Sombor.info

Gradski muzej Sombor je domaćin ove putujuće izložbe Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije koja je rezultat rada 24 etnologa i 18 muzejskih institucija iz naše zemlje, a njeno otvaranje je predviđeno za četvrtak, 15. avgust, sa početkom u 18 časova.

U Gradskom muzeju Sombor, u četvrtak, 15. avgusta u 18 časova biće otvorena izložba Tradicija vašara u Srbiji. Izložba je rezultat rada 24 etnologa i 18 muzejskih institucija iz naše zemlje, a Gradski muzej Sombor je domaćin ove putujuće izložbe koja je priređena u okviru Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije. Njenu realizaciju omogućilo je Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Na izložbi će biti predstavljen raznovrstan arhivski materijal nastao od sredine 20. veka do danas, a koji otkriva specifičnosti narodnog života i kolektivnih manifestacija. Izložba Tradicija vašara u Srbiji rasvetljava široj javnosti nepoznat aspekt vašara i njegovu simboličku funkciju, koja pored tradicionalnih oblika života danas uključuje i savremene fenomene potrošačke kulture, hiperprodukciju, prodor industrijske robe i savremene muzike.

Kroz vredan audio i vizuelni materijal, posetioci će moći da upoznaju specifičnosti ekonomskog aspekta vašara, tradicionalne oblike robne razmene, zanatstva i domaće radinosti, ali i da saznaju kako su vašari od nekadašnjih manifestacija u crkvenim portama postali deo zabavnog života i mesta susretanja pod vašarskim šatrama sa dominantnom gastronomskom ponudom i popularnom muzikom.
Kako su vašari oduvek bili mesta susretanja i uspostavljanja novih veza, izložba Tradicija vašara u Srbiji nastala je u cilju upoznavanja šire javnosti sa kontekstom vašara, istorijskim i društvenim razvojem, kao i višeslojnim značajem vašara u narodnoj kulturi. Na ovaj način akcentuje se duga tradicija njihovog postojanja na prostoru čitave Srbije.

Autor izložbe je Etnološka sekcija Muzejskog društva Srbije, a izložba je nastala sa idejom da se deo originalne građe objedini i prikaže najširoj javnosti, kao i da se pokaže vredna praksa zajedničkog rada u oblasti prezentacije kulturnog nasleđa muzeja širom zemlje.

Izložba traje do 15. septembra.

Etno mreža je u saradnji s Lokalnom akcionom grupom „Panonski fijaker“ pripremila postavku izložbe „100 žena 100 minijatura“ u Gradskom muzeju u Somboru. Na izložbi su predstavljeni eksponati prethodnih žiriranih izložbi i minijature koje su opremljene za ovu priliku i potrebe seminara radi edukacije članica zanatskih udruženja sa područja Vojvodine na temu dobrog proizvoda.

Digitalnu kampanju “Ponosni pred svetom” sprovodi Etno mreža uz podršku NALED-a i Fonda za razvoj s ciljem afirmacije kulturnog identiteta i savremenog stvaralaštva kroz zanatstvo i rukotvorine. Kampanju i izožbu je u Somboru podržao glumac Radivoje Bukvić, koji je za RTV kazao da se naš narod kroz istoriju izražavao u različitim kulturnim dimenzijama, u zavisnosti od zavičajne pripadnosti.

“Ideja je da se prikažu prepoznatljiva lica iz privrede, države i javnog života i da to budu partneri koji u kontinuitetu podržavaju očuvanje nasleđa i programe za ekonomsko osnaživanje žena, kroz upotrebu rukotvorina kao poslovnih i diplomatskih poklona i podršku kolonijama i izložbama Etno mreže. Do sada je u kampanji učestvovalo desetak prepoznatljivih lica uz plan da se u kampanju uključe i glumci, umetnici, sportisti i prepoznatljivi nosioci javnog života u Srbiji”, rekla je Mara Kasavica, projektni koordinator Etno mreže.

“Akcenat izložbe je na floralnim i geometrijskim ornamentima i motivima naših ćilima i vezenih peškira”, kazao je direktor Gradskog muzeja u Somboru David Firanj.

“Sve kulture i naodi imaju svoje specifičnosti, pa tako i ova naša kultura koja se ogleda u predstavljenim minijaturama. Tu se vidi da smo mi jedan narod koji je policentričan, u smislu da smo da na razne načine uspeli da se izrazimo u zavisnosti od naše zavičajne pripadnosti ”, mišljenje je glumca Radivoja Bukvića.

Izložba je i plod dugogodišnje saradnje Etno mreže i grada Sombora odnosno Gradskog Muzeja kao partnera sa kojima je Etno mreža sprovela upis staparskog ćilimarstva u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Izvor: RTV

Nakon što jе zahvaljujući uspеšnom konkurisanju kod rеsornog Pokrajinskog sеkrеtarijata za zdravstvo obеzbеđеno bеzmalo 14 miliona dinara za obnovu ambulantе u Staparu, u ovdašnjеm Domu zdravlja mogu da računaju i na pomoć iz gradskog budžеta.

Naimе, grad Sombor jе u svom budžеtu za 2024. godinu oprеdеlio srеdstva za Dom zdravlja „Dr Đorđе Lazić“, kojim jе nabavljеna nova mеdicinska oprеma.

Tim povodom su gradonačеlnik Antonio Ratković, član Gradskog vеća za oblast zdravstva i socijalnе politikе dr Radеnko Stanić i Tamaš Kanižai, zadužеn za mеđunarodnu saradnju, posеtili ovu ustanovu.

- Ono što naši sugrađani trеba da znaju jеstе da jе Grad Sombor u svom budžеtu izdvojio 30 miliona dinara za primarnu zdravstvеnu zaštitu. Jеdan dеo srеdstava jе oprеdеljеn za nabavku mеdicinskе oprеmе, dok jе 14 miliona dinara oprеdеljеno za oprеmanjе i adaptaciju sеoskih ambulanti - istakao jе Ratković i dodao da grad još finansira platе stomatologa i stomatoloških sеstara, kao i nеdostajućеg mеdicinskog kadra koji finansira zajеdno sa ovdašnjim Domom zdravlja.

Svеstan problеma nеdostatka lеkara u sеoskim srеdinama, gradonačеlnik jе naglasio da ćе zajеdno sa vеćnikom dr Stanićеm i dr Emеšе Uri, dirеktorkom DZ „Đorđе Lazić“ nastojati da nađе modеl kako bi u svakom nasеljеnom mеstu na tеritoriji grada bila dostupna primarna zdravstvеna zaštita, kao i lеkar.

Obilasku novе mеdicinskе oprеmе prisustvovala jе i dirеktorka Doma zdravlja „Dr Đorđе Lazić“ dr Emеšе Uri, koja jе istakla da ćе nova oprеma umnogomе unaprеditi rad ovе zdravstvеnе ustanovе kojoj jе nеdavno u potpunosti rеkonstruisana cеntralna zgrada u Mirnoj ulici.

- Kupljеn jе mеdicinski namеštaj koji nam jе bio prеko potrеban. Spеcijalnе stolicе za laboratorijе kojе mogu prеći u krеvеtе, zatim stolicе i krеvеti za prеglеd pacijеnata, paravani, stalci za infuzijе i drugo - prеcizirala jе dr Uri.

Izvor: dnevnik.rs

Fudbaleri Tekstilca iz Odžaka zabeližili su prvu superligašku pobedu.

Odžačani su u subotu, u četvrtom kolu Mozzart Bet Super lige Srbije u Užicu savladali Mladost iz Lučana sa 2:1 (1:0). Junak pobede bio je dvostruki strelac Ivan Davidović. Gosti su na ovom susretu poveli već u 4. minutu. Pomenuti Davidović je iskoristio asistenciju Đurića i savladao iskusnog Stamenkovića na golu domaćeg tima. To je ujedno bio i rezultat prvog dela meča. U desetom minutu nastavka Davidović je duplirao prednost svog tima i tako otvorio put za prvim superligaškim golovima. Šest minuta pre isteka regularnog dela rezervista Petar Bojić je smanjio prednost gostiju i tako postavio konačan rezultat utakmice. Odžačani su imali inicijativu tokom većeg dela susreta i zasluženo su upisali prvu pobedu. Zapisnik sa utakmice možete pogledati u prilogu.

Tekstilac se ovim uspehom popeo sa 13. poziciju srpskoligaškog prvenstva. Imaju tri boda. Ispod njih su trenutno kruševački Napredak sa dva boda, IMT sa jednim bodom (dva meča manje) i Jedinstvo bez bodova (meč manje).

U sledećem (petom) kolu Tekstilac će u derbiju začelja ugostiti ekipu Jedinstva sa Uba.

Izvor: somborsport.org

U Južnoj Koreji i danas opstaje tradicionalni način plaćanja stanarine u kojem podstanar, umesto bespovratnih mesečnih rata, vlasniku nekretnine predaje depozit u visini od 50 do 70, pa i više posto tržišne vrednosti stana u koji se useljava. Koji su smisao i razlog postojanja i koje su dobre i loše strane tog neobičnog sistema?

Stvarnost je često fascinantnija od fikcije. Jedan od fenomena koje bi teško moglo uopšte zamisliti je korejski "ćonse", društvena praksa u kojoj podstanari gazdama umesto mesečnih rata jednokratno isplaćuju depozit visine 50 do 70 posto tržišne vrednosti nekretnine u koju se useljavaju!

To u praksi znači da podstanar za (obično) dve godine stanovanja treba da uplati depozit od 150 do 250 hiljada dolara, zavisno od lokacije i kvaliteta nekretnine, te ugovorenog procenta - za luksuznije stanove on najčešće iznosi čitavih 70 posto tržišne vrednosti, pa i više.

Prirodno, postavlja se pitanje zašto bi iko uopšte pristao na tako nešto, jer se postati podstanarem u Južnoj Koreji čini isto toliko teškim koliko i postati vlasnikom nekretnine u drugim delovima sveta.

Tradicionalan sistem

Sistem "ćonse" je na Korejskom poluostrvu prisutan više od stoleća i tradicionalno važi za obostrano koristan pristup u iznajmljivanju nekretnina.

Danas u Republici Koreji na njega otpada oko polovine iznajmljenih stanova. Ostali se, kako je to uobičajeno u drugim zemljama sveta, izdaju na mesečne rate.

Istoričari smatraju da su njegovi koreni u urbanizaciji s početka 20. veka, kada je usled japanske okupacije počeo veliki priliv vojnika i građana Zemlje izlazećeg sunca na Korejsko poluostrvo, izgradnja železnice, raznih fabričkih postrojenja i osnivanje institucija moderne države, što je sve pogodovalo migraciji i koncentraciji stanovništva iz unutrašnjosti u veće urbane sredine.

Ponovo je postao popularan tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, kada je počelo intenzivno sprovođenje planske industrijalizacije Južne Koreje, a bankarske kamate na stambene kredite dostizale čak 20 posto, zbog čega su građani u nastojanju da dođu do nekretnine izbegavali te finansijske institucije.

Savršen sistem

Interes vlasnika nekretnina u depozit sistemu "ćonse" je sasvim jasan - sticanje krupne svote novca odjednom, njima pruža mnoštvo mogućnosti: od ulaganja u tržište kapitala i berzanskih spekulacija, preko kupovine jeftinijih nekretnina u unutrašnjosti ili uzimanja kredita za novi stan u većem gradu i njegove ubrzane isplate, do proširivanja biznisa poput rukovođenja prodavnicom i sl.

Ono što je manje očigledno je u čemu leži interes ili motivacija podstanara.

Upravo tu se može naći društvena i kulturološka osobitost Južne Koreje - podstanaru se, mora se naglasiti, vraća novac koji je predao gazdi umanjen za štetu koju je pričinio.

Mada to ponekad može biti osetna suma, po pravilu lavovski deo položenog novca se vraća, pa se podstanari u principu osećaju kao da su svoj novac samo privremeno nekome pozajmili ili položili u banku.

Odnosno, u velikom broju slučajeva, podstanari imaju neobičnu privilegiju da praktično besplatno žive u tuđem stanu.

Otud se nameće utisak da je sistem ćonse vešto ustrojen tako da obema stranama pruži veliku dobrobit i korist.

To i objašnjava njegovu relativnu popularnost u odnosu na formu plaćanja u mesečnim ratama, jer se novac uplaćen u ratama, kao i drugde u svetu, i u Južnoj Koreji ne vraća.

Zato je u toj dalekoistočnoj zemlji puno mladih ljudi spremno da prihvati taj težak sistem plaćanja i štedi nekoliko godina kako bi se odvojili od roditelja i imali sopstveni prostor za život.

Mladi čak visoku svotu koju privremeno predaju gazdi doživljavaju kao odskočnu dasku za kupovinu sopstvenog stana. Naime, dve ili tri godine života u iznajmljenom stanu koji ih realno gotovo ništa ne košta daje im vreme da dalje štede. Taj novi novac, združen sa onim koji im vrati gazda po isteku ugovora, predstavlja solidnu osnovu, koja čini da kupovina nekretnine više ne izgleda kao daleki san, već mogućnost na dohvat ruke.

Kula od peska

Čitaocu gornjih redova verovatno nije promaklo da je bajkoviti sistem plaćanja u kojem obe strane profitiraju sjajan u savršenim uslovima, ali da u suštini poseduje prirodu dvorca od stakla ili kule od peska.

Jer, najpre, on zahteva veliko, veliko poštenje gazde.

Još jedna inheretna slabost je to, što gazda, čak i ako želi da vrati položeni novac podstanaru, može vrlo lako da se nađe u situaciji da nije u stanju da to učini.

Deonice koje je kupio možda nisu donele prinos kakvom se nadao, nekretnina koju je pazario u unutrašnjosti možda nije održala vrednost ili poskupela, već naprotiv, pojeftinila, zbog čega je on sada na gubitku i nesolventan.

Teoretski, upravo je nekretnina u kojoj podstanar živi garancija da će mu novac biti vraćen - vlasnik bi trebalo da je proda kako bi obeštetio podstanara ukoliko ne može da mu vrati depozit, ali i ovde veliku ulogu igraju poštenje stanodavca i kretanje tržišta nekretnina.

Odnosno, jednostavno rečeno, sistem "ćonse" je vrlo ranjiv u odnosu na prevare i ekonomsku krizu, inflaciju i padove na tržištu nekretnina i kapitala.

Poguban sistem

On je zato značajan društveni izvor kriminala i nesreća, poput naglog siromašenja i samoubistava.

Tako su u petogodišnjem periodu od 2018. do 2022. osiguravajuće kompanije zabeležile 3.754 slučaja u kojima podstanar nije dobio nazad novac koji je položio.

Reč je o ukupnoj sumi od oko 800 milijardi korejskih vona, što bi po današnjem kursu iznosilo oko 577 miliona američkih dolara.

Млади у двадесетим и тридесетим годинама су најчешће жртве превара у вези са подстанарским депозитом
Mladi u dvadesetim i tridesetim godinama su najčešće žrtve prevara u vezi sa podstanarskim depozitom
Međutim, pravi broj žrtava je mnogo veći. Vlada u Seulu je 2023. godine donela zakon kojim se nastoji ojačati pravni i socijalni položaj podstanara u okviru sistema "ćonse", tako što će im se omogućiti lakši pristup advokatima i materijalna ispomoć.

Tada je počelo i prikupljanje prijava o pretrpljenoj šteti i do juna ove godine vlastima se javilo oko 17.000 oštećenih, od čega su 70 posto mladi u dvadesetim i tridesetim godinama. Stručnjaci vlade, međutim, predviđaju da bi do isteka prijavnog roka naredne godine ta cifra mogla da se više nego udvostruči i dostigne čak 36.000 građana.

Pored bankrota stanodavca, čest problem je lažno predstavljanje, odnosno, klasična prevara u kojoj se osoba izdaje za vlasnika stana i uzima depozit, da bi se potom ispostavilo da joj nekretnina ne pripada.

Čuven je i slučaj tzv. "kralja vila", muškarca po imenu Kim, koji je u zaveri sa bankarima uzimao stotine zajmova, kupovao stanove i izdavao ih zahtevajući krupni depozit, stvorivši carrstvo od 1.139 stanova u periodu od 2020. do 2022. godine. Kada je iznenada preminuo, svi njegovi podstanari su izgubili svoje depozite.

To je izazvalo seriju samoubistava u kojoj je osam mladih sebi oduzelo život, i javne proteste. Najteže je onim žrtvama koje nisu imale ušteđevinu, nego su da bi položile "ćonse" depozit uzele kredit - oni će u beznađu morati da godinama, pa i decenijama nastave da vraćaju novac poveriocima.

Eliminacija u planu

Korejska vlada i društvo, čini se, rešeni su da postepeno eliminišu sistem plaćanja stanarine "ćonse".

Banke nastoje da obore kamate na stambene kredite i tako pruže potrebnu alternativu mladima za put ka sticanju sopstvenog stana.

Vlada, osim što nastoji da privoli podstanare da kupe osiguranje i pruži im (besplatnu) pravnu zaštitu, ograničila je i broj nekretnina koje individua može da poseduje kako bi onemogućila unosni lanac kakav je stvorio "kralj vila".

Ona i ukida porez na klasične mesečne stanarine kako bi ohrabrila vlasnike nekretnina da odustanu od sistema krupnog depozita.

Učestvuju i privatne kompanije, poput onih koje izdaju kreditnu kartice, kroz reprogramiranje duga žrtava prevara.

Ipak, napori da se zauzda "ćonse" tržište i pomogne oštećenima proteklih godina nisu prolazili bez otpora, jer se mogao čuti argument da svaki pojedinac treba da bude odgovoran za svoje postupke i da novac poreskih obveznika ne treba da bude trošen u većoj meri na spasavanje pojedinaca sa naivnim pogledom na svet i nerealnim ambicijama.

Izvor: RTS

Gugl je nezakonito poslovao kako bi ugušio konkurenciju i održao monopol na onlajn pretragu i povezano oglašavanje, presudio je američki sud.

Ova značajna odluka predstavlja veliki udarac za Alfabet, Guglovu matičnu kompaniju, i mogla bi da promeni način na koji tehnološki gigant posluje.

Ministarstvo pravde SAD tužilo je Gugl 2020. godine zbog kontrole nad oko 90 odsto tržišta onlajn pretrage.

To je samo jedna od nekoliko tužbi koje su podnete protiv velikih tehnoloških kompanija, dok američke vlasti pokušavaju da ojačaju konkurenciju u ovoj industriji.

Slučaj je ponekad opisivan i kao egzistencijalna pretnja za Gugl i njegovog vlasnika, s obzirom na dominaciju u poslovanju kod pretrage i oglašavanja na mreži.

Nije poznato kolika će biti kazna za Gugl i Alfabet.

Hoće li biti novčana ili neka druga biće odlučeno na narednom ročištu.

Od 2010. godine, Gugl ima monopol, umnogome zbog činjenice da je njegov pretraživač na mnogim uređajima automatski postavljen kao osnovni, tvrdio je tužilac tokom suđenja.

Džon Šmitlajn, advokat koji zastupa Gugl, odbacio je optužbe o povlašćenom položaju na tržištu, tvrdeći da „Amerikanci biraju Gugl zbog nadmoći u kvalitetu".

Izbor pretraživača se „menja u četiri klika i za nekoliko sekundi", rekao je on.

U odluci, američki okružni sudija Amit Mehta naveo je da je Gugl platio milijarde kako bi osigurao da se korisnicima pokaže kao automatski pretraživač na pametnim telefonima i kompjuterima.

„Gugl je monopolista i hteo je da zadrži monopol", piše u presudi.

Alfabet je najavio žalbu na presudu.

Američki državni tužilac Merik Garland nazvao je presudu „istorijskom pobedom američkog naroda".

„Nijedna kompanija, bez obzira koliko velika ili uticajna, nije iznad zakona.

„Ministarstvo pravde će nastaviti da energično sprovodi antimonopolske zakone", izjavio je Garland.

Federalni antimonopolski regulatori podneli su tužbe i protiv drugih velikih tehnoloških kompanija, među kojima je i Meta, vlasnik Fejsbuka, Amazona i Epla, optužujući ih za monopol.

Odluka je doneta posle desetonedeljnog suđenja u Vašingtonu, tokom kojeg su tužioci stavili na teret Guglu da godišnje troši milijarde evra kako bi na uređajima i platformama osigurao da bude podrazumevani pretraživač.

SAD kažu da Gugl obično plaća više od devet milijardi evra godišnje za to, obezbeđujući time stalni pristup korisničkim podacima, koji su mu pomogli da zadrži poziciju na tržištu.

Tužioci kažu da druge kompanije nisu imale priliku ili mogućnosti za pravednu utakmicu.

Guglov pretraživač je veliki izvor prihoda kompanije.

Zarađuje milijarde evra velikim delom zahvaljujući reklamama koje se prikazuju na stranicama sa rezultatima pretrage.

Guglovi advokati branili su kompaniju, ističući da je njihov pretraživač koristan i da oni ulažu u njega kako bi bio bolji za korisnike.

„Gugl pobeđuje jer je bolji", rekao je Džon Šmitlajn, advokat kompanije tokom završnih reči ranije ove godine.

On je tokom suđenja tvrdio da se Gugl i dalje suočava sa jakom konkurencijom.

Konkurencija je, kaže, Majkrosoftov Bing, ali i specijalizovani sajtovi i aplikacije koje ljudi koriste za pronalaženje restorana i letova avio-kompanija.

Još jedan slučaj protiv tehnološke kompanije trebalo bi da bude pokrenut u septembru.

Gugl je u Evropi kažnjen milijardama zbog monopola.

Izvor: bbc.com

Za nekoliko meseci, legendarni reditelj, Ridli Skot, predstaviće nam svoj najnoviji film, „Gladijator 2″, a Pol Meskal, Denzel Vošington i Pedro Paskal tumače glavne uloge.

Ovo je nastavak epske sage o moći, intrigama i osveti, čija je radnja smeštena u drevnom Rimu.

Nakon mnogo godina od trenutka kada je prisustvovao ubistvu odlikovanog junaka Maksimusa, koga je ubio njegov ujak, Lucije (Pol Meskal) je primoran da uđe u Koloseum. Njegov dom pokorio je imperator – tiranin, koji sada gvozdenom pesnicom upravlja Rimom.

Sa gnevom u srcu, dok je budućnost Rima dovedena u pitanje, Lucije će morati da se osvrne ka svojoj prošlosti kako bi našao snagu i čast i kako bi vratio slavu Rimu i njegovom narodu.

Denzel Vošington o filmu Gladijator 2:

„Mislim da je ovo najveći film u kom sam bio. Sagradili su koloseum, to je vožnja, to je spektakl. Kuda god da se okreneš, osećaš da si u tom svetu“, rekao je Denzel Vošington za vreme snimanja filma čija nas premijera očekuje 14. novembra.

U intervjuu za časopis „Empire“, Skot je je otkrio da gledaoce očekuje uzbudljiva akcija od prvog minuta filma.

„Film počinje s verovatno najvećom akcionom sekvencom koju sam ikada napravio“, rekao je reditelj i dodao da je pomenuta sekvenca „verovatno veća od svega što ste gledali u ‘Napoleonu’“.

Osim toga, nije otkrio nikakve druge detalje o samoj sceni.

Izvor. danas.rs

Nauka je više puta dokazala da naše kognitivne sposobnosti zavise od nekoliko faktora; od sna do hrane i pića koje konzumiramo. Kako mesec rođenja utiče na našu inteligenciju?

Kako je mesec rođenja povezan sa inteligencijom?

Studija koju je sproveo „Nacionalni biro za ekonomska istraživanja” pokazala je da postoji jasna veza između meseca rođenja i naše inteligencije. Istraživanje, u kojem su učestvovali Univerzitet u Torontu, Univerzitet Floride i Univerzitet Northvestern, analiziralo je kognitivni razvoj 1,2 miliona dece školskog uzrasta. Učesnici studije su pohađali državne škole i bili su između šest i petnaest godina.

Utvrđeno je da oni koji rođeni u septembru imaju viši prosek ocena u odnosu na one rođene u drugim mesecima. Iz ovoga se razvila teorija da se najpametnija deca rađaju u septembru.

Naravno, nije sve tako crno-belo: za početak treba naglasiti da ocene nisu jedini pokazatelj inteligencije. U školama u kojima je sprovedeno istraživanje deca se ne upisuju u školu prema kalendarskoj godini rođenja, već su u istom odeljenju rođena od septembra do avgusta naredne godine. To znači da su deca rođena u septembru uvek najstarija u odeljenju, što takođe doprinosi boljim ocenama. Teoriju je dodatno potvrdila i činjenica da su deca rođena u avgustu (odnosno najmlađa u odeljenju) imala najnižu prosečnu ocenu.

Da li su deca koja su najmlađa u odeljenju u nepovoljnom položaju? Istraživanja su pokazala da su čak i oni koji u početku nisu imali najbolje rezultate kasnije sustigli svoje starije drugove iz razreda. Najveća razlika je bila u nižim razredima, ali kasnije više nije bila tako očigledna.

Istraživanje je čisto informativno, ali stručnjaci su jednoglasni: svako od nas ima jedinstvene talente i sposobnosti, bez obzira na mesec rođenja.

Izvor: nova.rs

Za većinu ljudi, izraz "loša osoba" je dovoljan da opiše skup osobina ličnosti koje su dovoljne da ih zastraše. Ali, za psihologe, to je samo početna tačka.

Kako piše Psiholodži Tudej (Psychology Today), psiholozi su razvili termine kao što su narcis, makijavelista, sociopata i drugi da bi definisali zamršenost socijalno problematičnih tipova ličnosti.

Dve mračne ličnosti koje se često mešaju u popularnom, nenaučnom pisanju su sadistička i psihopatska ličnost.

Rad objavljen u European Journal of Psychological Assessment nudi jasnu razliku između njih. Autori, predvođeni Delrojem Polhusom sa Univerziteta Britanske Kolumbije u Kanadi, pišu:

„Pojavljuje se konsenzus da je karakteristična odlika sadizma užitak zbog svog okrutnog ponašanja. Dok su psihopate ravnodušne prema patnji drugih, sadisti to smatraju privlačnim. Prvi mogu da iskoriste okrutnost zbog te instrumentalne vrednosti.“

Pored toga, istraživanje sugeriše da:

Psihopate su češće impulsivni, ljuti i neustrašivi.

Psihopate mogu biti manje uplašeni ili zabrinuti zbog mogućnosti odmazde.

Sadisti deluju sa bezbedne udaljenosti gde se nagrade mogu pronaći, a pretnja odmazde je svedena na minimum.

Sadisti često pronalaze zamene za svoje opasne sklonosti, kao što je gledanje nasilnih sportova, nasilnih filmova i tuča pesnicama.

„Za nas ovi nalazi sugerišu da su odlike psihopatije opasnije za direktan angažman sa žrtvama“, naveli su istraživači.

Autori dalje razlikuju ova dva tipa ličnosti putem sledećih skala, koje su razvili kroz seriju studija samoprocena (odgovori su dati na skali od „uopšte se ne slažem” do „u potpunosti se slažem”).

Skala sadizma

Gledanje borbe pesnicama me uzbuđuje.

Zaista uživam u nasilnim filmovima i video igricama.

Smešno je kada idioti padaju na lice.

Uživam da gledam nasilne sportove.

Neki ljudi zaslužuju da pate.

Samo šale radi, rekao sam zle stvari na društvenim medijima.

Znam kako da povredim nekoga samo rečima.

Skala psihopatije

Ljudi često kažu da sam van kontrole.

Sklon sam da se borim protiv vlasti i njihovih pravila.

Bio sam u više svađa od većine ljudi mojih godina i pola.

Sklon sam da reagujem, pa kasnije postavljam pitanja.

Imao sam problema sa zakonom.

Ponekad dođem u opasne situacije.

Ljudi koji se sprdaju sa mnom uvek zažale.

Dok su neki istraživači tvrdili da su sadizam i psihopatija previše usko povezani, autori ovih skala se ne slažu.

Kroz seriju statističkih procedura grupisanja, oni pokazuju da se odgovori ljudi mogu raščlaniti na smislen način – i, odvajanjem sadizma od psihopatije, drugi mračni tipovi ličnosti kao što su narcizam i makijavelizam postaju jasniji.

Ovo bi, tvrde oni, moglo pomoći kliničarima i psiholozima ličnosti da identifikuju takve osobine u kliničkim i subkliničkim populacijama pacijenata.

Izvor: n1info.rs

Slede nam tropski dani i tropske noći. Temperatura narednih dana lokalno i do 38 stepeni. Zbog vrućina, Republički Hidrometeorološki zavod je aktivirao na severu Srbije žuti, a na istoku i jugu narandzasti meteoalarm.

Vazdušni pritisak iznad Srbije je u porastu, a u sklopu anticiklona zahvata nas i nešto toplija vazdušna masa, podiže temperaturu i donosi novi toplotni talas.

U narednim satima nad Srbijom će biti smene sunca i oblaka, a sredinom dana samo na planinama zapadne Srbije moguća je pojava pljuska sa grmljavinom, lokalno i kratkotrajnog grada.

Duvaće slab severni vetar. Maksimalna temperatura kretaće se od 31 do 35 stepeni.

Narednih dana postepeno toplije, ulazimo u novi toplotni talas, sa maksimalnim temperaturama do 38 stepeni. Još sutra će atmosfera nad Srbijom biti nestabilna, pa lokalno može biti kratkotrajnih pljuskova, a od subote pretežno sunčano.