Tanja Ž. je u martu 2022. podigla kredit od 80.000 evra sa promenljivom ratom za kupovinu stana u Srbiji. U početku joj je rata iznosila tačno 400,5 evra. Ali od tada je skakao euribor, za koji je vezan njen kredit, pa joj je rata postepeno poskupljivala i početkom ove godine dosegla čak 550 evra. Ne lezi vraže, Evropska centralna banka (ECB) je u četvrtak ponovo podigla referentnu kamatu za još 0,25 odsto, pa će Tanja od 30. juna ratu plaćati 601 evro okruglo - čak 201,5 evra više nego u trenutku uzimanja kredita!
Tanja nije jedina u Srbiji koju će pogoditi odluka Evropske centralne banke (ECB) da ponovo podigne referentnu kamatu. S tim povećanjem skočiće i vrednost euribora, za koji su vezani svi krediti u evrima u Srbiji, pa će Tanja plaćati ratu 51 evro više. Za one koji su ohrabreni bumom nekretnina uzimali i veće kredite, taj udar će biti i - srazmerno veći. Možda i neidrživ!
Kako za “Blic Biznis” priča Tanja Ž, ona je u martu 2022. podigla kredit od okruglo 80.000 evra za kupovinu stana, sa promenljivom kamatom od 3,5 odsto i rokom otplate od 25 godina. U početku joj je rata iznosila 400,5 evra.
- Tačno se sećam da je tog dana kada sam bila u banci euribor bio oko minus 0,5 odsto. Kada se to doda na fiksni iznos kamate od 4 odsto ispadne pomenutih 3,5 odsto - kaže Tanja.
Ali samo tri meseca kasnije, u junu, to je bila druga priča.
- Tada mi je rata usklađena na nekih 430 evra, da bi od 1. januara ove godine moja kamata (sa novom vrednošću euribora) bila čak 6,694 odsto. Rata se popela za 120 evra na čak 550! - kaže Tanja.
Sa najnovijim rastom kamata, našu sagovornicu, kako je i sama izračunala, od 30. juna ove godine čeka rata od 601 evro okruglo. Čak 201,5 evra više nego u trenutku uzimanja kredita!
Što veći kredit, to veći skok rate
Naravno, onima koji su uzimali veće kredite rata je skočila daleko više.
Kako za “Blic Biznis” priča sagovornik G. T. (43), on je sa ženom pretprošle godine podigao kredit, investirao u stan u luksuznom kompleksu u Beogradu i stavio ga na rentu koje su u tom trenutku tek krenule da rastu.
Uzeli su kredit od oko 160.000 evra sa promenljivom kamatom od 3 odsto, a od prošle godine, zaključno sa junskim uvećanjem, rata im je poskupela za više od 300 evra.
- Prema našoj tadašnjoj računici, planirali smo da izdamo stan površine 55 kvadrata za oko 800 evra, što nam je i pošlo za rukom. Rata za kredit nam je u tom trenutu iznosila nešto manje od 760 evra - kaže G. T.
Ipak, rata je od jula krenula dramatično da raste.
- U januaru ove godine, posle usklađivanja rata, mesečni izdatak za stan nam se popeo na oko 1.000 evra! Da stvar bude gora, stanari su nam izašli u aprilu ove godine i niko više nije spreman da plati naših planiranih 800 evra, već smo kiriju spustili na 650. Kada sabereš i oduzmeš, zbog rasta kamata smo u minusu oko 400 evra mesečno. Sve mi se čini, kada rata ponovo skoči krajem meseca, da ćemo morati da prodamo taj stan - kaže G. T.
On očekuje da mu rata sa najnovijim skokom euribora poskupi za oko 80 evra.
Upomoć, Kako da smanjim ratu kredita!?
Postoji li način da ublažite rast rata na kredite? Postoji, ali nije ni jednostavan, ni bezbolan.
Pre svega, Dušan Uzelac, finansijski savetnik, upozorava da "ništa dosad nije pojeftinilo" i da "ništa neće ubuduće pojeftiniti".
- To je teško da se izgovori, ali kad se s tim pomirimo, onda smo korak bliže ka finansijskom zdravom funkcionisanju. Jer dokle god nešto oko nas poskupljuje, nebitno da li je to hrana ili neka finansijska usluga, pitanje je datuma kada nećemo moći da platimo, zato što je u toj računici nivo zarađivanja isti, a trošak sve veći i veći - kaže Uzelac.
1) Refinansiranje kredita
Uzelac kaže da je prva opcija koju građani imaju - refinansiranje, ali da je to ipak lakše u teoriji, nego u praksi.
- Kada refinansirate možete da tražite nižu kamatnu stopu. To zavisi od tržišta, ali danas je teže naći nižu kamatnu stopu nego što je situacija bila pre 20 godina - kaže Uzelac.
Banke za kredite za refinansiranje sada nude ili promenljivu kamatnu stopu ili kombinovanu.
Promenljiva je, kao i kod običnih stambenih kredita, zbir euribora (u ovom slučaju tromesečnog) i fiksnog iznosa kamate (pregledom ponude banaka ovaj iznos se kreće od 3,4 do 4,5 odsto).
Kombinovana kamata je u suštini fiksirana na određeni vremenski period (uglavnom na 3 godine). Trenutno su u bankama one fiksirane na nivou od oko 7,5 odsto, što mu dođe slično, ako ne i više nego kod običnih stambenih kredita.
2) Produženje roka otplate kredita
Uzelac kaže da je druga opcija produženje roka, ali da u toj situaciji banka na duži rok naplati i više kamate.
- Kod produženja roka iznos koji ste pozajmili raspoređujete na duži vremenski period, pa je samim tim i rata niža. Ona treba da bude tolika da ne "boli" otplata kredita. Ali ako ovako želite nižu ratu, to znači da ćete na duži period otplaćivati kredit, a to automatski znači da će banka naplatiti više kamate - kaže Uzelac.
Primer za produženje roka otplate kredita
Uzmimo pomenuti kredit naše sagovornice T. Ž. za proračun. Stanje će za nju od 30. juna izgleda ovako:
Suma: 80.000 evra
Rok otplate: 25 godina
Rata: 601 evro
Ukupna suma kamate za otplatu: nešto manje od 100.000 evra
Ako se T. Ž. opredeli da produži rok otplate kredita za 5 godina, situacija bi izgledala ovako:
Suma: 80.000 evra
Rok otplate: 30 godina
Rata: 570 evra
Ukupna suma kamate za otplatu: nešto više od 125.000 evra
Zaključak: T. Ž. bi smanjenje rate za 31 evro dugoročno platila 25.000 evra više na ime kamate.
Koliko će još rasti kamate na kredite u evrima
Ljuba Savić, ekonomista, ističe da ovo, nažalost, neće biti poslednje povećanje kamata od strane ECB ove godine.
- Dalje povećanje bi takođe moglo da bude po 0,25 odsto, jer i ECB i američki FED i naša centralna banka vagaju između dve stvari. Jedno je da se bore protiv inflacije najefikasnijim sredstvima. S obzirom na to da inflacija negde raste, a negde stagnira, u svakom slučaju ne možemo da kažemo da će imati tendenciju pada. Ako je to tako, onda se sve centralne banke smanjenjem cene novca bore da smanje inflaciju, odnosno da smanje tražnju za novcem. Kada se tražnja smanji, i inflacija bi trebalo da pada, teorijski - kaže Savić.
Savić ističe da to ne daje uvek očekivane rezultate i napominje da je za većinu zemalja Evrope, pa i Srbiju, inflacija dobrim delom uvozna.
- Važne su cene energenata, nafte i gasa, s obzirom na to da je evropska privreda u velikoj meri zavisna od azijske. Jedini način da se država bori protiv toga jeste da povećava cene svojih usluga i to je nešto što će, nažalost, nastaviti da raste, što nije dobra vest za one koji imaju kredit u evrima. Eventualno bi bila dobra vest kada bi inflacija stagnirala neko vreme - kaže Savić.
Ipak, Savić ima i jednu optimističnu prognozu.
- Očekujem da će se taj period od korigovanja do korigovanja ključnih kamata malo produžavati. S jedne strane, ECB se bori protiv inflacije, a sa druge strane ona guši proizvodnju, jer visoka cena novca znači da će biti manje poslova za ljude, pa i manje plata, manje novca u budžetu tih zemalja, tako da je povećanje referentnih kamatnih stopa uvek kontroverzna mera - kaže Savić.
Kako se rate usklađuju sa euriborom
Prema poslednjim podacima, šestomesečni euribor (euribor 6M) iznosi 3,822 odsto, tromesečni je 3,572 odsto, dok je jednomesečni 3,355 odsto. Sudeći po dosadašnjim trendovima, ove vrednosti će još malo porasti do 30. juna, prvog datuma kada se rate kredita usklađuju s novim vrednostima euribora.
Rate na kredite, naravno, ne rastu momentalno po donošenju odluke ECB, već svaka komercijalna banka svojim klijentima usklađuje dosadašnje rate sa novim u tačno definisanim datumima.
Šestomesečni euribor: rate na kredite sa šestomesečnim euriborom usklađuju se samo dvaput godišnje, 30. juna i 31. decembra.
Tromesečni euribor: rate se usklađuju na svaka 3 meseca, a ključni datumi su 31. mart, 30. jun, 30. septembar i 31. decembar.
Jednomesečni euribor: rate za te kredite se usklađuju svakog meseca.
izvor: blic.rs
