Sombor.info

NAGRADA „Mija Aleksić“ za najbolju predstavu na 49. „Danima komedije“ u Jagodini pripala je predstavi „Tartif“ u izvođenju Narodnog pozorišta Sombor u koprodukciji sa SNP Novi Sad, saopštio je večeras žiri festivala.

Nagradu „Miodrag Petrović Čkalja“ za najkomičniju predstavu po oceni publike osvojila je predstava „Neki to vole vruće“ Narodnog pozorišta Niš, koja je dobila najvišu ocenu tokom 49 godina trajanja jagodinskog festivala – 4,93.

Statutu „Ćuran“ za najbolja glumačka ostvarenja dobili su: Mladen Andrejević, za ulogu Čezarea u prestavi „Sitnice koje život znače“ u izviođenju Narodnog pozorišta u Beogradu, Beo art-a i Centra za kulturu Tivat, Hana Selimović za ulogu Virdžinije u predstavi „Čista kuća“ Ateljea 212, i Uroš Milojević za ulogu Džerija u predstavi „Neki to vole vruće“.

Nagradu za najbolju mladu glumicu dobila je Jelena Trkulja za ulogu Helen Habard u predstavi „Ubistvo u Orijent ekspresu“ Pozorišta „Boško Buha“ iz Beograda. Žiri je za najboljeg mladog glumca proglasio Stevana Vukovića za ulogu Stefana u predstavi „Bladi mun“ Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice. Nagrada „Nikola Milić“ za najbolju epizodnu ulogu dodeljena je Danici Grubački za ulogu Marijane u predstavi „Tartif“.

Statuetu „Ćuran“ za najbolju režiju osvojio je Igor Vuk Torbica za predstavu „Tartif“, nagrada za kostimografiju pripala je Marini Medenici za predstavu „Ubistvo u orijent ekspresu“, a nagrada za scenografiju pripala je Vesni Popović za istu predstavu.

Izvor: novosti.rs

U četvrtak uveče demoliran je kafić „Pariz čaršija“ u romskom naselju. Slupano je nekoliko izloga na samom objektu i uništen deo inventara, zbog čega ovaj kafić od tada ne radi.

Sve je počelo dolaskom u kafić grupe Apatinaca (za šta postoje i dokazi sa video nadzora) koji su veoma brzo počeli bacati flaše u vitrinu koja se nalazi u šanku i tom prilikom lakše povredili konobara, te razbijati stolice oko sebe. I po dolasku patrole policije, nastavili su sa bahaćenjem, dok je jedan od njih prozivao i vređao vlasnika objekta.

-Napolju je bilo puno ljudi, među njima i moja ćerka. Dotični je bio vidno pijan, u jednom momentu me je i udario, ali mu ja nisam vratio, jer sam želeo da izbegnem tuču i veći sukob. Ubrzo je on primetio mog brata, krenuo na njega, zamahnuo rukom, ali ga je promašio i pao. Mi smo se povukli, dalje od objekta, a on je onda dohvatio neku šipku koja se nalazila u blizini i počeo redom da razbija izloge na kafiću, priča Goran Balog, vlasnik „Pariz čaršije“.

Dodaje, da se sve to dešavalo pred očima policijske patrole, koja nije ni pokušala da spreči njegovo nasilničko ponašanje.

-Ubrzo je stigao još jedan policijski auto. Popričali su sa svom četvoricom i onda su otišli u stanicu. Tom što je razbio stakla na izlogu je dozvoljeno da, iako je imao preko 2 promila alkohola u krvi, ode svojim automobilom, dodaje Balog.

Šta bi bio motiv za demoliranje objekta čiji je vlasnik, kaže da ne zna, ali da bi voleo i da sazna, jer sa ovom grupom sugrađana, pa ni sa ovim što mu je polupao izloge, do sada nije bio ni u kakvom sukobu. Da li se iza ovog čina krije neka pretnja, upozorenje ili poruka, nada se da će se otkriti u istrazi. Za naknadu štete, pričinjene na kafiću, dodaje, podneće i privatnu tužbu, zbog čega je već konsultovao advokata.

Izvor: apatinskenovine.rs

Povodom akcije „Sat za planetu Zemlјu“, čiji je cilј podizanje svesti o stanju naše planete, na inicijativu svetske organizacije za zaštitu prirode WWF, u Somboru je danas posađena prva u nizu „šuma hrane“ koja će biti javno dostupna i data na korišćenje građanima.

Sombor je izabran kao grad koji svojom geolokacijom spada u područje Evropskog Amazona, UNESKO-vog petodržavnog rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav. U Evropskom Amazonu WWF nije fokus samo na zaštiti prirode nego i na održivom i ekološkom razvoju celog područja. Upravo zbog toga, javna površina uz ogradu OŠ „Dositej Obradović“ izabrana je kao mesto za polikulturni voćnjak koji, kako mu i ime kaže, sadrži razne vrsta voćaka i drugih jestivih bilјaka, ali i sadnica poput hrasta, kestena i drena zaduženih za održavanje ravnoteže u ovom mini ekosistemu.

„Zajedno sa našim javnim preduzećima, ustanovama kulture, školama, kao i sportskim organizacijama ovaj Sat za planetu Zemlјu obeležićemo na jedan potpuno različit način nego ranije. Naime, u dogovoru sa našim prijatelјima iz WWF-a posadićemo ‘šumu hrane’, kao svojevrsnu oazu, neposredno u blizini osnovne škole ‘Dositej Obradović’ i u akciju sađenja, uklјučićemo učenike ove škole. Na ovaj način, nastojimo da našim najmlađim generacijama, prenesemo znanje ali i potrebu očuvanja i zaštite životne sredine. Kako učesnici budu prolazili razrede i stasavali, sa njima će rasti i drveće koje su posadili i tako će još od malih nogu steći naviku čuvanja i uživanja u ovim malim kutcima prirode. Sve ovo je nešto što prvi put radimo, a nadam se ne i poslednje“, istakao je pomoćnik gradonačelnika Grada Sombora, Branislav Svorcan.

„Globalna kriza nije nešto što se dogodilo odjednom. Naučnici već godinama upozoravaju da će zabrinjavajuće stanje planete i resursa koje nam ona pruža, dovesti i do smanjenja kvaliteta života na koji smo navikli,“ istakla je Aleksandra Ugarković, saradnica za komunikacije u WWF Adriji. „Upravo ovakvim akcijama, WWF pokušava da ukaže na neophodnost samoodrživosti svakog grada i njegovog stanovništva. Na jednu destinu hektara zemlјe sadnjom na održiv način može da se proizvede više od 2000 kg hrane godišnje. Prosečan Evroplјanin pojede oko 780 kg hrane godišnje *. Kada bi se više pojedinaca odvažilo da posadi svoju ‘šumu hrane’, poput ove koju danas sadimo u Somboru, bilo bi to dovolјno da prehranite tročlanu porodicu tokom jedne godine“ ističe Ugarković.

Osim učenika iz OŠ „Dositej Obradović“ i direktora škole, u realizaciji ovog projekta učestvovali su i Javno komunalno preduzeće „Zelenilo“, a sve uz nesebičnu pomoć stručnjaka iz ove oblasti, Demijana Lukića – Hanomihla. Pre akcije sadnje, Demijan je za učenike održao kratku radionicu o održivom i korisnom načinu „stvaranja“ ekološke hrane.

Ova sadnja je omogućena zahvalјujući sredstvima projekta „Obnova Evropskog Amazona” koji podržava Endangered Landscapes Programm (Program za ugrožene predele), kojim upravlјa Cambridge Conservation Initiativeu partnerstvu s Arcadijom, dobrotvornim fondom Lisbet Rausing i Petera Baldwina. Želјa WWF-a je da duž petograničnog rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav posadi što više ovakvih „šuma hrane“ tokom narednih pet godina koliko traje ovaj projekat.

WWF-ova inicijativa Sat za planetu Zemlјu (Earth Hour) okuplјa pojedince, korporacije, institucije i gradove, koji gašenjem svetla na jedan sat, danas u 20:30, pokazuju podršku za ekološki održivo delovanje. U ovogodišnjem Satu za planetu Zemlјu, osim Sombora, učestvovaće i drugi gradovi, te će Srbija po četrnaesti put zaredom biti deo najveće svetske volonterske akcije.

Košarkaški klub “Džoker” iz Sombora godinama napreduje nezadrživom brzinom. Trenutno se nalazi na 2. mestu Druge lige Srbije sa skorom 9-3 i samo ga jedna pobeda, dva kola pre kraja prvenstva, deli do plasmana u najviši rang, Košarkašku ligu Srbije (KLS).

Osnovan 2002. kao KK “SO Koš“ 15 godina kasnije promenio je ime u KK “Džoker”, u čast srpskog košarkaša iz Sombora, aktuelnog MVP-ja NBA lige, Nikole Jokića. Od tog momenta iz godine u godinu klub je krčio put od nižih liga, da bi se sada našao na samo korak od najveće pozornice.

Veoma bitnu ulogu u svemu tome ima trener tima Nebojša Vagić, koji je na početku razgovora za “Dnevnik” objasnio šta je cilј ambicioznog projekta pokrenutog pre šest godina.
– Kreator cele priče je generalni menadžer kluba Strahinja Jokić, koji trenutno sve to vodi iz Amerike. Porodica Jokić želela je da se oduži gradu, da se košarka u Somboru podigne na viši nivo i da iz toga nešto izraste i rezultatski, ali i da mladi igrači dobiju šansu. To nam je jedan od prioriteta. Razvoj košarke u Somboru nam je veoma bitan. Da bi to sve imalo smisla, moramo da igramo u kvalitetnijim, višim ligama – rekao je Vagić.

Moderna igra „Džokera”
Stil igre „Džokera” specifičan je. Igra se na veliki broj poseda, brzo i izrazito napadački.
– Prošle sezone bili smo jedini kolektiv u Evropi koji je davao 105 poena po utakmici. Za to nikad nisam čuo. Ove godine smo takođe na preko 100 u ligi, što je teže, jer je i liga kvalitetnija. Reč je o modernoj, efikasnoj košarci, gde napadom pokušavamo da slomimo rivala, koji mora da nam da preko 100 poena da bi nas pobedio. To nije lako – poručio je trener Somboraca.

Strateg koji je tokom karijere bio deo stručnog štaba Spartaka, FMP-a, Mege, Avtodora i OKK Beograda naveo je i zbog čega ima posebno zadovolјstvo da radi u drugoligašu iz Sombora.
– Odnos između mene i “Džokera” je mnogo više od pukog profesionalizma. Brinem za klub više nego što bi trener u nekoj drugoj situaciji brinuo, ali zato i klub vodi više računa o meni, nego što bi to bio slučaj sa nekim drugim klubom. Sa Jokićima se poznajem još od košarkaških dana Strahinje i Nemanje Jokića, a Nikoli sam kum. Spremao sam ga za Letnju ligu, koja je bila početak njegovog NBA puta. Na tim pripremama Strahinja i Nemanja su dobili utisak da mogu da se pozabavim i organizovanom košarkom. Pre toga sam radio kao pomoćnik i bilo je vreme da postanem glavni trener.

Plasman u KLS nije upitan
Košarkaši “Džokera” danas od 15.30 časova u Zemunu gostuju Borcu u pretposlednjem kolu Druge lige. Ukoliko tim iz Sombora upiše trijumf, obezbediće plasman u KLS. Vagić to uopšte ne dovodi u pitanje.
– Viši rang priželјkujem sa velikom sigurnošću. Idemo u Zemun da pobedimo i da zaklјučimo tu priču. Trebalo je to da uradimo odavno, nekim spletom okolnosti nismo. Fokusirani smo samo na tu utakmicu – rekao je Vagić.

Jedini scenario u kojem “Džoker” ne prolazi u KLS je dva poraza u preostala dva kola i dve pobede Pirota, sa razlikom većom od 18 poena u poslednjem kolu, kada Piroćanci gostuju u Somboru.
– Zadovolјan sam, kako plasmanom na tabeli, tako i razvojem igrača. Nismo u ovoj sezoni imali imperativ ulaska u KLS, to nije bio plan. Međutim, posle prve utakmice protiv Hercegovca stvari su se otvorile i sada smo u dobroj situaciji. U svim pobedama veliki broj igrača je napredovao, uklјučujući one iskusnije, koji su dodatno podigli nivo profesionalizma.
Vagić je podvukao da KLS nije krajnji domet kluba, uz poruku da projekat “Džokera” prevazilazi sportsku priču.
– Nećemo se zadovolјiti ako na duže staze ostanemo u KLS, ali nam ni naredne sezone neće biti primarno da se borimo za plasman u ABA 2 ligu. Mnogo timova gravitira ka prvom mestu. Teško je napasti vrh te lige, tako da je nezahvalno pričati unapred o tome. Želeli bismo da promovišemo grad, košarku, sport, sve što je kvalitetno. To je cilј porodice Jokić. Ne samo košarka, već i mnogo toga zajedno, integracija lepih stvari koje sport donosi – zaklјučio je Nebojša Vagić.

Izvor: dnevnik.rs

Dok se na gradskom području ekspeditivno privodi kraju ekspropirijacija zemljišta zarad sve bližeg početka gradnje „Vojvođanskog osmeha”, odnosno brze saobraćajnice Sombor-Kikinda, uveliko se radi i na drugim saobraćajnim projektima.

U tom smislu je i finansijska pomoć koja lokalnoj samoupravi pristiže iz pokrajinskog budžeta, a koja je kodifikovana pre nekoliko dana potpisivanjem ugovora grada Sombora i Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine.

Naime, za finansiranje projekta „Rekonstrukcija lokalne saobraćajnice na odbrambenom nasipu od Bačkog Monoštora do atara Kupusine” somborska lokalna samouprava je dobila 300 miliona dinara od Uprave za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine, što je bio povod da gradonačelnik Antonio Ratković potpiše ugovor o ovoj finansijskoj podršci, prilikom čega je istakao da je reč o nastavku radova na ovoj deonici puta.

– Prošle godine završena je kompletna izgradnja 5,3 kilometra u opštini Apatin, a sada će se krenuti u realizaciju izgradnja druge deonice ovog veoma bitnog lokalnog puta. Veoma bitna saobraćajnica pre svega za stanovnike Bačkog Monoštora, kao i stanovnike Kupusine, ali i naravno za sve građane Sombora i građane opštine Apatin – okarakterisao je Ratković planirani nastavak radova na saobraćajnici koja prolazi kroz ili samim obodom Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje”, što će nesumnjivo doprineti daljem razvoju turizma koji je jedan od oslonaca razvoja Bačkog Monoštora, ali i Kupusine koja još uvek nije iskoristila ni delić svojih prirodnih potencijala u ovom pravcu.

Nastavak radova na ovom putnom pravcu neće biti i jedino novo „prokrvljivanje” saobraćajno zapuštenog Zapada Bačke, pošto se, prema Ratkovićevom uveravanju, ove godine očekuje i završetak puta regionalnog karaktera od Stapara ka Sivcu. Izgradnja saobraćajnice koja će povezati ova dva naseljena mesta somborske i kulske opštine započeta je 2019. godine, kao projekat takođe finansiran iz vojvođanskog buyeta, koji će približiti i žitelje apatinske opštine ne samo budućoj brzoj saobraćajnici „Osmeh Vojvodine”, već i postojećem auto-putu na Koridoru 10.

Svojevremenim otvaranjem novog graničnog prelaza između Srbije i Mađarske kod sela Rastine, donekle su izneverena očekivanja žitelja Riđice, sela koje je najudaljenije od gradskog sedišta, pošto su decenijama unazad upravo u ovom selu očekivali da će se u njemu otvoriti još jedan prelaz između dve zemlje. Ono što je dobra vest je da će se iz Riđice uskoro ipak jako brzo stizati do njoj prekogranične mađarske Gare, pošto bi uskoro trebala da se izgradi i saobraćajnica koja će povezati ovo selo i Rastina u kojoj je granični prelaz otvoren.

Izgradnja saobraćajnice koja će povezati ova dva naselja somborske i kulske opštine započeta je 2019. godine, kao projekat takođe finansiran iz vojvođanskog budžeta, koji će približiti i žitelje apatinske opštine budućoj brzoj saobraćajnici „Osmeh Vojvodine” i postojećem auto-putu na Koridoru 10
– Grad Sombor planira da u narednom periodu započne još jedan veliki projekat, onaj na izgradnji nove saobraćajnice od Riđice ka Rastini. Ovo će biti projekat koji će biti realizovan u više faza pa za 2023. godinu očekujemo početak izgradnje prve faze ovog novog lokalnog puta, koji će biti dužine 6,5 kilometara – najavio je gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, uz uveravanja da će lokalna samouprava kojoj je na čelu nastaviti da ulaže u infrastrukturu lokalnih puteva.

Izvor: dnevnik.rs

Putujuća izložba „Ana Frank – istorija za sadašnjost“ na tridesetak izložbenih panela donosi brojne detalje iz života jevrejske devojčice i njene porodice sa kraja Drugog svetskog rata, ali i aktualizuje pitanje ponovne pojave nacističke ideologije u savremenom svetu. Izložba u Srbiji takođe sadrži šest panela koji se bave lokalnom istorijom.

Izložba je ostvarena u sklopu projekta Historija, istorija, povijest, a organizatori su Otvorena komunikacija iz Srbije i Kuća Anne Frank iz Amsterdama.

Devojčica, Ana Frank u celom svetu prepoznata kao simbol dečije žrtve holokausta, rođena je u Frankfurtu na Majni 1929. godine. Četiri godine kasnije sa porodicom se seli u Amsterdam, nakon što u Nemačkoj na snagu stupaju antijevrejski zakoni. Početkom okupacije Hitlerovih nacista, Frankovi se sele u tajno skrovište, gde Ana tokom dve godine piše dnevnik. U avgustu 1944. je zabeležen poslednji zapis u dnevniku. Otkriveno je skrovište u kojem se sa porodicom skrivala, petnaestogodišnja Ana umire u logoru, a jedini preživeli član porodice je Otto Frank, njen otac, koji je i objavio dnevnik.

Posetioce će kroz izložbu voditi posebno obučeni učenici, volonteri na izložbi.

Izložba je već obišla četrdesetak zemalja, a u Srbiji je bila u Beogradu, Kovačici, Šapcu, Valjevu, Vrbasu, Pivnicama, Bečeju, Kragujevcu, Sremskoj Mitrovici, Užicu, Požarevcu, Ubu, Aranđelovcu, Somboru, Gornjem Milanovcu, Guči i Loznici. U Srbiju je dovedena u sklopu projekta „Historija, istorija, povijest“ koji je finansirala Evropska unija. Izložba trenutno nastavlja da putuje po Srbiji uz pomoć lokalnih donacija.

Izložba Ana Frank – istorija za sadašnjost je besplatna i otvorena za javnost od 27. marta do 22. aprila, u prostorijama Ekonomsko-trgovinske škole Kula, Maršala Tita 113, gde će biti održavane i organizovane grupne posete za srednje i osnovne škole.

Otvaranje izložbe će biti upriličeno u ponedeljak, 27. marta u 14 časova u holu škole.

Možete posetiti izložbu radnim danima od 9:30 do 16 časova u skladu sa radnim vremenom škole.

Za zakazivanje grupnih poseta obratite se pedagogu škole Mirjani Bojanić – 064/41-57-934, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Za više informacija o izložbi kontaktirajte Aleksandru Sekulić – 064/189-38-41, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Rukometaši Sombora konačno su uspeli da ostvare pobedu u prvenstvu Druge rukometne lige Vojvodine.

Somborci su večeras na domaćem parketu savladali ekipu iz Dolova sa 35:24 (20:9). Ovo je prva pobeda fenjeraša u ovoj godini. Da podsetimo, poslednji trijumf ekipa Sombora zabeležila je početkom decembra prošle godine kada su pobedili Budućnost iz Alibunara.

Domaćin je od starta susreta krenuo silovito, što je rezultiralo brzim vođstvom 7:2 već posle desetak minuta utakmice. Do odmora prednost je udvostručena. S obzirom da do kraja meča nije bilo promena, bodovi su zasluženo ostali u Somboru. U dresu domaćeg tima istakao se kapiten Dušan Gajin sa šest pogodaka. Miloš Braun je postigao gol manje, dok su Luka Jokić i Marko Gardijan utakmicu završili sa po četiri pogotka. Na drugoj strani kapiten Miloš Petrović sa osam i Nikola Živojković sa golom manje bili su najefikasniji igrači gostujućeg tima.

Rukometni klub Sombor je uprskos pobedi ostao na poslednjem mestu sa osam bodova, dva manje od ekipe Putinaca kojima sledi meč sa vodećom Crvenom Zvezdom. Fenjeraš lige narednog vikenda u derbiju začelja gostuje ekipi Zrenjanina.

Izveštaj sa utakmice:

Sedmerci: 1/2 (Sombor). 3/6 (Dolovo).

Isključenja: 2 minuta (Sombor). 6 minuta (Dolovo).

Sombor: Marjanac, Braun 5, Gajin 6, Rakinić 2, Kelić, Rožić 1, Neškovski, Jokić 4, Stokuća, Todorović 2, Gardijan 4, Narančić 3, V. Pavlović 3, Veselovski 2, Plećaš 1, S. Pavlović 2.

Dolovo: Lepedat, Živojnov 7, Kalajdžija, Anđelković 2, Drljača, Marković, Puja, Petrović 8, Rakidžić 4, Mitić 1, Đurašin 1, Hajdukov 1.

Izvor: somborsport.org

Da objasnimo prvo osnove: vi svoj DIZEL auto (ne benzinac) predate na reciklažu, bez obzira na njegovu vrednost - samo je važno da je EURO 1, EURO 2 ili EURO 3 standard.

U zamenu dobijete subvenciju od 2.100 evra za kupovinu novog ILI polovnog EURO 6 automobila, bez obzira na starost i vrednost.

Ova „akcija“ trebalo bi da krene od 2024. godine. Međutim, još uvek se sve organizuje i sprema, tako da se za sada ne zna tačan datum kada će početi prijave ili isplate subvencija.

Uglavnom, subvencije će biti date za zamenu 140.000 dizel vozila, ali to uključuje i subvencije za laka teretna vozila i autobuse, za koje se dobija 2.500 i 2.900 evra.

Od kada važi Euro 6?

Bacimo se nakratko u istoriju. EURO 1 je uveden 1993, EURO 2 1996, a EURO 3 2000. godine.

EURO 4 standard je u zemljama Evropske unije stupio na snagu 2005, ali je tada bio obavezujući samo za homologaciju novih tipova automobila. Za sve postojeće tipove, ovaj standard postaje obavezujući tek od 1. januara 2006. godine.

Međutim, isto kao što je bio slučaj sa EURO 3 standardom, neki proizvođači su počeli određene modele ili neke njihove verzije da proizvode sa EURO 4 standardom i pre obavezujućih rokova. Na primer, prvi EURO 4 dizelaši pojavili su se na proleće 2003. godine.

Recimo da EURO 6 važi od 2015. godine, ali isto kao što je slučaj sa prethodnim EURO standardima, neki proizvođači su i pre zvaničnog uvođenja određenog standarda proizvodili automobile sa tim standardom.

Tako je moguće da postoje Euro 6 automobili proizvedeni pre 2015. godine.

Za koliko para može da se kupi EURO 6 auto?

EURO 6 auto može da se kupi za oko 5.000-6.000 evra. Naravno, ukoliko želite malo veći, snažniji i auto sa boljom opremom, cena može značajno da skoči. 

U Agenciji za bezbednost saobraćaja kažu da, po pitanju toga na osnovu čega će se određivati koje vozilo ispunjava uslove, odgovaraju da će subvencije važiti za sva Euro 6 vozila, bez obzira na datum proizvodnje ili prve registracije.

Ceo proces bi trebalo da bude vezan sa bazom ispitanih vozila prilikom uvoza, tako da će informacije dobijene od prethodno ispitanih vozila biti deo baze informacija.

U svakom slučaju, od prodavca možete da zatražite „UVERENJE O ISPITIVANJU VOZILA - kontrolisanje vozila koje se uvozi kao upotrebljavano“, pošto u tom Uverenju piše koji EURO standard automobil ispunjava. Naravno, ukoliko je auto kupljen kao nov u Srbiji, EURO standard može da se dokaže i na drugi način.

Kada kompletna procedura bude objavljena, znaćemo konkretno šta i kako će zainteresovani morati da podnesu od dokumentacije.

Da li se ova subvencija svima isplati?

Naravno da se ne isplati svakome – to zavisi od vrednosti automobila koji trenutno imaju, koji auto planiraju da kupe i koliko novca mogu da dodaju na subvenciju. Pošto je subvencija 2.100 evra, svako mora da napravi sopstvenu računicu.

Izvor: polovniautomobili.com

Predlog ministarke zdravlja Danice Grujičić da se pušenje zabrani u svim zatvorenim javnim prostorima naišao je na različite reakcije među građanima. Dok jedni podržavaju odluku, drugi u slučaju zabrane planiraju da se odreknu kafića i restorana, a ugostitelji su na mukama jer im pomisao na manji promet uliva strepnju.

Ipak, kako navode iz Ministarstva zdravlja, zatvoreni prostori nisu jedina mesta u kojima bi pušenje moglo da bude zabranjeno. Na spisku se nalaze i visoko frekventni delovi gradova.

„Konzumiranje duvanskog dima i elektronskih cigareta biće zabranjeno na autobuskim stajalištima, dečijim igralištima i sportskim manifestacijama“, potvrdila je za Telegraf.rs pomoćnica ministarke zdravlja Jelena Janković.

S obzirom na to da je veliki broj Beograđana naveo da će radije ostati kod kuće nego sedeti u kafiću, velike su šanse da ova odluka naiđe na veliko neodobravanje javnosti, nakon što su ugostitelji već nekoliko puta osudili i predlog zabrane pušenja u zatvorenim prostorima. Kao ključni razlog za ovo navode koronavirus koji im je prepolovio primanja i ostavio dugove kao i činjenicu da pušači čine oko 70 odsto posetilaca noćnih klubova.

Kako je naveo predsednik Udruženja barova i noćnih klubova Miša Relić, dve godine ugostiteljima je rad bio onemogućen, a za sve to vreme plaćali su račune, doprinose i rente. Većina vlasnika još uvek nije uspela da izmiri dugove iz tog perioda, te smatra da bi ovakav zakon doveo do novog udara na njihov džep.

„Ako se izglasa taj i takav zakon o potpunoj zabrani pušenja, kojem se protivi 95% ugostitelja i ne podržava ga javno mnjenje, makar onaj deo koji ide u restorane, klubove i kafiće, onda bi trebalo da se limitira na sve osim upravo na restorane, barove i klubove kao što je to učinjeno u većem broju država prilikom inicajalnog donošenja zakona. 2010. godine za samo par dana 80.000 građana potpisalo je inicijativu da se dozvoli odvajanje pušačkih i nepušačkih zona u ugostiteljskim objektima, odnosno izbor između (ne)pušačkog lokala za ugostitelje. Noćni klubovi i barovi, restorani, pa i kafići nisu nužnost. Kod nas dolaze punoletni ljudi i većinski pušači. 70% naših gostiju u klubovima puši. Ovo se posebno odnosi na nas, noćne barove i klubove koji radimo posle 21 sat“, objasnio je sagovornik Telegrafa.

On dodaje da bi umesto potpune zabrane bolja opcija bila edukacija maloletnika ili čak potpuna zabrana prodaje duvanskih proizvoda za one koji imaju manje od 18 godina.

„Deca mojih prijatelja mi kažu da se po školama puše elektronske cigarete, popularni vejp. Šta radimo tim povodom? Zašto energiju i novac ne usmerimo na edukaciju dece, da se zabrani prodaja njima, nije eksplicitno zabranjena prodaja e-cigareta deci, a ne da odrasle osobe, koje su svesne štetnih posledica svojih navika, bilo da je to alkohol ili pušenje, prisiljavate i ograničavate im njihova prava i slobodu izbora. Na trafikama se kupuju cigare. Znači legalan su proizvod“, kaže Relić.

Mišljenja građana podeljena

Kako su Beograđani naveli za Telegraf.rs, i dalje sumnjaju da će ovaj zakon uopšte stupiti na snagu, a pojedinci kažu da će pre prošetati nego sedeti unutar kafića u kom im pušenje nije dozvoljeno.

„Neću posećivati kafiće ako se usvoji takav zakon, pre ću ostati kod kuće ili šetati“, rekao je jedan stariji sugrađanin.

Ipak, ima i onih koji će nastaviti da posećuju zatvorene prostore i konzumaciju duvanskog dima smanjiti.

„Moram, šta ću. Izaći ću napolje da pušim. Nisam za taj zakon, ali šta drugo preostaje“, navodi Beograđanka, dok drugi dodaju da će odlaziti teška srca.

Izvor: nova.rs

Veliki asteroid proći će danas između Zemlje i Meseca, a taj fenomen inače bezopasan za stanovništvo, dešava se jednom u deset godina, saznaje agencija Frans pres iz izvora bliskih Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA).

Prema procenama, asteroid nazvan „2023 DZ2“ ima prečnik između 40 i 70 metara, što je dovoljno da uništi neki veliki grad ako bi pogodio Zemlju.

Asteroid će u 19.49 po srednjoevropskom vremenu biti najbliži Zemlji, manje od trećine udaljenosti koja deli Zemlju od Meseca.

Izvori bliski ESA-i naveli su da nema nikakvih razloga za brigu i dodali da je asteroid prvi put uočen 27. februara.

Proći će oko 175.000 kilometara od Zemlje, brzinom od 28.000 kilometara na čas.

Mali asteroidi prolaze iznad naših glava svakog dana, ali prolazak tako velikog i tako blizu Zemlje dešava se tek svakih deset godina, navela je ESA.

Međunarodna mreža za upozoravanje na asteroide odlučila je da iskoristi takvu bliskost da analizira asteroid pomoću niza instrumenata kao što su spektrometri i radari.

Prema proračunima astronoma, asteroid će ponovo proći pored Zemlje 2026. godine, ali na većoj udaljenosti.

Izvor: nova.rs