Sombor.info

Džek Ma je od same nule stvorio milijarde.

Džek Ma (rođen 10. septembra 1964, Hangdžou, provincija Džeđiang, Kina) je kineski preduzetnik koji je bio na čelu Alibaba grupe, koja se sastojala od nekoliko najpopularnijih veb-sajtova u Kini, uključujući tržište za poslovanje Alibaba.com i sajt za kupovinu Taobao.com, kao i AliExpress (AliExspress je kineska onlajn prodavnica koja prodaje proizvode malih preduzeća iz Kine i ostalih zemalja koji nudi proizvode internacionalnim internet kupcima. U vlasništvu je Alibaba Group).

Ma se kao dečak, koji je sada jedan od najbogatijih ljudi na svetu, interesovao za engleski jezik, a tokom tinejdžerskih godina radio je kao vodič za strane turiste u Hangdžouu. Pre nego što je dobio posao vodiča, u njegovom životu je istaknut period kada nije mogao da dobije posao ni u fast fudu (KFC). U KFC-u ako bi se 24 osobe prijavile za posao, kaže Ma - 23 bi bilo zaposleno, a on nije bio jedan od njih, preneo je Cnbc.

Ma je takođe dva puta pao na prijemnom ispitu za Učiteljski koledž u Hangdžouu. Njegova slaba tačka je bila matematika. Primljen je iz trećeg pokušaja, 1984. godine, a diplomirao je engleski jezik 1988. godine. Nakon koledža, Ma se prijavio za 30 poslova u svom rodnom gradu Hangdžou u Kini i svaki put su ga odbili.

Pošto su ga odbili više puta za posao, on je rekao da ga je to odbijanje naučilo važnoj poslovnoj lekciji: "Moraš da se navikneš na neuspeh", rekao je tokom držanja govora na Univerzitetu u Najrobiju. "Ako ne možeš da se navikneš na neuspeh — baš kao bokser — ako ne možeš da se navikneš da budeš udaren, kako možeš da pobediš?", rekao je on publici u Najrobiju jednom prilikom.

To mu je dobro došlo kada je 1999. osnovao kineski sajt za e-trgovinu Alibaba. U početku je Ma često slušao da "neće uspeti". "Sećam se 2001. godine, otišli ​​smo da prikupimo nekih 5 miliona dolara od rizičnih kapitalista u SAD i bili smo odbijeni", rekao je Ma. Uprkos neuspehu, nije se zaustavio.

Ma je bio ubeđen da internet tržište malih preduzeća ima mnogo veći potencijal za rast od alternativnog internet tržišta poslovnih korisnika. Mala preduzeća su plaćala članarinu da bi bila sertifikovana kao prodavci od poverenja na Alibabi, uz veću naknadu za preduzeća koja žele da prodaju kupcima izvan Kine. Da bi ulio poverenje u onlajn prodaju, Alipay je kreiran (2003) da deluje kao treća strana u transakcijama.

Alibaba je brzo rastao i primetile su je veće međunarodne kompanije poput američke kompanije Ebay, koja je više puta nudila kupovinu Alibabe počev od 2004. godine. Godine 2005. privukla je pažnju američkog internet portala Yahoo!, koji je kupio 40 odsto akcija, a 2007. Alibaba.com je prikupio 1,7 milijardi dolara u svojoj inicijalnoj javnoj ponudi ( IPO ) u Hong Kongu.

U septembru 2018. objavljeno je da će Ma otići sa mesta predsednika Alibabe sledeće godine, iako će ostati u odboru.

U 2014. godini Ma je nadgledao stvaranje Ant grupe, koja je služila kao matična grupa za Alipay i druge finansijske usluge. U 2020. Ant je bio zakazan za IPO (initial public offering - inicijalnu javnu ponudu). Međutim, to je odloženo kada su kineski zvaničnici tražili da se kompanija restrukturira. Pored toga, protiv Alibabe je otvorena antimonopolska istraga. Ovaj razvoj događaja usledio je ubrzo nakon što je Ma kritikovao finansijske regulatore u zemlji. U aprilu 2021. Alibaba je optužena za antimonopolsku kaznu od 2,8 milijardi dolara zbog kršenja antimonopolskih zakona. Kazna je bila mala u poređenju sa ogromnom zaradom kompanije.

Izvor: mondo.rs

Iako je prethodne sedmice vršena pojačana kontrola učesnika u saobraćaju iz MUP-a Srbije su saopštili da je došlo do značajnog pogoršanja stanja bezbednosti i da je analizom okolnosti nastanka nezgoda utvrđeno da je najčešći faktor neprilagođena brzina, nepropisno preticanje i prelazak vozila u saobraćajnu traku za kretanje u suprotnom smeru, te prisustvo alkohola u krvi.

Iz ovih razloga patrole saobraćajne policije u narednom periodu pojačaće aktivnosti usmerene na otkrivanje prekršaja nepropisnog preticanja vozila, uz maksimalno korišćenje vozila bez spoljnih obeležja policije, stoji u saopštenju MUP-a.

MUP Srbije apeluje na vozače da prilagode brzinu kretanja vozila uslovima na putevima i svojim sposobnostima i veštinama kao i da preuzmu deo lične odgovornosti za način učešća i ponašanja u saobraćaju, kako bi sačuvali sopstveni i živote ostalih učesnika.

U naseljenim mestima Stapar i Bački Monoštor, rekonstruisane su prostorije udruženja penzionera. Tim povodom, završene radove obišli su član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija, Đorđe Zorić i pomoćnica gradonačelnika za oblast socijalne zaštite, Jovana Miljević, zajedno sa predstavnikom Mesne zajednice „Bački Monoštor“ i poslanikom u Skupštini APV, dr Daliborom Forgićem, te predsednikom Saveta mesne zajednice „Stapar“ i članom Gradskog veća, Igorom Ćupurdijom.

Naime, u prostorijama Udruženja penzionera u Staparu izvršeni su zidarski, keramičarski, molersko – farbarski i elektroinstalaterski radovi, koji su podrazumevali spuštanje plafona, zamenu podnih pločica, krečenje unutrašnjosti objekta, te postavljanje nove „LED“ rasvete, dok je na objektu Udruženja penzionera u Bačkom Monoštoru zamenjena stolarija.

„Oduševljenje je veliko. Svaka novina mnogo znači, posebno za ovo selo. Nalazim shodno da se zahvalim Gradu Somboru, što su iskazali želju da vode brigu o populaciji trećeg doba i načinu na koji nama ulepšavaju život.“, poručila je Cvetislavka Zavišin, sekretarka Udruženja penzionera u Staparu.

„Zahvalni smo Gradu Somboru na svoj podršci i na pomoći koju nam pruža, da nam što prijatnije bude druženje u novim prostorijama“, istakla je Anica Mrvičin, članica Udruženja penzionera u Bačkom Monoštoru.
Radovi su realizovani u sklopu projekta „Održavanje objekata u vlasništvu Grada“, koji finansira Grad Sombor.

Gradsko veće Grada Sombora održalo je danas 4. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 10 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće usvojilo je predlog za raspodelu sredstava po javnom konkursu za sufinansiranje projektnih aktivnosti od značaja za unapređenje i razvoj starih i umetničkih zanata na teritoriji grada Sombora za 2024. godinu u okviru programa „Podrška ekonomskom razvoju i promocija preduzetništva“ u iznosu od 1.186.897,22 dinara.

Gradsko veće je, takođe, usvojilo predlog za raspodelu sredstava po javnom konkursu za sufinansiranje projektnih aktivnosti od značaja za unapređenje i razvoj ženskog preduzetništva na teritoriji grada Sombora za 2024. godinu u okviru programa „Podrška ekonomskom razvoju i promocija preduzetništva“ iz budžeta Grada u iznosu od 1.812.477,60 dinara.

Na 4. sednici, Gradsko veće usvojilo je ponudu JKP „Zelenilo“ Sombor za proširenja postojećeg „Pet parka“, koje se nalazi na Prvomajskom bulevaru u Somboru.

Svet tehnologije će tek morati da svari moguću seizmičku odluku američkog suda da Gugl protivzakonito drži monopol na pretragama i povezanim oglašavanjem na internetu.

Tužba protiv Gugla podneta je pre četiri godine, a žalba koju će kompanija Alfabet, vlasnik Gugla, sigurno uložiti znači da će se ovoj pravni postupak verovatno nastaviti.

Ali već se razmatraju moguće presude, od novčanih kazni do drugih, složenijih pravnih lekova.

Američka vlada posebno insistira na strukturnim promenama koje bi podrazumevale izdvajanje nekih kompanija iz korporacije - kako bi to moglo da izgleda?

Razbijanje korporacije na manje kompanije

Od korporacije Gugla bi moglo da se zahteva da se podeli na manje kompanije, što američki zvaničnici nisu isključili kao mogućnost.

Gugl je mnogo više od internet pretraživača.

Pogledajte samo Android, kompaniju koju je Gugl kupio 2005. godine za 50 miliona dolara, koji je sada operativni sistem većine pametnih telefona - ili Jutjub, koji je kupio za 1,65 milijardi dolara 2006. godine, a čiji godišnji prihodi su sada višestruko veći.

Jedna od mogućnosti je da se dozvoli da sve ovo kompanije ostanu u sastavu korporacije Gugla, ali da se pretraživač izdvoji kao posebna kompanija.

To bi moglo da uzrokuje mnogo glavobolje rukovodiocima Alfabeta, ali sve dok je Gugl podrazumevani pretraživač na uređajima, malo je verovatno da će prosečni korisnik to primetiti.

„Posledica svakog takvog poteza sigurno bi bila višegodišnja parnica i spor sa regulatornim telima, ali čini se da je sada mnogo više 'u igri' nego bilo kad pre u istoriji Gugla", rekao je Geret Mils, partner u advokatskoj kancelariji Čarls Rasel Spičlis (Charles Russell Speechlys).

„Biće održano posebno ročište na kom sudija neće moći da razmatra mogućnost da Gugl proda ceo ili deo njegovog pretraživača, ili uvođenja drugih kontrola korporativnog upravljanja kao protivargument monopolskom poslovanju za koje je već utvrđeno da postoji", dodao je.

'Guglaj to'

Još jedan mogući lek tiče se Guglove prakse da plaća drugim kompanijama da ga koriste.

Sjedinjene Američke Države (SAD) su saopštile da Gugl kompanijama kao što je Epl svake godine plaća ogroman novac da njegov pretraživač bude automatski i podrazumevani pretraživač na uređajima i platformama.

Sudija se saglasio.

Sporno pitanje je da li bi velike kompanije možda bile podstaknute da razviju sopstvene pretraživače da im Gugl nije plaćao tolike iznose.

Na primer, Gugl je standardna opcija za internet pretragu Eplovog veb-pretraživača Safarija.

Ako bi se uvele korektivne mere koje bi značajno uticale na sposobnost Gugla da drugim kompanijama plaća da ga koriste, možda bi to omogućilo drugim kompanijama da postanu konkurentne.

Međutim, u ovom slučaju te kompanije bi se suočile sa snažno ukorenjenom navikom korisnika da za internet pretragu koriste Gugl.

Epl, Meta i Gugl pod istragom EU

Iako brend Epl uživa veliko poštovanje, teško je zamisliti da korisnicima kaže „epluj" to.

Proizvođač Ajfona će naravno želeti da nastavi da prima novac od Gugla, od koga je 2020. godine, prema rečima jednog analitičara, dobio 20 milijardi dolara.

„Svaki poremećaj u prihodima imao bi značajne posledice po Epl", rekao je Dipandžan Čaterdži iz američke kompanije za istraživanje tržišta i pružanje saveta Forrester Research.

„Pošto se slučaj vodi pred sudom, a ishod će verovatno biti ukidanje monopola na pretraživanje interneta, sigurno se može očekivati da brend koji je opsednut korisničkim iskustvom kao što je Epl ima plan B koji će njegovim korisnicima pružiti odgovarajuće rešenje", dodao je.

Teško je preći na drugog pretraživača

Ono što je lakše zamisliti je da se uvede mogućnost izbora - da se korisnici kada prvi put otvaraju interne pretraživač pitaju da li žele Gugl ili recimo Bing, internet pretraživač Majkrosofta.

Mnogo je teže zamisliti da ljudi masovno prestanu da koriste Gugl iz jednostavnog razloga što većina smatra da taj pretraživač dobro radi.

Mi koji već imamo sede sećamo se da je Gugl bio jedan od nekoliko konkurentnih pretraživača koji su se pojavili u ranim danima interneta, među kojima su bili Jahu i Ask (ranije AskJeeves), i verovatno manje poznati kao što su Lajkos (Lycos) i AltaVista (AltaVista).

Ali tokom naredne decenije, Gugl ne samo da je postao dominantan igrač na tržištu, već je ušao i u svakodnevni govor.

Mobilni telefon na kom je napisano Gugl, sudski čekić na zastavi Evropske unijeAutor fotografije,Dado Ruvic/Reuters
Potpis ispod fotografije,U Evropskoj uniji Gugl je obavezan da na Android telefonima ponudi mogućnost korisniku da prilikom podešavanja telefona izabere željeni pretraživač
Iako je Majkrosoft napravio sopstveni internet pretraživač Bing 2009. godine, nije uspeo da skine Gugl sa njegovog trona na tržištu.

Glavni izvršni direktor Majkrosofta Satja Nadela svedočio je na suđenju Guglu, verovatno se nadajući da bi presuda protiv Gugla konačno dala krila Bingu.

„Sud može da pronađe druge načine da ukine Guglov monopol na internet pretrage, ali neki od tih pravnih lekova verovatno prevazilaze činjenice na kojima se ovaj slučaj zasniva", rekla je profesorka Anu Bredford sa Pravnog fakulteta Univerziteta Kolumbije u Njujorku.

„Na primer, nedavno je u Evropskoj uniji usvojen Zakon o digitalnim uslugama koji obavezuje čak i Guglove Android telefone da ponude mogućnost korisniku da prilikom podešavanja telefona sam izabere željeni pretraživač.

„Videće se da li ovo novo pravilo utire put takvim zakonskim obavezama u budućnosti", dodala je.

Potrebno je vreme

Bez obzira na to kakav će biti sled okolnosti, iskustvo govori da se ništa neće desiti brzo.

Majkrosoft je 1999. godine bio u vrlo sličnoj situaciji u kojoj je sada Gugl.

Sud je ustanovio da kompanija drži monopol i godinu dana kasnije naredio da se korporacija razbije u više manjih kompanija.

Majkrosoft je uložio žalbu i prvostepena presuda je poništena 2001. godine.

Do kraja 2002. godine Majkrosoft je postigao nagodbu sa američkim ministarstvom pravde što je sud prihvatio.

Tome su se usprotivile pojedine savezne američke države, a nagodba je zvanično potpisana tek 2004, pet godina posle prvostepene presude.

Izvor: bbc.com

Život je nekad bio jednostavan i jeftin, piše Politico.

Da li se sećate dobrih starih dana kada ste mogli da skoknete u svoj lokalni kafić na espreso koji košta jedan evro (120 dinara)? Italijani se sećaju, piše Politico.

U Rimu, Milanu ili Napulju, jutarnji ritual je bio da zaposleni dok žure na posao skoknu po kafu.

To je bila prosečna cena za kafu do pandemije kovida. Ali, odnedavno, cenjena navika je poskupela. Espreso sada košta oko 1.20 evra u Italiji.

I nije samo Italija. Cena kafe je porasla svuda, pokazuju podaci evropske Agencije za statistiku.

Postoji mnogo razloga.

Prvo, normalna inflacija, koja je učinila sve teže dostupnim, od struje, do piva ili usluga vodoinstalatera, dok su zemlje „trošile“ svoj put iz pandemije i suočavale se sa ratom u Ukrajini.

Ali, dogodila se i „savršena oluja“ faktora koji su pogodili kafu „gde je boli“.

Napadi podvodnih dronova

Huti su gađali brodove u Crvenom moru. Brodovi su preusmeravani na Rt dobre nade u Južnoj Africi. To znači duži transport i veće troškove. Kompanije kažu da se očekuje da se ometanja nastave u trećem kvartalu godine.

To se odrazilo na cenu kafe iz Vijetnama, najvećeg svetskog proizvođača robusta kafe.

„Huti su pokazali svoje sposobnosti da budu inovativni korišćenjem ne samo dronova koje su ranije koristili, već i podvodnih. Pokazali su sve više da mogu da načine pravu štetu“, navodi Oran van Dort, analitičar holandske finansijske kompanije Rabobank.

Okrivite birokrate iz Brisela

Ako pobunjenici u Jemenu doprinose skoku cena raketama, kreatori politike u Briselu igraju svoju ulogu u rastu troškova pokretom olovke.

Pravila EU za borbu protiv krčenja šuma stupaju na snagu krajem godine. Prema uredbi o proizvodima bez krčenja šuma, proizvođači kafe moraju da potvrde da njihova proizvodnja nije doprinela gubitku vegetacije.

Proces prikupljanja podataka je dugačak i skup. Firme takođe nisu sigurne kako će pravila biti sprovođena, što stvara nesigurnost i moglo bi da podigne cene još više.

Staromodna ekonomija, nova klima

Kafa se na međunarodnom tržištu prodaje u dolarima.

Nedavna snaga američke valute naspram evra učinila je kafu skupljom kupcima u Evropi.

Zatim su tu i klimatske promene, koje mogu imati uticaj na sve prirodne proizvode.

U Južnoj Americi, suše su pratile mraz 2021. godine, što je pogodilo rod kafe u Brazilu. U Vijetnamu, sezona kiša je kasnila, smanjujući proizvodnju i tamo. Pravilo je ekonomije da kada proizvod postane oskudniji, cena raste.

A dugoročni klimatski trendovi ne nagoveštavaju dobro snabdevanje.

„Kafa se, kao i svi usevi, suočava sa sve većim izazovima klimatskih promena“, rekao je Kristofer B. Baret, ekonomista i profesor poljoprivrede na Univerzitetu Kornel u Njujorku.

Arabika najbolje raste u uskom temperaturnom opsegu. Stalna toplota oštećuje usev i smanjuje produktivnost. Klimatske promene znače da se optimalna područja za uzgoj smanjuju, rekao je Baret.

Skuplja glavna ulica

Za preduzeća koja se bave kafom, svako povećanje cena mora biti pažljivo razmotreno, balansirajući povećane troškove sa potrebom da se ljudi koji piju ponovo vraćaju.

„Nećemo povećati cene, jer nismo sigurni da će mušterije ostati sa nama“, kaže vlasnik kafea Džeki u Briselu Kilijan Hajgebart.

Bivši advokat koji je postao vlasnik preduzeća je pre tri godine otvorio specijalizovanu kafić u srcu briselskog kvarta Sent Žil – nekoliko milja od sedišta EU.

Nije samo cena mlevenih zrna ono što se održava na marže. Troškovi rada takođe rastu, jer kada troškovi života rastu, često slede plate. To nije beznačajan trošak, s obzirom na to da su potrebni meseci pre nego što se barista obuči da pravi specijalitete.

I do sada smo govorili samo o sirovim sastojcima. Ne zaboravimo da za kapućino, kortado, makijato i sve ostalo postoji još jedan ključni sastojak, koji takođe čini stvari skupljim.

„Cena svežeg mleka se udvostručila, što je suludo“, rekao je Hajgebart.

Zrela, ogoljena, sušena, pečena, samlevena

Rodno mesto kafe je nedaleko od Jemena i njegovih pobunjenika sa podvodnim dronovima ― odmah preko Crvenog mora u Etiopiji.

Žbun kafe voli tropsku klimu i nadmorsku visinu i raste u pojasu oko Ekvatora.

Za pripremu toplog napitka koriste se plodovi ove biljke, koji kada sazru postaju jarko crveni. Skupljaju se, gule, suše, peku i na kraju samelju i spremne za upotrebu.

Zvuči kao težak posao, zar ne? Pa, jeste. Neravni i uzvišeni tereni na kojima biljka raste otežava mehanizaciju. Za razliku od većine poljoprivrednih kultura, kafa ima dug ciklus rasta, za koji je potrebno tri do četiri godine da sazre.

To znači da farmeri nisu u mogućnosti da brzo zamene useve ili posade više kafe kako bi odgovorili na promene u potražnji.

Brazil je najveći proizvođač kafe na svetu, a slede Vijetnam i Kolumbija. Kafu često beru vlasnici malih farmi ili unajmljeni radnici.

Farmeri će doneti svoja zrna posrednicima koji imaju većinu pregovaračke moći. Oni ih prodaju većim preduzećima, i tako se kafa kreće kroz lanac snabdevanja dok ne stigne do kompanija koje su okrenute potrošačima i koje su evropskim potrošačima najpoznatije.

Istorijski gledano, to je bila oblast zrela za eksploataciju, rekao je Migel Gamboa iz Saveza za prašume.

Sedište mu je u Gvatemali i radi na sertifikaciji kafe više od 20 godina, pomažući da se lanac snabdevanja kafom pridržava ekoloških i društvenih standarda.

Danas su proizvođači svesniji šta se dešava u njihovom lancu snabdevanja: „Ovo je bilo kao prekidač kada smo počeli da kažemo: ’Dobro, da li znaš odakle ti kafa dolazi? Znate li šta se dešava?'“.

U teoriji, poljoprivrednici imaju koristi od rasta cena. Ali nije uvek tako jednostavno, rekla je Monika Firl, viši savetnik za kafu u Fairtrade Internationalu.

Mnogi farmeri se oslanjaju na kredite za finansiranje investicija koje idu u uzgoj jednogodišnjeg useva, otplaćujući ih kada se prodaju. To ih deli jednu pogrešnu investiciju od bankrota.

„Ovakvi dramatični skokovi gore-dole tokom tako kratkog vremenskog perioda su loši za posao za sve, ali su farmeri ti koji su najranjiviji“, rekla je Firl.

Izgledi

Dobra vest je da se, barem na srednji rok, očekuje da će cene biti umerene, rekao je Oran van Dort iz Rabobanke. Poljoprivrednici se podstiču da donesu više ponude na tržište.

I predviđa se da će proizvodnja kafe biti u suficitu sledeće godine, što bi trebalo da pomogne u ublažavanju ograničenja u snabdevanju.

Zato ne brinite, možda ćete još neko vreme moći da nastavite sa navikama kafe. A ako ne, biće vam drago da saznate da je cena čaja pala.

Izvor: n1info.rs

Svi znamo za parove koji su pre ljubavne veze bili prijatelji. Takva je situacija i sa ova tri horoskopska znaka koja često uspeju da izađu iz prijateljske zone i postanu nešto više svojim prijateljima.

Oni su poznati po sposobnosti da izgrade duboke emocionalne veze koje često vode do zaljubljenosti i ljubavi. Evo o kojim je znakovima je reč.

Rak

Rakovi su poznati po emocionalnoj dubini, brižnosti i zaštitničkoj prirodi. Njihova sposobnost da se povežu s drugima na emocionalnom nivou često dovodi do toga da prijateljstva prerastu u ljubavne veze. Emotivne veze s prijateljima često se mogu pretvoriti u vezu jer se lako povezuju s tuđim osećanjima.

Kada brinu o nekome kao o prijatelju, često razvijaju dublja osećanja i žele da pruže još više ljubavi i podrške. Cene intimnost i bliskost u svojim odnosima. Njihova želja za dubokom emocionalnom povezanošću često ih vodi prema zaljubljivanju u svoje prijatelje.

Vaga

Vage imaju sposobnost stvaranja ravnoteže i lepote u svojim odnosima, što često dovodi do toga da prijateljstva prerastu u ljubavne veze. One su izuzetno šarmantne i privlačne, a njihova sposobnost da očaraju svoje prijatelje često vodi do razvoja dubljih osećanja. Kada pronađu prijatelja s kojim se osećaju harmonično, često se zaljube jer žele zadržati tu ravnotežu.

Vage su prirodni romantici. Njihova sklonost prema romantici i lepoti često ih vodi u zaljubljivanje u prijatelje s kojima već dele duboku povezanost.

Riba

Ribe se mogu povezati na duhovnom i emotivnom nivou, što često dovodi do toga da prijateljstva prerastu u ljubavne veze. Sposobne su stvoriti duboke, duhovne veze, što često vodi do zaljubljenosti. Ribe su vrlo osetljive na tuđe emocije. Njihova sposobnost da rezonuju s osećanjima svojih prijatelja često vodi do razvoja dubljih emocija.

Sklonost prema romantičnim fantazijama često ih vodi ka zaljubljivanju u prijatelje s kojima već dele emotivne i duhovne povezanosti, piše Index.hr.

Velika Meridianova košarkaška letnja turneja započela je upravo u gradu Nikole Jokića. U nadi da će nam grad sa zapada Bačke u budućnosti dati još mnogo talentovanih sportista, postavili su table i koševe u Nikolinom rodnom Somboru.

Meridian fondacija i kompanija Meridianbet tokom prošle godine započeli su veliku akciju pod nazivom „Gde je nestao koš?“, tokom koje su se pojedinci, udruženja i ustanove, širom Srbije prijavljivali, u želji da im Meridian obezbedi table i koševe u njihovom mestu. U mesecu kada je košarkaška reprezentcija obradovala naciju bronzanom medaljom sa Olimpijskih igara, započeta je postavka koševa u rodno gradu Nikole Jokića, našeg najuspešnijeg košarkaša. Prve postavljene koševe obišla je predstavnica Meridian fondacije, Jelena Jocić, koja je tom prilikom istakla da je njihova Fondacija usmerena ka ulaganju u sport, a poseban akcenat stavljaju na pomoć mladima, kojima je neophodno obezbediti uslove za neometano treniranje. „Nakon Sombora, sledi postavka koševa u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Leskovcu, Požarevcu i mnogim drugim mestima, obići ćemo čitavu državu i čak i tamo gde za našu akciju nisu čuli, mi ćemo ponuditi da im obezbedimo uslove za treniranje“ – dodala je Jelena Jocić.

Terene sa novopostavljenim koševima, zajedno sa predstavnicom Meridian fondacije, obišao je i član Gradskog veća za oblast sporta Ognjen Andričin, koji se tom prilikom zahvalio na donaciji i istakao dobro poznatu činjenicu, da je Sombor grad koji je našoj zemlji dao mnoga velika imena, a pogotovo iz oblasti sporta.

„Veliko hvala Meridian fondaciji što je svojom nesebičnom donacijom dodatno pomogla Somborcima, koji su poznati po sportu, a naročito po košarci. Grad Sombor će nastaviti da ulaže u sve sportske klubove na svojoj teritoriji, a samo tokom ove sezone, podržali smo rad 90 sportskih udruženja i nastavićemo sa tom praksom i ubuduće“, rekao je Andričin.

U zemlji košarke kakva je Srbija, igra pod obručima mnogo je više od sporta i fizičke aktivnosti. Mnogi nezaboravni trenuci u istoriji naše košarke započinjali su na terenima u kraju, kvartu, između zgrada i parkova. Svako kome je narandžasta lopta u srcu, seća se svojih početaka i terena na kome je napravio prve košarkaške korake. Ti tereni sa sobom nose istoriju, pričaju neku priču i odgovorni su za stvaranje mnogih velikih košarkaških uspeha. Pobednici i pobednički timovi u bitnim momentima prave razliku, preuzimaju odgovornost i idu do samog kraja, bez kalkulacija. Takvi igrači se vole, njih istorija pamti, a medalja oko vrata sa lakoćom ih svrstava ih u red šampiona. Jedan od takvih svetlih primera upravo je i Somborac Nikola Jokić, koji već dugi niz godina sa uspehom prenosi slavu svoga grada i njegove košarkaške tradicije. O Nikolinom košarkaškom umeću ne treba trošiti reči, sve je dovoljno rečeno, kao ni o uspesima njegovog Košarkaškog kluba “Džoker”, koji niže pobede u KLS ligi, elitnom košarkaškom rangu takmičenja.

Izvor: odsrcasaljubavlju.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 14. avgust

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 15. avgusta, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Imajući u vidu da počinje vreme godišnjih odmora i da su u letnjim mesecima rezerve krvi uvek smanjene, Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.