Spasenija Marković napisala je čuvenu srpsku kulinarsku bibliju.
Ukoliko mislite da ne znate ko je Spasenija Marković, grdno se vrate. Ona vam dođe kao tetka čije vanilice obožavate.
Zapravo, ona je Srpkinja koja je išla ispred svog vremena i mnogo, mnogo pre Džejmija Olivera, Rudolfa van Vina, kanala 24Kitchen, nutricionista i koučeva, pre savremenih pokreta za emacipaciju žena – podizala svest o tome koliko je ishrana važna i da kulinarstvo nije tek puko mešanje variva varjačom.
Da, to je Spasenija Marković – od milošte prozvana Pata.
Čak i da niste čuli za nju, velika je verovatnoća da je Pata bila uz vas od rođenja. Spasenija Marković autorka je legendarnog Patinog kuvara, u kojem je sabrano više od 4.000 recepata, štiva koje je svojevremeno bilo redovno međ poklonima za mlade bračne parove. Ako pročešljate svoju policu sa knjigama, velika je verovatnoća da ćete tamo pronaći Patu i njene đakonije koje su vam postale omiljena jela, piše 011.info.com.
Ko je bila Spasenija Pata Marković?
Spasenija je rođena 31. decembra 1881. u uglednoj beogradskoj porodici, te joj je bilo suđeno da postane prava dama. Otac joj je bio Dimitrije Đurić, general, ministar vojni i član Srpske akademije nauka, a deda Dimitrije Matić – doktor filozofije i ministar pravde i prosvete. Udala se za pešadijskog majora Đorđa Ristića i s njim imala dvoje dece: ćerku Ljubicu i sina Dušana, inače konjičkog majora koga će Nemci ubiti na Banjici 1943, a potom se udala za doktora Zorana Markovića.
Pata je u Beču završila školu za domaćice i postala vrsna kuvarica. Inspirisana životom u austrijskoj prestonici, pronašla je svoju životnu misiju – obrazovanje i izbavljenje srpskih žena iz ropstva kuhinjskih zidova. Snažno je propagirala načela moderne medicine i bespoštedno se zalagala za savremeni, evropski način života žena u Srbiji.
Čuveni Branislav Nušić, koji je veoma poštovao Patu, napisao je 1925. u „Politici“ jedan članak o učenim ženama i za gospođu Marković između ostalog rekao:
„Od kada uđete u njen dom, vidite da je to dom učene, srpske dame u kome ničega ne manjka. Pomislio bi čovek da u njemu boravi kakva kraljica i da ima bar tuce posluge. Međutim, gospođa Marković ima samo jednu služavku, sa kojom radi iste poslove po kući. Kada vidite da se u maniru velike dame ponaša kao da je njen dom dvor, dok ne prozborite sa njom, ne biste ni poverovali u njenu skromnost i vedar duh kojim ona zrači.“
Poznati kuvar o čudnoj ishrani Viktorije Bekam: “Promenila je ceo meni“
Kao upraviteljka Ženske zanatske škole u Brankovoj ulici, Spasenija Pata Marković je svoje ideje širila baš tamo gde su bile najpotrebnije. Paralelno je od učenica prikupljala domaće recepte, usavršavala ih, kategorizovala i na kraju objavila u prvoj knjizi „Moj kuvar“ iz 1939, a koji je narod prozvao Patin kuvar.
Taj naziv se zadržao i kasnije iako je knjiga u novom izdanju izašla pod nazivom „Veliki narodni kuvar“.
Istovremeno, Spasenija je kuvarske savete davala i na radiju i u dnevnom listu „Politika“, gde je uređivala rubriku „Jelovnik za danas“, dajući savete kako da se sa malo novca skuva zdrav ručak i objavljivala recepte koje su joj slale domaćice iz cele zemlje.
Jednom nedeljno izlazila je i „Patina čitanka za domaćice“, ali, budući da je imala vatreni duh i bila protivnik tadašnje vlasti, Pata Marković je u recepte ubacivala i različite sarkastične opaske, zbog čega je snosila posledice.
Kako je zabranjen kuvar
Zbog svojih naprednih ideja Pata je doživljavana kao svojevrsni disident. Mnogi su postavljali pitanje „ko je ta ŽENA Pata da se meša u život Balkana?“.
Posledica je bila to da je Srbija postala jedina zemlja koja je, u to vreme, zabranila knjigu koja se bavi kuvanjem.
To se dogodilo u vreme šestojanuarske diktature (trajala od 6. januara 1929. do 3. septembra 1931. U tom periodu kralj Aleksandar I Karađorđević raspustio je Narodnu skupštinu, zabranio rad svih političkih stranaka i sindikata, političke skupove i uveo cenzuru).
Tada je „Patina čitanka za domaćice“, kao nedeljnik, bila jedino štivo koje je izlazilo bez cenzure. Prirodno, čitanka je postala svojevrsno opoziciono glasilo u kome je Patin brat, inače zakleti opozicionar, na jednoj stranici ironično govorio o kralju i diktaturi, naravno kroz recepte.
Po završetku Drugog svetskog rata, Pata je, kao žena iz bogate porodice, uhapšena kao izdajnik. Imovina, uključujući i kuću u kojoj je tokom rata skrivala jevrejsku decu, joj je nacionalizovana, a njeno ime je dobilo oznaku – „zabranjeno“.
Ipak, bilo joj je dozvoljeno da vodi škole za mlade partizanke, podučava ih bontonu i kuvanju za „radni svet“. Snažan uticaj koji je ime Spasenije Pate Marković imalo među narodom dovelo je do toga da je proglase za osobu koja širi ideje buržoazije. Odmah joj je zabranjeno da se potpisuje punim imenom, a oduzeta su joj i sva prava.
Svi njeni kuvari objavljeni od 1945. do 1990. potpisani su samo inicijalima SM.
Spasenija Pata Marković umrla je 1974. u 94. godini.
Patine mudrosti aktuelne i danas
„Najbolje knjige koje postoje, to su kuvari. Većinu ostalih nije trebalo ni pisati. Šteta što su pisci kuvara, obično nepoznati“ – Ibzen.
Ovim rečima Pata Marković započinje svoj kuvar.
U uvodu, između ostalog, piše:
„Hrana je ono što nas održava u životu. I baš zato nimalo nije svejedno šta čovek jede, koliko jede i kako je jelo pripremljeno. Raznolikost životnih namirnica i različiti načini pripreme hrane od velikog su značaja za čovečiji organizam. Samo raznolika hrana može da čovečijem organizmu da sve one sastojke koji su nam potrebni: belančevine, masnoće, skrob, šećer, razne soli, vitamine itd., a nedostatak tih sastojaka doprinosi do raznih poremećaja u organizmu. Kućni posao je težak, ali on je kao i svaki drugi posao, dvostruko težak za onoga ko ga obavlja bez izvesnog znanja i spretnosti.“
Zanimljivo je da Pata Marković u svom kuvaru jedno poglavlje posvećuje sirovoj ishrani koja je danas izuzetno popularna.
Spasenija je bila protivnik stroge vegetarijanske ishrane jer telo ne dobija dovoljno proteina. Ipak, pozitivno je gledala na laktovegetarijansku dijetu, gotovo identičnu onome što današnji lekari propisuju.
Naravno, Pata je veoma brinula i za ishranu dece, posmatrajući je kao deo vaspitanja.
„Što se tiče dece, njih je ionako najbolje još iz detinjstva navikavati na jednostavnu i zdravu hranu, a ne da posle budu probirači i zakerala“, pisala je Spasenija Marković, žena koja je činila sve da postavi temelje praktične parole da „zdravlje ulazi na usta, od detinjstva do starosti“.
