Radnici u Japanu, 4. najjačoj ekonomiji na svetu, ne mogu da daju otkaz. Evo ko pokušava da im pomogne u tome.
Radnici u Japanu, koji ima četvrtu najjaču ekonomiju sveta, ne mogu da daju otkaze zbog vrlo rigidne poslovne kulture, piše "Si-En-En". Nekoliko njih objasnilo je u ispovestima pod pseudonimima - iz straha od posledica - zašto radnici u Japanu ne mogu da daju otkaz, i šta rade kada to mora da se dogodi.
Radni dan od 12 časova smatra se normalnim u Japanu. Radi se od devet ujutru, do devet uveče, objašnjava ova devojka, koja je za "Si-En-En" pričala pod pseudonimom a radila je u industriji telekomunikacija i e-plaćanja.
Zahtevi poslodavaca bili su takvi da je retko izlazila sa posla pre 11 sati uveče, i dobila je zdravstvene probleme. Grčeve u nogama i bolove u stomaku. Znala je da mora da da otkaz, ali ozloglašena poslovna kultura Japana je to izuzetno otežavala.
Traženje slobodnih dana ili izlaska sa posla u Japanu je vrlo komplikovano. Davanje otkaza se smatra krunskim dokazom nepoštovanja prema poslodavcu. Radnici u Japanu decenijama, nekada čak i čitav radni vek, ostaju kod istog poslodavca. U ekstremnim slučajevima, preda se pismo kojim se poslodavac obaveštava o otkazu, a nadređeni potom cepa to pismo i počinje da maltretira zaposlenog, objasnila je Vatanabe.
"Nisam bila srećna na prethodnom poslu, i moj nadređeni me je ignorisao, ali nisam se usudila da dam otkaz. Nisam htela da mi odbije otkaz i natera me da radim još duže", ispričala je ona.
Agencija za davanje otkaza
Pronašla je način da reši ovaj problem. U Japanu postoje agencije za davanje otkaza, postojale su i pre pandemije korone, ali su nakon toga doživele "bum" u popularnosti jer je rad od kuće naterao čak i najlojalnije japanske radnike da preispitaju svoje poslovne poteze i karijere.
Šiori Kavamata je operativna menadžerka agencije za davanje otkaza "Momuri". Ime ove agencije na japanskom znači "ne mogu više ovo da radim".
Agencija posluje u Minatu, jednom od najužurbanijih poslovnih kvartova u Tokiju, i samo prošle godine imala je 11.000 upita od klijenata. U proseku, to znači da 30 klijenata dnevno kontaktira samo ovu agenciju - svakog dana.
Po ceni od 22.000 jena, što je oko 135 evra, ova agencija pomaže zaposlenima da predaju zahtev za davanje otkaza, da pregovaraju sa kompanijom i dobiju pomoć advokata ako nastane problem.
"Dolazili su nam radnici kojima su po tri puta cepana pisma o otkazima, kojima nije dozvoljeno da odu čak i nakon što su naterani da kleknu i poklone se šefu", objašnjavaju u ovoj agenciji.
Dao otkaz, hteli da mu skinu prokletstvo
Kavamata navodi ekstremne primere sa kojima su se susretali.
"Ljudi zovu i plaču, a mi im objašnjavamo da je davanje otkaza pravo radnika. Neki se žale da ih šefovi maltretiraju, da im dolaze ispred kućnih vrata i zvone neprekidno, odbijaju da odu", rekla je ona.
"Jedan radnik je otišao da preda otkaz, a onda su mu šefovi rekli da je proklet i odvukli ga u Onmiodži hram", ispričala je ona.
Japan dugi niz godina ima "kulturu preteranog rada". Visok pritisak na poslu, broj radnih sati koji se kosi sa ljudskim pravima, u nekim kompanijama sve su to normalne pojave. Te kompanije nazivaju se "crnim firmama".
Vlada je počela da objavljuje spiskove "crnih firmi" da bi im umanjila šanse da dođu do zaposlenih. Od prvog objavljivanja spiska 2017. godine, na njega je dospelo više od 370 kompanija.
Mladi neće da rade "sve", ali neće ni da se svađaju
Ministarstvo zdravlja objavilo je da je 54 ljudi umrlo od problema sa srcem i mozgom izazvanim poslom u 2022. godini, i njihovim porodicama isplaćene su naknade. Ova brojka zapravo je niska u odnosu na podatke od pre dve decenije, kada je takvih radnika bilo 160.
Ali u istom periodu, broj radnika koji tuže kompanije zbog mentalnog stresa skočio je sa 341 na 2.683.
Zašto su, onda, agencije koje pomažu pri otkazu stekle popularnost tek sada? Stručnjaci kažu da je to zbog pristupa koji mlađe generacije imaju poslu.
Profesor ljudskih resursa Poslovne škole Univerziteta u Tokiju, Hiroši Ono, objašnjava da je otkaz kao razvod. Jedna strana je nesrećna, ali retko je jedna strana stoprocentno kriva.
Mladi ljudi smatraju da se više pitaju o svojim pravima. Ne potčinjavaju se mišljenju starijih generacija, koje je navodilo da "mora" da se radi šta god da je naređeno. Kada se dogodi neslaganje u očekivanjima, oni žele da daju otkaz. Ali, kao i stariji, ne žele da ušetaju u šefovu kancelariju i predaju papir. Zato angažuju treće strane, odnosno agencije.
"Mlađi ljudi ne žele sukob, mnogi od njih nisu imali puno kontakta sa kolegama zbog kovida i rada od kuće. Zato žele da napuste posao bez direktnog kontakta sa nadređenim.
Kavamata iz agencije "Momuri" ima neobičan stav - nada se da će poslovi kao što je njen, nestati.
"Iskreno se nadamo da bi društvo trebalo da iskoreni potrebu za uslugama kao što su naše. Najbolje je da ljudi mogu da razgovaraju sa šefom, ali kada čujemo neke od horor priča naših klijenata, ne mislim da će naš posao uskoro postati suvišan", rekla je ona.
Agencija "Momuri" trenutno nudi popust od 50 odsto svima koji drugi put, bezuspešno, pokušavaju da daju otkaz.
Izvor: mondo.rs
