Tokom svog petnaestogodišnjeg rada i delovanja, Srpsko kulturno – umetničko društvo „Izvor“ iz Stanišića je, uz pomoć Grada Sombora, aktivno radilo na prikupljanju, očuvanju, revitalizaciji i promociji srpske narodne nošnje sa prostora Severne Dalmacije. Zajedničkim radom, upotpunjena je slika o narodnom materijalnom stvaralaštvu Srba sa ovih prostora i tim povodom, održana je revija narodnih nošnji „Iz dalmatinskog kašuna“ kako bi se prikazalo bogato srpsko kulturno nasleđe.
Na samom početku večeri, prisutnima se obratio gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, zahvalivši se organizatorima revije na trudu i istrajnosti, dodajući da će Grad Sombor uvek podržavati aktivnosti koje za cilj imaju očuvanje kulture i tradicije.

„Hvala vam što ste upriličili večerašnji program – reviju narodnih nošnji „Iz dalmatinskog kašuna“, koju ste organizovali kako biste nam pokazali bogatstvo srpskog etnosa, kulture i tradicije, i podsetili nas na svoje i naše pretke koji su kroz spoj praktičnog, ali i umetničkog i zanatskog umeća utkanog u izradu svakog elementa koji čini narodnu nošnju, očuvali sećanje na svoje poreklo i identitet srpskog naroda koji se pod bremenom zbegova, pogroma i progona pronosio od kamenitih predela Severne Dalmacije do pitomine blagorodne vojvođanske ravnice u kojoj su ih srpski sunarodnici dočekali raširenim rukama dobrodošlice. Iako je Sombor multietnička sredina u kojoj se neguje duh zajedništva, tolerancije i razumevanja kroz neupitnu podršku koju Grad pruža putem konkursa koje redovno raspisujemo i u budžetu našeg grada odvajamo čak oko 8% za kulturu, mi ne smemo da zanemarimo i zaboravimo svoje korene, jer ta kultura sećanja će nam obezbediti opstanak u budućnosti. Zaista sam zahvalan našim domaćinima večeras na angažovanju i naporu koji punih petnaest godina ulažu upravo u otvaranje, otkrivanje i prikazivanje prebogate, gotovo neiscrpne riznice srpskog narodnog blaga i poručujem da će Grad Sombor uvek biti pouzdan partner i podrška u realizaciji aktivnosti i programa koje ovako kvalitetno realizujete“, istakao je gradonačelnik Ratković.

Prisutnima se obratila i pomoćnica ministra Sanja Lakić koja je istakla da su vrata Ministarstva uvek otvorena za saradnju u očuvanju srpske kulture i tradicije.

„Drage kolege, dragi sugrađani, pre svega mili moj srpski rode, dragi moji zemljaci Srbi iz Dalmacije, radujem se što sam danas ovde kod vas u Stanišiću. Poznata mi je istorija srpskog roda ovde i zaista se radujem što se okupljate oko jedne ovakve organizacije i ovakvog kulturno – umetničkog društva, i sigurna sam da bi svi oni naši preci koji su dolazili vozom bez voznog reda tih četrdesetih godina, pa i svi oni koji su dolazili na traktorima bežeći od najvećeg progona srpskog stanovništva nakon Drugog svetskog rata, bili ponosni na sve vas zato što negujući i čuvajući naš vez iz Severne Dalmacije, otkrivajući vašim meštanima šta se to krije u dalmatinskom kašunu, čuvate sve ono što leži u vašem srcu i vašoj duši. Budući da u mom Ministarstvu vodim sektor koji se ne bavi samo borcima, ratnim vojnim invalidima i porodicama palih boraca, već i negovanjem tradicije, sigurna sam da ćete imati saborca, prijatelja i kolegu, u nastavku negovanja tradicije. Pozivam vas da sarađujemo i da zaista budemo saborci i prijatelji u očuvanju srpske kulture i tradicije iz Severne Dalmacije“, rekla je Sanja Lakić.

Prisutne je pozdravio i gradonačelnik Grada Subotice Stevan Bakić, nakon čega je prikazana kratka video prezentacija o radu i delovanju SKUD „Izvor“ u prethodnom periodu.

Narodna nošnja Srba sa prostora Severne Dalmacije pripadala je dinarskom tipu nošnje, prilagođenom stočarskom načinu života, a prisutni sugrađani i gosti, mogli su da pogledaju kako su te nošnje i izgledale. Nošnja je posedovala funkciju označavanja svake društvene grupe zavisno o polu, životnom dobu i bračnom statusu. Na reviji su prikazane nošnje neudatih i udatih devojaka, mlade i mladoženje, te starijih ljudi i dece u različitom vremenskom dobu.

Reviji narodne nošnje prisustvovali su i državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dušanka Golubović, članovi Gradskog veća grada Sombora Anita Stojakov, Jovana Miljević i Srđan Savić, kao i predstavnici MZ „Stanišić“, brojnih kulturno – umetničkih društava, kulturnih centara, javnih preduzeća i građana.

Događaj je organizovao SKUD „Izvor“ iz Stanišića.

Grad Sombor je i ove godine učestvovao na javnom pozivu za dodelu subvencija za finansiranje programa energetske sanacije porodičnih kuća, stambenih zgrada i stanova, koji sprovode jedinice lokalne samouprave.

Na javnom pozivu za mere energetske sanacije porodičnih kuća, stambenih zgrada i stanova, 97 građana ostvarilo je pravo na subvenciju za potrebe zamene stolarije na svojim domovima, zamene postojećeg grejača prostora na čvrsto gorivo, tečno gorivo ili električnu energiju efikasnijim kotlom na gas, ugradnje termoizolacije i solarnih panela.

Grad Sombor učestvuje treću godinu zaredom na ovom konkursu i do sada je više od 330 porodica ostvarilo pravo na subvenciju.

Ministarstvo rudarstva i energetike obezbedilo je 6,5 miliona dinara, a u gradskom budžetu opredeljen je još toliki iznos, pa je tako za ove mere obezbeđeno 13 miliona dinara po poslednjem konkursu.

Izvor: RTV

Izložba "Nadežda Petrović: bez boje", na kojoj će biti predstavljeni crteži iz kolekcije Narodnog muzeja Srbije biće otvorena 4. aprila u 18 sati u Gradskom muzeju u Somboru.
Na otvaranju izložbe govoriće: Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja Srbije, autorka izložbe - Evgenija Blanuša, muzejska savetnica i istoričarka umetnosti, i David Firanj, direktor Gradskog muzeja Sombor.

Obeležavanje 150 godina od rođenja umetnice Nadežde Petrović, tokom protekle godine, bio je povod da se prouči ova dragocena zbirka i izlože odabrani radovi koji su pred publikom prvi put.

Crteži obuhvataju period od 1894. do 1912. godine. Čuvaju se kao pojedinačna dela i u blokovima. Nastali su tokom Nadeždinog rada u Beogradu i na njenim studijskim putovanjima po Srbiji i u Rimu. Crteži predstavljaju značajna svedočanstva o Nadeždinom crtačkom umeću, slikarskom napredovanju, zapažanju i motivima koji su je interesovali, a najviše o njenoj bezgraničnoj energiji koja ju je vodila kroz prostore cele Srbije i obližnje evropske gradove gde su ovi radovi nastajali.

Na njima su zabeleženi portreti, studije ljudskog tela, predeli, vedute, upečatljivi profani i sakralni objekti, prizori iz života.

Svojim istraživanjem autorka izložbe, muzejska savetnica Evgenija Blanuša, obuhvatila je sve crteže Nadežde Petrović koji se čuvaju u Narodnom muzeju, grupišući ih u tri celine.

Prvu čine skice, beleške i ponekad sasvim neobavezni crteži.

Nadeždini studijski crteži, nastali tokom školovanja u Beogradu i Minhenu, a koje karakteriše veća likovna vrednost ali i odsustvo strasti i temperamenta svojstvenih ovoj umetnisti, spadaju u drugu celinu postavke.

Treći segment crteža je sasvim osoben, budući da obuhvata radove na kojima su čitljivi odrazi Nadeždinog shvatanja slikarskog izražavanja, te se figurativno može reći da ih odlikuje svojstvo grafičkog ekspresionizma.

Dodatna ekskluziva izložbe jeste izloženi crtež Nadeždinog oca Dimitrija Mite Petrovića. Na njemu je portret male Nadežde nastao oko 1878. godine, kada je imala pet godina i sa porodicom živela u Čačku.

Izložba je tokom 2023. godine bila postavljena u Narodnom muzeju Srbije, Umetničkoj Galeriji "Nadežda Petrović" u Čačku i Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu. U Gradskom muzeju Sombor izložba će biti otvorena do 18. maja.

Izvor: RTV

U organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje – filijala Sombor ( NSZ), danas je u Sportskom centru „Soko“, održan 37. Sajam zapošljavanja koji je okupio preko 45 poslodavaca sa područja Sombora, Kule, Apatina, Odžaka, Subotice, Bačke Topole i drugih mesta. Za sugrađane koji su u potrazi za poslom, ponuđeno je više od 430 slobodnih radnih mesta iz različitih oblasti na koje mogu da se prijave, kao što su ugostiteljstvo, administrativni poslovi, tekstilna industrija, elektro industrija i drugo.

Ovogodišnji Sajam zapošljavanja posetili su i gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, načelnik Zapadnobačkog upravnog okruga Goran Nonković i član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić. Tokom obilaska štandova i razgovora sa poslodavcima, gradonačelnik Ratković je izjavio da je Sajam zapošljavanja izuzetno važan kako bi sugrađani koji traže posao imali priliku da razgovaraju sa više poslodavaca i potencijalno se zaposle.

„Za mene i za sve naše sugrađane ovo je sigurno najvažniji sajam, obzirom da će naši stanovnici moći ovde direktno da razgovaraju sa poslodavcima, a važno nam je da posle sajma vidimo koliko se naših sugrađana i zaposlilo. U toku sledeće nedelje ćemo potpisati jedan veliki ugovor o prodaji zemljišta u Industrijskoj zoni tako da očekujemo na sledećem Sajmu zapošljavanja da imamo još jednog velikog poslodavca čime ćemo u značajnoj meri omogućiti našim sugrađanima da dođu do posla. Imamo izvanrednu saradnju sa NSZ i samo u ovoj godini kroz politiku zapošljavanja ćemo zaposliti oko 96 naših sugrađana kroz javne radove i samozapošljavanje, za šta smo iz budžeta izdvojili oko 24 miliona dinara i nastavićemo da radimo u tom smeru. Očekujemo građane da se jave i na ostale mere za zapošljavanje koje Grad i NSZ nude, a cilj nam je da zajedno smanjimo broj nezaposlenih u našem gradu“, izjavio je gradonačelnik Ratković.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Republike Srbije, Zoran Martinović, istakao je da se ovakvim sajmovima i kroz sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja broj nezaposlenih u poslednjih deset godina značajno smanjio.

„Današnji sajam nam pokazuje da postoji velika tražnja od strane poslodavaca za velikim brojem profila i zaista, ovo je šansa da svi oni koji aktivno traže posao mogu i da ga pronađu. Ovo je prilika da se poslodavci i nezaposlena lica direktno povežu i da poslodavci mogu od velikog kruga ljudi koji je na sajmu izabrati one koji su za njih najprihvatljiviji, ali i da nezaposlena lica provere svoje kompetencije, veštine i znanja kod velikog broja poslodavaca. Ovakvi sajmovi na nivou cele Republike Srbije su doprineli tome da se broj nezaposlenih prepolovi u odnosu na period od pre deset godina i verujem da će taj broj biti još manji u narednom periodu“, izjavio je Martinović.

Alergijske reakcije na polen ove godine poranile su dve, tri nedelje, a simptomi koji su razlog javljanja lekarima su curenje iz nosa, alergijski rinitis, kašljucanje i kašalj, peckanje u očima, grlu, ali i drugi.

Kako za Danas kaže Tatjana Radosavljević, pulmolog / pneumoftiziolog, prvi pacijenti alergični na polen, a koji su imali problema u vezi sa respiratornim organima, počeli su da dolaze na pregled pre dve, tri nedelje.

„Poranilo je proleće, toplo je vreme, vegetacija je, takođe, poranila, a čestice polena već su u vazduhu. Cveta pojedino drveće, ali i trave. Osobe koje znaju da su alergične, ali i pojedine koje dosad nisu imale alergiju na polen počele su da osećaju tegobe. Od simptoma se javljaju suzenje učiju, peckanje u očima, kijanje, zapušen nos, kašalj. Pojedini imaju svrab ušiju, peckanje u grlu, a kod osoba koje boluju od alergijske astme, mogu da se jave klasični astmatični napadi, odnosno gušenje“, priča za Danas Radosavljević.

Pacijenti da koriste terapiju

Prema njenim rečima, pacijenti koji znaju da imaju alergije, verovatno su već počeli da koriste lekove, antihistaminike i takozvane inhalacione pumpice za nos i pluća.

„Problem je što se nikada ne zna kako će ko da reaguje na polen. Jedne godine mogu da budu određeni simptomi, dok druge sasvim različiti od tih. Alergijska reakcija je nepredvidiva. Svi koji imaju alergije na polen već znaju da mogu njegovu koncentraciju da prate na specijalizovanim sajtovima, ali i na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine“, objašnjava ona.

Dodaje da na pregled uveliko dolaze pacijenti koji imaju respiratorne probleme, a razlika između virusne i bakterijske infekcije od alergije jeste u pojavi povišene telesne temperature.

Temperatura

„Ljudi koji su alergični na polen nemaju temperaturu, zamor. U laboratorisjkim analizama iz krvi povišen im je parametar koji se zove imunoglobulin E, ali i broj eozinofilnih limfocita, dok su drugačiji rezultati kod pacijenata koji imaju respiratornu infekciju – povišen CRP, ali i broj krvnih ćelija“, objašnjava Radosalvljević.

Ona kaže da u ovom periodu nema gastrointestinalnih tegoba koje se javljaju kod osoba alergičnih na polen ambrozije.

Tuširanje obavezno

„Savet svima je da bez posete lekaru ne uzimaju terapiju na svoju ruku, ali i da se ponašaju tako da umanje dejstvo polena. Ukoliko odlaze u prirodu, po povratku kući da presvuku odeću koju su nosili i odmah se istuširaju, uključujući i pranje kose“, podvukla je Radosavljević.

Istovremeno, na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, na primer, za Pančevo stoji da je visoka koncentracija polena breze u vazduhu sa tendecijom povećanja u narednoj nedelji, ali i vrbe. I to za oba dana vikenda.

Izvor: danas.rs

U subotu 29. marta 2024. godine održano je sedmo izdanje trke ’’Bečejska desetka’’ koja je održana u Bečeju. Na programu su bile trke na 5 i 10 kilometara kao i štafetne trke 2 x 5 kilometara.

Najuspešniji član Atletsko rekreativnog kluba ’’Somaraton’’ iz Sombora bio je Robert Lalić koji je u miks štafeti 2 x 5 kilometara sa Jelenom Čortan iz ARSU ’’Sledi Me’’ iz Sombora istrčao treće mesto. U trci na 5 kilometara najuspešnija Somaratonka bila je Ana Pešić koja je trku završila na četvrtom mestu te je samo minut i po delio od pobedničkog postolja. Trku na 5 kilometara istrčale su Zorica Kulić, Dragana Bogojević, Mina Bošnjak kao i Đorđe Rackov. Trku na 10 kilometara istrčali su Zoran Nikolić, Vesna Bjelan koja je istrčala prvo mesto u svojoj starosnoj kategoriji, Mirjana Došen i Danica Grujić Firanj koja je završila na trećem mestu u starosnoj kategoriji.

Poslovni sastanci predstavljaju osnovu za donošenje važnih odluka, razmenu ideja i usklađivanje strategija unutar organizacije. Međutim, često se dešava da sastanci postanu neproduktivni i troše dragoceno vreme zaposlenih. Kako bi se maksimalno iskoristili resursi i postigao uspeh, neophodno je usmeriti pažnju ka efikasnom vođenju poslovnih sastanaka. U ovom tekstu istražićemo ključne strategije koje vam mogu pomoći da sastanci budu produktivniji i da doprinesu ostvarivanju poslovnih ciljeva.

Planiranje vremena

Pre nego što se sastanak održi, neophodno je detaljno isplanirati raspored kako bi se svaka moguća minuta iskoristila na najproduktivniji mogući način. To podrazumeva ne samo određivanje tačnog vremena početka i trajanja, već i pravilno raspoređivanje vremena za svaku temu koja će biti obrađena. Na primer, ako je predviđeno da sastanak traje sat vremena, a imate pet tačaka na dnevnom redu, možete odvojiti određeni broj minuta za svaku tačku kako se ne biste zadržali predugo na jednoj temi. Takođe je važno da uzmemo u obzir potrebe i obaveze učesnika sastanka kako bismo se uverili da svi mogu da prisustvuju u određeno vreme i da ne dođe do preklapanja obaveza.

Adekvatna priprema

Dobra priprema podrazumeva identifikovanje ciljeva koje treba postići na sastanku, prikupljanje relevantnih informacija i obezbeđivanje materijala koji će podržati diskusiju. Važno je da vodite računa o kvalitetu materijala koje ćete koristiti tokom sastanka, bilo da su to prezentacije, izveštaji ili drugi dokumenti. Pored pripreme materijala u digitalnom formatu, prezentacije mogu biti izuzetno korisne u vođenju poslovnih sastanaka. Takođe, popularna magnetna tabla može biti efikasan način za ilustraciju ideja, crtanje dijagrama ili beleženje ključnih tačaka tokom sastanka, posebno kada je potrebno interaktivno učešće svih učesnika. Kroz pažljivu pripremu i pravilno odabrane materijale, možete osigurati da sastanak protekne glatko i efikasno, te da se postignu željeni rezultati.

Održavanje fokusa i koncentracija

Održavanje fokusa tokom poslovnih sastanaka može biti izazovno, posebno kada se suočavate sa različitim mišljenjima, idejama i prioritetima među učesnicima. Jedna od boljih strategija jeste jasno definisanje ciljeva sastanka. Kada svi znaju šta se očekuje od sastanka i koje su glavne teme koje treba obraditi, lakše je održati koncentraciju i usmeriti diskusiju. Pored toga, vođa sastanka ima bitnu ulogu tako što usmerava diskusiju. To može uključivati postavljanje jasnih pitanja, podsticanje učesnika da se drže teme i preusmeravanje razgovora ukoliko se ukaže potreba. Takođe je važno uspostaviti pravila za vođenje diskusije, kao što su ograničenja vremena za svaku temu ili redosled govornika, kako bi svako imao priliku da iznese svoje mišljenje.

Aktivno slušanje

Kada učesnici sastanka aktivno slušaju jedni druge, to podstiče otvorenu komunikaciju, razmenu ideja i konstruktivnu debatu, što vodi boljim odlukama i postizanju željenih rezultata. Jedan od važnih aspekata aktivnog slušanja je davanje pažnje sagovorniku i fokusiranje na ono što se izgovara, bez ometanja ili prekidanja. To podrazumeva posvećivanje pune pažnje govorniku, praćenje verbalne i neverbalne komunikacije i interesovanje za njihove stavove i mišljenja. Postavljanje pitanja može pomoći da se razjasne nedoumice, identifikuju ključne tačke i podstakne dalja diskusija. Važno je postavljati otvorena pitanja koja podstiču razmišljanje i doprinose produbljivanju razgovora, umesto zatvorenih pitanja koja zahtevaju samo kratke odgovore. Ovo može pomoći u izgradnji poverenja među članovima tima i stvaranju pozitivne atmosfere koja podstiče saradnju.

Evaluacija i kontinuirano unapređenje

Nakon završetka svakog sastanka, važno je izdvojiti vreme za sistematsku evaluaciju kako bi se identifikovali uspesi, izazovi i moguće oblasti za poboljšanje. Ova evaluacija može uključivati prikupljanje povratnih informacija od učesnika sastanka, analizu postignutih rezultata u odnosu na postavljene ciljeve i preispitivanje procesa vođenja sastanka. Da li su ciljevi jasno definisani i ostvareni tokom sastanka? Da li su učesnici zadovoljni postignutim rezultatima i smatraju da je sastanak bio produktivan? Ovo su samo neka od pitanja koja mogu pomoći u proceni uspešnosti sastanka i identifikaciji oblasti za unapređenje. Takođe je važno da se uključe i povratne informacije učesnika sastanka kako biste bili sigurni da unapređenja odgovaraju njihovim potrebama i očekivanjima.

Poslovni sastanci predstavljaju ključni element u donošenju odluka, razmeni ideja i usklađivanju timskih napora, te je važno posvetiti pažnju razvijanju veština i procesa koji doprinose njihovoj efikasnosti. Kroz primenu ovih strategija, organizacije mogu postići veću produktivnost, bolju saradnju i brže ostvarivanje poslovnih ciljeva. Održavanje visokog nivoa kvaliteta u vođenju poslovnih sastanaka nije samo ključno za uspeh pojedinačnih sastanaka, već i za dugoročni uspeh organizacije u celini.

Dok se zima polako povlači i proleće donosi novu svežinu u vazduhu, sada je idealno vreme da se prepustite čarima odmora i relaksacije u predivnim destinacijama naše zemlje. Bez obzira da li žudite za mirnim begom u prirodi, istraživanjem kulturnih bisera ili jednostavno želite da napunite baterije uz raznovrsne aktivnosti, Srbija nudi nebrojene mogućnosti za isključivanje i ponovno punjenje energije.

Novi Sad-Kulturna prestonica

Novi Sad predstavlja živopisan spoj bogate istorije, raznolike kulture i dinamične savremene scene. Istorijska tvrđava Petrovaradin, sa svojim impozantnim zidinama i spektakularnim pogledom na reku, predstavlja srce grada i nezaobilaznu tačku za svakog posetioca. Šetnja kroz šarmantne ulice Starog grada otkriva arhitektonske dragulje i skrivene kutke prepune istorije. Pored toga, grad je domaćin brojnih umetničkih manifestacija, pozorišnih predstava i izložbi koje privlače ljubitelje kulture svih uzrasta. Sa svojom multikulturalnom atmosferom i prijateljskim stanovništvom, Novi Sad će vas očarati svojom otvorenošću i šarmom. Uživajte u lokalnoj kuhinji u tradicionalnim restoranima, istražujte umetničke galerije i učestvujte u brojnim kulturnim događajima koji čine ovaj grad istinskom kulturnom prestonicom Srbije.

Fruška Gora - Biser Vojvodine

Smeštena na granici između Srema i Bačke, Fruška Gora je pravo blago Vojvodine, poznato po svojoj prirodnoj lepoti, bogatoj istoriji i duhovnom značaju. Ova planina se nežno uzdiže iz ravnice i nudi obilje mogućnosti za odmor i rekreaciju. Sa preko 30 manastira koji su izgrađeni tokom vekova, ova planina je takođe poznata kao "Srpska Sveta Gora". Ako planirate da vaša destinacija za odmor bude čarobna Fruška Gora, smeštaj je nešto o čemu treba razmišljati unapred, jer planina obiluje turistima tokom čitave godine. Ovo je takođe omiljena destinacija za ljubitelje aktivnog odmora. Sa brojnim planinarskim stazama, biciklističkim rutama i mogućnostima za planinarenje, postoji obilje prilika za istraživanje i avanturu.

Đavolja varoš - Mesto gde je vreme stalo

U srcu jugozapadne Srbije, nalazi se jedinstveno čudo prirode koje ostavlja posetioce bez daha - Đavolja varoš. Ovaj prirodni fenomen, koji se nalazi na padinama planine Radan, predstavlja jedan od najfotogeničnijih i najmističnijih lokaliteta u zemlji. Sastoji od čudesnih kamenih formacija, poznatih kao "kule", koje su nastale erozijom vulkanskog pepela pre više od 2 miliona godina. Ove kamene figure, visoke i do 15 metara, raspoređene su duž dve izvorišne reke, a njihova jedinstvena forma i boja čine ih neodoljivom atrakcijom za posetioce iz celog sveta.

Posmatranje ovih neobičnih formacija, koje su dobile svoja imena po legendama i verovanjima, poput "Đavoljeg meteora" ili "Đavolje neveste", pruža nezaboravno iskustvo koje ostavlja snažan utisak na svakog posetioca.

Nacionalni park Tara - Čuvar zapadne Srbije

U zapadnom delu Srbije, okružen netaknutom prirodom i spektakularnim pejzažima, nalazi se Nacionalni park Tara. Poznat je po svojim gustim šumama, prostranim livadama i kristalno čistim rekama. Šetnja kroz ove predele pruža posetiocima priliku da se povežu sa prirodom i uživaju u tišini i spokoju planinskih vrhova. Tara je takođe dom raznovrsnom biljnom i životinjskom svetu, što je čini idealnom destinacijom za ljubitelje prirode i fotografije divljeg sveta. Jedna od najpoznatijih atrakcija Nacionalnog parka Tate je prelep vidikovac Banjska stena, sa kojeg se pruža spektakularan pogled na kanjon reke Drine i okolne planine. Posetioci takođe mogu istraživati mrežu planinskih staza, koje vode do skrivenih vodopada, pećina i vidikovaca.

Deliblatska peščara - Oaza mira i avanture

Deliblatska peščara pruža jedinstveno iskustvo odmora koje spaja avanturu i opuštanje u netaknutoj prirodi. Ovaj peščani raj, smešten u srcu Vojvodine, predstavlja idealnu destinaciju za ljubitelje prirode i aktivnog odmora. Posetioci mogu da istražuju beskrajne peščane dine, koje stvaraju čarobne pejzaže. Pored toga, nudi obilje mogućnosti za rekreativne aktivnosti, poput planinarenja, vožnje bicikla i jahanja konja, što je čini savršenim mestom za opuštanje i uživanje u prirodi. Sa svojim mirnim jezerima i bujnom vegetacijom, ovo područje je idealno za piknik ili kampovanje. Deliblatska peščara je nezaobilazna destinacija za sve one koji traže beg od svakodnevnog stresa i žele da se povežu sa prirodom na potpuno nov način.

Bez obzira na lokaciju vašeg odmora, jedno je sigurno - svaka od navedenih destinacija će vas dočekati otvorenih ruku i ponuditi vam nezaboravno iskustvo. Od planinskih vrhova do peščanih dina, od istorijskih spomenika do netaknute prirode, Srbija obiluje raznolikim destinacijama koje će zadovoljiti svačiji ukus. Iskoristite lepo vreme za istraživanje i uživanje i vratite se kući osveženi i inspirisani za nove avanture.

Istraživanja pokazuju da deca koja rano poseduju ovu osobinu imaju napredniju samokontrolu i bolje razumeju misli i namere drugih.

Svi roditelji se trude da isprave loše navike kod svoje dece, a laganje je često jedna od tih navika na koju obraćaju posebnu pažnju.

Kada deca često pribegavaju laganju kako bi postigla određene ciljeve, bilo da je reč o izbegavanju kazne, traženju pažnje ili izlaska iz nevolja, to može biti izazov za roditelje. Ipak, stručnjaci ističu da je laganje sasvim normalno za decu i može biti pokazatelj naprednog kognitivnog razvoja.

Studiju koja podržava ovu tvrdnju sproveli su istraživači Ksiao Pan Ding, Gail D. Heiman, Liiang Sai, Fang Iuan, Piotr Vinkielman, Geniue Fu i Kang Lee.

Psiholog Kang Li, specijalizovan za moralni razvoj i razvoj laganja kod dece između 2 i 16 godina, objasnio je da postoji značajna razlika između dece koja počinju da lažu rano i onih koji to čine kasnije. Deca koja ranije počnu da lažu pokazuju bolje kognitivne sposobnosti.

U studiji koju su sproveli istraživači, 42 dece predškolskog uzrasta, koja inicijalno nisu pokazivala sklonost ka laganju, učestvovala su u igri skrivača gde su sakrivali užinu od odrasle osobe. Deca su bila podeljena u dve grupe, pri čemu je jedna grupa učila kako da varaju kako bi postigla svoje ciljeve, dok druga grupa nije.

Istraživači su otkrili da su deca koja su naučena da varaju prošla bolje testove samokontrole i razumevanja namera i uverenja drugih ljudi. U svojim zaključcima, istraživači su naveli: "Deca su brzo naučila da varaju i od toga stekla trenutne kognitivne koristi, sa samo nekoliko dana podučavanja".

Sposobnost ubedljivog laganja kod dece povezana je sa njihovom inteligencijom, individualnošću i kreativnošću. Doktor Li je naglasio da, iako roditelji ne bi trebalo da podstiču decu na laganje, dozvoljavanje dece da učestvuju u igrama koje podstiču takvo ponašanje može biti korisno za razvoj njihovih kognitivnih sposobnosti.

Izvor: prva.rs

Poznata srpska pop pevačica Slađana Milošević preminula je u Zemunskoj bolnici.

Tačan uzrok smrti još uvek nije zvanično poznat, a pevaciča je prošle godine, nakon hospitalizacije zbog lošeg zdravstvenog stanja, obelodanila da boluje od tzv. Sjogrenovog sindroma.

- Njena simptomatologija i način lečenja i dalje su nepoznati mnogim doktorima. Često je svode na pojednostavljeni imunološki poremećaj, a ona je u stvari smrtonosna. Nažalost, bolest je veoma teška, sa brojnim imunološkim promenama. Napada sve telesne sisteme. Jedino kineska tradicionalna medicina može pomoći, jer od ranih dana tretira čoveka kao jedinstvenu celinu. U zapadnoj medicini jedino psihosomatika ima takav pristup. Čovek je jedinstvo tela i psihe i samo tako se može lečiti - rekla je pevačica tada za "Gloriju".

Šta je Sjogrenov sindrom?

Sjogrenov sindrom ili autoimuna egzokrinopatija je hronična autoimuna bolest i inflamatorno oboljenje sa proliferacijom limfocita koji progresivno uništavaju egzokrine žlezde.

Prema pisanju "E-klinike" u pitanju je autoimuno oboljenje kod koga dolazi do stvaranja antitela na sopstveno tkivo egzokrinih žlezda i posledično njihove destrukcije.

Manifestuje se suvoćom sluzokoža i konjuktiva i može da bude primaran (ako nisu prisutna druga autoimuna oboljenja) ili sekundaran – ukoliko je povezan sa drugim imunološkim bolestima poput lupusa i reumatoidnog artritisa.

Najčešće se javlja kod žena i to u kasnijem životnom dobu između 40. i 60. godine života.

Tačan uzrok Sjogrenovog sindroma nije poznat i pored toga što je on predmet interesovanja mnogih naučnika i sprovodenih brojnih istraživanja. Dovodi se u vezu sa genetskom predispozicijom za nastanak autoimunih bolesti, kao i sa hormonima, gde estrogen može da igra značajnu ulogu, s obzirom na to da se predominantno javlja kod žena.

Kod ovog sindroma u žlezdama koje imaju ulogu da stvaraju pljuvačku, suze, vaginalni sekret i druge sekrete dolazi do stvaranja zapaljenja zbog koga zdravo žlezdano tkivo biva zamenjeno tkivom koje nije funkcionalno, što dovodi do suvoće u očima, ustima , koži, vagini i gastrointestinalnom traktu. Suvoća stoga često otežava i gutanje hrane, dok se u crevima može pojaviti i simptom sličan sindromu iritabilnog kolona.

Simptomi Sjogrenovog sindroma

Suvoća usta, odnosno kserostomija je jedan od ključnih sindroma. Često ne može da se isprovocira lučenje pljuvačke kiselom hranom ili bombonama. Takođe se javlja i suvoća očiju i drugih sluznica kao što su nos, dušnik, vagina.

Neki od simptoma koji su takođe česti su umor, dekoncentracija i loše raspoloženje, kao i kožni osip nakon izlaganja suncu i bol u mišićima i zglobovima.

Moguća je poajava i drugih sistemskih komplikacija poput pojave artritisa, plućnih smenji, ali i neuroloških smetnji. Zabeleženi su i tzv. "Reynolds-ov" sindrom, bubrežna oboljenjai "MALT" limfom.

Promene u plućima najčešće su izazvane keratotraheitisom (kao posledica suvoće bronhijalne sluzokože) i manifestuju se u obliku suvog kašlja i infekcija respiratornih puteva.

Želudačni simptomi su obično vidljivi kao atrofički gastritis sa gastroezofagealnim refluksom i ezofagitisom. Zbog usporenog procesa varenja, bolesnici sa Sjogrenovim sindromom imaju česte manifestacije usporenog (odloženog) pražnjenjenja želuca koje mogu izazvati osećaj sitosti, nelagodnost u vidu težine i mučnine u gornjem delu stomaka i nagon na povraćanje.

Ređe su u ovoj bolesti prisutni simptomi akutnog pankreatitisa, hepatomegalije i splenomegalije istovremeno sa primarnom bilijarnom cirozom jetre i hepatitisom.

Srčani simptomi mogu biti izazvani perikarditisom i plućnom hipertenzijom. Tu su i promene na koži koje karakteriše pre svega suvoća kože, koju prate i druge kožne promene kao što su dermatitis, svrab, kožni čir, anularni eritem (crvenilo)... Uz alopecija, vitiligo, mogu da se pojave i čirevi na zadnjem delu tvrdog nepca, usnama, desnima i jeziku.

Neurološki simptomi su vidljivi na centralnom nervnom sistemu i kičmenoj moždini, a manifestuju, prema pisanju Vikipedije, kao mielopatija, optička neuropatija, mišićni grčevi, diskretne kognitivne disfunkcije i psihijatrijske manifestacije (psihoza, depresija i čak i 80 odsto slučajeva). U nekim slučajevima javlja se i epilepsija. Kao senzorni poremećaji mogu se javiti i simptomi u obliku distalnih parestezija, a moždane neuropatije se mogu javiti u obliku trigeminalne neuropatije ili paralize živca lica (facijalnog živca).

Kako se dijagnostikuje?

Iako Sjogrenov sindrom spada u često autoimuno reumatsko oboljenje, neretko ostaje nedijagnostikovano i neadekvatno lečeno. Iz tog razloga može da se dogodi da pacijenti izgubi zube ili da mu se stvori ulcer u oku, što može trajno da im oštetiti vid.

Dijagnoza se uglavnom postavlja na osnovu anamneze, odnosno ukoliko tegobe traju duže od tri meseca, kao i ispitivanjem funkcije pljuvačnih žlezda putem testova koji će da potvrde kserostomiju (suvoću usta).

Pacijent se takođe šalje na oftalmološke preglede i ispitivanje funkcije suznih žlezda, odnosno takozvani "Schirmerov" test. Rade se i serološke analize i krvna slika. Neretko lekari nalažu i biopsija malih žlezda usne ili obrazne sluzokože.

Na koji način može da se leči?

Lečenje Sjogrenovog sindroma je uglavnom simptomatsko i podrazumeva upotrebu veštačkih suza, veštačke pljuvačke, nazalnog spreja, često uzimanje vode, bombona bez šećera i losiona za kožu.

Redovne posete stomatologu su tu veoma bitne jer se na taj način, zbog nedostatka pljuvačke, kontroliše nastanak karijesa i parodontalnih oboljenja. Besprekorna oralna higijena i upotreba antiseptičnih rastvora mogu da imaju presudni uticaj u prevenciji mnogih oralnih komplikacija.

Lekar može da propiše i određene lekove koji pospešuju lučenje pljuvačke i suza u izvesnom stepenu.

Preporučuje i se i izbegavanje jakih sapuna, suve klime, kao i konzumiranje alkohola i cigareta.

Prognoza bolesti

Iako u načelu ima dobru prognozu, nastanak Sjogrenovog sindroma obično je povezan sa drugim bolestima, pa je i prognoza direktno povezan sa tim bolestima (npr. lupus, limfom i slično.

Infekcija parotidne žlezde je jedna od češćih komplikacija koja se karakteriše otokom, bolom, crvenilom, toplotom na jednoj strani lica, iznad zahvaćene parotidne žlezde, ponekad praćena sa povišenom telesnom temperaturom.

Tu su i parotidni tumori, kada jedna od parotidnih žlezde može ekstremno da se uveća i postati nenormalno teška.

Često se dešavaju i problemi u potomstvu, jer deca koju rađaju žene sa sindromom imaju veći rizik, u odnosu na ostalu novorođenu decu, da obole od lupusa i urođenog srčanog bloka.

Izvor: Ona.rs