Sombor.info

Mada na slovenskom jugu nema onaj značaj koji je imao stotinama godina kao grad, bilo da je u pitanju privreda ili kultura i umetnost, Sombor gotovo nikada nije zanemarivao svoj komunalni napredak bez obzira koja je vlast u pitanju, što se pogotovo vidi u snabdevanju ovdašnjeg stanovništva vodom, ali i brigom o otpadnim vodama.

Tako je, mada pesmama opevana arteška voda iz kopanih bunara, zamenjena buštinama na Jarošu, na kojem je iznikla i fabrika vode. Pride se ovaj grad može pohvaliti da se, zahvalјujući vizionarima sa sredine druge polovine 20 veka, nalazi među svega tri srpske lokalne samouprave koje svoje otpadne, kanalizacione vode, tretiraju u pravom i efikasnom Uređaju za otpadne vode (UPOV), koji je podignut u nekada salaškom, a sada prigradskom naselјu Rokovci.

Da ne bi samo stanovnici grada bili privilegovani, još početkom ovog milenijuma ušlo se u dogradnju fabrike vode na Jarošu, koja je nakon završenih radova i opremanja 2014. godine, sa 200 sekundnih litara udvostručila svoj prerađivački kapacitet na 400, što je stvorilo preduslove da „gradsku vodu” dobiju i žitelјi okolnih sela. Tako je u samo nekoliko poslednjih godina, na varoški vodovod već priklјučeno Klјajićevo, Čonoplјa i Svetozar Miletić, ubrzano se postavlјa dovodnik ka Stanišiću sa planom proširenja ka Riđici, a koliko ove godine, kvalitetnu i hemijsko – biološki besprekornu vodu iz fabrike vode trebali bi da dobiju i stanovnici Stapara i Doroslova. Upravo tim povodom je somborski gradočelnik Antonio Ratković, zajedno sa direktorkom JKP „Vodokanal” Jasminom Bobić obišao takozvanu buster stanicu u Staparu, svojevrsni potiskivač u vodovodnoj mreži, gde su u toku završne provere pred puštanje ovog postrojenja za pijaću vodu u rad.
Prilikom obilaska tog objekta, gradonačelnik je istakao da je pogotovo od 2016. godine vodosnabdevanje visoko na listi prioriteta lokalne samouprave, te da će izgradnja ovog rezervoara i crpne stanice u Staparu omogućiti da uskoro stanovnici Stapara i Doroslova dobiju pijaću vodu.
– Da bismo došli do ove faze izgradnje buster stanice bilo je, pre svega, potrebno proširiti kapacitete fabrike vode Jaroš u Somboru, odakle će i pijaća voda dolaziti dovodnicima do Stapara – rekao je Ratković, navodeći kao bitnu činjenicu i to da je kompletna nova vodovodna mreža postavlјena u Doroslovu. – Takođe, u proteklim godinama urađen je dovodnik od Sombora do Stapara, do ove buster stanice, a od ove buster stanice dovodnik ide ka Doroslovu.

Značaj ovakvog ništa manje zamašnog projekta, izgradnje nove seoske mreže, ogleda se u tome da su upravo poodavno dotrajale sekundarne vodovodne mreže bivale uzročnik svojevrsne kontaminacije netretirane vode iz, ionako plitkih i neodgovarajućih seoskih bunara, zbog čega je u gotovo celoj Vojvodini neretko dolazilo do zabrane korištenja vode za piće i pripremu hrane.

Bezdan snabdeva i komšije
Kada su u pitanju udalјena severoistočna somborska sela, rešenje vodosnabdevanja je pronađeno u modernizaciji fabrike vode u Bezdanu, te izgradnji nove u Bačkom Monoštoru, koje posluju u okviru najmlađeg komunalnog preduzeća u somborskoj lokalnoj samoupravi JKP „Vodovod“ Bezdan. Iz bezdanske fabrike vode se, pored žitelјa tog sela, kvalitetnom pijaćom vodom snabdevaju i u Kolutu i Bačkom Bregu.

– Analize su završene, probni radovi su takođe završeni i očekujemo da u narednom periodu bude puštena pijaća voda – poručio je gradonačelnik Ratković. – Stanovnici Stapara će u maju početi da dobijaju vodu iz fabrike vode Jaroš iz Sombora, dok bi stanovnici Doroslova došli u takvu priliku početkom leta.
Gradonačelnik je podsetio da je izgradnja staparske buster stanice finansirana iz buyeta Grada Sombora i iz buyeta Pokrajinskog sekretarijata za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Izvor: dnevnik.rs

Na osnovu dva konkursa koja je raspisala Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, apatinskoj opštini su odobrena sredstva u visini od 209.887.953,21 dinara.

Prvi konkurs je bio za sufinansiranje projekata u oblasti lokalnog i regionalnog ekonomskog razvoja, a dobijenim sredstvima u iznosu od 59.887.953,21 biće rekonstruisana druga strana ulice Srpskih vladara, od ulice Srednja do ulice Marka Oreškovića. Drugi konkurs je bio za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti saobraćajne infrastrukture i tu smo za projekat rehabilitacije, izgradnje i sanacije saobraćajnica na teritoriji opštine Apatin dobili 150.000.000,00 dinara. U pitanju je dvogodišnji projekat u sklopu kojeg će biti izgrađena biciklistička staza od Svilojeva do Banje Junaković, dok će novi asfalt dobiti ulica Adi Endrea u Svilojevu, Apatinski put u Prigrevici i put od Nove ulice do gradske deponije u Apatinu, rekla je predsednica opštine Apatin Dubravka Korać.

Predsednica opštine Apatin juče je u zgradi AP Vojvodine potpisala ugovore za oba projekta, te izrazila zahvalnost Pokrajinskoj Vladi, predsedniku Pokrajinske Vlade Igoru Miroviću, kao i direktoru Uprave za kapitalna ulaganja mr Milošu Maletiću, koji su prepoznali značaj realizacije ovih investicija u opštini Apatin.

Građani kojima se penzija približava se često nalaze u zbunjujućoj situaciji kada treba da krenu u računanje svojih primanja u starosti.

Tako se Blicu javio jedan čitalac koji je pitao kolika će mu biti penzija, s obzirom na to da će pred penziju imati samo 20 godina radnog staža, koje je proveo prijavljen na platu jednaku ovogodišnjem minimalcu.

Prema zvaničnoj računici ako je neko radio „crno na belo“ 20 godina, prijavljen na platu u visini ovogodišnje minimalne zarade, u starosti ga očekuje nešto više od 100 evra mesečno, tj. da budemo precizni tačno 11.862 dinara.

Formula

Formula za izračunavanje nije nimalo jednostavna ali je suština u tome da što je veća plata tokom radnog staža, to je veća i penzija. Visina penzije, praktično, je jednaka proizvodu ličnog i opšteg boda.

Da bismo došli do ličnog boda, moramo da izračunamo lični koeficijent. Do njega dolazimo kada svaku našu godišnju zaradu podelimo sa prosečnim republičkim zaradama u odgovarajućim godinama, a onda zbir dobijenih iznosa podelimo sa godinama staža.

Od 1. 1. 1970. do 2002. godine zarada se uzima u neto iznosu, a od 2003. u bruto iznosu. Kad znamo koliki nam je koeficijent, njega množimo sa godinama staža i dobijamo lični bod. Na kraju dobijeni iznos pomnožimo sa opštim bodom koji od januara 2023. iznosi 1.111,25 dinara.

Visina ostalih penzija

Prema računici koju je Fiskalni savet uradio za Blic, svi koji su 40 godina radili za minimalac (koji se od 1. januara popeo na nešto više od 40.000 dinara) danas mogu da računaju na penziju od 23.596 dinara.

Za one koji su 40 godina zarađivali više od minimalne zarade i platu od oko 50.000 dinara mesečno penzija bi bila 29.495 dinara. One koji su zarađivali 70.000 dinara sledovala bi penzija od 41.290 dinara, dok za zaradu od 90.000 dinara može da se očekuje penzija od oko 53.000 (53.090 dinara).

„Nakon poslednjih povećanja penzija, primanja za penzionisane radnike sa 40 godina staža iznose u ovoj godini oko 58 do 59 odsto njihove zarade. To je relevantniji pokazatelj nego li odnos prosečne penzije i prosečne plate (koji se razumljivo u široj javnosti najčešće citira), jer u prosečnu penziju ulaze i porodične penzije, i invalidske penzije (koje su godinama bile podložne malverzacijama), kao i poljoprivredne penzije – što umnogome obara prosečan iznos penzije“, rekao je član Fiskalnog saveta, Nikola Altiparmakov.

Još jedno povećanje do kraja godine

Nedavno su naši zvaničnici obelodanili da najstariji građani treba da očekuju nove povišice i da će rast biti dvocifren, ali veći od 10 odsto.

„Veoma veliko povećanje penzija će biti ponovo. Svakako dvocifreno, pre kraja godine, u junu ćemo moći da sagledamo i da vidimo da li ćemo moći od oktobra, novembra ili decembra, u zavisnosti od situacije. I to neće biti 10 posto. Biće penzioneri vrlo zadovoljni. Do kraja 2025. godine prosečna penzija u Srbiji biće 450 evra“, naveo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor: nova.rs

Nevenka Ristović (70) iz Pule kažnjena je sa 132 evra jer je hranila mačke ispred svoje zgrade. Kaznu su joj napisali komunalni redari Grada Pule jer je kako kažu, hranila životinje bacanjem hrane na javnu površinu.

„Nije istina to što su napisali, da bacam hranu. Pojavili su se ovde jedno jutro u 9 sati u januaru, zaskočili me i slikali telefonom i onda sam za dva meseca dobila kaznu, tačno na 8. mart. Piše na njoj da sam okrivljena, kao neki zločinac. Nisu hteli da saslušaju da macama hranu dajem uredno. Stavim činije, napunim, pričekam da pojedu i onda sve odnesem kući i tako dva puta dnevno“, ispričala je Nevenka za portal „Istra24“.

Gospođa kaže kako oko zgrade nije bilo prljavih činija i ostataka hrane.

Žalila se na kaznu.

„Nemam kako da platim, primam socijalnu pomoć od 172 evra mesečno. Kako da preživim sa 40 evra koji mi ostanu?! I ovako gotovo pola dajem za hranu za mačke. Već kad nemaju dom, barem neka imaju hranu, da budu lepe i zdrave“, dodala je.

Nedavno je spasila mačiće.

„Zar da ih pustim da umru od gladi? Većinu sam uz pomoć udruženja i veterinarske ambulante Andar sterilisala i kastrirala i to kada je Grad Pula imao akciju besplatne kastracije. Znači Grad je to platio, a sada mi taj isti grad ne dozvoljava da im dam da jedu“, kaže ona.

Komšije kažu da im ne smeta da gospođa hrani mačke, već galebovi koji se skupljaju oko smeća, kao i ljudi koji svoje pse dovode na zelenu površinu ispred zgrade i sve je puno izmeta, prenosi „24 sata“.

Premijera filma MUNJE OPET na otvaranju Bioskopa Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor

30. mart u 19.00 časova
Venac Radomira Putnika 2, Sombor

Originalni naslov: Munje: Opet!

Početak prikazivanja filma: 30.03.2023.

Žanr: komedija
Glumci:Boris Milivojević, Sergej Trifunović, Ivana Zečević,
Jelisavete Seka Sablić, Nikola Djuričko
Režiser: Radivoje Andrić

Skupština grada Sombora usvojila je Odluku o izmenama i dopunama Plana detaljne regulacije primarne gradske saobraćajnice između Apatinskog i Bezdanskog puta, ali i Program korišćenja sredstava za zaštitu životne sredine u iznosu od 14.000.000 dinara, koja će se iz gradske kase raspodeliti za projekte praćenja stanja životne sredine u okviru kojih će se pratiti kvalitet vazduha, nivo komunalne buke i kvalitet površinskih i podzemnih voda. 

Pored toga, Sombor je deo projekta “Čista Srbija“u okviru kojeg je planirana izgradnja prečistača za otpadnu vodu i komunalna mreža, a vrednost radova je 240 miliona evra.

Somborski gradski parlament doneo je odluku o izmeni Plana detaljne regulacije radi izgradnje buduće Zapadne obilaznice koja će spojiti Apatinski i Bezdanski put. Kada bude izgrađena, teretni saobraćaj biće izmešten iz centra grada, a u planu je da se priključi na buduću brzu saobraćajnicu “Vojvođanski osmeh”.

"Izgradnjom ove obilaznice izmestićemo kompletno teretni saobraćaj iz Sombora, a radimo ovu izmenu iz razloga što je železnički saobraćaj od Sombora prema Bačkom Bregu davno ukinut, ali u tom planu je i dalje bio ucrtan. Kada krene izgradnja brze saobraćajnice i ovu Zapadnu obilaznicu uvrstićemo kao priključak na buduću brzu saobraćajnicu i time će se kompletan teretni saobraćaj izmestiti iz ulica u gradu, a tada će Sombor kao grad imati sve potrebne obilaznice", rekao je Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora.

U projektu “Čista Srbija” jedanaest sela dobiće komunalnu mrežu i pečistače otpadnih voda.

"Izgradnjom kanalizacije biće izgrađeni i prečistači otpadnih komunalnih voda. To će biti grupisano, pa će tako obuhvatati jedan prečistač sela Bački Breg – Kolut – Bezdan – Bački Monoštor, Stanišić će imati zaseban prečistač, Aleksa Šantić – Svetozar Miletić – Čonoplja – Kljajićevo ićiće direktno na naš prečistač u Somboru, a posebno Stapar – Doroslovo. Sombor se oduvek borio da dobijemo mogućnost za izgradnju kanalizacije i prečistači, jer Sombor ima dugu tradiciju u prečišćavanju otpadnih voda, ako prihvatimo da je prvi prečistač izgrađen jo+š 1965.godine", rekla je Jasmina Bobić, direktorka JKP “Vodokanal” Sombor.

Radovi na brzoj saobraćajnici očekuju se tokom ove godine, a uz ovaj važan infrastrukturni projekat, u Somboru počinje realizacija programa “Čista Srbija” čija je vrednost 240 miliona evra.

Izvor: RTV

U okviru druge sezone RTS-ovog serijala “Dokumentarne FusNote” prikazana je emisija “Šorom šajke, a Dunavom voz”, koja govori o železničkoj skeli koja je povezivala Bogojevo i Erdut.

Nekadašnje svetsko “tehničko čudo broj dva” je punih 40 godina služilo za prevoz putničkih i teretnih vagona sa jedne obale Dunava na drugu. Konačno 1911. izgradnjom železničkog mosta kod Bogojeva prestala je upotreba železničkih skela.

Televizijska priča “Šorom šajke, a Dunavom voz” nastala je na osnovu priloga sa sajta “Ravnoplov” publiciste Milana Stepanovića. Sa njim je razgovarala autorka emisije Olivera Pančić, koja potpisuje tekstove i režiju.

Ove nedelje na sceni Narodnog pozorišta Sombor možete pogledati:

utorak, 21. mart u 19.00
HUMANITARNO VEČE POEZIJE Marka Miloševića
Velika scena

četvrtak, 23. mart u 20.00
Koncert i promocija albuma „RikaTaka: New Balkan Rhythm” Alice in WonderBand
gostovanje
Velika scena

subota, 25. mart u 20.00
Igor Bauersima
NORVEŠKA DANAS
Režija: Ninoslav Đorđević
Studio 99

Trkačka sezona je započela u punom obimu te su članovi Atletsko rekreativnog kluba ‘‘Somaraton‘‘ iz Sombora nastupuli na nekoliko trka tokom vikenda.

Prva trka održana je u subotu 18. marta i to u Mostaru u Bosni i Hercegovini. Na ovom sve popularnijem polumaratonu koji je okupio hiljadu trkača nastupili su i Somaratonci Robert Lalić koji je zahtevnu stazu u dužini od 21 kilometra, preko sedam Mostarskih mostova, istrčao za 1 sat i 27 minuta, dok je Vesna Bjelan uz svoj novi lični rekord došla do prvog mesta u svojoj starosnoj kategoriji.

Istog dana ali na Petrovaradinskoj tvđavi u Novom Sadu održan je drugi po redu ‘‘Fortress challenge‘‘ u organizaciji trening centra ‘‘Invictus‘‘. Svi predstavnici Somaratona su uspešno završili ovu neobičnu trku koja se jednim svojim delom trči i kroz katakombe same tvrđave. Finišeri su bili Ivana Šokac, Ana Kasap, Bojana Marić, Željka Ćurčić, Stojan Miljević, Mario Dugandzić, Kvinton Vander Hajden i Predrag Škorić.

U nedelju 19. marta na Divčibarima je održana trka ‘‘Divča Winter Trail‘‘ u organizaciji ‘‘West Serbia Trails‘‘-a na kojoj je učešće uzelo 350 trkača među kojima je Somaraton imao svoje predstavnike koji su uspešno savladali stazu od 15 kilometara sa ukupnim usponom od 650 metara. Treba napomenuti da se veći deo staze trčalo po snegu, a start i finiš trke je bio na skijaškoj stazi. Kroz cilj su protrčali Miroslav Liščević, Daniel Šokac, Dragan Kasap i Predrag Škorić.

Za kraj bogatog vikenda beležimo nastup Jelene Stanimirović na polumaratonu u Limasolu na Kipru i Damira Milankov u Vukovaru na trci 24 km.

Građani Srbije sa raznih strana slušaju o životu u inostranstvu, a pogotovo u Nemačkoj, koja je u vrhu liste država u koju odlaze srpski radnici. Dok neki smatraju da je to zemlja snova, u kojoj se živi lagodnim životom, drugi misle potpuno suprotno – troškovi života su previsoki. Nina Sovilj koja je iz Srbije otišla u ovu zemlju EU zbog posla, otkriva za portal Nova.rs koja je prava istina o tome kakav je životni standard tamo, i kolike su cene.

Nina je žena koja se bavi ne tako popularnim zanimanjem – ona je zavarivačica, a svoj posao, pored toga što je često opasan, istinski voli.

Upravo zbog te ljubavi, ona je krajem novembra prošle godine otišla u Nemačku, jer je smatrala da će tamo njeno umeće biti cenjeno, ali i dobro plaćeno. Do sada se zbog svoje odluke nije pokajala.

A kako zapravo izgleda rad u Nemačkoj?

Nina u Nemačkoj svoj posao, kako kaže, obavlja bez stresa, a mere bezbednosti su na maksimumu.

„Sve je tu, pa čak i usisivač za izduvne gasove. Tako da, što se zdravlja tiče, čuvaju nas“, kaže Nina.

Dodaje da je jako bitna stvar to što tokom rada, u Nemačkoj ne postoji presija.

„Radi se ceo dan, kao i kod nas. Svi rade, ali nema onog ‘za koliko će, kada će biti urađeno, koliko je urađeno’. Jednostavno, posao ide svojim tokom. Čak je nedavno bio i jedan sastanak na kom su nam bukvalno rekli da nije bitno koliko uradimo, već da uradimo bezbedno. Znači, mnogo polažu na bezbednost i mnogo znači ljudima to što su opušteni na radnom mestu. Nema potrebe za stresom, dođete i radite svoj posao najnormalnije“, objašnjava Nina.

Ipak, nju je začudila vest o tome da zavarivači u Srbiji imaju platu od nekoliko hiljada evra, budući da, kako kaže, ne poznaje nikog sa tolikom platom u našoj zemlji.

„Ja znam mnogo zavarivača, i to kvalitetnih, koji su obišli ceo svet – od Afrike, Južne Amerike, preko Evrope. Evo i ja sam u Nemačkoj i znam veliki broj ljudi. I ne znam nijednog zavarivača koji u Srbiji ima platu od nekoliko hiljada evra. Ali dobro, ja sam jedna, možda samo nisam imala sreće da upoznam takvog kolegu“, kaže Nina.

Ističe da su u Nemačkoj ljudi mnogo ljubazni, „kao da su ih vaspitale naše bake“.

„Čak su me dva puta pustili u prodavnici preko reda, bila je subota, a verovatno su to uradili jer sam bila u radnom odelu“, navodi Nina.

Sa Ninom smo pričali i o tome koliko zapravo košta život u Nemačkoj i da li njena plata može da „pokrije“ sve mesečne troškove.

„Meni stan u Nemačkoj plaća firma u kojoj radim. Podrazumeva se da firma pokriva i troškove struje i ostalih računa. Inače, što se mog stana tiče, mesečni zakup je 600 evra“, započinje Nina za portal Nova.rs.

Naša sagovornica kaže da je primetila da se Srbi koji odu da žive i rade u Nemačku najčešće žale upravo na visoke troškove rente, koja za određene stanove može da bude i po 1.000 evra.

„Primetila sam da se na visoke stanarine žale ljudi koji odjednom žele da imaju sav komfor, pa biraju skupe stanove. Iskreno, nije mi jasno zašto ne žele cimera ili cimerku, bar za ‘prvo’ vreme. Mislim da je pomalo nezrelo očekivati potpuni komfor u to prvo vreme, ako ste već došli da se ‘snađete’ u drugoj državi“, kaže Nina za Nova.rs.

S obzirom na to koliki je tamo minimalac, naša sagovornica smatra da ipak može pristojno da se živi.

Inače, minimalna satnica u Nemačkoj trenutno iznosi 12 evra, ali ovdašnji mediji prenose da će Komisija za minimalnu zaradu do kraja juna izneti predlog o povećanju ovog iznosa.

„Kirije umeju da budu skupe, ali su cene hrane slične kao kod nas. Inače, ostale stvari su baš jeftine – možete da kupite, na primer, majicu za dva evra ili, od kućnih potrepština, makaze za jedan evro“, kaže Nina.

Kako je za naš portal rekla još na početku rada u Nemačkoj, kada je u pitanju hrana, ispela je da pronađe proizvode koji su znatno jeftiniji tamo nego u Srbiji. Ona je tada napomenula da uspe da nakupuje sve što joj je potebno, a potroši tri puta manje novca nego kod nas.

Naša sagovornica napominje da se u javnosti uvek govori o tome da li u Nemačkoj može da se živi od minimalca, ali smatra da je potrebno vrlo malo truda da bi se stiglo do veće plate.

„Znate, treba malo truda, malo hrabrosti i nađe se bolje radno mesto I bolja plata. Nadam se da će jednog dana biti bolje i kod kuće, u Srbiji“, kaže Nina.

Izvor: nova.rs