Sombor.info

Proleće je period kada se javlja malo poznati virus humani metapneumovirus (hMPV) koji može izazvati ozbiljne respiratorne komplikacije, pa čak i smrt. Kako je za Dejli star rekao dr Samer Sader, u najvećoj opasnosti su deca, stariji ljudi i hronični bolesnici koji moraju da budu vrlo oprezni, jer stopa smrtnosti od ovog virusa iznosi oko deset procenata.

Problem je što simptomi zaraze ovog virusa vrlo slični znakovima bolesti drugih respiratornih infekcija kao što su prehlada i grip, pa ga je teško razlikovati od sličnih bolesti.

Period inkubacije je tri do šest dana, a trajanje bolesti može da varira u zavisnosti od težine simptoma

Šta je humani metapneumovirus?

Humani metapneumovirus (HMPV) otkriven je tek 2001. godine i može izazvati bolest gornjih i donjih respiratornih organa kod ljudi svih uzrasta. Period inkubacije je tri do šest dana, a trajanje bolesti može da varira u zavisnosti od težine simptoma, ali je slično drugim respiratornim infekcijama izazvanih virusima.

Klinički simptomi HMPV infekcije mogu napredovati do bronhitisa ili upale pluća, a slični su drugim virusima koji izazivaju infekcije gornjih i donjih respiratornih organa, piše na portalu američkog Cenara za kontrolu bolesti i prevenciju (CDC)

Simptomi:
kašalj
visoka temperatura i groznica
začepljenost nosa
kratak dah
šištanje u grudima
otežano disanje
iskašljavanje žute ili zelene sluzi

Ako infekcija napreduje, može dovesti do bronhitisa ili upale pluća, što dovodi do zagušenja u grudima, šištanja i kašlja koji proizvodi žutu ili zelenu sluz. Cirkulacija ovog virusa javlja se tokom proleća. Dijagnoza se postavlja na osnovu rezultata brisa nosa i grla.

Putevi zaraze su sledeći:
sekret od kašljanja i kijanja zaražene osobe
bliski kontakt kao što je dodirivanje ili rukovanje
dodirivanje predmeta ili površina na kojima se nalaze virusi, a potom diranje usta, nosa ili očiju

Za ovu vrstu virusa ne postoji vakcina, niti lek, a odsustvo specifične antivirusne terapije znači da se lečenje fokusira na olakšavanje simptoma. Zbog svega toga je prevencija od ključnog značaja, a to podrazumeva sledeće mere:

često perite ruke sapunom i vodom u trajanju od najmanje 20 sekundi
prljavim rukama ne dodirujete oči, nos ili usta
izbegavajte bliski kontakt sa ljudima koji su bolesni

Pacijenti koji imaju simptome slične prehladi trebalo bi da vode računa o sledećem:

pokrivajte usta i nos kada kašljete i kijate
često perite ruke sapunom i vodom najmanje 20 sekundi
ne delite svoje šolje i pribor za jelo sa drugima
ne ljubite se sa drugima
ostanite kod kuće kada ste bolesni
često čistite kontaminirane površine kao što su kvake na vratima ili dečje igračke, posebno ako ima još dece u kući

Izvor: republika.rs

Država je pooštrila kontrole, kazne nisu male, ali to i dalje nije dovoljan motiv da se izađe iz sive zone

Imam stalne goste i posao ide odlično, kaže vlasnica dva apartmana koja izdaje na periferiji Beograda. Za registraciju, smatra, za sada nema potrebe, jer je, kako kaže, vrlo malo registrovanih objekata u našoj zemlji. Tako je godinama, jer se ovim poslom danas bavi svako ko ima dvadesetak kvadrata viška i malo novca da to sredi za izdavanje. Većini vlasnika to je dodatni, a ne glavni posao i računaju da u svakom trenutku mogu da prekinu time da se bave. S druge strane, mnogo je više stanova na crno nego inspektora, pa ni kontrole nisu motiv da se izađe iz sive zone, piše Politika.

Sagovornica kaže da se ovim poslom bavi već šest godina i da nikada nije imala inspekciju, niti je bilo ko prijavio da iznajmljuje stanove u porodičnoj kući. Na pitanje da li će podneti zahtev za registraciju, kaže „ako bude morala”. Šta to znači? Država je kontrolu izdavanja stanova na dan odnedavno dodatno pooštrila, piše Blic biznis.

Osim velikih centara, poput Beograda i Novog Sada, na udaru inspekcije su i vlasnici objekata u manjim gradovima. Međutim, i dalje ne postoje podaci o tome koliko je objekata za smeštaj u sivoj zoni i koliko ih se izdaje bez potrebnih dozvola. Dodatni problem državi stvaraju platforme preko kojih se izdavanje najčešće obavlja i koje posluju u Srbiji, s tim što u našoj zemlji nemaju ni predstavništvo, a ne poštuju ni naše propise.

Sistem registracije je na ovim sajtovima jednostavan, plaćanje provizije se podrazumeva (i one nisu male), ali je problem što država ostaje bez prihoda od paušalnog poreza, a lokalne zajednice bez novca koji inkasiraju od boravišnih taksa.

A šta je razlog da vlasnici stanova za izdavanje nekretnina izbegavaju da se registruju za ovaj posao? Na ovo pitanje većina odgovara visoki troškovi registracije, što nije tačno.

Iz ministarstva navode da na sve načine pokušavaju da informišu vlasnike objekata koji žele da se bave uslugama smeštaja o svim pogodnostima koje im donosi ulazak u legalne tokove. Obaveze su, dodaje, zanemarljive. Za porez, u zavisnosti od kategorije mesta, iznos po krevetu može da bude nekoliko hiljada dinara godišnje, a registracija, odnosno kategorizacija vlasniku daje veliku slobodu da se bavi ovim poslom potpuno legalno. Potencijalni ugostitelji plaše se nameta koje bi imali u slučaju registracije, a oni su, navode iz ministarstva, zaista zanemarljivi.

– Iz neznanja mnogi ostaju u sivoj zoni, ne računajući na to da mogu da se nađu u neprijatnoj situaciji i pred plaćanjem visokih kazni. Kategorizuju se stanovi, sobe, apartmani i kuće koji pripadaju takozvanoj domaćoj radinosti i ovi objekti moraju da se evidentiraju u Centralni informacioni sistem e-turista preko jedinice lokalne samouprave. Preko e-turiste elektronski se podnosi zahtev za kategorizaciju, posle čega na teren izlazi komisija koja ga ocenjuje i donosi rešenje ukoliko su ispunjeni svi uslovi.

Po ovom rešenju jedinica lokalne uprave obračunava iznos boravišne takse, a Poreska uprava paušalni porez na godišnjem nivou – objašnjavaju iz resornog ministarstva i dodaju da broj kategorisanih objekata neprekidno raste, pošto vlasnici shvataju koliko je važno da legalizuju posao.

Kontrole turističke inspekcije su česte, a razmišljalo se i o pronalaženju softverskog rešenja koje bi pomoglo inspekciji. A da li su kazne možda rešenje za ovakvo izbegavanje propisa. Izdavanje nekategorisanog stana na dan je jedna od najvećih, a ujedno i najtežih prekršaja. Za tako nešto kazne iznose od 150.000 do 350.000 dinara. S tim da ona može da bude i veća, ukoliko inspektori procene da je objekat izdavan tokom dužeg vremenskog perioda. U tom slučaju mogu da na teret stave i uplatu poreza na dobit, kao i boravišnih taksa koje takođe nisu izmirivane.

Kada vlasnik dobije rešenje za bavljenje ovim poslom uz njega mu stiže i nalepnica koja mora propisno da se istakne. Ukoliko to ne učine, vlasnici mogu da plate kaznu između 80.000 i 120.000 dinara, koliko košta i kazna u slučaju da inspekcija zatekne nezadovoljavajuće higijenske uslove u stanu koji se izdaje. Kazne su propisane i za nepoštovanje kućnog reda i one idu takođe od 120.000 dinara.

Izvor: Politika

Osobe koje ne mogu u određenoj pozi da stoje duže od deset sekundi imaju duplo veći rizik od prerane smrt, piše BMJ.

Učesnici istraživanja imali su zadatak da urade jednostavnu vežbu koja je podrazumevala podizanje jedne noge uz istovremeno držanje obe ruke uz telo, a oni koji nisu mogli da zadrže ovaj položaj najmanje deset sekundi imali su 84 odsto veće šanse za smrt od onih koji su mogli.

Razlog za poteškoće u održavanju ravnoteže mogao bi biti gubitak mišića, što starije ljude stavlja u povećan rizik od pada. Shodno tome, ljudi stariji od 70 godina imaju najviše problema sa ravnotežom

„Naše istraživanje pokazuje da je nemogućnost da se završi ovaj test od deset sekundi kod starijih učesnika povezano sa većim rizikom od smrtnosti i kraćim životnim vekom“, piše BMJ.

Istraživači su proučavali 1.702 muškarca i žene starosti od 51 do 75 godina. Od njih 348 nije moglo uspešno da stoji na jednoj nozi deset sekundi, uglavnom starijih od 70 godina i onih koji su imali višak kilograma ili dijabetes.

Često smo čuli da život piše drame, ali jednu od najtežih je živeo i živi Mihajlo Manović Crvca (74), čuveni košarkaš koji se nakon igračke karijere našao na samom dnu.

Od velikog igrača postao je čovek koji skuplja plastične flaše iz kontejnera da preživi.

Priču o velikom košarkaškom asu donela je „Slobodna Dalmacija“.

„Stariji gospodin koji po kontejnerima skuplja boce, nažalost, odavno je hrvatska svakodnevica. Puno je penzionisanih prosvetnih radnika dovedeno upravo na takav rub egzistencije, ali jedan od onih koji odgovaraju rečenom opisu u Splitu ne pripada toj hordi ljudi koji su nekada, kao koliko-toliko cenjeni građani društva decu uvodili u svet znanja, čestito živeli od svoje plate i imali socijalna prava koja su im – ah, kakva sanjarija! – garantovali dostojanstvenu starost.

Protagonist ove priče danas je, međutim, baš kao i oni, siromah, štaviše beskućnik. U njegovom će sedamdesetogodišnjem liku tek stariji Splićani prepoznati nekadašnju košarkašku zvezdu, jednog iz slavne generacije koja je najbolje godine utkala u stvaranje KK Jugoplastika. Pričamo, naime, o Mihajlu Manoviću, rođenom Beograđaninu koji je još šezdesetih godina, pod punom pravnom i svesnom odgovornošću, kao punokrvni sportista, odlučio da postane Splićanin…“, stajalo je u tekstu.

Zatim je Manović govorio o svom životnom putu.

„Bio sam „enfant teribl“ svoje generacije, dečko kojem se smeši velika sportska karijera, koju sam i ostvario. Moj uzlet je započeo kad sam, kao šesnaestogodišnjak, nakon igranja u prvom timu Radničkog prešao u Split, koji je 13. januara 1968. odlukom Gradskog komiteta SK Jugoslavije postao Jugoplastika, jer je istoimeni proizvođački div postao službeni sponzor kluba. Pre toga bio sam u Splitu samo dvaput: jednom na proputovanju, to jest pre nego što sam se ukrcao za Badiju na Korčuli, i jednom na utakmici s Radničkim.“

Sa vremena na vreme se pojavi neka priča o čoveku koji je doživeo potpuno drugačiji put.

„Po Splitu skupljam boce po kontejnerima. Ima ovde neke simbolike – ja sam bio žuti, to je bila boja dresova Jugoplastike, a i kontejneri su žuti. Posle svih velikih rezultata, ja sam zaboravljen. Znam da ljude zaboravljaju, negde više, negde manje, ali ja sam tendeciozno zaboravljen“, rekao je za „Mocartsport“ Mihajlo Manović pre tri godine.

Njegov poslovni projekat je propao, imao je poslovni prostor u centru Splita koji mu je oduzet. Od tada su ga praktično proterali iz Splita, barem sam tako tvrdi.

Njegov sin je ubijen početkom 21. veka u jednom kriminalnom obračunu.

„Kada je počeo rat sin Jovan i ja otišli smo kod moje majke u Beograd. Snašao sam se opet, 1994. godine postao sam trener prve ekipe BASK–a, pa sportski direktor. Primao sam platu, živeo, sin je rastao i sve se nekako opet uklopilo. Ipak, moj život je iz temelja promenila tragedija. Sina su mi ubili 2007. godine (Jovan Manović ubijen je kao slučajna žrtva obračuna kriminalnih grupa u jednom beogradskom restoranu, prim.aut.), kad je bio na pragu tridesete, a ja imao 58 godina.“

Tokom godina je imao velike zdravstvene probleme, a kako ističe bio je na ivici smrti.

„Teško sam se razboleo, operisao sam karcinom bubrega, žuči i dvanaestoplačnog creva, skoro sam umro od sepse. Otišao sam u penziju, majka je preminula, sestri takođe. Ostao sam sam, bez ičega i doneo odluku da se vratim u Split. Bilo je to pre četiri godine… Još šezdesetih godina dvadesetog veka izabrao sam da postanem Splićanin jer mi je taj grad najviše radosti dao. Danas sam beskućnik, primam pomoć koja mi nije dovoljna za život, ali sam zadovoljan čovek. Skupljam plastične boce, imam prijatelje, imam šta da jedem, a za smeštaj se snalazi.“

Istakao je i kakav bi život voleo da vodi.

„I u pozorište bih voleo da mogu češće da idem, ali tu ne mogu da se požalim jer me ponekad prijateljica pozove kad ima ulaznice. Volim kulturu, volim Split, more, duge šetnje Žnjanom i kupanje u večernjim satima ljeti, nakon dugog vrućeg dana, kad prethodnog dana skupim dovoljno boca. Nije me sramota, to je život. Takav je, moj je“, poručio je ranije za „Slobodnu Dalmaciju“.

Izvor: nova.rs

Da li je pred nama pakleno leto, da li će suše i tornada postati naša realnost i da li se zaista zagrevamo brže od ostatka sveta – o tome priča klimatolog Vladimir Đurđević.

Protekli februar u Srbiji bio je najtopliji u istoriji merenja i najsušniji u poslednje 74 godine, podaci su Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Tome su doprineli vremenski sistemi koji su donosili topao vazduh sa juga i podizali temperaturu, pa je februar bio čak 6,3 stepena topliji u odnosu na referentni period od 1991. do 2020. godine. Najveće odstupanje od normale zabeleženo je u Kikindi i Beogradu, gde je bilo 7,4 stepena toplije.

I čemu onda možemo da se nadamo kad je u pitanju leto pred nama? O tome smo razgovarali sa klimatologom Vladimirom Đurđevićem i ukratko – ono što nam je kazao ne deluje nimalo prijatno.

Zagrevamo se brže od ostatka sveta

Posle ovako toplog februara i početka proleća pojedini već najavljuju da je pred nama pakleno leto, a naš sagovornik otkriva koliko je u tome istine.

„Kod nas su leta postala značajno toplija nego što su bila pre 30, 40 godina. Mi kao region jugoistočne Evrope imamo rekordno visok porast letnjih temperatura zbog globalnog zagrevanja i našeg geografskog položaja i premeštanja vazdušnih masa. Mi smo globalni rekorderi i za svako leto koje je pred nama, pa i ovo sada, ogromne su šanse da bude toplije od onoga na šta smo navikli u prethodnim decenijama. Šanse da će ovo leto biti značajno toplije su 70 odsto.“

Toplotni talasi više puta tokom leta

Dakle, niz izuzetno toplih leta se nastavlja. A to znaći i toplotne talase – vrele dane kojima kao da nema kraja i kad se sve oko nas usija.

Iako za sada ne možemo precizno da kažemo koliko ćemo imati vrelih dana i tropskih noći, kada se teško spava jer temperatura ne ide ispod dvadesetak stepeni, nema sumnje da će biti toplotnih talasa, i to više.

„Ranije se dešavao po jedan toplotni talas godišnje, a dešavalo se i da prođe dve, tri godine bez ijednog talasa. A poslednjih desetak godina kod nas svake godine ima između dva i četiri toplotna talasa. Vrlo je moguće da i ovog leta bude desetak dana vreo talas, pa dva dana pauza, pa onda opet desetak dana vrelo.“

Naš sagovornik kaže da je klima kod nas toliko promenjena da jednostavno više ne možemo da očekujemo sveže leto.

„Pitanje je samo da li će da bude mnogo toplo ili pretoplo.“

Takođe, tu je i vlaga koja povremeno sve učini još gorim.

„Kada je temeperatura napolju oko 36 stepeni, što je blizu temperature našeg organizma, i kad je relativna vlaga preko 60 odsto, tada je telu vrlo teško da se rashladi i takvi dani su nam posebno teški, još više smo umorni i pod većim pritiskom.

Tornada i pijavice – nije više pitanje da li ćemo ih videti nego kada

Ogromne vrućine nisu jedino na šta treba da se spremimo. Osim jakih suša, poplave i oluje, pijavice i tornada koje smo ranije viđali uglavnom samo u vestima iz Amerike, nažalost, lako mogu da postanu naša realnost.

„Kad je vazduh topliji, u njega može da se smesti više vodene pare. A danas je kod nas vazduh topliji za jedan stepen nego što je bio pre desetak godina i zato u atmosferi u proseku ima sedam odsto više vodene pare. Svaka vrsta olujnog vremena svoju snagu crpi iz te vodene pare. Vodena para je za oblak isto što i gorivo za automobil. Što je vazduh bogatiji tom parom, oluja može da bude snažnija, da proizvde više padavina, jače vetrove, da ostane duže u atmosferi. A pošto je kod nas sada toliko te vodene pare, svaka oluja koja nam se desi može da bude razornija od onoga na šta smo navikli. I za ovo leto i svako naredno postoji rizik da se desi oluja kakvu pre toga nismo videli. Postoji rizik da se pojavi tornado koji je znatno ozbiljniji od onga što smo do sada videli. Nije pitanje više da li ćemo tako nešto videti nego kada ćemo videti“, kaže Vladimir Đurđević, klimatolog.

Stoga od Republičkog hidrometeorološkog zavoda sve češće dobijamo hitna upozorenja, posebno leti kada se približavaju opasni zloslutni oblaci. Međutim, mnogi te najave ignorišu, pa nije retka scena da pola Beograda bude pod crnim oblakom, a ljudi se i dalje kupaju na Adi Ciganliji. Vladimir Đurđević kaže da ljudi treba da budu oprezni, ali da bi bilo dobro i da imamo bolji sistem obaveštavanja javnosti o eventualnim nepogodama.

Problem toplotnih ostrva i drveća u gradovima

Svaki već grad, posebno Beograd, jeste toplotno ostrvo, kaže naš sagovornik, znatno toplije od ostatka zemlje.

„Zavisi od grada do grada gde se to oseća u većoj meri, ali svaka urbanizovana zona gde dominira beton je vruća zona. To su lokacije gde su temperature veće nego u delovima gde je visoko zelenilo. Trava i žbunje ne znače mnogo, već je neophodno visoko drveće. Suština je da postoji što veći prostor između objekata i visoko zelenilo da bi ta vrućina bila manja. Zato je vrlo važno da se u centru grada ne uklanja to visoko rastinje. Ono je od vitalnog značaja da temperature u gradovima budu pristojne i u toku dana i u toku noći.“

Ključ – Pariski sporazum

A da bi se situacija iole promenila nabolje, tj. da bismo makar zaustavili sve gore klimatske pojave, ceo svet mora da shvati važnost Pariskog sporazuma o ublažavanju klimatskih promena.

„Mi ne možemo da očekujemo da ćemo se vratiti na klimu iz prošlosti, znamo sigurno da će klima postati još ekstremnija u budućnosti, ali je pitanje da li ćemo da se zaustavimo na tom dodatnom pojačavanju ekstrema ili ćemo da nastavimo da menjamo klimu i da viđamo pojave koje su bile nezamislive.“

Ključni potezi koji mogu nešto da promene moraju da budu na globalnom nivou, ali i kao pojedinci ne moramo da sedimo skrštenih ruku.

„Odluke moraju da budu na državnom nivou – da li hoćemo termoelektrane ili vetroparkove i hidroelektrane, ali kao pojedinci možemo da šaljemo signale i skrećemo pažnju onima koji su odgovorni i koji vode zemlju na to koliko su ove stvari važne. Možemo i da e ponašamo odgovornije oko vodenih resursa, bacanja hrane, trošenja energije, da mislimo na svoju okolinu. Ako građanima to nije važno, ni onima koji odlučuju svakako neće biti važno.“

Izvor: nova.rs

U organizaciji Udruženja ratnih vojnih invalida grada Sombora, juče je održano peto po redu takmičenje u pojedinačnom pecanju na plovak na Velikom bačkom kanalu u Somboru. Priliku da pozdravi članove udruženja boraca i ratnih vojnih invalida, imale su članica Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Jovana Miljević i načelnica Odeljenja za društvene delatnosti Marija Jerković.

„Poštovani borci, ratni vojni invalidi, dragi prijatelji i sugrađani, drago mi je što smo došli na vašu manifestaciju i što imamo priliku da vas pozdravimo u ime Grada i u naše lično ime, te da ovaj dan provedemo zajedno u prelepoj prirodi koju Sombor poseduje. Želim vam još puno uspešnih manifestacija i da se ovo takmičenje nastavi, svima nama dobru zabavu, a pecarošima bistro“, rekla je gradska većnica Miljević.

Svoje pecaroško umeće pokazalo je 28 takmičara iz Republike Srpske i Republike Srbije, a za tri najboljeplasirana takmičara, obezbeđeni su pehari. Pobednik takmičenja bio je Nebojša Marković iz Ćićevaca, drugo mesto osvojio je Dragan Branković, takođe iz Ćićevaca, dok je treće mesto pripalo Dimitriju Đurđeviću iz Sombora.

Radovi na rekonstrukciji i uređenju prostora Omladinskog centra privode se kraju, a iste je obišao gradonačelnik Grada Sombora Anotnio Ratković sa saradnicima. Tom prilikom, pomoćnik načelnika Odeljenja za privredu, turizam i LER Branislav Svorcan, rekao je da će prostor biti namenjen kako omladinskim, tako i drugim organizacijama u cilju proširenja intergeneracijske saradnje.

„Trenutno se radovi završavaju i pri kraju smo sa opremanjem. Planirali smo da u ovom novom prostoru bude i sedište Kancelarije za mlade, Somborskog edukativnog centra i drugih omladinskih organizacija koje će ovaj prostor moći da koriste u zavisnosti od svojih potreba i u skladu od aktivnosti koje budu imale. Prilikom renoviranja objekta, posebnu pažnju smo posvetili tome da zadržimo autentičan izgled, budući da se objekat nalazi u centru grada, a kada je reč o prostoru, za buduće potrebe Omladinskog centra, na raspolaganju će biti osam kancelarija, kuhinja, prijemni centar i recepcija, površine oko 420 metara kvadratnih“, rekao je Svorcan.

U dosadašnjim radovima na rekonstrukciji i uređenju objekta, zamenjen je komplet krov, podovi, stolarija, te dvorišna fasada i zidovi. Takođe, betonirano je dvorište i izgrađena rampa za pristup osobama sa invaliditetom, a trenutno se izvode završni radovi na opremanju objekta i uređenju spoljašnje fasade.

U nedelju 07. aprila građani opštine Apatin moćiće da se izjasne da li su za uvođenje samodoprinosa od 1% na period od 01. jula 2024. do 30. juna 2034. godine. O uvođenju samodoprinosa izjašnjavaće se na 15 biračkih mesta.

Program namene sredstava samodoprinosa za Apatin:

-Roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete čiji bar jedan roditelj ima prebivalište na teritoriji naseljenog mesta Apatin, najmanje godinu dana pre rođenja deteta u iznosu od 500 eura po detetu, u dinarskoj protivvrednosti;

-Troškovi sahranjivanja lica koja su umomentu smrti imala prebivalište na teritoriji naseljenog mesta Apatin;

-Troškovi održavanja groblja i kapele;

-Dodela stipendija studentima sa prebivalištem na teritoriji naseljenog mesta Apatin;

-Jednokratna pomoć teško obolelim građanima sa teritorije naseljenog mesta Apatin;

-Pokriće troškova uvođenja i realizacije samodoprinosa.

Program namene sredstava samodoprinosa za naseljeno mesto Prigrevica:

-Roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete čiji bar jedan roditelj ima prebivalište na teritoriji naseljenog mesta Prigrevica, najmanje godinu dana pre rođenja deteta u iznosu od 500 eura po detetu, u dinarskoj protivvrednosti;

-Troškovi sahranjivanja lica koja su umomentu smrti imala prebivalište na teritoriji naseljenog mesta Prigrevica;

-Troškovi održavanja groblja i kapele;

-Dodela stipendija studentima sa prebivalištem na teritoriji naseljenog mesta Prigrevica;

-Jednokratna pomoć teško obolelim građanima sa teritorije naseljenog mesta Prigrevica;

-Pokriće troškova uvođenja i realizacije samodoprinosa.

Program namene sredstava samodoprinosa za naseljeno mesto Sonta:

-Roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete čiji bar jedan roditelj ima prebivalište na teritoriji naseljenog mesta Sonta, najmanje godinu dana pre rođenja deteta u iznosu od 500 eura po detetu, u dinarskoj protivvrednosti;

-Troškovi sahranjivanja lica koja su umomentu smrti imala prebivalište na teritoriji naseljenog mesta Sonta u iznosu od 150 eura u dinarskoj protivvrednosti;

-Dodela stipendija studentima sa prebivalištem na teritoriji naseljenog mesta Sonta;

-Jednokratna pomoć teško obolelim građanima sa teritorije naseljenog mesta Sonta;

-Pokriće troškova uvođenja i realizacije samodoprinosa.

Program namene sredstava samodoprinosa za naseljeno mesto Kupusina:

-Roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete čiji bar jedan roditelj ima prebivalište na teritoriji naseljenog mesta Kupusina, najmanje godinu dana pre rođenja deteta u iznosu od 500 eura po detetu, u dinarskoj protivvrednosti;

-Troškovi sahranjivanja lica koja su umomentu smrti imala prebivalište na teritoriji naseljenog mesta Kupusina u iznosu od 150 eura u dinarskoj protivvrednosti;

-Dodela stipendija studentima sa prebivalištem na teritoriji naseljenog mesta Kupusina;

-Jednokratna pomoć teško obolelim građanima sa teritorije naseljenog mesta Kupusina;

-Pokriće troškova uvođenja i realizacije samodoprinosa.

Program namene sredstava samodoprinosa za naseljeno mesto Svilojevo:

-Roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete čiji bar jedan roditelj ima prebivalište na teritoriji naseljenog mesta Svilojevo, najmanje godinu dana pre rođenja deteta u iznosu od 500 eura po detetu, u dinarskoj protivvrednosti;

-Troškovi sahranjivanja lica koja su umomentu smrti imala prebivalište na teritoriji naseljenog mesta Svilojevo;

-Troškovi održavanja groblja i kapele;

-Dodela stipendija studentima sa prebivalištem na teritoriji naseljenog mesta Svilojevo;

-Jednokratna pomoć teško obolelim građanima sa teritorije naseljenog mesta Svilojevo;

-Pokriće troškova uvođenja i realizacije samodoprinosa.

Izvor: apatinskenovine.rs

U organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje – filijala Sombor (NSZ), održan je Sajam obrazovanja, na kojem se maturantima osnovnih i srednjih škola predstavilo 29 obrazovnih ustanova, nudeći različite obrazovne profile.

Boris Draganov, v.d. direktora filijale Sombor NSZ, izjavio je da sajam ima za cilj informisanje i usmeravanje mladih shodno njihovim interesovanjima, te da su pored izložbenog materijala, mogli da učestvuju i u psihološkim radionicama, kao i u radionicama na temu profesionalne orijentacije, kako bi im se dodatno olakšalo u odabiru željene profesije i daljeg školovanja.

„Došli smo na ideju da izađemo u susret mladima, odnosno maturantima osnovnih i srednjih škola. Trenutno se na manifestaciji nalazi 29 učesnika, od toga su srednje škole iz Zapadnobačkog okruga, kao i visokoškolske ustanove iz Novog Sada, Beograda, Subotice, Zrenjanina, te Pedagoški fakultet iz Sombora. Ono što je interesantno ove godine je to što želimo da stavimo fokus na mlade ljude kako bi im pomogli da se profilišu i usmere svoje znanje, afinitete i težnje da lakše nađu posao“, rekao je Draganov.

Gradska većnica za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov, naglasila je da je za lokalnu samoupravu obrazovanje jedna od prioritetnih oblasti i dodala da su ovakvi događaji značajni za mlade u cilju informisanja i pomoći oko odabira buduće škole.

„Grad Sombor je obrazovanje uvek shvatao ozbiljno i to mu je na visokoj lestvici prioriteta. Jako smo zadovoljni što je NSZ organizovala sajam u Somboru kako bi se učenicima pružila prilika da na jednom mestu dobiju informacije o nastavku svog školovanja i da mogu na jednostavniji i neformalan način da porazgovaraju sa učenicima budućih škola i sa profesorima, te da na taj način steknu bolji utisak o tome šta ih očekuje u nastavku školovanja“, izjavila je gradska većnica Stojakov.

Boćarski klub Foks iz Kljajićeva imaće danas, u nedelju, 7. aprila priliku da se kroz baraž meč plasira u elitni srpski boćarski rang.

Naime, Kljajićevčani će u duelu sa Dalmatincem iz Rume odlučiti ko će biti poslednji (osmi) učesnik Prve boćarske lige Srbije za predstojeću sezonu. Utakmica će se igra na boćarskom terenu Gradskog stadionu u Somboru sa početkom u 14 časova. Ulaz je slobodan.

Uprava kljajićevačkog kluba poziva navijači i sve sipmatizere boćanja da dođu na stadionu i pruže podršku ekipi ka ostvarenu istorijskog klupskog uspeha.

Izvor: somborsport.org