Sombor.info

Ministarstvo zaštite životne sredine je krajem januara raspisalo Javni konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje realizacije projekata pošumljavanja u cilju zaštite i očuvanja predeonog diverziteta u 2023. godini, a za dodelu sredstava za sufinansiranje nabavke sadnica i izvođenje radova za pošumljavanje zemljišta autohtonim vrstama drveća i žbunja, na zemljištu koje je u nadležnosti jedinica lokalnih samouprava.

Apatinskoj opštini je po ovom konkursu odobren deo sredstava za realizaciju projekta „Podizanje poljozaštitnih pojaseva na teritoriji opštine Apatin“, te će do kraja godine put od aerodroma do Kupusine dobiti novi drvored koji će u budućnosti predstavljati i vetrozaštitni pojas na ovoj deonici puta.

Kokošija jaja iz Srbije i dalje imaju zabranu izvoza u zemlje Evropske unije (EU) jer se pravilnik o gajenju koka ne poklapa sa evropskim standardima, a u Ministarstvu poljoprivrede nemaju preciznu informaciju kada bi ovaj problem mogao biti rešen, pišu današnje "Večernje novosti".

Osim što je zabranjen izvoz jaja iz Srbije, popstoji i zabrana transporta preko zemalja EU, a rešenje ovog problema od proizvođača zahteva menjanje kompletne opreme za uzgoj koka, kaže direktor Poslovnog udruženja za živinarstvo Rade Škorić.

Pravilnik EU o uzgajanju koka predviđa da je za jednu jedinku potrebno 750 centimetara kvadratnog prostora, dok je po našim standardima potrebno 550 kvadratnih centimetara, a drugačiji su standardi i kad je u pitanju visina kaveza jer EU zahteva da iznad koke bude 20 centimetara slobodnog prostora i postojanje posebnog prostora za gnezdo da bi kokoška mogla u osami da nosi jaja, dodaje Škorić.

Jaja iz Srbije se izvoze u zemlje regiona, a nedavno je izvezeno 800.000 komada u Ekvatorijalnu Gvineju, avionom, ali po rečima Radeta Škorića ovakav izvoz je neisplativ.

Predstavnik Privrene komore Srbije Bojan Stanić rekao je da se uoči Uskrsa očekuje trenutno povećanje cene jaja i da će cena po komadu biti između 40 i 50 dinara, pa se zbog toga u tom periodu očekuje manja potrošnja u odnosu na prošlu godinu zbog smanjene kupovne moći potrošača.

Republički zavod za statistiku objavio je podatak da su jaja poskupela za 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, a stručnjaci smatraju da je to posledica drastičnog poskupljenja hrane od čak 80 odsto, ističu „Večernje novosti“.

Turistička organizacija Sombora nastupila je na Sajmu turizma „Plejs 2 Go” u Zagrebu koji je održan od 24. do 26. marta, a predstavljeni su ustanova kulture Sombora, slika „Bitka kod Sente”, tradicionalni zanati, salaši, etno-kuće, sela, vinarije, smeštajni kapaciteti, manifestacije, ponuda specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje”, biciklističke rute.

Kako se navodi u saopštenju Tog Sombor, hrvatsko turističko tržište je zainteresovano za turističku ponudu Sombora, a hrvatski turisti ostvaruju značajan broj dolazaka i noćenja u somborskim smeštajnim objektima.

Na štandu Turističke organizacije Srbije nastupale su i turističke organizacije Beograda, Novog Sada, Sremskih Karlovaca, Temerina, Stare Pazove, Sokobanje, Kragujevca, Valjeva, Loznice i drugih gradova. Kako se navodi, na zagrebačkom sajamu turizma učestvovalo je više od 200 izlagača iz 20 zemalja, a zemlja partner je bio Alžir, prenosi Tanjug.

Vrlo često su dosledni projektima koje su sami osmislili i nemaju veze sa realnim mogućnostima!

Sposobnost nekoga da bude uspešan šef zavisi od mnogih činioca, uključujući iskustvo i obrazovanje, ali astrologija obično povezuje određene znakove sa osobinama koje ih čine manje prikladnima za vođenje i upravljanje drugima.

A ovo su najgori astro šefovi:

Bik

Bikovi su poznati po tome što su tvrdoglavi i inercijski usmereni, a to ih može da ih dovede do toga da se bore za svoje ideje bez obzira na to koliko su loše ili neprikladne za situaciju. Takođe su poznati po tome što su vrlo oprezni u donošenju odluka, što može da uspori rad tima.

Lav

Lavovi mogu da budu egocentrični i skloni tome da se fokusiraju na sebe umesto na potrebe svojih zaposlenika. Takođe, njihova strastvena priroda može imati tendenciju da prevlada racionalno razmišljanje, što može dovesti do neodgovornog ponašanja i donošenja odluka.

Strelac

Poznati su po svojoj nezavisnosti i sklonosti riziku, što ih može dovesti do toga da odluke donose bez konsultacije drugih. Takođe, mogu da budu nestrpljivi i impulsivni, što može otežati upravljanje timom.

(Blic)

Prepoznati pravi med od nekvalitetne „kopije“ koje se poslednjih godina pojavlju na tržištu, postaje sve teže, budući da moderne mašine homogenizuju i prave smesu veoma sličnu orignalu. Kako da ga razlikujemo otkiva Branko Mijić, pčelar iz okoline Šapca.

– Kupujte med koji je kristalisan. U toku hladnijeg perioda med se stegne, odnosno kristališe. Ljudi to često izbegavaju, kažu ušećerio se. Nije se ušećerio, već se kristalisao usled količine cvetnog praha koji se u njemu nalazi – savetuje Brako Mijić iz Ribara kod Šapca, koji potiče iz pčelarske porodice.

Baka, očeva majka, donela je, kaže, pčelarstvo u familiju.

U svom gazdinstvu danas ima preko 200 košnica, a pčelarstvom se bavi profesionalno, budući da mu je to, već 10 godina, osnovni izvor prihoda.

Kako da razlikujemo pravi med od lažnog: Pčelar otkriva trikove za prepoznavanje falsifikata 2
Foto: PolliDot, Pixabay
– Ako je med u tečnom stanju, ima nekoliko načina da otkrijete da li je pravi. Recimo, kada okrenete teglu tako da poklopac bude nadole, u tegli će se stvoriti mehur u obliku kruške, to je siguran znak da je med pravi. Ako mehura nema, to znači da su pčele hranjene šećernim sirupom ili čak nije ni bilo dodira sa pčelama, nego se radi o bombon sirupu koji se pakuje u tegle, objašnjava sagovornik Danasa.

Može da se prepozna i po ukusu, jer pravi med ima svoju boju, miris, i aromu.

– Ima još jedan test, kada otvorite teglu, i kašičicu umočite u njega, a onda je dignete oko 20 centimetara iznad tegle, stvoriće se nit koja pada u teglu i vraća se. Kada pukne, donji deo pašće u med, a gornji deo niti trebalo bi da se, poput lastiša ili žvake, vrati skroz gore do kašičice, i to je još jedan pokazatelj da je taj med kvalitetan i ispravan, da nije falsifikovan, objašnjava Mijić.

Suprotno verovanju, med se, kaže, može konzumirati i drvenom i metalnom kašikom i ne treba se ograničavati na jednu do dve.

– Mi pčelari u šali kažemo da je med najbolje uzimati „velikom kašikom“. Preporuka je da ga treba jesti kao hranu, da ga „kasnije ne bi biste koristili kao lek“. Jedite ga u količinama od 20 do 30 grama dnevno, za doručak, slobodno ga mažite po hlebu – savetuje ovaj iskusni pčelar, inače član Izvršnog odbora Saveza pčelarskih organizacija Srbije za teritoriju Mačvanskog okruga.

Još jedna preporuka je da ga ne treba pregrevati, budući da ne bi trebalo da pređe temperaturu od 40 stepeni.

– Ako ga stavljate u čaj, sačekajte da bude mlak, nikako vreo, jer će med izgubiti deo svojstava, s obzirom na to da vitamin C nije postojan na visoke temperature – objašnjava Mijić.

Preporučuje ga osobama koje imaju nizak krvni pritisak ili nivo šećera u krvi.

– Ako ga uzimate kašičicom, treba ga držati neko vreme u ustima, da se otopi, jer tada ide direktno u mozak, a ne u želudac. Dobar je za opšte stanje organizma, podiže otpornost, a od 20 aminokiselina, 19 se nalazi u medu, kaže naš sagovornik.

Ističe da postoji više vrsta meda koji se preporučuje za različite starosne grupe i razne bolesti.

– Deca do godinu dana, ne bi trebalo da jedu med, da se ne bi stvorila alergija na polen. Od godinu do dve, mogu jesti bagremov med, jer on ima nizak sadržaj polena. Posle dve godine, dozvoljene su sve vrste meda, kaže naš sagovornik.

Napominje da je lipov med koristan za ljude koji imaju problema sa respiratronim sistemom, astmom, bronhitisom, budući da med oblaže suzokožu i leči te vrste bolesti.

– Livadski med je za podizanje opšte otpornosti, i za lekove koji se spravljaju sa medom, jer sadrži koktel polenovih zrnaca, različitih vrsta biljaka, objašnjava sagovornik Danasa.

Mijić navodi da su nedavno objavljeni rezultati analiza, u kojima je slučajnim uzorcima, ustanovljeno je na rafovima, u Evropi, dve trećine meda falsifikat.

– Taj med ima veći procenat šećera nego što je normalno, što znači da je razblažen, a to se onda ni ne može nazvati medom, jer da je dodavan šećerni sirup u toku paše i tada se kao rezultat dobija med sa povećanim procentom šećera, objašnajva Mijić.

Navodi da ljudi u Srbiji, malo troše meda u ishrani, pa većina domaćeg proizvoda, iako veoma kvalitetan, ide za izvoz.

– Pala je potražnja za medom, pa samim tim i otkupna cena. Jedan od razloga je uvoz velike količine meda iz Ukrajine u Evropsku uniju, koja je dozvolila uvoz iz ove zemlje bez poreza. Sumnja se da je to jednim delom i kineski med, koji preko Ukrajine ulazi u Evropu, budući da je zbog rata dosta košnica stradalo. Ovaj med, može stići i kod nas, raznim kanalima – objašnjava Mijić.

Napominje da je otkupna cena toliko mala, da pčelari u Srbiji, ne žele da ga prodaju, nego čekaju da se tržište stabilizuje.

– Bagremov med, primera radi, trenutno se otkupljuje po ceni od četiri evra, dok je prošle godine bio sedam. Zbog prekida otkupa na veliko, proizvođači su se okrenuli prodaji na teglu – objašnjava naš sagovornik.

Tako je maloprodajna cena, tegle bagremovog meda, od 1.200 do 1.500 dinara, kolika mu je cena u Beogradu. Ostale vrste meda, kao što su livadski, lipov, suncokreta, cvetni med, kreću se od 800 do 1.000 dinara.

– Budući da je voće trenutno u fazi cvetanja, apelujemo na ratare da povedu računa i da ne prskaju voće u cvetu, što je, u ovom periodu, i zakonom zabranjeno. Ako već moraju, usled nekih bolesti i insekata, neka to rade uveče kada pčele ne izlaze ili kada je hladnije, ispod 10 stepeni – navodi Mijić.

Podseća da su pčele najveći oprašivači voća i da uvećavaju prinose.

– Primera radi, samo za malinu je oko 80 odsto veći prinos ako ga opraše pčele, za jagodu je 55 odsto, a za šljivu oko 70 odsto, kaže naš sagovornik.

Ističe da je zima bila blaga i da je rano proleće dobro došlo pčelarima, ali da strepe od mrazeva.

– Mi smo fabrika pod otvorenim nebom, zavisimo od klimatskih uslova. Veliki problem nam pravi i krpelj varoa koji napada pčele, vegetira na njima i prenosi viruse i bolesti. Prema nezvaničnim informacijama, tokom zime, stadalo je preko 30 odsto društava, najviše u južnom delu Srbije – ističe pčelar iz šabačkog kraja.

Izvor: danas.rs

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 10 saobraćajnih nezgoda u kojima je četvoro lica zadobilo teške i petoro lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je osmoro vozača i jedan zbog nasilničke vožnje.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je sedam saobraćajnih nezgoda u kojima je četvoro lica zadobilo teške i dvoje lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola i jedan zbog nasilničke vožnje.

Na području opštine Odžaci nisu evidentirane saobraćajne nezgode. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je troje vozača.

Na području opštine Kula evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je troje lica zadobilo lake telesne povrede. Troje vozača je zadržano zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Napisano 80 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata 244 prekršajna naloga.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neustupanje prava prvenstva prolaza i neprilagođena brzina kretanja.

Takmičarska grupa Karate kluba “Somborac” učestvovala je proteklog vikenda na karate turniru “Trofej Stare Pazove’’ koji je održan u Staroj Pazovi u organizaciji karate kluba “Front” i Karate saveza Vojvodine.

Po navodima iz somborskog kluba na turniru je učestvovalo oko 500 takmičara iz tridesetak klubova. Takmičari Somborca osvojili su ukupno deset medalja od kojih su pet zlatnih, tri srebrne i dve bronzane.

Zlatne medalje u pojedinačnom kata nadmetanju osvojili su: pionir Vedran Jurić, Đorđe Hristov sa dve zlatne medalje u konkurenciji kadeta, kao i Kristina Kosanović sa dve zlatne medalje u konkurenciji kadetkinja i juniorki.

Srebrne medalje osvojili su: Jana Mijatović (kadetkinja), Jovan Mirković (kadet) i Teodor Terzić u kategoriji muških nada.

Bronzane medalje pripale su: Mihajlu Dokozi u kategoriji pionira i Kristina Kosanović u apsolutnoj, nivou kadetkinja.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković potpisao je danas ugovore o dodeli sredstava po Javnom pozivu za finansiranje programa i projekata koji podstiču rad lovačkih društavai i udruženja na teritoriji Grada Sombora. Ugovori su potpisani sa predstavnicima Lovačkog udruženja "Sombor" i Lovačkog udruženja "Zapadna Bačka", koji su ispunili sve uslove Javnog poziva.

Na ovaj način Grad će podržati programe i projekte udruženja koji su usmereni na staranje o lovištu, troškove čuvanja i održavanja lovišta; ulaganje u razvoj lovišta; uzgoj i zaštitu divlјači; kupovinu i unos divlјači u lovišta; zakup lovišta; tekuće troškove udruženja i unapređenje rada udruženja u oblasti lovnog turizma.

Za podršku programa i projekata udruženja lovaca u gradskom budžetu je obezbeđeno 2.000.000 dinara.

Od 1. maja struja za domaćinstva biće skuplјa osam posto, a gas za deset odsto kod Srbijagasa, prenosi RTS. Očekuje se da Agencija za energetiku danas i zvanično da saglasnost za to povećanje cena.

Nova cena kilovat-sata sa PDV-om električne energije za domaćinstva biće 13,31, a gasa 4,91 dinar. Prethodno povećanje cena i struje i gasa bilo je 1. januara, a Ministarstvo energetike je saopštilo da će cene i posle majske korekcije ostati među najnižim u Evropi, dodajući da je trenutna situacija sa energentima u Evropi najteža u 21. veku zbog geopolitičkih dešavanja.

“Uprkos pritiscima, izborili smo se za najnižu moguću korekciju cena struje (8%) i gasa (9%), koja je deo aktuelnog stend-baj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom. Tako će, na primer, prosečan račun za električnu energiju biti uvećan za oko 250 dinara”, navodi se u saopštenju.

Kako se ističe, cene električne energije i gasa za domaćinstva će ostati među najnižima u Evropi, pre svega zbog dotacija države.

“Upravo građani i to oni najugroženiji i dalјe su prioritet Vlade. Kako bismo pomogli socijalno ugroženim potrošačima u budžetu su izdvojene čak 4 milijarde dinara. Ministarstvo apeluje na lokalne samouprave da svima koji imaju pravo na status energetski ugroženog kupca pomognu da se prijave, kako bi ostvarili značajna umanjenja računa”, ističe se u saopštenju.

Ministarstvo je apelovalo na građane da se odgovorno ponašaju prema električnoj i toplotnoj energiji.

“Štedite, jer uštedama pomažete sebi, vašem novčaniku i dajete dobar primer vašoj deci. Hvala građanima za 10% uštede električne energije u periodu oktobar – januar 2022/23”, navelo je ministarstvo.

Država će nastaviti da subvencioniše pobolјšanje energetske efikasnosti širom zemlјe, a ubrzo će biti raspisan novi javni poziv, zaklјučuje se u saopštenju.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, član Gradskog veća za oblast polјoprivrede Jovan Keča, član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije Đorđe Zorić, zajedno sa predstavnicima stručnog nadzora i Mesne zajednice „Stanišić“, obišli su danas završne radove na asfaltiranju atarskog puta u Stanišiću, takozvane obilaznice.

Reč je o asfaltiranju atarskog puta u dužini od 3350m, širine 4m, a radove izvodi preduzeće „Vojput“.

Gradonačelnik Sombora istakao je da će zahvalјujući ovom putu teška polјoprivredna mehanizacija moći da obiđe samo naselјeno mesto.

„Krajem prošle godine završili smo do nivoa tucanika ovaj atarski put cementnom stabilizacijom. Tada smo govorili da ćemo u narednim godinama da asfaltiramo ovu obilaznicu i na naše veliko zadovolјstvo, krajem marta, za koji dan, kompletno ova obilaznica biće asfaltirana. Ovo je veoma bitan put, s obzirom da većina teške mehanizacije, koja kada je sezona repe prolazi kroz naselјeno mesto Stanišić, sada će imati mogućnost da koristi ovu obilaznicu, kao i ostala polјoprivredna mehanizacija“ kazao je Ratković.

Gradonačelnik je ovom prilikom najavio i nove infrastrukturne radove u ovom naselјenom mestu.

„Ono što je veoma bitno za stanovnike Stanišića je da je pri kraju prva faza izgradnje dovodnika vode od Svetozar Miletića ka Stanišiću i da će u narednoj godini stanovnici ovog naselјenog mesta dobiti pijaću vodu, a još jedna lepa vest je svakako da očekujemo u ovoj godini da krene jedan veliki projekat izgradnje kanalizacione mreže sa prečistačem otpadnih voda i upravo je Stanišić prvo naselјeno mesto gde će biti izvođeni ovi radovi. Mi i dalјe nastavlјamo sa izgradnjom atarskih puteva i otresišta u ovoj godini i zahvalio bih se Pokrajinskom sekretarijatu za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo koji je pomogao u finansiranju prve faze, a kompletno asfaltiranje finansirao je Grad Sombor u iznosu od oko 30 miliona dinara“ rekao je Ratković.