Sombor.info

Početak proleća obeležila je još jedna lepa humanitarna akcija, tokom koje su se prikupljala sredstva za našeg mladog sugrađanina Danila Balaća.

Kako navode iz Predšolske ustanove “Pčelica”, drugari iz jaslica i vrtića „Bubamara“, uz pomoć svojih roditelja, medicinskih sestara – vaspitača i vaspitača, tokom 3 dana, prikupili su za svog druga Danila 83.690,00 dinara. Ta sredstva su obezbedili prodajom izrađenih predmeta koja je organizovana ispred prodavnice „Maxi“ i ispred svog vrtića.

“Zahvaljujemo se građanima Apatina, svim roditeljima, bakama, dekama i svima onima koji su se odazvali našem pozivu, posetili naše prodajna mesta i kupovinom proizvoda uspešno ostvarili zajednički cilj”, poručili sui z PU “Pčelica”.

Prema trenutnom preseku Fondacije “Budi human”, za mladog Apatinca do sada je prikupljeno gotovo tri miliona dinara, a potrebno je još oko 1,8 miliona. Danilu možete pomoći slanjem sms poruke, sa sadržajem 1364, na broj 3030.

Izvor: Radio Apatin

Očekivali su stari studenti da će Ministarstvo prosvete pronaći trajno rešenje za njihov problem, bar tako su, kažu, obećavali nadležni uoči usvajanja zaključka kojim je ovim studentima produžen rok za diplomiranje za godinu dana.

Umesto toga su saznali da se izmenama Zakona o visokom obrazovanju planira novi produžetak za još tri godine, što bi značilo da je krajnji rok za okončanje studija 30. septembar 2026. godine.

Iz Ministarstva prosvete za Danas preciziraju da bi planiranim izmenama zakona studenti upisani na osnovne studije i na studije na višim školama do 10. septembra 2005. godine, dobili rok da završe te studije po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija najkasnije do kraja školske 2025/2026. godine, a student upisani na integrisane studije iz polja medicinskih nauka do kraja školske 2026/2027.

Za studente upisane na magistarske studije do 10. septembra 2005. i kandidate koji su do tog datuma prijavili doktorsku disertaciju, rok za okončanje studija bi bio do kraja školske 2025/2026. godine, kažu u Ministarstvu.

– Očekivali smo da nas bar Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS) obavesti o postignutim rešenjima, kada je već od naših prethodnih dogovora opet ostalo samo ono što je najlakše za njih i predstavlja kozmetičko rešenje – komentariše za Danas Verica Ivanović, predstavnica starih studenata, vest o najavljenim novim rokovima za diplomiranje.

Ona napominje da je na sastanku sa predstavnicima Ministarstva prosvete u septembru prošle godine dogovor bio da se nađe trajnije i značajno bolje rešenje i za stare studente, i za društvo.

– Predlagali smo model koji je primenila Slovenija, da se u narednih 10 godina, uz mentorski rad i pomoć studentima koji studiraju po starom programu omogući svakome da stekne diplomu. To ne bi morao biti veliki napor, budući da su sada već neophodna dodatna rešenja zbog sve većeg deficita visoko obrazovanog kadra u našem društvu, posebno na smerovima predavača – kaže Ivanović.

Ona ukazuje i na drugi, po mišljenju studenata, mnogo veći problem, a to je niska prolaznost na ispitima.

– Postoje problematični ispiti koji „drže“ veliki broj studenata na korak do diplome. Neretko je problem i do samih ispitivača i organizacije, a ne samo do obimnosti i težine gradiva. Ovakav problem može praviti zastoj uvek, koliko god da je rok produžen. Izbegavanje rešavanja ovog problema doveo je i do sve manjeg interesovanja za državne fakultete – smatra Ivanović.

Naša sagovornica prenosi nalaze ankete koju su stari studenti sproveli, a koja je pokazala da im najveće probleme zadaju ispiti Savremeni srpski jezik III, popularno nazvan Sintaksa i Književnost XX veka na Filološkom fakultetu, Agrohemija na Poljoprivrednom, Upravno pravo na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, a na beogradskom Pravnom fakultetu je to Obligaciono pravo.

– Problematični su još i neki ispiti na Ekonomskom fakultetu, ali od kolega čujemo da je došlo do pomaka, da se pokušava bolje organizovanje i da se studentima pomogne – kaže Ivanović.

Studenti sa kojima smo razgovarali kažu da su bili uvereni da će Ministarstvo prihvatiti jedan od dva zahteva koja su predložili i u peticiji, a koje su njihovi predstavnici izložili na pomenutom sastanku u septembru 2022 – ili da produžetak bude 10 godina ili neoročen rok za okončanje studija.

– Naš predlog i pre početka ove školske godine je bio da se pitanje starih studenata reši na dugoročniji način, a ne da se svake godine ovo pitanje poteže u avgustu. Do sada je ovo pitanje rešavano produženjem od jedne ili dve godine, ali je naš predlog od starta bio da rok bude duži od toga.

Na sastanku u petak sa ministrima prosvete i omladine smo razgovarali o četiri godine, ova, plus tri godine, što bi bio pun ciklus jednih studija na fakultetima – kaže za Danas Margareta Smiljanić, predsednica SKONUS-a.

Ona ističe da SKONUS nije dobio rezultate ankete o „uskim grlima“ na fakultetima i poziva stare studente da krovnoj studentskoj organizaciji dostave gde postoje problemi, kako bi dekani i rektori bili o tome obavešteni.

– Uvek smo na strani studenata i zajedno sa njima ovo pitanje godinama rešavamo zajedno. Imamo primer dobre prakse sa Univerziteta u Nišu koji kroz program „Završi započeto“ direktno rešava ovaj problem i formira nastavu sa fokusom samo na stare studente. Borićemo se za takav program i na ostalim fakultetima. Tu smo da im pomognemo da sve probleme reše i da kreiramo najbolji model kako bi studije priveli kraju – poručuje Smiljanić.

Prema poslednjim podacima do kojih su došli studenti, broj aktivnih predbolonjskih studenata, to jest onih koji su prijavljivali ispite i plaćali upis, overu ili semestralnu obnovu, kreće se između 10.000 i 15.000.

Ni Ministarstvo, ni univerziteti do danas nisu popisali stare studente.

Izvor: danas.rs

Opština Apatin u saradnji sa Zavodom za ravnopravnost polova, policijskom upravom u Somboru, policijskom stanicom u Apatinu i Centrom za socijalni rad Apatin, organizuje predavanja koja su vezana za sprečavanje nasilja na svim nivoima (rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici, vršnjačkog nasilja, partnerskog nasilja i dr.). Orgnizacioni sastanak je održan prošle nedelje u “Plavoj” sali opštine Apatin, dok se sa implementacijom programa krenulo današnjim predavanjima u apatinskim srednjim školama.

Učenike je na samom početku pozdravila predsednica Komisije za rodnu ravnopravnost opštine Apatin Nataša Ćurčić, te ih pozvala da budu interaktivni u radionicama koje su planirane tokom predavanja.

„Grupa učenika je bila jako dobra. Na početku sam i apelovala da budu interaktivni i zaista je bilo zadovoljstvo danas razgovarati sa učenicima četvrtog razreda Tehničke škole. Nastavljamo dalje, danas će licencirani radnici MUP-a i CSR-a održati još jedno prdavanje u Gimnaziji, nakon čega će kroz isti program proći i drugi učenici trećih i četvrtih razreda apatinskih srednjih škola. Prvi cilj je da se probudi svest o problemima nasilja koje je sve prisutnije, a onda i kako da mu se suprotstavimo.Iskreno se nadam da ćemo u narednim periodu to uspeti kod srednjoškolaca“, poručila je Nataša Ćurčić.

Sombor naredni domaćin Ananas karavana „Kliknite sa kupcima“

Ananas karavan „Kliknite sa kupcima“ ove nedelje dolazi u Sombor, 30. marta 2023. godine, u sali Regionalne privredne komore, sa početkom od 12h. Svi zainteresovani moći će da prisustvuju besplatnoj edukaciji na temu online trgovine i saznaju više o značaju online prodavnica za poslovanje, šta je to što kupce motiviše da kupuju online, kao i o tome šta ih sa druge strane odbija.

Besplatne edukacije namenjene su onima koji žele da pokrenu sopstvenu online trgovinu, onima koji je već imaju, ali žele da je unaprede, kao i svima koji žele da saznaju više o svetu E-commerca. Svi polaznici dobiće dragocene savete i znanja koja će im pomoći da se prilagode promenljivim trendovima na tržištu i da iskoriste mogućnosti koje pruža onlajn prodaja.

Kako bi predstavio sve benefite online trgovine i E-commerca, karavan će obići sve gradove u Srbiji. Svi zainteresovani svoje prisustvo mogu da potvrde klikom na Kliknite sa kupcima, dok ostali registracijom putem ovog linka, daju šansu da možda baš njihov grad bude sledeći domaćin Ananas karavana „Kliknite sa kupcima“.

Bezbednost telefona je nešto što je svima važno, ali kod nekih mobilnih telefona postoje greške koje ne zavise od samih korisnika, već su fabričke.

U okviru projekta Google Zero objavljeni su modeli telefona koji su baš zbog takvih grešaka najčešće na meti hakera, piše Index.hr.

U sklopu projekta otkrivena je greška u Exynos modemima koje proizvodi Samsung, a koja omogućuje hakerima da bez interakcije s korisnikom preuzmu kontrolu nad uređajem.

Sve što je hakerima potrebno je telefonski broj, zbog čega se ovakav način hakovanja naziva hakovanje bez klika (no-click hack).

Ovo je spisak potencijalno ugroženih telefona:

telefoni serije Samsung S22, M33, M13, M12, A71, A53, A33, A21, A13, A12 i A04
telefoni serije Vivo S16, S15, S6, X70, X60 i X30
Google Pixel 6 i Pixel 7 serije
svi nosivi uređaji koji koriste Exynos W920 čipset
sva vozila koja koriste Exynos Auto T5123 čipset

Kako bi otklonili rizik, korisnici bi trebalo u postavkama uređaja da isključe Wi-Fi calling i uslugu VoLTE.

Korisnici Google Pixel telefona moraju da ažuriraju telefon na najnoviju verziju, objavljenu ovog meseca. Ažuriranje uključuje patch za problem.

Izvor: Index.hr

Postoji nekoliko znakova koji ukazuju da vam nedostaje kalijum.

Ako jedete mnogo hrane koju brzo pripremite iz kesice ili namirnica koje su unapred pripremljene i samo ih izvadite iz pakovanja i zagrejete, velika je verovatnoća da imate nedostatak kalijuma.

Naravno, preporuka je da obavezno odete kod lekara, koji će nakon testova reći da li je to zaista tako.

Kalijum ima mnogo zadataka u telu, uključujući brigu o kontrakciji mišića, regulisanje tečnosti i osiguravanje ravnoteže minerala.

Osim toga, brine se i o ublažavanju posledica koje nastaju kad konzumirate previše soli.

On štiti krvne sudove od oštećenja, zadebljanja i visokog krvnog pritiska.

Simptomi koji ukazuju da vam nedostaje kalijuma:

Umor

Kao što smo već utvrdili, telu je potrebno dovoljno kalijuma za normalno funkcionisanje.

Da li ste bili prilično umorni u poslednje vreme, iako vodite računa o tome da dovoljno spavate i imate redovan ritam spavanja?

To može biti posledica nedostatka kalijuma.

Takođe, umor može biti uzrokovan stresom, lošom ishranom i nedostatkom sna, a sve su to problemi koji se mogu povezati sa niskim sadržajem kalijuma.

Grčevi u mišićima

Obično se javljaju kada ste fizički aktivni, ali to ne mora biti slučaj sve vreme.

Mogu da se jave i kad ne vežbate ili ne radite fizičke zadatke, što je verovatno znak upozorenja da morate da jedete više namirnica bogatih kalijumom.

Osećaj slabosti i vrtoglavice

Vrtoglavica ne znači nužno da ste dehidrirani, može biti mnogo uzroka.

Nivoi kalijuma u ​​telu variraju tokom dana i mogu značajno da variraju.

Zbog smanjenja kalijuma, otkucaji srca se usporavaju, pa možete doći i do nesvestice.

Situacija nikako nije normalna i u svakom slučaju vam je potrebna pomoć lekara. Nipošto nemojte sami sebi postavljati dijagnozu.

Obratite pažnju i na osećaj slabosti, čak i ako tako nešto niste radili ceo dan.

Visok krvni pritisak

Kao što je ranije pomenuto, bez dovoljno kalijuma, krvni sudovi se mogu suziti, što dovodi do visokog krvnog pritiska.

S obzirom na to da je natrijum takođe neuravnotežen kao rezultat, srce može da funkcioniše nepravilno – primetićete lupanje srca i ubrzan rad srca. Preduzmite mere što je pre moguće.

Nadutost

Da li ste naduti čak i kada vam se čini da niste jeli neko vreme? Ili vas sve što jedete čini nadutim? Možda je vaša hrana previše slana.

Vratili smo se natrijumu – telo ima problem da reguliše nivo natrijuma, tako da se javlja nadimanje kojem ne možete da utvrdite izvor.

Da li smo vas ubedili da dodate više kalijuma vašoj ishrani?

Dozvolite da vam sve olakšamo.

Ovo su bogati izvori kalijuma:

avokado
slatki krompir
spanać i blitva
lubenica
beli i crni pasulj
krompir
repa
šipak
banana
kokosova voda

Od ovih namirnica moći ćete da pripremite mnoga raznovrsna jela. One će vas snabdeti ne samo kalijumom, već i drugim vitaminima i mineralima.

Od trećeg meseca života počinje navikavanje, tačnije „navlačenje“ dece na ekrane, sa TV kanalom „za bebe“, pa kasnije, u vrtićkom uzrastu, mobilnim telefonima, računarima, tabletima, upozoravaju lekari. U predškolskom uzrastu, prema rečima pedijatara, kičme mališana su još zdrave, deformiteti na rukama neprimetni, ali kako kažu fizijatri, već u septembru prvaci doživljavaju šok, kada podignu ranac koji daleko prelazi dozvoljenu kilažu i krivljenje kreće od prvog školskog dana. Zbog ekrana, mobilnih telefona, igranja igrica, loše ishrane, preteških školskih torbi i nedovoljne fizičke aktivnosti, naši predškolci koji se upišu u obrazovnu ustanovu sa ravnim tabanima, naočarima i još po nekim sitnim problemom, do osmog razreda postaju deca zabrinjavajuće gojazna, sa krivom kičmom i vratom i preterano razvijenim palčevima u odnosu na druge prste na rukama.

„Predškolci su nam zdravi, jer dok su deca mala i pod nadzorom roditelja i vaspitača, koji vode računa o njihovoj ishrani, načinu na koji provode dan i slobodno vreme, sve je u redu. Budući prvaci doduše imaju ravne tabane, ali to nije razlog za preteranu brigu. To je posledica prosto modernog doba, deca više ne hodaju bosa kao nekada. Nema mnogo dece ni sa krivom kičmom, ali na žalost kako krenu u školu i počnu svakodnevno da nose rančeve koji su za njih preteški, dolazi do problema i do krivljenja. U starijim razredima osnovne škole, veliki broj dece, čak po polovina odeljenja nekad ima skoliozu ili vratnu lordozu, zbog prekomerne upotrebe tehnologije, tačnije mobilnih telefona i kompjutera, koji ih uslovljavaju da provode vreme u neprirodnom položaju, odnosno da nepravilno sede i krive vrat i kičmu, što nekada traje satima bez pauze“, za Nova.rs objašnjava dr Jelena Mitrović, načelnica pedijatrije u Domu zdravlja Čukarica.

Najopasniji zdravstveni problem javlja se tokom osnovne škole.

„Ozbiljan zdravstveni problem koji se javlja sve češće tokom školovanja je gojaznost i mi danas imamo zabrinjavajući broj školaraca sa prekomernom telesnom težinom. Oni jedu brzu hranu, ne nose zdrave obroke od kuće, ne bave se dovoljno sportom, ne kreću se onoliko koliko bi trebalo, a ishrana im je vrlo upitna. Predškolci su još pod nadzorom roditelja, ali čim se to promeni javljaju se i zdravstveni problemi, a prekomerna težina je jedan od ozbiljnijih“, kaže doktorka Mitrović.

Međutim, pedijatar Saša Milićević, kaže da se gojaznost i brojni zdravstveni problemi javljaju i pre polaska u školu, a od prvog razreda, pa tokom narednih, se samo dodatno pogoršavaju.

„Nažalost zdravstveno stanje dece predškolskog, a naročito školskog uzrasta, iz godine u godinu je u sve lošijem stanju. U porastu su gojaznost, a sa njom i dijabetes, ravni tabani i astma. Deca jedu previše slatkiša, piju sokove i u vrtićkom uzrastu dolazi do prekomerne kilaže, problema sa zubićima, ali i alergijskih reakcija. Kada krenu u školu, vrlo brzo se javlja kriva kičma, skolioza, a veliki broj deca ima i kratkovidost. Osnovni podsticaj za sve to je upravo gojaznost, jer deca minimalo vremena provode napolju, a maksimalno uz računar i mobilni telefon“, kaže za Nova.rs dr Milićević.

On naglašava da se kod predškolaca sve češće javlja i problem govora.

„Kod mlađih uzrasta primećujemo da sve više na pitanja odgovaraju samo sa ‚da‘ ili ‘ne‘, kratko, bez objašnjavanja. Rečnik im je vrlo siromašan, jer komuniciraju isključivo sa tehnikom, telefonom, računarom. U kasnijem uzrastu zbog telefona i igrica se deformišu i palčevi, pa je Svetska zdravstvena organizacija čak uvrstila upalu tetive palca u jedno od zvaničnih obolenja. Deca danas manje i spavaju nego što je to ranije bilo uobičajeno. Roditelji su preumorni, legnu pre dece, a ona ostaju u svojim sobama, umreže se preko telefona i igraju igrice ili su na mrežama, zavisi da li su dečaci ili devojčice. Takođe, nastava fizičkog je u školama devalvirana, a mnoga deca i to malo časova gledaju da izbegnu, dok roditelji nemaju vremena da ih vode na treninge ili ne mogu da ih plaćaju“, kaže doktor Milićević.

Rast i razvoj dece u predškolskom uzrastu, ali i mlađih od njih, nažalost, počinje sa navikavanjem na ekrane, što za posledicu ima brojne deformitete u kasnijem uzrastu, naročito u pubertetu.

„Shodno današnjem vremenu, budući prvaci, a naročito stariji školarci, imaju loše držanje. Kada prvačići krenu u školu, dešava se šok za njihovo telo, a zove se – ranac. Te torbe koje oni nose svakoga dana ne bi smele da prelaze 10 odsto težine deteta, a najčešće nose duplu težinu. Ono što nas najviše zabrinjava je što bebe, deca od trećeg meseca života, dane provode uz takozvani ‚bejbi čenel‘ (baby chanel). To je televizija samo za bebe na kojoj se tokom 24 sata daje program namenjen deci koja još ne govore, ne hodaju, ali su već naviknuta na ekran i uče se da pritisnu dugmence na daljinskom, koje ih vodi do omiljenog crtanog filma. Ta deca ubrzo prelaze na mobilne telefone, kompjutere, tablete, što je za njih potpuno prirodno, a kičma se krivi, prsti deformišu i dolazimo do toga da pre prvog razreda umeju da kuckaju po tastaturi, ali ne i da pravilno drže olovku“, objašnjava za Nova.rs dr Zorica Mitrović, fizijatar.

U školskom uzrastu sve češće lekari nailaze na patologiju koja je nekada bila retkost, a danas je svakodnevna pojava.

„Postoje dve tetive koje pokreću palac i one se od ranog detinjstva sada deformišu postepeno, a kada deca dođu u završne razrede osnovne škole, uđu u pubertet, srećemo patologiju koja se vezuje za upotrebu mobilnih telefona, kojima se upravlja palčevima. Međutim, i džojstici za igrice menjaju palčeve, koji se kod današnje dece razvijaju više i brže u odnosu na ostale prste i dolazi do deformiteta koje je nemoguće popraviti“, naglašava fizijatar.

Smanjena fizička aktivnost kod dece svih uzrasta, uzrok je problema sa kičmom.

„Deca nisu fizički aktivna, nema više sportskih aktivnosti koje su besplatne, već roditelje mnogo košta da plaćaju razne treninge, posebno ako imaju više dece. Najmlađi ako nisu u vrtiću ili u školi, sede kod kuće i satima gledaju u telefon. Kod dece koja imaju hiperelastični sindrom, kriva kičma je mnogo izražajnija. U kasnijim razredima osnovne škole dolazi do strukturalnog krivljenja kičme. Fizička neaktivnost plus previše vremena pred računarima i telefonima, a uz hiperelastični sindrom, rezultira brojnim deformitetima koja u odraslom dobu, drastično smanjuju kvalitet života i zahtevaju stalna lečenja, jer je organizam izložen brojnim oboljenjima. Iz ovih razloga je jako važno da se u osnovnoj školi ne izdaju termini za fudbal i druge sportove, da se na tome zarađuje, već da se organzuju dopunske sportske aktivnosti koje će pomoći deci da se zdravije razvijaju“, apeluje doktorka Mitrović, fizijatar.

Izvor: nova.rs

Narodno pozorište Sombor objavilo je repertoar za april mesec, a osim domaćih i gostujućih predstava, u okviru aprilske ponude ove ustanove kulture, već 1. aprila će biti održan i dečiji muzički festival “Šareni vokali”.

Repertoar somborskog pozorišta za april 2023.

Subota, 1. april, Velika scena – Dečiji muzički festival “Šareni vokali”, u organizaciji Somborksog pevačkog društva (od 12 sati – takmičarski program, od 19 – revijalni).

Četvrtak, 6. april, od 20 sati, Velika scena – TARTIF, autorski projekat Igora Vuka Torbice, po motivima originalne Molijerove drame, koprodukcija NP Sombor i SNP Novi Sad

Subota, 8. april, od 20 sati, Velika scena – ŽENSKI RAZGOVORI, autorski projekat Svetlane Cece Bojković, Vesne Čipčić i Milana Cacija Mihailovića

Sreda, 12. april, od 20 sati, Velika scena – Po romanu Borislava Pekića, u dramatizaciji Fedora Šilija, BESNILO, u režiji Borisa Liješevića

Četvrtak, 13. april, od 20 sati, Velika scena – IBI THE GREAT, autorska predstava Andraša Urbana, po drami Alfreda Žarija „Kralj Ibi“

Sreda, 19. april, od 20 sati, Velika scena – Miro Gavran, NOĆ BOGOVA, u režiji Marka Manojlovića

Subota, 22. april, od 18 sati, Velika scena – Đorđe Lebović, SEMPER IDEM, u režiji Gorčina Stojanovića

Ponedeljak, 24. april, od 20 sati, Velika scena – MILEVA, u režiji Anice Tomić, Narodno pozorište Sombor u koprodukciji sa Sterijinim pozorjem Novi Sad i Fondacijom “Novi Sad Evropska prestonica kulture 2022.”

Četvrtak, 27. april, od 20 sati, Velika scena – Dankan Mekmilan sa Džonijem Donahouem, SVAKA DIVNA STVAR, u režiji Ninoslava Đorđevića

Petak, 28. april, od 20 sati, Velika scena – Po romanu Borislava Pekića, u dramatizaciji Fedora Šilija, BESNILO, u režiji Borisa Liješevića

Radno vreme biletarnice pozorišta je od 10 do 14 i od 18 do 20 sati radnim danima, i subotom od 10 do 13 i od 18 do 20 sati.

Za sve informacije možete pozvati brojeve telefona 025/436 373 ili 062/24 80 20.

U utorak, 4.4.2023. godine, u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Tiha voda breg roni”, autorke Sanje Brezičanin, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 15.4.2023. godine.

O izložbi

Kao umetnik i pčelar – obe jedne od prvih ljudskih profesija, smatram da je to poziv da kroz svoju umetnost prikažem širu sliku i neshvaćenost ovih inteligentnih bića. Sam naziv izložbe “Tiha voda breg roni” ima metaforičko značenje. Upornost, požrtvovan rad i strpljenje jesu osnova jedne košnice i od koje je započela moja inspiracija. Crteži pčela i njenog života minuciozno urađen kroz samo tačke upravo to i predstavlja. Kada se govori o važnosti pčela često se navodi ovaj citat od Alberta Ajnštajna: ”Nestanu li pčele sa Zemljine površine, čovečanstvu ne bi preostalo više od četiri godine”. Ovom izložbom želim da podignem svest o trenutnoj ekološkoj situaciji i koliko su pčele zapravo bitan faktor u istoj. Krhkost pčela deo je kolektivne svesti u mnogim ljudskim društvenim oblastima, a cilj ove izložbe jeste da se barem malo utiče na današnji način razmišljanja. Verujem da je to itekako bitno i preko potrebno u današnje vreme, kada glad za profitom uništava ono malo preostalih civilizacijskih i humanih vrednosti.
Sanja Brezičanin

Biografija

Sanja Brezičanin je rođena 1996. godine u Vršcu, gde danas živi i radi kao nastavnik Likovne kulture. Likovnu Akademiju je upisala 2015. godine u Beogradu, smer Grafika, a završila je master studije 2020. godine na istom fakultetu u klasi profesorke Katarine Zarić. Od 2017. godine redovno izlaže svoje radove kako u zemlji tako i u inostranstvu. Do sada je imala jednu samostalnu izložbu u “Tački susretanja” u Vršcu 2020. godine, a učestvovala je na preko 30 zajedničkih izložbi, na kojima bi izdvojili Treću nagradu za Malu grafiku u galeriji “La Vista” u Novom Sadu, kao i Pohvalu žirija za kategoriju Grafika i crtež na “36. Oktobarskom likovnom salonu” u Kovinu.

Obaveštavamo građane Apatina da akcija odnošenja kabastog otpada počinje 03.04.2023. godine i traje do 14.04.2023. godine, prema ustaljenom rasporedu iznošenja kućnog smeća.

Kabasto smeće odložiti uz ivicu kolovoza tako da otpad bude uočljiv.

U kabasti otpad spadaju:

Nameštaj
Električni uređaji (veš mašine, televizori, šporeti, frižideri, usisivači itd.)
Dušeci
Ćebad
Peći (ne uljne i gasne)
Tepisi
Keramika iz kupatila itd.

Otpad koji ne spada u kabasti otpad:

Auto delovi
Ulja i maziva
Akumulatori
Gume
Građa
Građevinski otpad
Poljoprivredni otpad
Otpad životinjskog porekla (uginule životinje, iznutrice itd.)
Izolacioni materijal itd.