Sombor.info

Povodom Svetskog dana Roma, u zgradi Županije, gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković, zajedno sa saradnicima, upriličio je prijem za pripadnike romske zajednice. Sastanku su prisustvovali predsednik Upravnog odbora Saveza romskih nevladinih organizacija Zapadnobačkog okruga, Stevan Oršoš, predsednik Udruženja mladih Roma Sombor, Stevan Nikolić, predsednik Udruženja Roma Doroslovo, Jovan Nikolić, kao i predstavnici Roma iz Bezdana, Branka Bošković i Savo Jovanović.

Na sastanku se razgovaralo o saradnji Grada i romske zajednice, te implementaciji mera iz Lokalnog akcionog plana Roma.

Kako je istakao Antonio Ratković, Grad Sombor uvažava i ceni spremnost romske zajednice na zajedničku saradnju na svim pitanjima iz oblasti vezanih za socijalno uklјučivanje Roma i Romkinja.
Aleksandar Radulović, koordinator za romska pitanja, naglasio je dobru saradnju Grada sa Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine i pohvalio saradnju sa romskom zajednicom.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić saopštio je da su objavljena dva tendera za projektovanje rekonstrukcije i modernizacije dve železničke regionalne pruge u Vojvodini.
„Tražimo kompanije koje će uraditi Idejni projekat sa Studijom opravdanosti i Studijom o proceni uticaja na životnu sredinu rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Pančevo Glavna – Zrenjanin – Banatsko Miloševo – Subotica, kao i pruge Sombor – Vrbas”, rekao je Vesić.

Otvaranje ponuda biće obavljeno 11. i 12. maja 2023. godine.

Ministar Vesić je prilikom radne posete Evropskoj komisiji u Briselu u januaru ove godine zatražio da Evropska unija finansira obnovu pet regionalnih železničkih pruga ukupne dužine oko 600 kilometara.

Tada je obećao da će Srbija da uradi projekte modernizacije tih pruga.

Izvor: Politika, Tanjug

Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je da će u narednom periodu saobraćajna policija pojačano kontrolisati saobraćaj, a s obzirom da uskoro počinje prolećni raspust, fokus će između ostalog biti i na kontroli prevoženja dece u vozilima.

Kako se navodi u saopštenju MUP, zbog povećane frekvencije saobraćaja, koja se očekuje na svim putnim pravcima u Srbiji usled predstojećeg verskog praznika Uskrsa i početka prolećnog raspusta za učenike osnovnih i srednjih škola, pripadnici saobraćajne policije preduzimaće pojačane mere u cilju omogućavanja nesmetanog i bezbednog odvijanja saobraćaja.

Kako prenosi N1, načelnik Uprave saobraćajne policije, pukovnik Slaviša Lakićević, izjavio je da će kontrola saobraćaja biti usmerena na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, prekoračenja brzine, nepropisnog preticanja, nekorišćenja sigurnosnog pojasa i nepropisnog prevoženja dece u vozilima.

„Apelujemo na sve građane da budu strpljivi u saobraćaju, da poštuju propise i da odgovornim ponašanjem doprinesu očuvanju bezbednosti saobraćaja, zato što se tokom praznika dešava veći broj saobraćajnih nezgoda sa najtežim posledicama, a najčešći uzrok je vožnja pod dejstvom alkohola“, poručio je načelnik saobraćajne policije.

Ministarstvo za lјudska i manjinska prava i društveni dijalog strateškim aktom Vlade Republike Srbije prvi put započinje tradiciju obeležavanja najznačajnijeg nacionalnog praznika pripadnika romske nacionalne manjine, a to je Svetski dan Roma.

Svetski dan Roma biće obeležen nizom programa i aktivnosti koje će se održati 08. aprila 2023. godine sa početkom u 12.00 časova u Somboru, u sali Skupštine grada (zgrada Županije, Trg cara Uroša 1, Sombor).

Prisutnima će se obratiti Maja Gojković, potpredsednica Vlade Republike Srbije, predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i ministarka kulture, Antonio Ratković, gradonačelnik grada Sombora, Aleksandar Radulović, predsednik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta romske nacionale manjine, Tomas Džekson, regionalni projektni koordinator UNDP, Slađana Bursać, zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice, Nataša Tasić Knežević, narodni poslanik u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, a događaj će zvanično otvoriti Tomislav Žigmanov, ministar za lјudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Obeležavanje ovog veoma značajanog dana nastaviće se tematskim dijalogom o govoru mržnje i diskriminacije. Učesnici će biti mladi Romi i Romkinje, pripadnici ostalih marginalizovanih grupa, kao i pripadnici većinske zajednice. Na dijalogu će se interaktivno razmeniti iskustva i dobiti jasne poruke koje vode ka cilјu smanjenja diskriminacije prema svim marginalizovanim grupama, uklјučujući Rome i Romkinje.

Romska kultura biće predstavlјena na savremen i edukativan način, ukazujući na značaj i doprinos romske populacije u našoj državi, naglašavajući univerzalne vrednosti koje su nam zajedničke. Muzički program pratiće narativ o istoriji i kulturi Roma na našim prostorima i njihovom doprinosu kulturnom stvaralaštvu u Republici Srbiji, kao veoma bitan segment koji ruši stereotipe o romskoj zajednici.

SVETSKI DAN ROMA
8. april 2023. godine

sala Skupštine grada Sombora, zgrada Županije
Trg cara Uroša 1

11:30 – 12:OO Dolazak učesnika/ca, registracija
12:OO – 13:00 Otvaranje skupa uz intoniranje himni (Delem, Đelem i Bože pravde)
Maja Gojković, potpredsednica Vlade Republike Srbije, predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost ı ministarka kulture
Antonio Ratković, gradonačelnik grada Sombora
Aleksandar Radulović, predsednik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta romske nacionale manjine
Tomas Džekson, regionalni projektni koordinator UNDP
Slađana Bursać, zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice
Nataša Tasić Knežević, narodni poslanik u Narodnoj Skupštini Republike Srbije
Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
13:OO – 13:10 Izjave za medije
13:15 + 15:15 Interaktivni tematski dijalog o govoru mržnje i diskriminacije
Robert Čoban, osnivač kompanije Color Press Group, Nina Mitić,
pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava ı društveni dijalog,
Goran Nonković, načelnik zapadno-bačkog upravnog okruga
Sofija Osmanović, šefica Odseka za unapređenje položaja Roma
15:15 – 16:30 Pauza za ručak
16:30 – 17:00 Povratak učesnika u salu Skupšine grada
17:OO – 18:00 Prezentacija kulturnog dostignuća poznatih Roma i Romkinja koji su „razbili stereotipe o Romima širom sveta uz muzičku pratnju na klaviru u izvođenju pijanistkinje Mine Rusche Krajnović
18:OO – 20:00 Koktel
2O0:OO – 23:00 Nastup romskog benda „KAL – Rock 'N'Roma i Zejne Murkić
Velika sala, Gradska kuća, trg Sv. Trojstva 1

 Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ organizuje predstavlјanje knjige „Hangar za snove“ Darka Tuševlјakovića, dobitnika Evropske nagrade za književnost, u četvrtak, 13. aprila u 18 časova, u sali Dečjeg odelјenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“.

Nakon nekoliko romana i zbirki priča, Darko Tuševlјaković se predstavlјa u jednom rubnom obliku savremene prozne produkcije, u pričama koje su najkraćeg mogućeg oblika. Bez viškova, bez preterivanja, bez okolišanja, ove sažete priče su – da pozajmimo opis Davida Albaharija – najupečatlјiviji mogući pristup pisanju proze danas, a postojanje ovog oblika može se trasirati od Tomasa Bernharda i Danila Harmsa do Lidije Dejvis i Semezdina Mehmedinovića. Uz nekolicu blago obimnijih tekstova i jednu pesmu (!), Tuševlјakovićevi sažeti narativi savršeno odgovaraju današnjem čitaocu jer daju najviše u najkraćem vremenu.

Dragan Babić

U programu učestvuju: Darko Tuševljaković, Dragan Babić i Nataša Turkić.

DARKO TUŠEVLjAKOVIĆ je rođen 1978. u Zenici, BiH. Prvu priču objavio 2002. godine u regionalnoj antologiji priređenoj u saradnji s Uneskom i od tada objavlјuje kraću i dužu prozu u raznim časopisima i antologijama u zemlјi i regionu. Godine 2004. dobio je nagradu „Lazar Komarčić“ za najbolјu novelu. Dosad je objavio dve zbirke priča (Ljudske vibracije i Naknadne istine), kao i četiri romana (Senka naše želјe, Jaz, Jegermajster i Uzvišenost). Dela su mu se našla u užim i najužim izborima za NIN-ovu, Andrićevu i Vitalovu nagradu. Za roman Jaz dobio je 2017. Evropsku nagradu za književnost. Jaz je dosad preveden na engleski, italijanski, bugarski, albanski, rumunski, slovenački i španski jezik.

Izvor: Novi Radio Sombor

Kako da hranjenje štenca bude adekvatno, kako da odredite tačnu količinu hrane i kako izgleda ishrana prema uzrastu vašeg šteneta?

Nekada su mogućnosti za kvalitetnu ishranu pasa bile daleko ograničenije nego danas, tako da vlasnicima pasa hranjenje štenca nije unosilo toliko nedoumica i predstavljalo posebnu brigu kao što je to slučaj poslednjih godina.

Danas postoji mnogo pet šopova, prodavnica i proizvođača pseće hrane i opreme. Pa tako u moru ponuda vlasnik početnik uglavnom ima dozu nesigurnosti prilikom odabira.

Kada se sve toliko iskomplikovalo i da li je dobro što je danas situacija potpuno drugačija kada je hranjenje štenca u pitanju?

Hranjene štenca je danas možda komplikovaniji proces u odnosu na godine prošlog veka, ali to je u neku ruku i dobro. Na kraju krajeva, živimo u vremenu unapređivanja tehnologija. U eri unapređivanja, napredovala je i prehrambena industrija kako za ljude tako i za njihove malene ljubimce.

Današnjica iziskuje od proizvođača da mnogo više brinu o sastojcima i kvalitetu pseće hrane, naročito kada je u pitanju hrana za štenad.

Kvalitetniji sastojci i specijalne formule prehrambenih proizvoda za pse direktno utiču na zdravlje štenaca pospešujući ga.

Razumevanje posebnih prehrambenih potreba štenaca je zaista jako važna stvar! To nije samo stvar trenda današnjice i socijalnog prestiža.

Kada pravilno hranite svoje štene i to odgovarajućim namirnicama, vi od samog starta formirate zdravog ljubimca koji u budućnosti neće imati velikih zdravstvenih problema.

Sva štenad su različita, pa prema tome imaju i različite potrebe. Ukoliko vam hranjenje štenca stvara bilo kakve nedoumice, ako niste sigurni koliko ga često treba hraniti, čime i na koji način, te do kad se upotrebljava hrana za štenad, u nastavku teksta možete pročitati šta na sve ovo kažu stručnjaci.

Naravno, uvek se možete obratiti svom veterinaru za što adekvatniji savet.

Koja količina hrane je dovoljna mom štencu?

Najčešće pitanje koje zanima sve vlasnike pasa, ali u isto vreme i jedno od onih pitanja na koje nije tako jednostavno dati odgovor.

Naime, količina hrane se najmerodavnije određuje posmatrajući psa i stanje njegovog tela.

Veličina porcije zavisi od pojedinačnog metabolizma, tipa tela i uzrasta psa, a nutritivne potrebe se razlikuju od psa do psa.

Ako vaše štene povremeno preskoči ili odbije obrok, to nije ništa alarmantno. To može značiti da je štene spremno da eliminiše jedan dnevni obrok, ili ste jednostavno sipali previše hrane, u tom slučaju sledeći put neka porcija bude manja.

Takođe, ukoliko je štene na dresuri, a za dresuru koristite poslastice kao stimulaciju i nagradu, vodite računa da količinu poslastica uklopite sa dnevnim obrocima. Potrudite se da slatkiš bude što manji.

Koliko često treba da hranim štene?

Kada je u pitanju hranjenje štenca ne može se zaobići ni pitanje koliko ga često treba hraniti?

Štenci su po potrebama jako slični ljudskim bebama, naime, u početku samo spavaju i ručkaju. U prvim nedeljama im je potrebno više manjih obroka dnevno. Kasnije se ta količina smanjuje shodno uzrastu.

U zavisnosti od rase i nutritivnih potreba psa, učestalost hranjenja je, kao i količina hrane, individualna stvar. Najbolje smernice daće vam veterinar ili uzgajivač.

Napomena: Većina pasa brzo završi svoj obrok, ali postoje i oni izbirljiviji koji mrljave i odugovlače. Kako biste obeshrabrili izbirljive navike sa hranom, stručnjaci savetuju da servirana hrana psu ne ostaje duže od 10, 20 minuta.

Budući da hranjenje (odnosno količina i učestalost hranjenja) najviše zavisi od uzrasta, pitali smo stručnjake kako bi trebalo da izgleda hranjenje štenca u prvih godinu dana života.

5 važnih smernica za hranjenje štenca!

Evo nekoliko konkretnih smernica stručnjaka koji će vam pomoći da se što bolje snađete u ulozi vlasnika psa:

Izbegavajte da štenetu bacite komad hrane kao znak pozdrava kada se vratite kući. Osim što mu narušavate izbalansirane obroke, štene može razviti osećaj anksioznosti u iščekivanju vašeg povratka kući. Mnogo bolje rešenje u iskazivanju naklonosti bilo bi pomaziti psa prilikom susreta ili se sa njim poigrati.
Ukoliko zdravstveno stanje šteneta to zahteva, na tržištu možete pronaći takozvanu “medicinsku” hranu (konzerviranu ili u granulama) koja je namenjena hranjenju psa sa bolestima bubrega, srca, dijabetesom i drugim oboljenjima. Ovu vrstu hrane nikada nemojte davati psu na svoju rurku i bez recepta veterinara! Neki suplementi mogu psu naneti više štete nego koristi!
Kada se odlučujete za način ishrane šteneta, prvo potražite savet svog veterinara. Jednom kada utvrdite formulu i plan ishrane, držite ih se! Iznenadne promene u hrani kod pasa mogu izazvati probleme sa varenjem.
Mali komadi šargarepe ili jabuke zdrave su niskokalorične grickalice koje svaki pas voli.
Sveža voda u čistoj posudi štencima mora biti dostupna u svakom trenutku.
Da vidimo u nastavku kako hraniti štence prema uzrastu i u slučaju da nije pored majke!

Hranjenje štenaca bez majke

Iako je uloga majke u prvim danima života štenaca jako važna, neretko se dešava da je mama usled neke bolesti sprečena da obavlja svoju dužnost. Takođe se dešava i da majka ugine, ili jednostavno da se štenci iz nekog razloga prerano odvoje od nje.

Šta raditi u tom slučaju i kako hraniti štene bez majke, saznajte u nastavku.

Jako je važno da štene kao zamenu za majčino mleko dobije adekvatnu formulu koja je specijalno napravljena da oponaša dragoceni nutritivni sadržaj tog mleka.

Formula mora imati savršeno izbalansiran odnos proteina, masti, minerala i vitamina.

Specijalno dizajnirane formule mleka za štenad možete pronaći u pet šopovima, kao i flašice koje će vam olakšati hranjenje. Hranjenje štenca obavljajte na svakih nekoliko sati u toku dana.

Imajte na umu da kravlje mleko ne može zameniti formulu, a i veterinari ga ne preporučuju kao opciju.

Hranjenje štenca u prvih 6 nedelja života zavisi od majke

Tokom prvih četiri do šest nedelja života hranjenje štenca je posao majke. Naime, u ovom periodu života najbolja ishrana za štene je majčino mleko.

Prema tome, bilo bi dobro ne odvajati ih od majke u ovom periodu kako bi im bilo omogućeno da redovno sisaju.

Majčino mleko predstavlja najbolju ishranu jer sadrži hormone koji proizvode antitela koja grade imunitet šteneta. Ova antitela će smanjiti buduće rizike od raznoraznih oboljenja.

Tokom ovih mesec dana štenci će veći deo provoditi spavajući, oko 90% vremena, a ostalih 10% potrošiće na sisanje mame. Podoj bi trebalo obaviti jednom u dva sata. Jedan podoj može trajati i do 30 minuta.

Hranjenje štenca od 6. do 12. nedelje života

Ovo je period kada polako možete početi sa davanjem nemlečne pseće hrane za štence. Proces mora biti postepen, odnosno prateći potrebe psa, nekoliko mlečnih obroka u toku dana zamenite čvrstom hranom za štenad. Mlečni obroci će i dalje biti zastupljeni u ishrani samo u manjoj količini.

Četiri nemlečna obroka u ovom uzrastu biće sasvim dovoljna da zadovolje sve nutritivne vrednosti koje su vašem ljubimcu neophodne za neometan rast i razvoj.

Jako je važno napomenuti da kada pređete na čvrstu hranu, ne prelazite odmah na hranu za odrasle pse! Hrana za odrasle pse neće imati sve nutrijente da zadovolji potrebu šteneta koje, u prvim nedeljama svog života, ubrzano raste. Takođe, rizikujete mnoge zdravstvene komplikacije.

Hranjenje štenaca od 3 meseca

Ovo je već uzrast kada su štenci u potpunosti prešli na nemlečnu ishranu. Upravo zbog toga, hranjenje štenca od tri meseca mora biti uravnoteženo, dobro izbalansirano i redovno.

Kada je štene napunilo tri meseca, vreme je da flašicu zameni svojom zdelicom u kojoj ćete tačno moći da odredite količinu servirane porcije. Pre nego je ljubimcu ponudite, hranu držite neko vreme na sobnoj temperaturi.

Hrana mora biti visokokvalitetna! Ukoliko, ipak, kupovnu hranu želite da zamenite domaćom organskom hranom, prvo se posavetujte sa veterinarom.

Ono što je sigurno je da osnovna hrana mora biti meso (70% ishrane). Takođe je moguće u ishranu uključiti fermentisane mlečne proizvode, jaja (kuvana ili sirova žumanca), kuvanu ribu, povrće, voće i kašu.

Hranjenje štenca od tri meseca vrši se pet puta dnevno u intervalima od 4 sata pauze između obroka. No, potrebe štenaca su različite i na njih utiče mnogo faktora.

Jedan od glavnih faktora za određivanje količine hrane je veličina rase psa. Po pravilu, ukoliko koristi ljudsku hranu, količina koju bi štene smelo da pojede u toku dana jednaka je procentu od 5% njegove ukupne težine.

Kako kuca bude rasla obroci će se postepeno smanjivati, tako da će štene sa 6 meseci umesto pet obroka dnevno imati oko 3 obroka.

Hranjenje štenaca od 6 do 12 meseci

U ovom životnom dobu većina pasa je sterilisana, pa samim tim psi imaju smanjenu potrebu za energijom. Upravo je ovo razlog da se obroci smanje na dva dnevno.

U zavisnosti od rase pasa, u ovom uzrastu neki psi polako prelaze na hranu za odrasle pse. Male pasmine na hranu za odrasle pse pređu sa otprilike 7 do 9 meseci, dok veće pasmine to mogu učiniti tek sa 12, 13, a neke, čak, i sa 14 meseci.

Ne žurite sa prelaskom na hranu za odrasle pse, bolje je da pas bude i duže vreme na hrani za štence nego je ukinuti pre vremena.

Nakon što navrši godinu dana života, kuca se smatra odraslim psom. Prema tome, hrani se dva puta dnevno hranom koja je namenjena odraslim psima.

Kada preći sa hrane za štence na hranu za odrasle pse?

Nakon navršenih godinu dana, vaše štene je spremno za prelazak na hranu za odrasle pse. Ali, prilikom ovog procesa morate biti veoma pažljivi!

Promena hrane mora se vršiti postepeno i malo po malo.

Izbegavajte nagle promene hrane jer to može narušiti digestivni trakt kuce. Proces prilagođavanja na novu vrstu hrane mora trajati nekoliko dana.

Najbolje bi bilo da razgovarate sa vetertinarom na ovu temu, jer on će vam pored preporučene najbolje hrane za vašeg ljubimca dati i najbolje smernice kako da je uvedete u ishranu psa.

Koja hrana je najbolja za moje štene?

Danas na tržištu ima zaista pregršt đakonija za kućne ljubimce, pa nije ni čudo što su vlasnici sve češće u dilemi šta kupiti. Proizvođača ima raznih, pa tako i hrane različitog kvaliteta. Kako biste bili najsigurniji šta je najbolje za vašeg ljubimca, najbolje rešenje je da se posavetujete sa stručnim licem.

Hranjenje štenca ne treba uzimati zdravo za gotovo jer mu ishranom stvarate osnov za bezbrižnu i zdravu budućnost.

Mnoge kompanije koje se bave proizvodnjom pseće hrane sarađuju sa stručnjacima za hranjenje pasa i veterinarima kako bi napravili što kvalitetniju formulu za vašeg ljubimca.

Pa je tako danas dostupna specijalna hrana namenjena hranjenju štenaca velikih i malih rasa od prvih nedelja života, kao i mlečna formula koju možete psiću davati od prvog dana ako za to ima potrebe.

Konzervirana, vlažna hrana je najskuplja za hranjenje, ali je psi smatraju najukusnijom. Ipak, kada kupujete konzerviranu hranu morate obratiti pažnju na količinu mesa koju sadrži, kao i koje još sastojke ima u sebi. Meso je btino, ali samo ono neće zadovoljiti sve nutritivne potrebe jednog šteneta.

Granule ili suva hrana su dosta ekonomičnije i praktičnije za hranjenje štenca jer se preciznije može utvrditi količina porcije. Proizvode se za pse svih veličina i uzrasta.

Neki vlasnici pasa tvrde da granule pomažu i u očuvanju zdravlja zuba i desni ljubimca jer stvaraju trenje prilikom žvakanja.

Granule takođe, možete navlažiti vodom ili sa malo konzervirane hrane kako bi bile ukusnije i primamljivije vašim štencima.

Hrana za male rase i velike rase štenca

Logično je da postoje razlike između hranljivih potreba pasa malih i velikih rasa, i to posebno važi kada su u pitanju štenad.

Odrasli psi koji teže manje od 20 kilograma smatraju se psima male rase. Štenci malih rasa rastu brzo, a “punoletstvo” mogu dostići i sa 9 meseci.

Štenad velikih rasa (kada odrastao pas teži 20 kilograma i više) rastu sporije i svoju potpunu zrelost i veličinu dostižu od 15 do 24 meseca.

Najbolja hrana za štenad malih rasa

Velika je zabluda misliti da zbog veličine malih pasmina hranjenje i održavanje ide lakše nego kod većih rasa pasa. Štaviše, male pasmine su veoma zahtevne, naročito rase koje popularno zovemo “igračkama” i strogo treba voditi račina kada je u pitanju ishrana kako bi se sprečila hipoglikemija.

Hipoglikemija je stanje koje ukazuje na smanjenu količinu šećera u krvi. Štenad malih rasa su sklona razvoju ovog stanja zbog svog ubrzanog metabolizma i niskih rezervi šećera i masti u organizmu.

To znači da koju god vrstu hrane da odaberete za štenad malih rasa, morate strogo voditi računa da hrana bude visokokalorična. Obroke bi trebalo davati 4 do 6 puta dnevno.

Stručnjaci savetuju, da dok su ova štenad jako mala pažljivo ih pratite i nadgledate kako biste na vreme primetili eventualne simptome hipoglikemije.

Najbolja hrana za štenad velikih rasa

Štenad velikih rasa posebnu pažnju zahtevaju kada je u pitanju vreme obroka. Ova štenad rastu mnogo brže od štenaca malih pasmina. Na primer, štene velike pasmine koje je rođeno sa 1kg, za 18 meseci može dostići svoju potpunu težinu koja recimo može iznositi 95 kilograma (šarplaninac).

Ova ubrzana stopa rasta znači da su štenad velikih rasa pasa vrlo osetljiva na unos hranljivih sastojaka i kalorija. Neravnoteža, nedostaci, kao i višak, negativno utiču na zdravlje vašeg velikog šteneta.

Prebrzi rast nije zdrav za štenad jer dovodi do ortopedske bolesti koja može da izazove:

Hipertrofičnu osteodistrofiju
Osteoporozu
Probleme sa hrskavicama
Displaziju kuka

Prema tome ishrana ima veoma važnu ulogu za njihov pravilan rast i razvoj. Najbolje bi bilo koristiti ishranu namenjenu isključivo štencima velikih rasa pasa. Ona je napravljena tako da zadovolji sve njihove potrebe kako bi sprečila razvoj pomenutih bolesti.

Njihova ishrana zahteva:

Smanjen unos masnoća
Smanjen unos kalcijuma
Smanjen unos fosfora
Smanjen unos vitamina D

Iako možete pomisliti da im je veća količina kalcijuma i fosfora potrebna zbog ubrzanog rasta kostiju, naučna istraživanja su dokazala da upravo ova dva elementa izazivaju ortopedske bolesti.

Ograničavanje unosa kalcijuma, fosfora i vitamina D pomaže u smanjenju rizika od ortopedskih bolesti kod štenaca, a ograničavanje broja kalorija u ishrani pomaže u usporavanju rasta.

Štene velikih rasa trebalo bi hraniti manjim obrocima više puta u toku dana. Jako je važno pratiti njihov razvoj i težinu kako biste bili sigurni da njihovo zdravlje nije ugroženo.

Da biste znali pravilan raspon težine za rasu vašeg psa najbolje je posavetovati se sa veterinarom.

Važno je da pratite težinu i rast šteneta

Praćenje rasta i razvoja kao i redovno merenje kilaže šteneta jako je važna kako biste znali da psić ne razvija neki zdravstveni poremećaj. Danas postoje štampani grafikoni rasta i težine koji će vam olakšati ovaj posao. Grafikone možete naći i na internetu.

Štene merite jednom nedeljno, te njegov napredak beležite upoređujući ga sa tabelama težine odgovarajuće rasi. Na ovaj način lakše i pravilnije ćete prilagoditi unos hrane koja će obezbediti prosečnu stopu rasta.

Možda se pitate kako izmeriti štene koje se konstantno migolji i beži sa vage? Jednostavnije je nego što mislite. Prvo vi stanite na vagu i izmerite svoju težinu, nakon toga stanite sa štenetom u rukama. Razlika koju na ovaj način dobijete je upravo težina vašeg štenca.

Strogo vodite računa o kilaži psa! Mladi pas koji ima prekomernu kilažu vrlo lako će razviti ortopedske bolesti zbog nezrelosti zglobova. A gojaznost, takođe, može dovesti do bolesti srca, dijabetesa, bolesti drugih organa, kao i do opšte letargije psa.

Da li štenetu mogu dati malo ostataka od ručka?

Koliko god vas štene gledalo molećivim pogledom dok ručate, pokušajte da izbegavate da mu bacate ostatke sa stola. Ovaj ritual će mu brzo preći u naviku i za kratko vreme imaćete gojaznog psa sa zdravstvenim problemima.

Stalno čašćavanje ljudskom hranom može narušiti ravnotežu nutrijenata, a određeni začini iz ljudske hrane mogu psu izazvati problem sa varenjem.

Molećivo “prosjačenje” hrane nije test vaše ljubavi, već urođena navika u genima psa uz pomoć koje je u davnimama preživljavao. Pas koji je najtužnije molio, dobijao je najviše hrane.

Prema tome, uvek ovo imajte na umu! Nije gladan i niste zlotvor ukoliko ne delite svoju hranu sa ljubimcem. Vi mu zapravo činiti dobro i odgovoran ste vlasnik!

Briga i nega pasa zahteva svestan napor svih članova domaćinstva. Program hranjenja štenaca koji je preporučen od strane stručnjaka mora biti u potpunosti ispoštovan od strane svih članova porodice. Jedino na ovaj način uspećete u zajedničkom cilju pravilnog odgajanja štenca.

Ishrana i pravilno hranjnje štenca utiče na dužinu i kvalitet života vašeg čupavog prijatelja, uvek to imajte na umu!

Izvor: svetljubimaca.org

Dugovanja građana za račune za komunalne usluge, struju, kablovsku televiziju, mobilne i fiksne telefone zastarevaju u roku od godinu dana.

"Ovako prema zakonu o obligacionim odnosima za račune rok je godinu dana. To su infostan, smeće, grejanje, parkiranje, fiksna i mobilna telefonija. Ti računi zastarevaju nakon godinu dana. To zbunjuje ljude. Zastarelost se računa od trenutka dospeća tog računa pa godinu dana nakon toga", kaže Gavrilović.

Postupak zastareva ukoliko poverilac u roku od tih godinu dana ne pokrene postupak protiv dužnika.

"Ako je pokrenuo, taj račun nije zastareo. Dešavalo se da poverioc pokrene postupak, a dužnik nije obavešten o tome, postupak se okonča, on to sazna, a dužnik pita zar niste rekli da je to zastarelo. Zato treba čuvati račune i uplatnice, sve i da nisu plaćeni, dovoljno je da se pozovemo na zastarelost", rekao je Gavrilović za Kurir.

Ukoliko je formalno nastupila zastarelost, sud to mora da prihvati i u tom slučaju se postupak obustavlja.

"To ne znači da će poverioc taj dug da obriše, on će pokušati na drugi način to da naplati kao što radi EPS. Na primer prodate stan, a novi vlasnik ne može da prebaci brojilo na svoje ime, dok ne plati stare dugove. Druga stvar kod EPS je preknjižavanje presaldiranje, tako da samo naplaćuju zbir, a ne gledaju redoslede meseca koji su plaćeni, ili nisu plaćeni", rekao je Gavrilović.

Jedne prolećne večeri 2004. dvojica muškaraca i jedna žena ušli su u Ricov kazino u Londonu, popularno stecište starog novca i novokompanovanih bogataša, članova kraljevske porodice, saudijskih šeika, tajkuna i glumaca.

Jedan od muškaraca, Hrvat Niko Tosa pažljivo je pogledao stolove. Tosa je već dolazio u ovaj kazino i odlazio sa dobicima od više hiljada funti. Iako sumnjiv, obezbeđenje nije moglo da nađe nijedan dokaz da je varao.

Te noći Tosa je izabrao jedan sto, malo izdvojen od ostalih, za kojim su mu se pridružili njegovi kompanjoni - srpski biznismen sa podočnjacima Nenad Marjanović i izblajhana Mađarica Livija Pilisi. Trojka je kupila čipove i počela sa igrom.

Balkanska prevara

Iako su bili za izdvojenim stolom, njihov način igre ih je razlikovao od ostalih, piše "Blumberg". Kada bi krupije zavrteo lopticu, neobična trojka bi sačekala šest do sedam sekundi i onda brzo postavila svoje opklade. Kretali su se brzo i usklađeno. Nekad bi gubili ali su mahom dobijali, i to ogromne količine novca. No, ono što je bilo neobično kod njih je mirnoća sa kojom su primali i poraze i dobitke. Nisu reagovali.

U jednom trenutku, Marjanović je bacio 10.000 funti u žetonima i dokono pogledao u stranu dok je loptica skakutala oko numerisanih džepova. Nije čak ni gledao kada je sletela i izgubio je. Već je odlazio u pravcu bara.

Problem nije bio u pola miliona funti dobitka. Igrači su rutinski zarađivali nekoliko miliona funti za noć i odlazili noseći firmirane torbe pune keša. Problem je bio način na koji su ovo troje pobeđivali: dosledno, u stotinama rundi.

"Praktično je nemoguće predvideti broj koji će se pojaviti", jednom je napisao Stiven Hoking o ruletu. "U suprotnom bi fizičari zaradili bogatstvo u kockarnicama. Igra je osmišljena da bude nasumična; haos, elegantno prikazan kružnim pokretima".

Niko Tosa i njegova ekipa su u nekoliko navrata "opelješili" Ric za 1,3 miliona funti i najavili su gazdama da planiraju da se vrate sutradan.

"Laserska naprava"

Uznemirene gazde u Ricu izrešetale su osoblje, rastavili svaki točak za rulet, pozvali policiju i advokate, a britanski tabloidi saznali su za neobično "srećnu" trojku. Istraga ništa nije otkrila, a "Miror" je u svojoj priči bombastično tvrdio da su Tosa i drugari koristili "lasersku napravu" skrivenu u telefonu sa mikrokompjuterom kojim su "štelovali" točak.

Tosa, Marjanović i Pilisi su se te noći vratili u Ric, kao što su i obećali. Ovog puta odvedeni su u privatnu sobu gde ih je čekao odred londonske Metropoliten policije. Policajac ih je ljubazno obavestio da su uhapšeni zbog sumnje na "obmanu" i odveo na razgovor u obližnju policijsku stanicu. U međuvremenu su im cipele i odeća pretraženi i ništa nije pronađeno.

Tosa i njegovi saputnici su reagovali na hapšenje sa istom nadrealnom smirenošću koju su pokazali za ruletom. U stanici su ispitivani odvojeno uz prisustvo prevodioca. Tosa je odbijao da odgovara na pitanja.

Marjanović je bio pričljiviji, ali isto toliko nekooperativan. Tvrdio je da je profesionalni kockar i da je toliko vešt da može da dobija 70 odsto vremena. Samo je "samodisciplina" ograničavala njegov profit, rekao je. Obojica su negirali da koriste bilo kakvu vrstu računara.

Pilisi, za koju se činilo da je u emotivnoj vezi sa Marjanovićem, bila je isto tako teška za saradnju. Kada su joj pokazali snimak Marjanovića kako igra u Ricu, detektivka joj je rekla: "To je tvoj dečko koji je osvojio pola miliona funti. To je kao dobitak na lutriji. Ne pokazujete nikakve emocije." Pilisi je slegnula ramenima. "Pa šta?" odgovorila je.

Policija je zaplenila četiri mobilna telefona i mini kompjuterski uređaj "palmpajlot", koji su odneti na analizu. Pretražujući hotelske sobe grupe, policajci su pronašli nekoliko stotina hiljada funti i spisak kazina označenih simbolima: kvačicama, krstićima, plusevima i minusima. Odeljenje Meta za pranje novca preuzelo je istragu. U međuvremenu, policija je ovlastila Ric da obustavi isplatu Tosinih i Marjanovićevih dobitaka, tako da nisu mogli da uzmu novac iz kazina i pobegnu.

Kako bez varanja pobediti rulet

Kasnije iste večeri, nakon što su izašli uz kauciju, Tosa, Marjanović i Pilisi zaustavili su se ispred kazina i imali kratak, bizaran razgovor sa vratarom koji je to kasnije prijavio svojim pretpostavljenima. Tosa je portiru na, kako piše "Blumberg", engleskom sa balkanskim naglaskom rekao da su vlasnici Rica loši ljudi koji traže izgovor da ne plate. On i njegovi saputnici će ih tužiti, upozorio je.

Otprilike šest meseci kasnije, ispred kazina u blizini Rica zaustavio se "mercedes" iz kog su izašla dva čoveka koji su rekli da mogu da dokažu da je moguće pobediti na ruletu bez varanja.

Policijska istraga je do tada upala u ćorsokak. Nisu pronašli ništa.

Tosa i ostali osumnjičeni su se okružili advokatima i odbili da odgovaraju na pitanja. Umesto toga, njihov advokat je predložio da policija vidi demonstraciju kako je moguće pobediti rulet bez pribegavanja prevari. Izvršni direktor kazina "Koloni klub" pristao je da ugosti "demonstratore" i pozvao šefove obezbeđenja kazina.

Tosa nije bio raspoložen da demonstrira, ali je njegov advokat predložio Hrvata mračnog lica po imenu Ratomir Jovanović da demonstrira zajedno sa svojim libanskim partnerom u igri, Jusefom Fadelom. Njih dvojica su zaradili oko 380.000 funti igrajući rulet na različitim lokacijama u Londonu otprilike u isto vreme kada i Tosa, koristeći isti prepoznatljiv stil kasnog klađenja. Policija je već sumnjala, iako to nije mogla da dokaže, da je Jovanović deo kockarskog sindikata koji vodi Tosa. Jovanovićevo prisustvo na demonstraciji kao da je potvrdilo njihovu teoriju.

Kada su Jovanović i Fadel stigli u "Koloni", sprovedeni su do izolovane prostorije gde su ih sačekali i policajci i šefovi kazina. Naterali su ih da im demonstriraju svoju veštinu. Tosin metod je bio primetan - kratka pauza, pa onda brzo polaganje uloga. Međutim, nisu uspeli. Hrvat je za gubitke okrivio "loš vajb" prostorije. Policija kod kockara nije pronašla nikakav skriveni kompjuter ili aparat.

Za policajce, Tosa i njegova grupa su izgledali kao kriminalci. Imali su velike svote gotovine, jednokratne telefone i pasoše koji su pokazivali da su putovali u mesta poput Angole i Kazahstana. Međutim, šta je tačno bio njihov zločin? Čak i da su dokazali da su koristili računar, odgovor ne bi bio jasan. Nevada je zabranila upotrebu elektronskih uređaja u kockarnicama još osamdesetih, ali Velika Britanija nije imala takvu zabranu. Državni statut o igrama na sreću, koji datira iz 1845. godine, stvoren je da spreči plemiće da troše svoje porodično bogatstvo u klubovima na Vest Endu. Kompjuteri se ne pominju.

Pošto su udarili o zid, Met je odlučio da ne progoni Tosu i njegove pajtose. Detektivi nisu pronašli nikakve dokaze. Ric je bio prinuđen da isplati dobitke Toši i Marjanoviću i Pilisi.

Šefovi kazina bili su očajni - i uvereni da su nasamareni. Nikakva napravica nije pronađena, matematički metod "brojanja" nije mogao da funkcioniše toliko dobro. Šta se dogodilo?

Rupa u sistemu i spremnost da se "ne bude veverica"

"Blumberg" navodi da je Tosa pronašao rupu u sistemu - habanje točka za rulet.

Na savršenom točku, loptica uvek pada nasumice. Ali tokom vremena, točkovi razvijaju nedostatke, koji se pretvaraju u šablone. Točak koji je čak i neznatno nagnut mogao bi da razvije ono što se naziva "zonom pada". Kada nagib primora loptu da se popne uz nagib, lopta usporava i pada sa spoljnog oboda na istom mestu pri skoro svakom okretu. Slično se može desiti na opremi koja se više puta koristi, ili ako je losion za ruke krupijea ostavio trag, ili iz silnog broja drugih razloga. Zona pada je Ahilova peta ruleta.

I Tosa je "provalio" tu Ahilovu petu. Čak i ako izgubi, sa odgovarajućim točkom koji se kreće pod određenim nagibom ili "štucka" u okretu, znao je da će ponovo pobediti. Trebalo mu je samo nekoliko sekundi da registruje grešku i položi opkladu.

Vremenom su i gazde kazina shvatile u čemu je problem i počele da menjaju svoje rulete, a stare i "falične" šalju u bivše kolonije, siromašne ili zemlje u razvoju, gde je Tosa nastavio da uspešno "operiše".

Fizičar Dojn Farmer, koji je sada profesor na Univerzitetu u Oksfordu kaže da je moguće da neko bez kompjutera "provali" rulet, odnosno da je to stvar "talenta".

"Mislim da je moguće da neko to uradi bez kompjutera, pod uslovom da je točak nagnut i da se rotor ne kreće prebrzo", rekao je Farmer "Blumbergu". On je uporedio taj kockarski talenat sa muzičkim talentom, sugerišući da "takt" točka može da aktivira slične delove mozga, one posvećene zvuku i ritmu.

Novinar "Blumberga" Kit Šelel uspeo je da pronađe Tosu u siromašnom selu kod Dubrovnika, nakon što je pratio njegove tragove (i dobitke) po celom svetu. Tosina kuća nije se ni po čemu odvajala od ostalih - stara, kamena, neugledna.

U razgovoru u jednom dubrovačkom hotelu uz vino i lignje, Tosa je odlučno odbacio svaku mogućnost da je koristio neki aparat za lažiranje igre.

-To mi zvuči kao nešto iz filmova o Džejmsu Bondu, a mi smo seljaci. Da imam takvu napravu, zvali biste me Nikola Tesla, poručio je Tosa novinaru.

Pa, kako mu je onda to pošlo za rukom? Praksa, odgovara Tosa uz smeh. Pažljivo posmatranje točkova za rulet, registrovanje sitnih "štucanja", (ne)pravilnosti. Zato je u Ricu i odabrao izdvojeni sto - prethodnih večeri ga je izdvojio kao "dobitni". Zato Jovanović nije uspeo u "Koloni klubu", jer je sto i dalje bio u voznom stanju.

Ono što izdvaja Tosu od drugih veštih "varalica" je njegova spremnost da ide na veliko, piše novinar "Blumberga". Većina igrača se usuđuje da osvoji samo nekoliko hiljada dolara odjednom, iz straha da će biti otkriveni.

"Kao veverice su", rekao je Tosa s prezirom. Da nije uhvaćen u Ricu, vratio bi se sledeće noći i zaradio 10 miliona funti. Kazino se lako izvukao, prokomentrisao je.

Na kraju intervjua, pitao je Šelela kada će objaviti tekst. Zašto je hteo da zna? Planiram svoje sledeće međunarodno putovanje, rekao je uz osmeh.

(Blumberg RT Balkan)

Ostalo je još 40 dana do ovogodišnje Pesme Evrovizije i početka muzičkog takmičenja u Liverpulu, koje ima milionsku publiku.

To je i trenutak kada BBC-jevi muzički kritičari sednu odslušaju sve pesme pogledaju nastupe, prouče stanje na kladionicama i bace se na predviđanje uspeha takmičara.

U tome su vešti, profesionalni, a pre svega duhoviti, piše Jutarnji list. Ovaj put, opsežni zadatak rešavao je kritičar BBC-ia Mark Sevidž čija je teza da kod Eurosonga svi mogu biti kritičari, da ničije mišljenje nije važnije od tuđih, kao i da je sve moguće kada je u pitanju ova vrsta takmičenja.

Među 37 pesama, u kojima ima svega – od duhova i rata do ljubavi i posveta precima, i u moru stihova i nota Sevidž je našao neke bisere, kao i razne promašaje.

Za pesmu predstavnika Albanije: Albinu Albina & Familja Kelmendi – Duje, kaže da je dramatična balada o razdvojenim porodicama i uticaju toga na decu, ali im ne predviđa dobar uspeh nego smatra da će završiti u donjem delu bodovne liste.

Za Brunette dvadesetjednogodišnju pevačicu čije je pravo ime Elen Yeremyan i koja slovi za omiljenu u Jermeniji ima bolje prognoze.

Veruje da će njena balada imati plasman u Top 10 a u pesmi Mama ŠČ! Let 3 koju izvodi Let 3 u prvom minutu čuje “Makarenu” .

“Šok-rok bend Let 3, piše kritičar BBC-ja – dobro je poznat diljem Balkana po svojim provokativnim, avangardnim nastupima.

Pesma je kako navodi „slabo prikriveni napad na Vladimira Putina, što zasigurno do krajnjih granica testira evrovizijsku zabranu političkih tekstova“. Nije oduševljen ni muzikom „Muzički, međutim, to je travestija. Prvi minut je zapravo „Makarena“ lišena bilo kakvog šarma ili prevare. Nakon toga sledi zbunjujući operni deo i kakofonično finale koje zvuči kao 10 pesama koje se sviraju odjednom dok nekome, jednu po jednu, čupaju dlake na prsima“, napisao je Mark Sevidž. Pesmu vidi u finalu i to na jedvite jade.

Pesmu Luka Blacka „Samo mi se spava“ , BBC-jev muzički kritičar naziva „uznemirujućim elektro-hitom“. Kaže kako je jasno da pesma datira iz 2020. godine.

„Poslednje sam godine proveo vrlo otuđen od sveta, pogotovo tokom pandemije“, citira Lukove reči za veb stranicu Eurovision Fun. „Uronio sam u svoj krevet, videoigre i anime i tako je nastala pesma.“

Sevidž smatra da muzički, predstavnik Srbije koji dobro stoji na kladionicama, savršeno prenosi ograničenja izolacije. Ipak, pita se nije li pesma previše eksperimentalna za Eurosong . Smatra da će se plasirati „odmah iza top 10“.

Izvor: danas.rs

Nijedan suplement koji se u Srbiji legalno prodaje u apoteci ili ilegalno putem interneta, ne prolazi istu kontrolu kvaliteta i sadržaja, kao što je to slučaj sa lekovima, pa nikada ne možemo biti potpuno sigurni u njihov sastav. Međutim, ono u šta smo sigurni je da je sastav suplemenata koji se ilegalno prodaju putem interneta opasan po zdravlje i život. Naime, prema poslednjim podacima tržišne i sanitarne inspekcije, u ovim dijetetskim proizvodima, koji se prodaju u Srbiji, ali i u celom svetu, pronađeni su arsenik, živa, kadmijum, otrovi za pacove, cement, razni pesticidi.

Prema podacima Interpola, najopasniji suplementi, čiji sadržaj može ugroziti život, su među onima koji se koriste za mršavljenje, za smirenje, potenciju (erektilnu disfunkciju), bodibilding, ali i dodaci ishrani koji su poput antidepresiva, potom oni koji navodno ublažavaju bolove kod malignih bolesti ili smanjuju šećer u krvi kod dijabetičara. Među suplementima sa nedozovljenim sadržajem su i oni koji poseduju navodno kontraceptivna svojstva, ali i drugih koji se uzimaju protiv nesanice.

Istraživanje časopisa američke lekarske asocijacije „JAMA“ iz 2018., navodi da je između 2007. i 2016. godine FDA (Američke agencije za hranu i lekove) identifikovala čak 746 dijetetskih suplemenata sumnjivog sastava, među kojima je bilo najviše steroida i lekova za erektilnu disfunkciju, a opozvano je samo 48 odsto, dok je većina ostala na svetskom tržištu.

U našoj zemlji, samo tokom 2022., prodato je čak 47 miliona pakovanja različitih suplemenata, čija prekomerna upotreba može izazvati ozbiljna zdravstvena oštećenja.

„Na konferenciji koja je nedavno održana, izneti su dramatični podaci iz celog sveta, ali i iz Srbije. Naime, suplementi na kojima se u svetu godišnje zaradi i preko 50 milijardi dolara, postaju unosniji biznis od narkotika. Njihova prodaja ide isključivo putem interneta, jer su u pitanju falsifikovani proizvodi koji u sebi sadrže razičite otrove. U suplementima koji se putem interneta ilegalno prodaju i u našoj zemlji, pronađeni su kadmijum, živa, pesticidi, ostaci cementa, otrovi za pacove. Ovi falsifikovani suplementi proizvode se masovno u najsiromašnijim zemljama Afrike, najviše u Nigeriji, gde se mešaju u mešalici za beton, pa nije čudo što su u mnogima pronađeni ostaci cementa. Taj način proizvodnje je neuporedivo jeftiniji od regularnog, a ‚roba‘ se prodaje po daleko nižim cenama u ogromnim količinama“, kaže za Nova.rs Igor Špadijer, iz Grupacije uvoznika i distributera dijetetskih suplemenata.

Teško je utvrditi da li je neki suplement falsifikat, ističe on.

„To je kao kod novčanica, veoma je osetljivo. Iz tog razloga smatram da je naša tržišna i sanitarna inspekcija, kao i MUP i carina uradila veliki posao, jer je prodaja na crnom tržištu drastično opala od kako su krenula hapšenja. Građani treba da paze i da ne nasedaju na niske cene ovih proizvoda, jer to znači da su najverovatnije u pitanju falsifikati koji im mogu oštetiti zdravlje i ugroziti život“, upozorava Špadijer.

Naime, na internet tržištu dijetetskih suplemenata u Srbiji, u 2023. identifikovane su 92 stranice sa 6.700 oglasa preko kojih se prodaju dodaci ishrani, a koji nisu registrovani u bazi podataka Ministarstva zdravlja, stoji u saopštenju Privredne komore Srbije (PKS).

Svaki treći građanin koji kupi lekove preko interneta je prevaren, a što je još važnije, i svoje zdravlje dovodi u opasnost jer se u tim neproverenim suplementima mogu naći i otrovi za pacove, ostaci cementa, pesticidi i i drugi kontaminirani sastojci, upozorio je Igor Špadijer iz Grupacije uvoznika i distributera dijetetskih suplemenata.

Trećina robe koja se nudi putem sajtova i društvenih mreža je falsifikat, a građani iz neznanja kupuju te nelegalne lekove i suplemente.

„U zemlji, u odnosu na 2019. godinu, ipak imamo drastičan pad prodaje tih suplemenata na crnom tržištu“, rekao je Špadijer za, i objasnio da su 2019. godine počeli s edukacijom građana koji na internetu i društvenim mrežama nisu znali da prepoznaju crno tržište, ističući da je i to razlog zbog kojeg je došlo do „istorijskog pada“.

„Proizvodili su u regionu, ali i u drugim zemljama. Putem crnog tržišta dolazili su do nas i distribuirali se putem društvenih mreža. Pitanje je šta je u takvim lekovima, u kakvim uslovima su pravljeni i koje su sirovine korišćene – istakao je Špadijer, i naglasio da su u lažnim suplementima stručnjaci pronalazili i otrove za pacove, ostatke cementa, pesticide i druge kontaminirane sastojke.

Na pitanje šta navodi građane da kupuju lekove na crnom tržištu, Špadijer objašnjava da se u praksi pokazalo da su često u zabludi, da ne razlikuju legalnu od nelegalne prodaje, kao i da su društvene mreže i sajtovi napravili veliku pometnju.

„Dijetetske suplemente kontroliše sanitarni inspektor, dok crno tržište MUP i Uprava carina u koordinaciji“, zaključuje Špadijer.

Vodilja za potrošača treba da bude da na pakovanju piše da je proizvod upisan u bazu Ministarstva zdravlja, da ima broj i datum, što znači da je proizvod prošao neophodne procedure i da je bezbedan za korišćenje.

“Svi vitamini i minerali koje sadrže suplementi, imaju svoja neželjena dejstva i to je ono što građani ne smeju da zaborave kada im se ovi proizvodi nude sa svih strana. Takođe, zabrinjavajuće je što nijedan od više desetina miliona suplemenata, koliko se prodaje u našoj zemlji, ne prolaze apsolutno nikakvu kontrolu sastava, kvaliteta, sadržaja, pa mi nikada ne možemo biti sigurni šta se nalazi unutar tih kutija, kesica, bombonica”, kaže za Nova.rs dr Svetlana Stanišić, doktorka fizičke hemije i stručnjak za ishranu.

Inače, do maja 2004. godine, suplement na bazi biljke efedra komercijalno se prodavao kao pojačivač energije, dodatak za mršavljenje i za poboljšanje atletskih performansi kada je u SAD nastupila zabrana od strane FDA zbog pojave određenih kontroverzi. Naime proizvodi koji sadrže efedru, povezani su sa mnogim slučajevima moždanog udara, aritmije srca, pa čak i smrti. Neki od ovih proizvoda takođe sadrže kofein, a kombinacija efedre sa kofeinom drastično povećava šanse za neželjene nuspojave.

Pojedni suplementi koji su zabranjeni u većem delu Evrope, u Srbiji su međutim odobreni.

“Naši građani koriste recimo germanijum 132, koji se reklamira svuda i dobro se prodaje, a poznato je da oštećuje bubrege, zbog čega je u velikom broju zapadnih zemalja zabranjen. Sa druge strane, probiotici recimo ne mogu da škode, ni omega 3 masne kiseline. Uvek treba gledati sadržaj DHA i ETA, koliko su te dve masne kiseline zastupljene u suplementu. Osobe koje stalno jedu u pekari i brzu hranu treba da uzimaju cink i magnezijum, koji nije potreban onima koji unose zeleno povrće. Ako, međutim, ti ljudi unose suplement magnezijuma, izgubiće cink iz organizma. Ko ne jede biljke, mora da doda magnezijum, a ko ne jede hranu životinjskog porekla, treba da uzima cink”, objašnjava doktorka Stanišić.

Pojedini suplementi mogu proizvesti ozbiljne zdravstvene probleme, od najblažih neželjenih efekata propraćenih mučninom i povraćanjem, pa do smanjenja pamćenja i raznih osipa po koži.

Sekretarka Udruženja za farmaciju i medicinsku delatnost PKS Mirjana Vučićević, izjavila je nedavno da je potrebna stalna edukacija javnosti kako bi upotreba dodataka ishrani bila što bezbednija.

„Identifikovali smo preko 80 internet stranica i veliki broj oglasa na kojima se nudi prodaja dodataka ishrani koji nisu upisanu u bazu podataka Ministarstva zdravlja. Da bi dodatak ishrani mogao biti u prometu neophodno je da je upisan u tu bazu podataka. Toj notifikaciji prethodi kategorizacija na jednom od dva Farmaceutska fakulteta i kontrola zdravstvenih ispravnosti u nekom od Instituta za javno zdravlje“, rekla je Vučićevićeva.

Kako navodi, u Srbiji dozvolu za promet dijetetskih suplemenata ima više od 9.500 proizvoda, od kojih je 28 proizvedeno kod nas.

„Zbog velike upotrebe dijetetskih suplemenata beleži se konstantan rast potrošnje. Samo kroz apoteke je prošle godine prodato 47 miliona pakovanja dodataka ishrani. Podaci pokazuju da je u apotekama tokom prošle godine prodato dijetetskih suplementa za 229,5 miliona evra”, kaže ona.

Podsetimo, još 2021. godine je, aktuelna ministarka zdravlja Danica Grujičić, izjavila da suplementi, vitamini i minerali koji su preplavili tržište, zapravo služe kako bi farmaceutska industrija zgrnula ogroman novac, a da njihova efikasnost nikada nije dokazana.

Ona je tada istakla da nikako ne treba verovati u delotvornost tih “šećernih vodica” koje se nalaze na rafovima u gotovo svim apotekama.

“Da se razumemo, suplementi nisu otrovni i to je jedina činjenica koju znamo o njima. Njihovu delotvornost niko nikada nije ispitao. Da bi se nešto nazvalo lekom i da bi se našlo u apoteci, taj proizvod mora da je temeljno ispitan i da je matematički dokazano njegovo svojstvo. Koliko se ništa ne zna o suplementima, govori i to što se u svakoj reklami na televiziji, na kraju kaže da bi se pre upotrebe trebalo konsultovati sa lekarima. Upravo to je ‘ograda’ od neželjenih dejstava”, rekla je Grujičić.

Ona je tada zaključila da bi najbolje bilo da se uradi ispitivanje svih suplemenata koji su u prodaji, ali da je to jako skupo.

Govoreći o popularnosti dodacima ishrani, ona je istakla da se ljudi najviše “pecaju” na razne vitaminčiće, lekovite vode, elektrolite, magnezijume i aspirine.

“Niko ne ode kod svog lekara da pita da li je taj proizvod bezbedan. Ljudi čak i ne proveravaju da li im je potreban neki od tih vitamina i igraju se sa svojim zdravljem. Biljke iz Amazonije prolaze samo sanitarnu i bakterijsku kontrolu. Biljne apoteke niču kao pečurke posle kiše gde su u ponudi flašice ruske, američke i kineske vode. Možda se kod nekog javi placebo efekat, ali većina živi u zabludi da su zdravi, jer uzimaju suplemente”, objasnila je Grujičić.

Izvor: nova.rs