u kontinuitetu.

Plate u Nemačkoj

Ako pogledamo listu najčešćih poslova na kojima su naši ljudi angažovani, mesečna zarada je daleko viša od iznosa koji bi za isti posao mogli da zarade kod nas. Plate se prema rangu paylaba kreću od 1.500 evra pa na više.

U nastavku vam donosimo spisak 50 zanimanja i zarada u Nemačkoj.

Negovateljica 1.500 – 3.651 evro
Lekarski pomoćnik 1.500 – 4.280 evra

Doktor 3.369 – 7.862 evra
Medicinska sestra 1.612 – 4. 531 evra
Laborant, Tehničar 1.923 – 3.950 evra
Farmaceut 3.050 – 7.028 evra
Zubar 3.431 – 7.683 evra
Veterinar 2.086 – 5.489 evra

Optičar 1.791 – 4.125 evra
Arhitekta 2.005 – 6.507 evra
Građevinski inženjer 2.334 – 7.392 evra
Inženjer elektrotehnike 2.228 – 5.098 evra
Električar 2.308 – 4.339 evra
Pekar 1.586 – 4.008 evra

Predstavnik prodaje 1.590 – 6.055 evra
Prodavac automobila 1.864 – 7.320 evra
Bankarski službenik 2.404 – 5.138 evra
Računovođa 2.018 – 4.636 evra
Kancelarijski menažer 2.598 – 5.436 evra
Ekonomista 2.661 – 5.812 evra

Supervizor call centra 3.085 – 5.564 evra
Menadžer maloprodaje 1.585 – 5.833 evra
Referent prodaje 2.137 – 7.595 evra
Vozač autobusa 2.117 – 4.146 evra
Taksi vozač 2.005 – 3.963 evra
Kontrolor 3.182 – 7.648 evra

Krovopokrivač 1.665 – 5.597 evra
Automehaničar 2.019 – 4.223 evra
Autoelektričar 2.228 – 5.097 evra
Autotehničar 2.151 – 5.216 evra
Operator viljuškara 1.890 – 3.779 evra
Čistač 1.500 – 2.849 evra

Recepcioner 1.803 – 3.456 evra
Dadilja 1.500 – 4.168 evra
Frizer 1.576 – 3.240 evra
Vodoinstalater 2.317 – 4.524 evra
Zidar 1.500 – 5.149 evra
Stolar 1.561 – 5.339 evra

Tehničar za obradu drveta 2.230 – 4.465 evra
Urednik 1.993 – 8.822 evra
Novinar 2.036 – 5.157 evra
Event manager 2.521 – 6.621 evra
Menadžer za komunikacije 3.370 – 5.831 evra
Fotograf 1.907 – 4.609 evra
Instruktor vožnje 1.916 – 4.548 evra
Grafički dizajner 2.280 – 5.053 evra
Marketing asistent 2.520 – 3.910 evra
Menadžer hotela 2.120 – 9.742 evra
Konobar 1.653 – 3.738 evra
Kuvar 2.446 – 6.579

Izvor: nova.rs

Popularnost fitnes trendova i zdravijih stilova života doprinela je i učestalijem unosu suplemenata, u nedostatku minerala i vitamina iz hrane i ostalih izvora. Razlozi za upotrebu mogu da budu različiti: nepravilna ishrana, nedovoljna izloženost suncu ili manjak sunčanih dana tokom godine, problemi sa varenjem, umor i iscrpljenost, slaba kosa, koža i nokti, veća potreba za nutrijentima usled intenzivnih treninga i jačanje imuniteta.

Dodaci ishrani ne ubrajaju se u lekove, pa mogu da se kupe bez recepta. U ponudi su: kapsule, pastile, tablete, pilule, praškaste mešavine, ampule, bočice sa kapaljkom… Ipak, važno je naglasiti da suplementi ne zamenjuju uravnoteženu ishranu, i ne deluju poput terapije, sem kada lekar prepiše pojačanu dozu.

Kada se unose vitamini i minerali?

Najbolji odgovor na ovo pitanje, posebno u slučaju utvrđenog manjka, možemo da dobijemo od strane nutricionista, lekara ili farmaceuta. Uzimanje dodataka ishrani na svoju ruku, posebno duže vreme i u količinama većim od preporučenih, može da ima više štete nego koristi.

Naime, prevelik unos jednog vitamina ili minerala može da utiče na status drugog vitamina ili minerala. Drugim rečima, pojedini vitamini i minerali međusobno deluju antagonistički. Osim toga, kako biste odabrali kvalitetan dodatak ishrani, a to je onaj čija je apsorpcijska moć velika i iskoristiva u telu, treba obratiti pažnju na ove faktore:

hemijski oblik (organski ili anorganski)
koncentracija pojedinih vitamina i minerala
fizički oblik (šumeće tablete, ampule, sprej, kapsule … )
vreme uzimanja (ujutro, popodne, veče, pre spavanja)
način uzimanja (s obrokom ili bez, tokom ili nakon obroka, na prazan stomak… )
koji vitamini i minerali se piju zajedno, a čiju kombinaciju treba izbegavati
podnošenje ili nepodnošenje određenih hemijskih oblika vitamina i minerala (npr. zbog želuca)

Najčešće grupe ljudi kojima bi mogli da zatrebaju dodaci ishrani su:

osobe na (dugoročnim) redukcijskim dijetama
trudnice i dojilje
vegani
pušači i alkoholičari
osobe koje ne jedu ribu
osobe koje se dugoročno ne hrane kvalitetno (uz eventualne dodatke ishrani nužna je promena navika u ishrani)
žene s obilnim menstruacijama
profesionalni sportisti
osobe s određenim zdravstvenim stanjima koja utiču na slabu apsorpciju ili su imale operacije organa za varenje
osobe koje pate od alergija ili intolerancija

Simptomi koji mogu da upućuju na manjak određenih vitamina i minerala, pri čemu se postavlja pitanje kada piti vitamine i minerale, jesu:

grčevi u mišićima
anemija i umor
česte infekcije
potištenost
sporo zaceljivanje rana
slab apetit
krhka kosa i nokti
nesanica

Ipak, pre nego što se odlučite za dodatke ishrani, proverite da li možete da korigujete nešto u svom životnom stilu i (ne)zdravim navikama.

Dodaci ishrani s razlogom se zovu “dodaci”, i važno je voditi računa o sledećim stvarima:

pravilna i uravnotežena ishrana u skladu s vašim ciljevima i potrebama
kvalitetan san i dovoljno sna
redovna fizička aktivnost
boravak na svežem vazduhu i izlaganje blagom suncu
izbegavanje stresa (dobro balansiranje između svih životnih područja)
higijena
hidratacija (dovoljan unos tečnosti)
izbegavanje pušenja, alkohola, preteranog unosa šećera, soli i prerađene hrane

Kada je najbolje da pijemo vitamine?

U slučaju da su vam potrebni dodaci ishrani dobićete preporuku i kada da pijete vitamine i minerale. Tako je preporuka da se ujutro piju ovi vitamini i minerali:

vitamin B12 (najbolje u kompleksu s drugim vitaminima B grupe)
vitamin C
gvožđe

Ovi vitamini i minerali utiču na energiju i bore se protiv umora, pa je to jedan od razloga zašto ih je dobro uzimati ujutro. Pritom će vitamin C pomoći u apsorpciji gvožđa, koje kao dodatak ishrani obično već sadrži vitamin C ili bioflavonoide koji takođe pomažu njegovu apsorpciju.

Takođe, gvožđe je idealno uzimati na prazan želudac zbog bolje apsorpcije. Kod unosa gvožđa treba izbegavati kafu, odnosno kofein koji negativno utiče na njegovu apsorpciju, kao i mlečne proizvode zbog kalcijuma.

Kada uzimate gvožđe kao dodatak ishrani ili ga prirodno unosite kroz napitke kao što su sok od cvekle, aronije ili kupine, pričekajte s mlečnim obrokom i unosom kofeina barem jedan sat nakon uzimanja dodatka gvožđa.

Isto tako, na pitanje kaje je pravi trenutak za vitamin C odgovor je – ujutro. On deluje protiv umora, ali i kao antioksidans podržavajući naš imunitet. Rastvara se u vodi i nema mogućnost skladištenja u telu.

Upravo zato će se velike doze vitamina C putem dodataka ishrani, a u slučaju da nam te doze nisu potrebne, izlučiti iz tela putem urina. Najbolji način unosa vitamina C je kroz citrusno voće i povrće poput paprike.

Nadalje, vitamini i minerali koje je najbolje uzimati uz ručak jesu:

pojedini vitamini rastvorljivi u mastima (vitamin E, vitamin A)
cink

Vitamini koji se razlažu u mastima zahtevaju masti za bolju apsorpciju, zbog čega se uzimaju uz obrok. No, isto tako imaju sposobnost skladištenja u telu, pa s takvim dodacima treba biti oprezan, posebno s vitaminom A.

Ako se pitate kada da pijete vitamin D, vitamine i minerale koje povezujemo sa zdravljem kostiju najbolje je piti uveče, a to su:

vitamin D
kalcijum
omega-3 masne kiseline
magnezijum

Naime, vitamin D će povećati apsorpciju kalcijuma, a isto tako ga je dobro unositi u kombinaciji s omega-3 masnim kiselinama. Kalcijum utiče na kontrakcije mišića, a magnezijum deluje kao relaksator.

Zato u slučaju nedostatka magnezijuma osećamo grčeve u mišićima jer on bez dovoljno magnezijuma ne može da se opusti. Osim u obliku suplementa, brza nadoknada magnezijuma moguća je i pijenjem vode u koju je dodat magnezijum, a dostupna je u prodavnicama.

Pojedini vitamini i minerali ne smeju da se unose zajedno zbog oprečnog delovanja, na primer:

gvožđe ne sme da se pije u kombinaciji s kalcijumom, cinkom, vitaminom E i manganom
cink ne sme da se pije u kombinaciji s bakrom, vitaminom B9 i gvožđem.

Vitamini i minerali koji idu zajedno su:

vitamin C i gvožđe
vitamin D i kalcijum
magnezijum i kalcijum
vitamin D i omega-3 masne kiseline

Koliko dugo smeju da se piju vitamini?

Ako se pitate koliko dugo smeju da se piju vitamini, obično se pravi pauza nakon 3 – 6 meseci. Ovo se posebno odnosi za vitamine topive u mastima (A, D, E, K). Na primer, tokom zimskih meseci uzimamo vitamin D zbog nedovoljnog izlaganja suncu, a u letnjim mesecima pravimo pauzu.

Ako se pitate kada da pijete vitamin B i vitamin C, tj. da li treba da pravite pauzu, trebalo bi da znate da vitamini rastvorivi u vodi mogu da se unose tokom čitave godine. Ipak, imajte na umu da, ako ih unosite dovoljno putem ishrane, sav višak se izlučuje iz tela.

Vitamin C je dovoljno dostupan u sezoni svežeg voća i povrća pa bi svakodnevni unos barem tri porcije različitog povrća i dve porcije različitog voća trebalo da osigura dovoljnu dnevnu dozu vitamina C.

Naglasak je na svakodnevnom unosu voća i povrća, ne samo zbog vlakana i antioksidanasa, već i zbog svakodnevne potrebe za vitaminom C koji naše telo ne može da proizvede ni skladišti.

Izvor: krenizdravo.dnevnik.hr

U nedelju 02.04.2023. godine održano je trinaesto izdanje polumaratona u Baji, Republika Mađaraska. Oko 800 trkača uzelo je učešće na jednoj od tri trke i to na 5, 10 i 21 kilometar.

Članovi ateltsko rekreativnog kluba ’’Somaraton’’ iz Sombora bili su jedan od najbrojnih klubova, a čak tridesetak Somaratonaca istrčalo je jedno od tri distance. Najviše uspeha imala je Damjana Perenčević koja je istrčala drugo mesto u trci na 5 kilometara. Najkraću distancu u Baji istrčali su i Marijana Vuković i Branko Nenadić. Duplo dužu distancu istrčale su i Džejms Ins koji je istrčao šesto mesto, Mario Kundit, Zoran Borjanović, Aleksandar Martinović, Elek Boško, Tijana Odobašić, Snežana Radović, Dragić Violeta, Ljerka Vukmirović, Jasmina Damjanović, Danica G. Firanj i Daniel Šokac.

Glavnu distancu dana polumaratonsku u dužini od 21 kilometra istrčali su Robert Lalić koji je bio i najbrži Somborac na ovoj distanci zauzevši petnaesto mesto u generalnom plasmanu uz svoj novi lični rekord. Polumaraton su istrčali i Đorđe Munjas, Zoran Nikolić, Đorđe Vučković, Davor Petrik, Katić Branislav, Ilija Zvekanov, Slobodan Dragić, Milan Kovačić, Damir Marković, Atila Sič, Bogdan Nikolić, Zoran Popić, Dario Šarčević, Srđan Buzadžić, Jelena Perenčević, Biljana Vezmar, Damir Milankov, Boško Jerković, Maja Bodrožić i Arpad Šarkezi koji je zauzeo treće mesto u svojoj starosnoj kategoriji.

Istog dana ali u Subotici, tj. u okolini Palića održano je treće kolo Vojvođanske treking lige – trka oko tri jezera u dužini od 19,5 kilometara. Ana Pešić članica Somaratona zauzela je treće mesto u ženskoj konkurekciji. Distancu su istrčali još i Jelena Perenčević, Dejan Nikolić i Miroslav Liščević.

Predstava „Noć bogova“, najizvođenijeg hrvatskog pozorišnog pisca Mire Gavrana, u kojoj igraju Dejan Lutkić, Vojin Ćetković i Nebojša Ilić, biće izvedena u sredu 19. aprila na velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor.

Kao u većini komada napisanih od druge polovine 20. veka ne postoji jasno žanrovsko određenje. Ako bi morala da se izmisli žanrovska kovanica za ovu predstavu, onda bi se za “Noć bogova” moglo reći da je to tragikomedija sa elementima farse u okviru političkog teatra.

Gavranov dinamičan komad o ljubavi, prijateljstvu i vladanju, pun neočekivanih obrta koji pozorišnoj publici zadržavaju dah, u proteklih četvrt veka imao je čak 19 pozorišnih premijera širom sveta od Sarajeva, Maribora, Podgorice i Mostara do Vašingtona, Melburna, Sofije, Praga…

Predstavu “Noć bogova”* u kojoj igraju Lutkić, Ćetković i Ilić, na scenu je postavio reditelj Marko Manojlović.

Fudbaleri Stanišića osvojili su važan i vredan bod koji će im mnogo značiti u borbi za opstanak u trećeligaškom društvu. Stanišićanci su gostovali u Belegišu gde su otkinuli bod ekipi koja ima najčvršću odbranu u ligi i koja je do ove utakmice primila svega devet golova.

Domaćin je poveo četiri minuta pre odlaska na odmor golom Roganovića. U petom minutu nastavka David Radeka je poravnao rezultat. Radost gostiju trajala je svega četiri minuta. Pajković je novim pogotkom doneo svom timu novu prednost. Dvadesetak minuta kasnije Nemanja Žiža je postavio konačan rezultat susreta.

Ovo je prvi bod Stanišićanaca nakon šest vezanih poraza. U narednom kolu pretposlednjem timu ligu predstoji još jedno gostovanje, ovoga puta gostuju u Banovcima.

Podunavac – Stanišić 2:2 (1:0)

Strelci: Roganović, Pajković (Podunavac). Radeka, Žiža (Stanišić).

Žuti kartoni: Kačar (Podunavac). Žiža, Erdelj, Ivandekić (Stanišić).

Podunavac: Vlajić, Jovanović, Roganović, Kačar, Milosavljević, Divac (Labović), Spasić, Ranđić (Đorđević), Pajković, Radojičić (Jovanov), Bursać (Krantić).

Stanišić: Marković, Erdelj, Andrić, Bogunović, Matijaš, Stanić, Vemić (Kulpinac), Žiža, Radeka, Ivandekić, Đurđev (Rončak).

Izvor: somborsport.org