Sombor.info

Gimnazija "Veljko Petrović" u Somboru dobila je od Ministarstva sporta sportsku opremu koja je za ovu školu značajna, jer osim dobrih sportista, ima i posebno odeljenje sportski nadarene dece.
"Odeljenje na decu koja su nadarena za sport otvorili smo pre dve godine i ova oprema nam je značajna jer je stigla baš u vreme kada smo u školi planirali nabavku nove opreme", kaže Dušan Mišković, direktor gimnazije.

Somborska gimnazija dobila je 40 lopti, golove, koševe i mreže za odbojku, a istu takvu pomoć od Ministarstva sporta dobila je i Osnovna škola "Mladost" u Prigrevici.

"Svesni smo da je oko 80 odsto naših reprezentativaca i vrhunskih sportista došlo iz malih sredina i zato želimo da obiđemo svako mesto i da pomognemo opremanje škola i sportskih hala", kaže ministar sporta Zoran Gajić.

Grad Sombor godišnje za sport izdvaja sedam odsto budžeta, za klubove, sportske objekte, nadarene sportiste.

"Ponosni smo na trenersku nadoknadu za stručno-pedagoški rad, jer znamo koliko je bitan trener za svakog sportistu, stipendiramo mlade sportske nade, pomažemo manifestacije", kaže Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora.

U somborski sport ulaže i pokrajina, a u rekonstrukciju Gradske hale "Mostoga" pokrajina je uložila do sada osam miliona dinara, ali radovi će biti nastavljeni.

"Fond za kapitalna ulaganje finansiraće klimatizaciju Gradske hale "Mostonga", biće postavljena nova sedišta i onda će hala kompletno biti obnovljena", kaže Dane Basta, pokrajinski sekretar za sport.

Pokrajinski sekretarijat za sport značajna sredstva uložio je i u opštinu Apatin, gde je uz sredstva iz lokalnog budžeta u obnovu sportske hale uloženo 20 miliona dinara, ali planova ima još.

"Ideja je da obnovimo otvorene terene u Osnovnoj školi "Žarko Zrenjanin" i tu očekujemo pomoć pokrajine", kaže predsednica opštine Apatin Dubravka Korać.

U Somboru planiraju obnovu otvorenih terena u selima, a do kraja ove godine novu salu za fizičko dobiće Srednja tehnička škola.

Izvor: RTV

Pošto se u nekoliko prethodnih godina, u saradnji sa Ministarstvom energetike, postarala da pomogne ovdašnjim građanima da unaprede energetsku efikasnost njihovih stanova i kuća tako što je raspisivala konkurse za subvencionisanje ugradnje nove stolarije ili izradu energetski efikasnih fasada, somborska lokalna samouprava je otišla ovih dana i korak dalјe.

U saradnji sa republičkom Upravom za podsticanje i unapređenje energetske efikasnosti, Grad Sombor je raspisao Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije na porodičnim kućama i unapređenje termotehničkog sistema putem ugradnje kalorimetara, cirkulacionih pumpi, termostatskih ventila i delitelјa toplote na svom gradskom području.

Za sprovođenje ovih mera namenjeno je šest miliona dinara, od čega su po pola obezbedili Ministarstvo i Grad. Od ukupnog iznosa opredelјenih sredstava, pet miliona dinara namenjeno je za sufinansiranje ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije, dok je preostali milion dinara predviđen za subvencionisanje ugradnje kalorimetara, cirkulacionih pumpi, termostatskih ventila i delitelјa toplote.

Pravila javnog poziva kažu da snaga solarnih panela ne može biti veća od šest kilovata po mernom mestu, te da će njihova nabavka i ugradnja od firmi sa prethodno već odobrene liste, biti subvencionisana sa 50 odsto vrednosti projekta nabavke i ugradnje, odnosno do maksimalnog iznosa od 420.000 dinara. Građani koji konkurišu za ove subvencije sa namerom ugradnje elektronski regulisanih cirkulacionih pumpi mogu da računaju takođe na polovinu sredstava namenjenih toj investiciji, odnosno na najviše 15.000 dinara po pumpi.

Za treću kategoriju subvencija, onu namenjenu nabavci i ugradnji kalorimetara, delitelјa toplote i termostatskih ventila na postojeće sisteme grejanja takođe su namenjena sredstva u visini polovine vrednosti investicije i to tako da je maksimalan iznos za kalorimetar 15.000, za delitelјa toplote 1.000 dinara, dok je za termostatski ventil granica za maksimalnu subvenciju postavlјena na sumu od 1.500 dinara.

Pravo učešća na javnom pozivu imaju domaćinstva gde je podnosilac prijave vlasnik objekta za koji podnosi prijavu i gde je podnosilac prijave vlasnik ili nosilac prava nad brojilom, ili ukoliko podnosilac prijave nije vlasnik objekta za koji se podnosi prijava, neophodno je da ima prijavu boravka na adresi objekta za koji podnosi prijavu i uz prijavu da podnese pisanu saglasnost vlasnika objekta overenu od strane javnog beležnika da se za objekat može podneti prijava. Jedan od obavezujućih uslova je i taj da je aplikant, odnosno vlasnik objekta izmirio obaveze po osnovu poreza na imovinu za 2021. godinu, da je priklјučen na distributivnu mrežu električne energije i da je na poslednjem računu za potrošnju električne energije registrovana potrošnja od minimum 30 kilovatčasova, kao i da je sam objekat legalan. Ukoliko ima više od jednog vlasnika porodične kuće, potrebno je dostaviti saglasnost ostalih vlasnika prilikom prijave, a ukoliko podnosilac prijave nije vlasnik porodične kuće, potrebno je dostaviti saglasnost samog vlasnika.

Ono što je važna informacija za sve namerne da konkurišu na ovaj javni poziv koji je otvoren do 24. aprila je svakako podatak da će lokalna samouprava subvenciju uplaćivati direktno izvođačima radova i to tek nakon završetka projekata, što će kontrolisati oformlјena Komisija, koja će pre toga i ocenjivati pristigle prijave. O tome koji su sve dokumenti i izjave potrebne za uspešno apliciranje kod somborske Gradske uprave građani se mogu interesovati na zvaničnom gradskom sajtu ili pozivom na telefon broj 025 468 267.

Izvor: dnevnik.rs

Nakon što je N1 juče objavio da je Telekom Srbija čak četiri puta za godinu dana poskupljivao svoje usluge korisnicima kablovske televizije, interneta, fiksne i mobilne telefonije, poskupljenja i kod još jednog operatera – Yettel-a.

Nova ponuda se od prethodne razlikuje samo po cenama, dok se sadržaj nije menjao. Yettel je tako poskupeo pune cene paketa, kao i promotivnu cenu za drugih 12 meseci korišćenja. Tako će korisnici koji se od aprila opredele za njihove usluge, plaćati i do 50 odsto skuplje pakete.

Ugovorna obaveza na dve godine podrazumeva da ćete plaćati jedan dinar u prvih 12 meseci. Međutim, nakon toga, paketi su skuplji oko 1000 dinara mesečno, odnosno druga godina će za nove korisnike biti značajno skuplja.

Poskupljenje u drugoj godini se kreće između 1.000 i 1.400 dinara mesečno:

• Trio M – 1.100
• Trio L – 1.400
• Duo M – 1.000
• Duo L – 1.300

To znači da će neki platiti 100 evra više, dok kod nekih to ide do skoro 150 evra više, piše N1.

I to nije jedino poskupljenje. Nakon isteka ugovorne obaveze sledi još jedno poskupljenje od oko 500 dinara mesečno.

Poskupljenje nakon isteka ugovorne obaveze se kreće između 500 i 1.000 dinara mesečno:

• Trio M – 800
• Trio L – 1.000
• Duo M – 500
• Duo L – 700

Na direktnom primeru to izgleda ovako:

Za „Trio M“ paket korisnici će ubuduće plaćati 39.600 dinara u odnosu na starih 26.400 dinara za vreme ugovorne obaveze. „Duo M“ paket poskupeo je sa 24.000 dinara na 36.000 dinara, što je povećanje cene od čak 50 odsto, prenosi N1.

Paketi „Trio L“ i „Duo L“ poskupeli su sa sa 34.800 na 51.600, odnosno sa 32.400 na 48.000, što je povećanje za nešto više od 48 odsto.

Opštoj bolnici Sombor opredelјeno 43.229.300,00 dinara za nabavku nove opreme i 6.776.000,00 dinara za hitne popravke od strane Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo

Juče je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović u prisustvu potpredsednika Pokrajinske vlade i pokrajinskog sekretara za zdravstvo prof. dr Zorana Gojkovića, uručio ugovore predstavnicima 70 zdravstvenih ustanova u AP Vojvodini, među kojima je i Opšta bolnica Sombor, za finansiranje i sufinansiranje izgradnje, održavanja i opremanja u ukupnom iznosu od nešto manje od dve milijarde dinara.

V.d. direktoru Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, dr Draganu Rastoviću, tom prilikom uručen je ugovor na ukupan iznos od 43.229.300,00 dinara za nabavku:

• aparata za TENS terapiju u iznosu od 36.000,00 dinara,
• dva aparata za terapiju sa galvanskom strujom u iznosu od 57.600,00 dinara,
• magneta sa solenoidom prečnika 30cm i prostirkom u iznosu od 135.200,00 dinara,
• lasera sa skenirajućom sondom u iznosu od 226.100,00 dinara,
• aparata za terapiju sa diodinamičkim strujama u iznosu od 99.400,00 dinara,
• aparata za kombinovanu elektroterapiju u iznosu od 85.900,00 dinara,
• ultrazvučnog aparata sa sondom 3MHz/5 cm2 u iznosu od 110.900,00 dinara,
• četiri parafinska kazana od 30 litara u iznosu od 749.000,00 dinara,
• aparata za laseroterapiju u iznosu od 282.000,00 dinara,
• aparata za ultrazvučnu terapiju u iznosu od 160.800,00 dinara,
• aplikatora za ultrazvučnu terapiju – Handsfree u iznosu od 169.200,00 dinara,
• trakcionog uređaja u iznosu od 803.700,00 dinara,
• tačkaste elektrode za elektrostimulaciju u iznosu od 8.500,00 dinara,
• plazma sterilizatora komore 80 litara za sterilizaciju termolabilnih medicinskih instrumenata u iznosu 10.350.000,00 dinara,
• uređaja za skrining sluha kod novorođenčadi u iznosu od 840.000,00 dinara,
• operacionog stola sa adekvatnim nastavcima neophodnim za obavlјanje operacija u otorinolaringologiji u iznosu od 5.400.000,00 dinara,
• LED operacione lampe sa dva svetla u iznosu od 2.800.000,00 dinara,
• termostata za sušenje pločica za patologiju kapaciteta 115 litara u iznosu od 460.000,00 dinara,
• bronhoskopa za Odelјenje za plućne bolesti u iznosu od 7.000.000,00 dinara,
• pištolјa za automatsku biopsiju sa setom igala u iznosu od 195.000,00 dinara,
• konveksne sonde za postojeći ultrazvučni aparat u iznosu od 1.300.000,00 dinara,
• ultrazvučnog aparata sa tri sonde: urološkom-transrektalnom, abdominalnom i linearnom i vodičima za biopsije u iznosu od 7.200.000,00 dinara,
• profesionalne veš mašine kapaciteta 45 kg u iznosu od 3.500.000,00 dinara,
• četiri univerzalne mašine za čišćenje i održavanje podova u iznosu od 1.260.000,00 dinara.

Tokom februara i marta meseca ove godine, po konkursu za finansiranje odnosno sufinansiranje hitnih kapitalnih popravki u zdravstvenim ustanovama u 2023. godini kod Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, Opštoj bolnici „Dr Radivoje Simonović“ Sombor odobrena su sredstva u ukupnom iznosu od 6.776.000,00 dinara za popravku:

• vodenih grejača u rezervoaru za mazut koji se koristi za potrebe grejanja celokupnog kompleksa Odelјenja za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Bezdanu u iznosu od 840.000,00 dinara
• dva kompresora proizvođača BOGE, model SKm 35 i dve vakuum pumpe proizvođača Bush, model R5 160-138 u iznosu od 2.926.000,00 dinara
• ureterorenoskopa i litotriptora proizvođača „Karl Storz“ za potrebe Odelјenja za urologiju u iznosu od 3,010.000,00 dinara

Godina je 2020. Na planeti Zemlјi pojavio se virus koji se širi neslućenom brzinom i veoma je smrtonosan.

Sada svi znamo da prve dve rečenice nisu deo nekog apokaliptičnog scenarija, nego našeg iskustva. Zato je 2020. prisećanje na roman „Besnilo“ Borislava Pekića delovalo poput pravog otkrića: „Pa, ovaj čovek je sve predvideo!“. Međutim, civilizacija predstavlјena u romanu kao populacija jednog od najvećih i najprometnijih aerodroma na svetu – londonskog Hitroua – nije završila u ruševinama, nego se nastavila. Ostala su pitanja.
Koji je odnos prirode i čoveka? Koji je odnos dobra i zla? Koji je odnos čoveka i čoveka? Koji je odnos lјudi i životinja? Koji je odnos normalnosti i ludila?

Pekić je navedena i mnoga druga pitanja u „Besnilu“ postavlјao putem radnje romana i njegovih likova – naučnika koji pokušavaju da odgonetnu prirodu virusa i naprave lek za čoveka; doktora koji pokušavaju da pomognu zaraženim lјudima; vojnika službe obezbeđenja čije su potrebe da se virus izoluje i ne ugrozi ostatak čovečanstva ravne destruktivnoj moći nuklearnog oružja; jednog misterioznog čoveka koji je u potrazi za još misterioznijim psom… Posebno mesto pisac je dodelio piscu, Danielu Leverkinu, koji osim što priča svoju priču, postaje i hroničar zbivanja, kao i jedan od važnijih šrafova u napetom razrešenju trilera oko porekla i prirode virusa (novog) besnila.

Dobar deo ovih pitanja i likova, zadržao je Fedor Šili, dramatizujući Pekićev roman za potrebe predstave u režiji Borisa Liješevića, u Narodnom pozorištu Sombor. Prateći strukturu romana – stadijume - polako upoznajemo sve likove od kojih se klјučna dva – pisac Leverkin (Branislav Jerković) i dr Liberman (Saša Torlaković) pojavlјuju u svešteničkim odorama. Leverkinova beležnica je crna i ima beli krst, a prvo pojavlјivanje Libermana praćeno je čak i klјunastom maskom, onom kakve se nošene u vreme kuge, što je znak reditelјa Borisa Liješevića da Pekićevo „Besnilo“ kao što prethodi Saramagovom „Slepilu“, ima svoju prethodnicu u književnom pismu Albera Kamija (“Kuga“), Umberta Eka („Ime ruže“), kao i u Svetom pismu, Jovanovom otkrovenju koje se citira i apokrifno parafrazira u vidu psa iz Megida, ukazujući na Armagedon. Veza „Besnila“ sa Biblijom je pojačana naučničkim redom lekara-jevanđelista, a zajedno sa pojavom Gabrijela (Ninoslav Đorđević) – direktnom asocijacijom na arhangela Gavrila - koji je u vidu umobolnog čoveka tu da zaštiti čovečanstvo i jedini preživlјava, baš kao i pas Šaron iz Megida - sve je znak da se borba dobra i zla nastavlјa.

A kako je ona konkretno predstavlјena? Pa tako što je zlo prikazano kao gorda i ohola lјudska priroda koja bi htela da se igra boga. Kada umesto natčoveka dobiju duplo jači virus besnila i njegovo bekstvo iz laboratorije, naučna dostignuća postaju direktno suprotstavlјena etičkim dilemama i čovečnosti pojedinih likova, kao što je dr Komarovski (Marko Marković) ili žrtva dr Libermana dok je radio za naciste, Jevrejka Luiz Sorenson (Ivana V. Jovanović), čiji je put ukršten i sa Leverkinovim. Agresivni životinjski porivi (instinktivni nagoni) kao još jedan komentar lјudske prirode, evidentni su u militarističkoj transformaciji aerodromskog oficira službe obezbeđenja, Majora Loforda (Srđan Aleksić). U nizu drugih, sporednijih, a ipak važnih uloga dobrih lјudi, pogotovo u smislu dobre glumačke igre, izdvojio bih Kseniju Mitrović kao devojčicu Su Dženkins i Stefana Beronju kao dečaka Adriana Goldmana.

Posebno aktuelna, iako ne kao što je to bila te 2020, u romanu „Besnilo“ i predstavi koja je sada na repertoaru Narodnog pozorišta Sombor, odzvanja kriza kritičkog mišlјenja na račun naučnih dostignuća u scenama oko vakcinisanja na Aerodromu „Hitrou“. Hteli to autori ili ne, i to je implicitno prikazano kao delo „velikog plana“ da se stvori natčovek, što ide na ruke i teorijama zavere. Istina, Pekićev žanr-roman, kako je on sam nazvao mešavinu detektivske priče, horora, političke drame, protkan je populističkim elementima od kojih se on takoreći branio studioznom realističnošću spisatelјskog postupka, mitološkim i psihološkim arhetipovima po kojima stvarao svoje junake, najčešće tragičare, pa i religijskom i filozofskom pozadinom, odnosno dubinom i slojevitošću svog romana, kao i njegovim pozamašnim obimom. I dalјe, „Besnilo“ je bilo i ostalo nešto na čemu bi mu pozavideli Stiven King ili scenaristi i producenti savremenih saga o apokalipsi i njenim zombijima. Otud pozorišni tretman Fedora Šilija i Borisa Liješevića zbog razumlјivog sažimanja i ubrzavanja radnje, deluje nabacano i nepovezano. Možda bi mogao da bude holivudski blokbaster, super TV serija, ali „Besnilo“ u Somboru je pokazalo da, jednostavno, nije dobra drama.

Broj stranica romana, likova, događaja, situacija, kontekst, bio je i ostao najveća dramaturška, pa i reditelјska, a svakako i glumačka zamka – pitanje kako nešto tako obimno, atraktivno, zavodlјivo, odigrati a da ne deluje površno i trivijalno. A neke scene izgledaju baš tako – kada doktor dolazi na posao, a u pauzi se lјubaka sa medicinskom sestrom. Ili kada se pred finale pokušaja „kriznog štaba“ da se reši situacija iz fioke vadi flaša viskija i nazdravlјa. A onda za tili čas sve to treba da se poveže sa nečijom ličnom, porodičnom ili metafizičkom dramom. Kao da se stvarno trkamo sa besnilom.
Ipak, nekima treba odati i priznanje. Kao sceni tokom koje me obuhvatila jeza, dok figure obasjane svetlom baterijske lampe vidimo po mračnim ćoškovima aerodroma u koji je pretvorena somborska pozornica. Ljudi koji se boje svetla. Prava pekićevska žanr-scena.

Malo više ritma i odnosa uspostavlјeno je u drugom delu predstave, kada se više pažnje poklanja razvoju piščeve priče sa tragovima tinte i krvi - Danielu Leverkinu i njegovoj ulozi u zapletu i raspletu. Međutim, i tu, kao u nekoliko navrata ranije, javlјaju se neke vrste „propovedi“, delovi naracije koja nepotrebno objašnjava šta se i zašto se događa. Kao da uvođenje songova na poznate uspavanke nije bilo dovolјno, niti zvuk crtanih filmova u pauzi, da se potcrta eutanazija u kojoj javnost uživa dok joj se sprema kraj. A na kraju se sve čak pretvara u apsurd, jer ilustracije naracije prelaze u slobodne asocijacije, isprepleteni niz orgazma i orgazmičnih scena potpunog ludila, pardon, besnila, manifestovanog zanosom seksualnog čina i mahanjem zastavama, koreografijom Erosa i Tanatosa koja podseća i na slet politički upitnih sledbenika.
Virus možda može da nastane u laboratoriji, ali njegova priroda ne. Danas je isto tako i sa čovekom. A u ovom slučaju i sa pozorištem. Eksperimentom pravlјenja predstave od romana.

Izvor: dnevnik.rs

Gradsko veće grada Sombora održalo je u sredu, 05. aprila 2023. godine, 148. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 6 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće prihvatilo je predlog za rekonstrukciju kolovozne konstrukcije nekategorisanih atarskih puteva na katastarskim parcelama između Riđice i Rastine. Nekategorisani putevi između dva naselјena mesta rekonstruisali bi se preko već utvrđene trase nekategorisanog puta, a u planu je da izgradnja prve faze deonice iznosi 1821 m, a širina kolovoza 5 m.

Na današnjoj sednici, Gradsko veće usvojilo je ponudu Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture za sprovođenje mera zaštite arheološkog lokaliteta „Pustara“, koji se nalazi na trasi izgradnje puta regionalnog značaja Stapar – Sivac. U okviru ove druge faza zaštite lokaliteta, radiće se na otkopavanju, dokumentovanju i konzervaciji pokretnog arheološkog materijala, stručnoj analizi prikuplјenih uzoraka, te izradi finalne dokumentacije.

U Bačkom Brestovcu kod Odžaka privremeno je zaustavljena seča šume na 10 hektara, započeta u februaru, a lovci, koji su se angažovali da spreče uništavanje stabala, nadaju se da će zabrana biti trajna

Ohrabrenje je stiglo od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, a Lovačko društvo (LD) „Brest“ u Bačkom Brestovcu je uspelo da u Arhivu Sombora obezbedi original ugovora kojim je 1995. godine od Poljoprivrednog preduzeća (PP) „Bačka“ u ovom selu dobilo u vlasništvo pet parcela – po dve njive druge i treće klase i jednu prvoklasnu, ukupne površine oko pet hektara. Taj dokument je dokaz da su brestovački lovci na tom zemljištu legalno podigli bagremovu šumu kao remizu za uzgoj i zaštitu divljači, i da to drveće bez njihovog odobrenja niko ne sme da dira.

- Dosad smo posedovali samo kopiju ugovora o prenosu parcela na LD „Brest“, a sad je original predat u Katastar, gde ćemo biti upisani kao vlasnici tog zemljišta – ističe Stevan Marinković, predsednik LD „Brest“ i opštinskog Lovačkog udruženja (LU) „Mostonga“ u Odžacima.

PREDNOST U ODNOSU NA ORANICE
Panovski je u odbranu brestovačke šume naveo i zabranu smanjivanja površina pod šumama i čuvanje i zaštitu šuma kao činilaca životne sredine.

- Takođe, član 23 Zakona o poljoprivrednom zemljištu propisuje da se obradivo poljoprivredno zemljište može koristiti u nepoljoprivredne svrhe – za podizanje šuma, bez obzira na klasu zemljišta. Taj izuzetak ukazuje na intenciju zakonodavca da prednost u zaštiti ima šuma u odnosu na poljoprivredno zemljište – naglasio je Panovski.

Marinković napominje da je strani vlasnik, koji je kupio poljoprivredna preduzeća iz Sombora, Srpskog Miletića, Feketića i Bačkog Brestovca i objedinio ih pod firmom PP „Vojvodina“, posekao hektar i po šume na parceli LD „Brest“ pre nego što je zaustavljen u naumu da to sprovede na svih 10 hektara.

- Pokrajinska šumarsko - lovna inspektorka je u februaru sprečila seču šume, ali je dozvolu za njeno pustošenje naknadno dala poljoprivredna inspektorka, koja je šumu ocenila kao zaparloženo poljoprivredno zemljište (!), iako se golim okom vidi da je to prava šuma. Zato smo od resornog pokrajinskog sekretarijata zatražili reviziju postupka i privremenu zabranu seče šume – predočio je Marinković.

V.d. pokrajinskog podsekretara Aleksandar Panovski obavestio je lovce da se seča šume obustavlja po članu 109 Zakona o šumama.

- Tim članom je propisano da šumarski inspektor u hitnim slučajevima, u kojima bi nastupila šteta po opšti interes, naredi mere za njeno sprečavanje, do pribavljanja saglasnosti za seču šume – poručio je Panovski.

Izvor: novosti.rs

Pas koji se nalazi na mestu loga društvene mreže Tviter i koji je zamenio plavu pticu ima svoj profil na Instagramu i mnogo obožavalaca.

Korisnici Tvitera danas su primetili da umesto plave ptice, tradicionalnog logotipa ove društvene mreže, u levom uglu ekrana stoji jedan pas, popularni Dodž iz internet mimova.

Pas koji je postao mim i zaštitno lice jedne kriptovalute ima svoj Instagram profil i zove se Kabosu, rase je šiba inu i živi u Japanu, navodi N1.

Krajem prošle godine vlasnica voljenog psa objavila je da je Kabosu bila jako bolesna i da je njeno stanje veoma opasno.

Ipak, iako boluje od hronične leukemije 17-godišnji pas je uspeo da se izvuče.

Pas je postao planetarno poznat 2010. godine kada je fotografija sa preklopljenim šapama i radoznalog izraza lica postala viralna na Redditu, Tumblr-u i 4Chan-u.

Tada je usledio talas mimova koji su zabavljali korisnike društvenih mreža i Kabosu je postala nezapamćeno popularna.

Njena popularnost je porasla 2013. godine kada su dva programera predstavila alternativnu kriptovalutu pod nazivom Dodžkoin kao odgovor na Bitkoin. Kabosu danas ima 445 hiljada pratilaca na Instagramu.

Sama vlasnica psa je rekla kako nikada nije mogla da pretpostavi kakav će uticaj na internet imati fotografija koju je napravila.

Još uvek nije objašnjeno zašto Kabosu zamenila poznatu plavu pticu na logu Tvitera i koliko će ova promena potrajati.

Izvor: nova.rs

U ponedeljak, 3. aprila, počele su probe komada RADOVAN TREĆI Dušana Kovačevića u režiji Vita Taufera u koprodukciji Narodnog pozorišta Sombor i Grad teatra Budva.

U predstavi igraju Ninoslav Đorđević, Biljana Keskenović, Dušan Jakišić, Danica Grubački, Nemanja Bakić, Marija Maša Labudović, Lazar Nikolić, Pavle Popović.

Scenograf predstave je Lazar Bodroža, kostimograf Biljana Grgur, dramaturg Vesna Radovanović, kompozitori Robert Pešut - Magnifico i Aleksander Pešut - Schatz!.

Premijera predstave je zakazana za 15. avgust na festivalu „Grad teatar“ u Budvi, na sceni između crkava.

Proteklog vikenda Kajakaški klub Dunav iz Bezdana na svojoj tradicionalnoj “Bezdanskoj regati” okupio je najbolje najbolje mlade kajakaša iz naše zemlje i inostranstva.

Po rečima predstavnika bezdanskog kluba učešće je uzelo oko 250 takmičara iz šest ino-klubova i sedam domaćih. Kako saznajemo kajakaši mađarskog Seksarsa su najviše pokazali.

Domaćin je takođe imao zapažene rezultate. U pionirskoj konkurenciji Anja Loknar je bila druga, dok je Sebastijan Štaub zauzeo treće mesto. Bez postolja su ostali: Luka Kolar (4. mesto), Aleksa Breberina (6), Ognjen Maksimović (13) i Tea Kolar (11).

U muškoj kadetskoj konkurenciji Vuk Perović je bio bronzani, dok je Vladimir Čapo na kraju bio sedmi. U ženskoj konkurenciji Žofi Horvat je osvojila srebrnu medalju.

Što se tiče juniorskih rezultata, Nikolas Andrić je bio prvi, Mihajlo Dadić drugi, a Levente Kevago četvrti u muškoj, a Žofi Horvat treća u ženskoj uzraasnoj kategoriji. U seniorskoj konkurenciji je osvojena jedna medalja. Eleonora Nađ je morala da se zadovolji bronzom, dok su Dženifer Bošnjak i Levente Kevago bili stepenicu niže.

Bezdanci su imali svoje predstavnike i u mini kajaku. U kategoriji do 9. godina Mihaela Maria Horvat je osvojila zlato, a Kinga Panda bronzu. Isto odličje je pripalo i Adrianu Nikoliću. U godina dana mlađoj generaciji, Leona Kiš je osvojila zlato, a Andrija Perović bronzu. Oliver Bezdan, Daniel Kantor i David Bojić zauzeli su sva tri pobednička mesta u grupi do 12.godina. Vukašin Kovačević je bio deveti, dok je na kraju Lea Rica bila peta, a Emina Bojić osma. U najmlađoj uzrasnoj grupi (13. godina) bezdanski klub nije imao takmičara na pobedničkom postolju. Lea Rica je bila peta, Tea Kolar (11), Andrea Fica (12), a Emina Bojić (13).

Ovim informacija treba dodati i da su kajakaši Dunava učestvovali na Prvestvu Srbije u trkama na pet kilometara. Osvojili su četiri odličja. Pionirka Anja Loknar je postala vicešampionka države, dok je Luka Kolar i istoj kategoriji bio bronzani. Prvaci Srbije postali su kadetkinja Žofi Horvat, odnosno junior Nikolas Andrić.

Izvor: somborsport.org