Sombor.info

Bogato vitaminima, mineralima i vlaknima, povrće je nesumnjivo baza zdravog života.

Britanska doktorka Debora Li otkrila je koje tri vrste povrća treba redovno da budu na vašem jelovniku, bez obzira da li volite da ga jedete ili ne.

Kelj

Nažalost, kelj je jedna od najmanje popularnih vrsta povrća iako je neverovatno zdrav. Pored impresivne količine vitamina, ovo povrće je bogato antioksidansima.

„Kelj je važan za zdravlje ljudi jer neutrališe oksidativni stres i tako smanjuju rizik od razvoja hroničnih bolesti, uključujući hipertenziju, dijabetes tipa 2, srčane bolesti i demenciju“, rekka je dr Li, dodajući da vrpce kelja mogu da smanje i rizik od razvoj raka.

Spanać

Ovo je još jedno super povrće puno esencijalnih minerala, kao što su gvožđe i magnezijum, i vitamini kao što je vitamin C. To je povrće koje ima dugu listu zdravstvenih prednosti, uključujući zdravlje očiju i antiinflamatorne efekte.

„Spanać je bogat nitratima, koji su ključni za održavanje krvnog pritiska pod kontrolom. Sadrži i veliku količinu antioksidanata koji neutrališu efekat oksidativnog stresa i snižavaju krvni pritisak. Pored toga, smatra se da visoki nivoi nitrata štite od raka želuca“, kaže dr Li.

Patlidžan

Bilo da ga volite ili mrzite, patlidžan ima mnogo zdravstvenih prednosti i ne sadrži zasićene masti i holesterol.

„Ima visok sadržaj vlakana koja su važni za zdravlje i funkciju creva i za varenje, ali i zato što vlakna sprečavaju apsorpciju holesterola iz creva u krvotok. Patlidžan sadrži i velike količine antocijana, koji njegovoj koži daju tamnoljubičastu boju, a istraživanja su pokazala da konzumiranje 2 do 3 porcije antocijanina nedeljno smanjuje rizik od srčanih oboljenja za 323 odsto, prenosi živim.hr.

Na sajtu Eurovisionworld odnedavno možemo videti prognoze za plasman u finale Evrovizije takmičara iz polufinalnih grupa.

Naša Teya Dora izvešće svoju pesmu „Ramonda“ prve polufinalne večeri, 7. maja. Ona će druga izaći na binu, nakon nastupa predstavnika Kipra.

Kladionice joj zasad prognoziraju 8. mesto u prvom polufinalu i 72% šanse da se plasira u finale.

Očekivanja su da se iz ove grupe dalje plasiraju i Hrvatska, Ukrajina, Finska, Litvanija, Luksemburg, Kipar, Poljska, Slovenija i Portugalija.

Kada je u pitanju drugo polufinale, najveće šanse za prolazak u finale imaju: Holandija, Švajcarska, Belgija, Grčka, Norveška, Izrael, Jermenija, Austrija, Estonija i Gruzija.

Direktno u finale idu Italija, Španija, Francuska, Velika Britanija, Nemačka i zemlja domaćin – Švedska.

Ovogodišnja Evrovizija održaće se u Malmu 7, 9. i 11. maja.

Rena Malik, hirurškinja specijalizirana za seksualno zdravlje, otkrila je koji deo tela ukazuje na to da muškarac ima veliki penis. Nije reč o rukama i stopalima, kao što mnogi misle.

Rena Malik se gostujući u podcastu Diary of a CEO osvrnula na jedan mit o veličini muškog polnog organa. I izgleda da nije mit.

„Postoji jedno japansko istraživanje u koje su bili uključeni samo Japanci pa su rezultati donekle ograničeni. Izmerili su delove tela i dužinu penisa i otkrili su kako je dužina nosa u korelaciji s dužinom penisa, a ne dužina ruke ili stopala“, rekla je Malik, a prenosi New York Post.

Malik nije pominjala druge studije koje su se time bavile, ali kaže da je primetila da je sve veći broj njenih pacijenata ozbiljno zabrinut oko dužine svog penisa.

Mnogi od njih iz tog razloga kupuju uređaje za povećanje polnog organa. „Ovi uređaji postoje, ali su prvenstveno namenjeni za muškarce koji imaju Pejroniejevu bolest“, objasnila je i dodala da se tim uređajem dužina penisa može povećati za 2 cm.

Pejroniejeva bolest je stanje u kojem se fibrozno tkivo formira u dubljim tkivima ispod kože penisa, što uzrokuje bolne erekcije, a ova bolest takođe može učiniti penis kraćim dok je u erekciji, piše Index.hr.

U svakom slučaju, stručnjaci kažu da muškarci ne treba mnogo da brinu oko dužine. Kažu da većina ljudi precenjuje veličinu prosečnog penisa.

Dr Džen Kodl je pokušala da sruši moto da je „veličina važna“ konkretnim merama.

„Prosečna veličina opuštenog penisa je 9,1 cm, a prosečna veličina penisa u erekciji je 13,1 cm. Da li ste znali? Zapravo je kraće nego što mislim da bi mnogi ljudi mogli da zamisle.“

Izvor: nova.rs

Našavši se na ruti migranata iz Azije i Afrike ka zemljama Evropske unije, Sombor se suočavao sa velikim brojem nevoljnika koji su tragali za boljim životom.

Ogromni priliv migranata je sa sobom doneo i niz problema. Pod posebnim pritiskom bili su stanovnici Šikare, prigradskog naselja poznatog po tamošnjem šumskom izletištu u kojem se nalazi i Prihvatni centar za migrante.

Kako su kapaciteti ovog centra bili ograničeni, stotine pa neretko i hiljade migranata su u očekivanju nastavka puta, dane i nedelje provodili u šumi Šikara, ostavljajući za sobom gomile smeća. Migratorna plima je oseknula, ali je smeće ostalo, pa su članovi Udruženja građana „Naša Šikara“ i građani kojima se pridružio značajan broj mladih, počeli sa serijom akcija čišćenja i uređenja gradskog izletišta.

- U prvoj akciji smo očistili deo oko svlačionice bivšeg fudbalskog kluba Šikara, deo oko bivše prodavnice i teniskog terena. Našoj ekološkoj akciji se odazvalo između ostalih i desetak dece što nam predstavlja veliko zadovoljstvo. Na kraju smo sakupili 54 džaka od 120 litara. Sledeće nedelje počinjemo da čistimo šumu iza fudbalskog igrališta, zatim deo oko prihvatnog centra i na kraju područje oko Lazinog brega. Smeća u šumi ima i previše i očekuje nas veliki posao, pošto nismo više mogli da čekamo nadležne – oglasili su se iz UG „Naša Šikara“, najavljujući da će se ove ekološke aktivnosti nastaviti i predstojeće subote od 16 sati, ali i nakon toga, odnosno sve dok posao čišćenja Somborcima nekada omiljenog izletišta ne bude završen.

Veliko prolećno spremanje Šikare je, prema navodima ovog udruženja, počelo pre desetak dana, kada je nekoliko stanovnika neposredne okoline izletišta pokosilo i poravnalo fudbalski teren i nakon toga popravilo devastirane golove na njemu.

- Lepo je bilo videli da je ponovo aktivan i košarkaški teren. Tokom dana vikenda na terenu za baskete je bilo najmanje petnaestak stanovnika ovog kraja grada. To je vest koja ohrabruje i nadamo se da će ljudi početi da se vraćaju u Šikaru, najpoznatije somborsko izletište, koje se oporavlja isključivo zaslugom samih građana - navelo su iz ovog Udruženja, koje je Somborcima, ali i široj javnosti svojevremeno postalo poznato i zbog organizacije protesta zbog nekotrolisanog priliva migranata, koji su boraveći u Šikari, stvarali i brojne probleme stanovnicima ovog kraja grada.

Izvor: dnevnik.rs

Društvo odgajivača sitnih životinja „Sombor 1871“ u nedelju, 7. aprila 2024. godine organizuje prolećnu berzu sitnih životinja i opreme za kućne ljubimce koja će biti održana na prostoru bivšeg marketa „KTC“ na Staparskom putu.

Posetioci će imati priliku da pogledaju i kupe ptice, živinu, zečeve i druge sitne životinje, kao i opremu i hranu za njih. Vrata objekta za izlagače će biti otvorena već u 4 sata, dok će posetioci berzu moći da obiđu do 12 časova.

Organizatori su saopštili da je na berzi strogo zabranjeno izlaganje pasa i životinja koje nisu u skladu sa zakonom republike Srbije, osim ako vlasnik poseduje sve potrebne dokumente i dokaz o čipovanju i vakcinaciji pasa. Izlagači moraju imati uverenje o zdravstvenom stanju životinja.

Izvor: Radio Dunav

U vrtiću „Bubamara“ u Somboru, izvode se radovi na dogradnji prostora za potrebe proširenja kapaciteta samog vrtića i mogućnosti za veći prijem dece za obdanišni rad. Tim povodom, radove su obišli gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica, gradska većnica za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov, gradski većnik za oblast komunalne delatnosti i investicija Đorđe Zorić, te načelnik Odeljenja za obrazovanje Goran Todorić, pomoćnica načelnika Odeljenja za komunalne delatnosti, imovinsko – pravne i stambene poslove Rosana Krstić i direktorica Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ Snežana Gazetić Pavošev.

Prilikom obilaska gradilišta, gradonačelnik Ratković se u razgovoru sa izvođačima radova informisao o dinamici i planiranom završetku radova, te izjavio da će lokalna samouprava nastaviti da radi na pronalasku rešenja za smanjenje liste čekanja dece koja žele da borave u vrtićima.

„Danas smo obišli radove na dogradnji vrtića ovde u Sportskoj ulici. Svesni smo da su liste čekanje ogromne, te smo krajem prošle godine opredelili sredstva i krenuli u postupak javne nabavke i na naše veliko zadovoljstvo, radovi su u toku. Dogradnjom ovog bloka vrtića negde oko 60 naših mališana sa liste čekanja ćemo upisati u ovaj novi objekat, a svakako da to nije kraj rešavanja liste čekanja. Naš zadatak je da iznađemo rešenje i za ostale mališane kako bi skratili što više liste čekanja i omogućili našim mališanima da koriste usluge predškolske ustanove. Za ove radove smo iz budžeta Grada izdvojili oko 43 miliona dinara bez PDV-a“, rekao je gradonačelnik Ratković.

Pored ovih, gradonačelnik Ratković je sa saradnicima obišao i radove na sanaciji objekta vrtića „Pčelica“ u Čonoplji. U toku su radovi na sanaciji dvorišne fasade i ulaznog hola, postavljanje komarnika kao i zamena stare rasvete LED rasvetom u sobama. Kada je reč o završenim radovima, zamenjen je stari sistem grejanja ugradnjom novog, ekološki prihvatljivijeg sistema centralnog grejanja na gas, zamenjena su stara ulazna vrata i svetlarnik sa novom PVC stolarijom u desnom krilu objekta, te je delimično betonirano dvorište.

U Domu kulture romskog naselja u Apatinu, obeležen je Dan Roma svečanim prikazivanjem filma "Ko su Romi?/ Da se bolje razumemo!-Po šukar te haljovamen!". Manifestacija je okupila prisutnu publiku, goste iz lokalne samouprave, kao i predstavnike Romacted programa, a sve u cilju promocije i očuvanja romske kulture i identiteta.

Film "Ko su Romi" predstavlja intimnu priču o životu Roma, njihovim tradicijama, izazovima s kojima se suočavaju i bogatstvu njihove kulture. Prikazivanje filma bilo je prilika za prisutne da se bolje upoznaju sa romskom zajednicom i da se podstakne dijalog o važnim pitanjima vezanim za prava i integraciju Roma u društvo.

Koordinator za Romska pitanja opštine Apatin, Danijela Ignac, obratila se prisutnima ističući značaj poštovanja i razumevanja različitosti, te podršku lokalne samouprave u promociji jednakosti i prava svih građana. Naglasila je važnost očuvanja romske kulture i tradicije kao neizostavnog dela kulturnog identiteta opštine Apatin.

Ovaj događaj predstavlja još jedan korak ka unapređenju međuetničke tolerancije, razumevanja i saradnje u lokalnoj zajednici, te istovremeno pruža priliku da se romska kultura predstavi u pravom svetlu i dostojanstveno obeleži Dan Roma.

Venčanja su postala prava umetnost organizacije, a jedan od najizraženijih trendova je venčanje na otvorenom. Ovaj koncept je doživeo pravu renesansu, menjajući način na koji mladi parovi slave svoju ljubav.

Nedavno smo posetili jedno takvo čarobno mesto - Biser Dunava u Smederevu, smešten na samoj obali Dunava. Ovaj objekat pruža savršen ambijent za venčanja na otvorenom, sa prostranim parkingom, sobama za goste i mladence (pogledajte slike u prilogu teksta), te prostranim transparentnim šatorom koji može primiti do 220 ljudi.

Ono što posebno oduševljava jeste bajkovita dekoracija koja krasi ovaj prostor - od mirišljavih sveća do pažljivo dekorisanih stolova. Podesti unutar kompleksa su savršeno prilagođeni za usluživanje gostiju na otvorenom, pružajući im nezaboravan doživljaj pod vedrim nebom.

Venčanje na otvorenom je postalo sinonim za harmoniju sa prirodom, a objekat poput Biser Dunava pruža sve što je potrebno za savršen dan venčanja u prirodi.

TAG za elektronsku naplatu putarine od 1. juna dostupan u mts i MTEL poslovnicama, a u toku je tehničko povezivanje sistema, kako bi se ovim srpskim uređajem moglo u Crnu Goru, Hrvatsku, Grčku. Proveravali smo sve detalje u vezi ENP, od cene do roka trajanja.

Kako su objasnili iz JP "Putevi Srbije", TAG ili ENP uređaj je elektronski uređaj koji se koristi za beskontaktno plaćanje putarine.

Postavlja se na unutrašnju stranu prednjeg vetrobranskog stakla vozila i omogućava vozačima da prolaze kroz naplatne stanice bez zaustavljanja i čekanja, čime se značajno štedi vreme tokom putovanja.

Кako se koristi TAG uređaj?

Кorišćenje TAG uređaja je veoma jednostavno. Nakon što se uređaj postavi na unutrašnju stranu prednjeg vetrobranskog stakla vozila, učesnik u saobraćaju može prolaziti kroz posebno obeležene ENP saobraćajne trake na naplatnim stanicama bez zaustavljanja. Transakcija se automatski izvršava između TAG uređaja i posebnog komunikacionog sistema instaliranog iznad naplatne saobraćajne trake.

Postoje tri osnovna načina plaćanja putarine putem TAG uređaja: prepaid sistem, postapid sistem i integrisani sistem naplate (TOLL4ALL).

Prepaid sistem podrazumeva avansnu uplatu sredstava, odnosno dopunu TAG uređaja na ovlašćenim distributivnim mestima, dok postapid sistem omogućava plaćanje nakon potrošnje, odnosno plaćanje računa za prethodni mesec u tekućem, rekli su nam iz "Puteva Srbije".

U integrisanom sistemu naplate (TOLL4ALL), TAG uređaj je povezan sa platnom karticom i putarina se naplaćuje direktno sa računa, najkasnije 24 časa od trenutka prolaska.

Gde može da se kupi TAG uređaj?

TAG uređaj moguće je kupiti u ovlašćenim poslovnicama JP „Putevi Srbije”, kod ovlašćenih distributera (https://www.putevi-srbije.rs/images/pdf/zahtevi/Spisak-distributivnih-mesta-za-prodaju-i-dopunu-uredjaja-za-ENP.pdf) i i u preko 900 poslovnica JP „Pošta Srbije” (https://www.putevi-srbije.rs/images/putarine/Spisak-prodajnih-mesta-uredjaja-za-ENP-u-Postama-Srbije.pdf). A kako je najavljeno, vozačima će od 1. juna biti omogućena kupovina TAG uređaja u svim mts poslovnicama širom Srbije. Takođe, TAG će moći da se kupi putem portala www.mts.rs, kao i na MTEL prodajnim mestima u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj.

Кoliko košta TAG uređaj

Cena TAG uređaja iznosi 2.022,00 dinara sa PDV-om.

Da li TAG uređaj ima rok trajanja?

TAG uređaj nema vremensko ograničenje korišćenja. Jednom kupljeni TAG uređaj može trajati i koristiti se sve dok je tehnički ispravan, dodaju naši sagovornici iz JP Putevi Srbije. Garantni rok na tehničku ispravnost je dve (2) godine, od datuma kupovine uređaja.

Da li će naš TAG moći i u inostranstvo?

Pitali smo i da li će usled novih najava biti potrebno kupiti neki poseban TAG uređaj ili ne (što se tiče Grčke, Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine)? Naime, potpisan je Memorandum o poslovnoj saradnji čiji je cilj integracija sistema za elektronsku naplatu putarine između Srbije i Bosne i Hercegovine, a do juna se očekuju slični sporazumi sa Crnom Gorom, Hrvatskom i Grčkom. Preciznije, očekuje da će 15. aprila biti uspostavljena i zajednička integrisana naplata putarine sa Crnom Gorom, 15. maja sa Hrvatskom, a od juna i integrisana naplata sa Grčkom.

"Za korišćenje TAG uređaja u Grčkoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini nije potrebno kupiti poseban TAG uređaj. Ukoliko želite da postanete korisnik elektronske naplate putarine, TAG uređaj je moguće kupiti u poslovnicama JP „Putevi Srbije” ili kod naših ovlašćenih distributera. A ako već imate TAG uređaj, biće potrebno izvršiti prekonfiguraciju u nekoj od ovlašćenih poslovnica, kako bi korišćenje u pomenutim zemljama bilo moguće", naveli su nam iz Puteva Srbije. (https://openbalkan-etc.com/front-page/pdf/uputstva/prekonfiguracija_tag_uredjaja.pdf ).

Kako pristupiti ENP naplatnoj rampi?

Prilikom ulaska u naplatnu traku za ENP potrebno je sačekati da se mehanička barijara/rampa spusti, nakon izvršene transakcije za vozilo koje se nalazi ispred vas.

Korisnik ENP usluge prilikom ulaska na auto-put vozilom pristupa naplatnoj stazi označenoj i namenjenoj za pružanje ENP usluge. Za pravilnu realizaciju neophodno je da korisnik ogranični brzinu kretanja vozila na maksimalno 40 km/h čime bi se omogućulo da prijemnik postavljen ispod nadstrešnice naplatnog mesta detektuje prisustvo ENP Tag uređaja na koji čuva podatke.

Korisnik treba da drži razdaljinu najmanje 10 metara od vozača ispred sebe.

Ukoliko korisnik iz bilo kog razloga namerava da koristi manuelni sistem za naplatu putarine neophodno je da se TAG uređaj ne nalazi u vozilu.

Izvor: Blic.rs

Austrijski sajt "Kosmo" tvrdi da je locirao jednu od dve žene koja se pojavljuje na snimku iz Beča na kojem se vide dve žene sa devojčicom koja liči na nestalu Danku Ilić. Ta žena, navodno Rumunka, tvrdi da na snimku nije Danka, već njena ćerkica, a "Kosmo" navodi da su ova najnovija saznanja dostavili austrijskoj policiji. Žena koja se navodno javila ovom austrijskom portalu, u prilog tim tvrdnjama ustupila je svoje privatne fotografije.

Na jednoj fotografiji nalazi se žena crne kose, za koju se tvrdi da je majka devojčice sa snimka, kako sedi pored deteta za koje se sumnjalo da je Danka.

Fotografije sa spornog snimka

Na snimku iz Beča zbog kog je i austrijska policija počela da traži malu Danku, vide se dve žene jedna crna mlađa i jedna plava starija, sa devojčicom.

Kako piše Kosmo, novinari su u kontakt sa ženom A. C. S. (36) stupili preko grupe na Fejsbuku. Ona je, navode, rumunska državljanka i živi i radi u Beču. Bila je, kako kažu, "nervozna" kada je saznala šta se dešava.

"Živim u paklu!"

- Šta da kažem? U paklu sam od nedelje! Bila sam u Velsu kada sam tokom noći primila nekoliko poruka da se snimak sa mojim likom deli na svim društvenim mrežama, na televizijama u Rumuniji i Srbiji i da se za mnom traga zbog nestalog deteta. Odmah sam u nedelju otišla u policiju u Velsu i zatražio pomoć, ali su me poslali kući i savetovali da se prijavim policiji u Beču u mom okrugu. Juče sam otišla u policiju u 21. okrug, tražila sam da mi pomognu i zaštite mene, zaštite moje dete i moju majku. Samo su me poslali kući. Danas je situacija postala alarmantna jer je moje lice bilo lako prepoznatljivo u svim medijima. Bila sam jako uplašena, nisam znala šta da radim. Obuzeo me strah da ću ostati bez posla - izjavila je žena za "Kosmo".

Razgovor s njom, piše "Kosmo", bio je emotivan i težak jer je bila u šoku. Razmišlja, navode, samo o tome šta bi se moglo desiti da su je prepoznali na ulici i da je pozvana policija.

Policija mi se izvinila

- Ono kroz šta prolazim je strašno! Niko na svetu ne može da shvati kakva je ovo noćna mora! Mogla sam nevina da stradam. Ja sam majka, saosećam zbog deteta iz Srbije i volela bih da ga nađu. Ali ono što prolazim sa svojom majkom je isto tako zastrašujuće! Sada je policija došla u moju kuću, sve sam im ispričala i na kraju su se izvinili za patnju koju sam pretrpela. Zamolili su me da dođem sutra kod njih da potpišem protokol. Samo želim da ova priča ostane iza mene i da pokušam da je zaboravim - naglasila je mlada Rumunka za "Kosmo".

Kada je bečka policija objavila poslednje saopštenje i medijske izveštaje sa fotografijama sumnjivih žena u Fejsbuk grupi „ Balkanski ženski klub ” u kojoj ih traži cela Austrija, članica grupe B. S. napisala je da je njena koleginica Rumunka u Beču živi i radi, vidi se na slici. Ovu priču je potvrdila i Bojana u intervjuu za "Kosmo" magazin:

"Želim da se Danka nađe živa i zdrava"

- Moja koleginica je za vikend otputovala u Vels sa svojom majkom i njenom dvogodišnjom ćerkom. Dok je bila tamo, saznala je da se za njom traga u Beču zbog nestalog deteta iz Srbije. Iako je snimak bio mutan, ona se uplašila i otišla u policiju u Velsu. Očigledno tamo nisu ozbiljno shvatili njene motive, pa se u Beč vratila nelagodno. Međutim, kada su se danas u medijima pojavile fotografije na kojima se jasno vidi njeno lice, pozvala sam je i upozorila je. Bila je veoma uplašena jer nije lako kada nedužna osoba sazna da policija i građani intenzivno tragaju za njima zbog sumnje da su oteli dete. Dobro poznajem ćerku moje koleginice, kao i njenu majku koja brine o detetu. Želim da se ovaj slučaj reši na najbolji mogući način, a to znači da se mala Danka nađe živa i zdrava i vrati kući. Volela bih i da pomognem koleginici da ne upadne u velike probleme - rekla je za "Kosmo" B. S.

Podsetimo, Danka Ilić nestala je 26. marta kod Banjskog Polja u Boru otkad traje potraga za njom. Za njom je raspisana i Interpolova poternica, a zbog njenog nestanka u Srbiji je prvi put aktiviran sistem "Pronađi me".

Izvor: blic.rs