Sombor.info

Pošto imaju veliki sadržaj kalcijuma, mlečni proizvodi koje jedete i pijete su važni, ali postoje neki lekovi koje ne biste trebali mešati sa mlečnim proizvodima.

Neki lekovi mogu da reaguju sa mlekom ili drugim mlečnim proizvodima. Utiču na manju apsorpciju leka, ili izazivaju promene u nivou kalcijuma u krvi.

Mnogi piju lekove za hipotireozu, stanje gde vaša štitna žlezda, žlezda u obliku leptira ispred vašeg grla, ne proizvodi dovoljno hormona štitaste žlezde. To je važan hormon jer pomaže kod energije, regulacije težine, telesne temperature i rasta vaše kose i noktiju. Jedenje ili pijenje mlečnih proizvoda može da dovede do manje apsorpcije leka. Iako sve lekove za štitnu žlezdu treba uzimati na prazan stomak, levotiroksin je malo drugačiji. Preporučuje se da sačekate četiri sata da biste uneli mlečne proizvode nakon uzimanja leka.

Antibiotici

Lekovi koji deluju protiv bakterijskih infekcija. Postoji velika zabrinutost zbog rastuće rezistencije na antibiotike, ali kada su apsolutno neophodni, antibiotici mogu spasiti život. Postoji mnogo antibiotika koje ne treba uzimati sa mlečnom hranom. Razgovarajte sa svojim lekarom da biste bili sigurni da je antibiotik koji uzimate u redu konzumirati sa mlečnim proizvodima. Savetuje se da se upotreba leka i konzumiranje proizvoda odvoje najmanje 2 sata.

Dodaci gvožđa

Neki ljudi uzimaju suplemente gvožđa za anemiju, stanje u kojem vaša krv nema dovoljno crvenih krvnih zrnaca. Istraživanja pokazuju da je suplemente gvožđa najbolje uzimati na prazan stomak kako bi se bolje apsorbovali. Ponekad suplementi gvožđa izazivaju nuspojave, kao što je uznemiren stomak. U tom lsučaju dobro je uzimati suplemente sa malo hrane, koja nije mlečnog porekla, jer mogu da stupe u interakciju. Obavezno razmaknite unos na barem dva sata.

Lekovi za osteoporozu

Za jačanje kostiju propisuju se lekovi koji se zovu bisfosfonati. Pokazano je da mlečni proizvodi, ali i druga hrana sa visokim sadržajem kalcijuma, uzrokuju manju apsorpciju i upotrebu lekova u vašem telu. Ovi lekovi su Actonel (risedronat), Fosamak (alendronat), i Boniva (ibandronat). Ako uzimate ove lekove, obavezno sačekajte nekoliko sati pre nego što popijete mleko ili jedete druge mlečne proizvode.

Litijum

Litijumove soli su lekovi koji pomažu u smanjenju maničnih epizoda kod ljudi kojima je dijagnostikovan bipolarni poremećaj. Deluje tako što stabilizuje vaše raspoloženje, pa se zbog toga ponekad prepisuje i za druge psihijatrijske bolesti poput depresije ili šizofrenije. Dugotrajna upotreba ovih lekova može izazvati nakupljanje kalcijuma u telu. Ako uzimate ove lekove, razgovarajte sa svojim lekarom o tome da li treba da smanjite, izbegavate ili da odredite vreme za unos mlečne hrane na određeni način.

Lekovi za HIV

Dovato i Tivicay su antiretrovirusni lekovi koji se koriste za lečenje HIV/AIDS-a. Koriste se u kombinaciji sa drugim lekovima za lečenje ove bolesti. Ponekad se dolutegravir propisuje kao profilaktika da bi se sprečila infekcija HIV-om nakon izlaganja. Uzimanje dolutegravira i suplemenata kalcijuma je u redu ako se uzima uz obrok. U suprotnom, interakcija može prouzrokovati smanjenje nivoa leka u krvi.

Izvor: b92.net

Juče je na ulasku u naseljeno mesto Lugovo kod Sombora došlo do saobraćajne nesreće u kojoj su učestvovala dva automobila.

Sudeći po fotografijama sa mesta nesreće, prikolica koju je vukao jedan automobil se prevrnula, oba automobila su pretrpela manju štetu, i na sreću nije bilo povređenih.

Naučnici su, upoređujući ponašanje natprosečno inteligentnih ljudi i rezultate njihovih delovanja jednostavno pronašli pet stvari za koje se veruje da su im zajedničke.

Određene osobine koje poseduju vrsni pojedinci, prema rečima stručnjaka znak su visoke inteligencije.

Vole da razmišljaju naglas

Inteligentni ljudi stalno razgovaraju sami sa sobom, kažu stručnjaci. Jedan od glavnih razloga zašto se bave razgovorom sa samim sobom je to što im pomaže u rešavanju problema i donošenju odluka. Na taj način mogu bolje da razmišljaju i dolaze do kreativnih rešenja. Kada ljudi razgovaraju sami sa sobom, mogu razmisliti o svom ponašanju i analizirati svoje emocije.

Vole da budu sami

Što ste pametniji, to ćete više biti fokusirani na svoje dugoročne ciljeve, što znači da vas druženje s prijateljima može pre ometati nego pomoći, kažu stručnjaci. Pametni ljudi mogu da traže samotnjački način života kako bi zadovoljili svoju potrebu za nesmetanom intelektualnom znatiželjom i kreativnošću. Mogu biti socijalno anksiozni ili osetljivi pa će se oslanjati na svoje unutrašnje misli jer im je to prijatnije nego druženje s drugim ljudima. Svako ima jedinstvene potrebe, ali bez obzira na to, važno je prepoznati da samoća može pružiti golem rast i uvid onima koji je prihvate. Još jedna stvar koju treba uzeti u obzir je da visoko inteligentni ljudi uglavnom imaju bolje lične granice. Takođe, izbirljivi su oko toga čemu će reći ‘da’.

Puno čitaju

Većina uspešnih ljudi ima jednu zajedničku stvar, a to je da nikada ne prestaju da uče. Strastveno čitanje deo je njihove lične rutine uz pomoć koje se razvijaju i napreduju. Ljudi koji donose odluku o svakodnevnom čitanju aktivno biraju angažovati, poboljšati i izazvati svoj mozak umesto da rade nešto pasivno, kao što je igranje video igara ili gledanje televizije.

Ističu se u neredu i kreativnom haosu

Psiholozi već dugo veruju da je inteligencija komplikovana i da je nije lako definisati. Dakle, moglo bi se pretpostaviti da je visoko inteligentna osoba visoko organizovana, zar ne? Međutim, nije baš tako. Eksperiment Univerziteta u Minesoti otkrio je da su ljudi koji su imali neuredno okruženje došli do kreativnijih ideja od onih koji su imali uredan i organizovan prostor. Čini se da nesređena okolina nadahnjuje prekid tradicije, što može proizvesti inovativne zaključke. Uredno okruženje, nasuprot tome, potiče konvencionalno ponašanje i igranje na sigurnom prenosi Sensa.

Kasno idu na spavanje

Novije studije pokazuju da su ‘noćne ptice’ zapravo pametnije i kreativnije od svojih kolega koji rano ustaju. Istinska inspiracija u najvećoj se meri budi tokom ranih jutarnjih časova, a samo istaknuti pojedinci imaju moć da zamene dan za noć, što takođe doprinosi razvoju nezavisnog i posebnog karaktera kakav imaju samo visokointeligentni pojedinci.

Izvor: blic.rs

U svakom trenutku u istoriji, najpametnije rase pasa služile su čoveku i kao više od najboljeg prijatelja - bili su, a i dalje su vodiči na terenu, navigatori, saputnici u lovu ili ratu, filmske zvezde, pomagači za osobe sa invaliditetom, pomoćnici vojsci i policiji... Nije lako izdvojiti najpametnije rase pasa na svetu, ali je to svojevremno pokušao da uradi Stenli Koren, istaknuti i uvaženi istraživač pasa i profesor pseće psihologije na Univerzitetu Britanske Kolumbije

Njegova knjiga "The Intelligence of Dogs" i dan danas se smatra najpouzdanijim istraživanjem o inteligenciji pasa, iako je napisana još 1994. Ipak, kako su podaci stari 30 godina, kada je Američki kinološki klub priznavao mnogo manje rasa nego danas, mora se uzeti u obzir da bi spisak sada bio malo drugačiji.

"Danas bi svako rangiranje bez sumnje takođe uključivalo i pirinejskog ovčara i belgijsku malinou negde na vrhu", ističe Karolin Kojl, veterinar i autor knjige "Encyclopedia of Dog Breeds".

"Postoje tri tipa pseće inteligencije koje definišu pseću pamet na osnovu načina na koji psi komuniciraju sa ljudima", objašnjava Koren. To su:

Instiktivna: Podrazumeva ono za šta su ljudi uzgajali psa
Adaptivna: Podrazumeva koliko dobro pas uči iz svog okruženja da rešava probleme
Radna i poslušna: Podrazumeva koliko je pas spreman da radi da bi zadovoljio svoje vlasnike i radio svoj "posao"

Ono što spaja sve tri jeste želja i sposobnost psa da efikasno komunicira sa ljudima, kako razumevanjem ljudskih znakova, akcija i komandi, tako i izražavanjem putem lajanja, pokreta tela i radnji.

1. Border koli

"The Intelligence of Dogs", koji rangira 131 rasu pasa u smislu njihove relativne inteligencije, border koli je najpametnija rasa pasa poznata čoveku. Ako vam je potreban dokaz, uzmite za primer Čejsera, border kolija iz Južne Karoline, koji je mogao da prepozna preko hiljadu reči.

Potomak evropskih pastirskih pasa koji su živeli duž stenovitih granica Engleske, Škotske i Velsa, border koli je odgajan tako da bude dovoljno lukav i mudar, ali i dovoljno atletski građen da preživi taj podmukli predeo. Jedna od njegovih karakteristika je i izražena radna etika. Američki kinološki klub ovu rasu opisuje kao "pametnog, privrženog i energičnog" psa, ali i kao "izuzetno bistrog radoholičara".

Vlasnici border kolija moraju da budu spremni da svom psu pruže mnogo mentalne i fizičke stimulacije. Rasa je toliko inteligentna i dobra u komunikaciji sa ljudima da je sasvim logično da su mnogi prilično vešti u dobijanju onoga što žele od svojih vlasnika.

Prosečni životni vek: 12 do 15 godina

2. Pudla

Uprkos tome što se često naziva francuskom pudlom, pudlica je zapravo nemačka rasa uzgajana zbog donošenja vode. Zbog kovrdžave dlake često se doživljavaju kao psi koji su veoma zahtevni za održavanje, ali zanimljiva spopljašnost to ne znači da njihova pamet "trpi". Rasa je dobila veoma visoke ocene za svoju emocionalnu i kognitivnu inteligenciju. U stvari, Koren je pudlicu stavila na drugo mesto najpametnijih rasa pasa.

Pudle svakako izgledaju otmeno, ali su takođe bile angažovane tokom rata da isporučuju zalihe vojnicima na bojnom polju. Posao je zahtevao poslušnost, čvrst fokus i jasno donošenje odluka, a pudlice koje brzo uče bile su očigledan izbor. Vendi Hauzer, veterinar, kaže da pudlice lako mogu da se dresiraju i da uživaju u izazovnim aktivnostima kao što su lov, praćenje, treniranje na stazi sa preprekama...

Ujedno, ova rasa ima zabavan smisao za humor, sklonost da izvodi trikove i namerno se ponaša slatko i simpatično. Bez obzira na veličinu - od onih minijaturnih do standardnih, pudlice su neverovatno šarmantne i pametne.

Prosečni životni vek: 10 do 18 godina

3. Nemački ovčar

Ova rasa je uzgajana zbog svoje visoke inteligencije (mogu da nauče novu komandu iz prve ruke, prema Američkom kinološkom klubu), visokog nivoa fokusa, želje i sposobnosti da budu poslušni (što olakšava obuku) i zaštitnog instinkta u odnosu na sve one koje doživljavaju kao deo svog "čopora".

Jedna od velikih prednosti ove rase jeste sposobnost da proceni nezgodne situacije i odluči o najboljem postupku u datom trenutku. To je jedan od razloga zašto su vučjaci često deo tima u policiji i rade sa timovima za potragu i spasavanje, ali i kao službeni psi za osobe sa invaliditetom.

Prosečni životni vek: 7 do 10 godina

4. Zlatni retriver

Kada govorimo o psećoj inteligenciji, ne radi se samo o tome koliko je zaista pametan, već i o spremnosti pasa da se pridržavaju komandi ili zadataka koje od njih traže njihovi vlasnici. Upravo zato zlatni retriveri dospeli su na visoko četvrto mesto ove liste. Oni imaju snažan impuls da udovolje svojim vlasnicima, pa možete biti sigurni da će ova rasa dosledno delovati u različitim situacijama. Prvobitno su uzgajani u Škotskoj da budu saputnici u lovu i donose divljač i ulov, pa su i dan danas često angažovani u operacijama potrage i spasavanja, zbog njihove relativne okretnosti i moćnog hoda.

Koliko god zlatni retriver bio vredan radnik, on je takođe omiljen širom sveta i kao pouzdan i poslušan pratilac. Vedra narav i sposobnost za učenje komandi (može da nauči čak oko 200 njih) čine pripadnike ove rase jednim od omiljenih kućnih ljubimaca na svetu.

Prosečni životni vek: 10 do 12 godina

5. Doberman pinčer

Američki kinološki klub opisuje ih kao neustrašive, lojalne i oprezne, te veoma inteligente pse koji su podložni dresuri. Ovo je pas koji je zapravo uzgahan da bude savršen pseći telohranitelj.

"Poznati po svojoj neustrašivoj prirodi, brzini i snažnoj izdržljivosti ova čvrsta, ali elegantna, atletska stvorenja idealni su psi čuvari", kaže Koren. Ipak, iako izgledaju zastrašujuće, dobermani su poznati kao nežni psi, a ujedno su i među onima koji su vrlo dobri u obuci i dresuri.

Prosečni životni vek: 10 do 12 godina

Izvor: blic.rs

Kada osetimo želju za nečim slatkim, većina će prvo posegnuti za čokoladom, a iako se ova poslastica dugo optuživala za debljanje i povezivala sa nekim nepovoljnim zdravstvenim stanjima, prava istina je da redovno konzumiranje malih količina čokolade, posebno crne čokolade, ima mnoge zdravstvene prednosti.

Naučnici smatraju da su zdravstvene prednosti čokolade povezane sa flavonoidima – antioksidansima u tamnoj čokoladi za koje se smatra da pomažu protok krvi. Ljudi koji redovno jedu čokoladu imaju manji rizik od moždanog udara i srčanih oboljenja. Čokolada ima snažan antioksidativni potencijal, a što je veći sadržaj kakaoa i manji sadržaj šećera, to je bolji efekat na opšte zdravlje.

Dobre vesti i za trudnice: istraživanja su pokazala da konzumiranje 30 grama čokolade dnevno tokom trudnoće pozitivno utiče na rast i razvoj fetusa. Jedno istraživanje je pokazalo da jedenje tamne čokolade najmanje jednom nedeljno može poboljšati kognitivne funkcije, a tajna leži u flavanolima, vrsti antioksidansa koji može sprečiti ili odložiti neke vrste oštećenja moždanih ćelija.

Takođe, umereno jedenje crne čokolade preporučuje se za zaštitu nervnog sistema, srca i krvnih sudova, kao i za očuvanje mozga i vida starijih osoba.

Ključ dobrog sna leži u konzumiranju crne čokolade.

Naime, umereno uživanje u slatkoj, tamnoj poslastici sa visokim sadržajem kakaa pomaže ljudima da ostanu prilagođeni ritmu noći i dana, obezbeđujući bolji kvalitet sna, prenosi živim.hr.

Šesti dan od kada su uhapšeni osumnjičeni za ubistvo Danke Ilić (2) iz Bora, policija bezuspešno traga za telom, jer osumnjičeni ne žele da kažu gde su ostavili telo. Sada se već polako javlja bojazan da telo možda nikada ne bude pronađeno, što bi bilo katastrofalno za dalju istragu.

Ono što zaznajemo iz medija poslednja dva-tri dana odaje utisak da policija „tumara u mraku“ i da više nema ciljanih mesta za potragu, već se češlja teren kao prvog dana kada se devojčica vodila kao nestala.

Osumnjičeni su osuđeni za krivično delo Teško ubistvo za koje je zaprećena zatvorska kazna od minimalno deset godina zatvora do doživotnog zatvora i spada u jedno od najtežih krivičnih dela. Jedno od glavnih obeležja ovog dela je da mora biti izvršeno na podmukao i svirep način kao i da dete ili bremenita žena moraju biti lišeni života.

Međutim, za ovakvu tvrdnju moraju da postoje neoborivi dokazi, a tužilaštvo za sada ima samo izjave osumnjičenih da su žrtvu lišili života na ovakav način.

Da bi se zaista sa sigurnošću dokazalo na koji način je izvršeno krivično delo, po svemu sudeći će morati da se pronađe telo žrtve kako bi se obdukcijom utvrdio tačan uzrok smrti.

Tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Bojana Savović za Danas kaže da joj nije poznato koji dokazi su zaista prikupljeni tokom predistražnog i istražnog postupka.

„Iz nekih natpisa u medijima, koji nisu provereni jer se tužilaštvo nije o tome oglasilo, proizilazi da je jedan od okrivljenih priznao da je izvršio krivično delo iz člana 114. st. 1 tačka 9 , koji podrazumeva da je lišio života dete“, navodi Bojana Savović.

Da je nepronalaženje tela deteta veliki problem za istragu, ali i za samu kvalifikaciju dela smatra advokat Ivan Ninić.

On kaže da bi jedino postupajući tužilac trebalo da se oglašava o kvalifikaciji krivičnog dela, a nikako predsednik republike, ministar policije, a naročito ne tabloidi.

„Upitna će biti dalja kvalifikacija ukoliko se telo ne pronađe. Tužilac će na osnovu prikupljenih dokaza odlučiti da li će ostaviti ovu kvalifikaciju ili će možda prekvalifikovati delo. Trenutno, u ovom slučaju, konkurišu još dva dela, a to su ubistvo i teško delo protiv bezbednosti saobraćaja sa smrtnim ishodom. Tužilaštvo trenutno crpi sumnju na Teško ubistvo samo iz iskaza osumnjičenih koju su oni dali u istražnom postupku i koju u svakom trenutku mogu da promene. Te izjave možda mogu biti dovoljne da tužilac podigne optužnicu za Teško ubistvo, ali pitanje je da li će to biti merodavno za osuđujuću presudu, naročito kada presuda stigne do Kasacionog suda koji bi ocenjivao zakonitost presude“, kaže Ivan Ninić za Danas.

On smatra da je veoma opasno to što kvalifikaciju dela daju predsednik Vučić, Gašić i pojedini policajci jer je velika razlika između ubistva i teškog ubistva. Za krivično delo ubistvo je propisana kazna zatvora od 5 do 15 godina, dok je za teško ubistvo od 15 godina do doživotne. Za teško delo protiv bezbednosti saobraćaja sa smrtnim ishodom je kazna još manja.

„Jako je štetno za postupak bilo ko sem tužilaštva daje kvalifikacije. Prvo jer telo još nije pronađeno, drugo- krši se prezumcija nevinosti. U nekim medijima se već govori da će osumnjičeni dobiti doživotnu kaznu zatvora što je nedopustivo“, kaže Ninić.

Tužiteljka Bojana Savović navodi da je zabrinjavajuće to što je konferenciju za medije vodio ministar unutrašnjih poslova, dok su pored njega stajali policijski službenici, iako je po našem zakonu tužilac taj koji rukovodi predistražnim postupkom.

„Jedino postupajući javni tužilac može da proceni koje informacije će i u kom trenutku izneti javnosti, a iznošenje kojih informacija će štetiti postupku“, kategorična je tužiteljka.

Ivan Ninić naglašava da ga plaši „rijaliti atmosfera“ koja se pravi oko ovog slučaja.

„Sve više se čini da se ova tragedija koristi kao sredstvo za promociju pojedinih političara i određenih ljudi u policiji, kao i za marketing MUP-u. Mi smo saznali da MUP poseduje helikoptere, dronove, najmoderniju opremu…S druge strane, po emisijama u uniformama paradiraju policijski službenici koji otkrivaju detalje iz istrage i daju oprečna mišljenja i procene. Za to isključivo snosi odgovornost ministar Gašić, jer se ti policajci pojavljuju u emisijama po njegovom odobrenju“, kategoričan je Ninić.

Sagovornik Danasa smatra da bi najkorisnije za dalju istragu bilo da se svi sem tužilaštva sklone iz javnog prostora, a da tužilaštvo redovnim sedmičnim zvaničnim obaveštenjima izveštava javnost o napretku istrage, kao i da se vanredno oglasi ukoliko se nešto značajno za istragu dogodi.

Ono što je najbitnije je to da se oba naša sagovornika slažu da će postupak i istraga biti u velikom problemu ukoliko se telo ne pronađe, ili se pronađe prekasno tako da neće biti moguće kvalitetno uraditi obdukciju, koja jedino sa sigurnošću može da nam da odgovore na koji način je žrtva nastradala i od kojih povreda su nastupile smrtne posledice.

Izvor: danas.rs

Prema podacima sa sajta Agencije za zaštitu životne sredine, koncentracija pojedinih alergena veoma je visoka, a među njima prednjači breza. Naime, polen ovog drveta otišao je "u crveno" a protekle nedelje u Beogradu gotovo da nije bilo dana a da koncentracija nije bila iznad poželjnih vrednosti. Zbog toga su se mnogi građani koji imaju probleme s alergijama javljali za pomoć u dom zdravlja. Sagovornici Nova.rs kažu da breza ima najveći alergeni potencijal u ovo doba godine, s tim što je malo poranila.

Toplije vreme u februaru i ranije cvetanje drveća doveli su ove godine do rane sezone alergija, dok broj ljudi koji imaju probleme sa ovim oboljenjima stalno raste.

Iako mnogi misle da najviše muka zadaje ambrozija, prethodnih dana građani muku muče sa brezom, čija je koncentracija polena u ovom trenutku najveća.

Iz Agencije za zaštitu životne sredine navode da breza od svih drveća ima najveću alergenost, pa je tako zabeleženo da je polen breze gušio po Vojvodini. Izmerene su visoke koncentracije u Kanjiži, Kikindi, Zrenjaninu i Vršcu dok je nešto opuštenija situacija bila u Bečeju.

Međutim, u Valjevu je od 25. marta pa do kraja meseca bukvalno svaki dan je bio veoma visok nivo koncentracije polena breze. Inače, u većem delu ostalih mernih mesta poput Zaječara, Niša, Loznice i Požarevca situacija sa polenom breze bila je bolja, a negde je čak koncentracija ostala u granicama normale, odnosno 60 zrna po kubnom metru.

Pulmolog i alergolog dr Tatjana Radosavljević ističe za naš portal da je očigledno da su alergijske reakcije na polen ove godine poranile dve – tri nedelje, te su se pacijenti javljali zbog curenja iz nosa, alergijskog rinitisa, kašljucanjai kašlja, peckanja u očima, grlu…

„Poranilo je proleće, samim tim i vegetacija, tako da su čestice polena već u vazduhu. Cveta drveće, ali cvetaju i trave. Oni pacijenti koji znaju da su alergični, već su počeli da osećaju tegobe. Javlja im se suzenje učiju, peckanje u očima, kijanje, zapušen nos, kašalj. Pojedini čak imaju svrab ušiju, peckanje u grlu, a kod osoba koje boluju od alergijske astme, mogu da se jave klasični astmatični napadi, odnosno gušenje“, kaže dr Radosavljević.

Prema njenim rečima, pacijenti koji znaju da imaju alergije, verovatno su već počeli da koriste lekove, antihistaminike i takozvane inhalacione pumpice za nos i pluća.

Ali, problem je što se ne zna kako će ko da reaguje na polen.

„Jedne godine mogu da budu određeni simptomi, dok druge sasvim različiti od tih. Alergijska reakcija je nepredvidiva. Svi koji imaju alergije na polen već znaju da mogu njegovu koncentraciju da prate na specijalizovanim sajtovima, ali i na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine“, objašnjava ona.

Što se tiče polena breze, pulmološkinja naglašava da nije nepoznanica da breza od svih drveća ima najveću alergenost.

„Zapravo je problem što se građani hvataju za ambroziju, odnosno znaju kakve su njene razmere i koliko se muče s alergijom zbog nje. Ali breza nije ništa uobičajeno niti čudno, samo treba biti pripremljen na vreme. Kod mene uveliko dolaze pacijenti koji imaju respiratorne probleme. E sada, moguće je da neko ima ili virusnu ili bakterijsku infekciju od alergije, a razlika je u pojavi povišene telesne temperature“, naglašava dr Radosavljević.

Najbolji način da proverite da li ste alergični ili je u pitanju bakterijska infekcija jeste laboratorijska analiza krvi.

„Ljudi koji su alergični na polen nemaju temperaturu, zamor. U laboratorijskim analizama iz krvi povišen im je parametar koji se zove imunoglobulin E, ali i broj eozinofilnih limfocita, dok su drugačiji rezultati kod pacijenata koji imaju respiratornu infekciju – povišen CRP, ali i broj krvnih ćelija“, objašnjava Radosavlljević.

Savetuje svima da čim primete neki od simptoma, odu kod lekara, a oni koji znaju da su alergični, treba da započnu sa terapijom kortikosteroida.

„S druge strane, ukoliko se nalazite u prirodi, po povratku kući presvucite odeću koju ste nosili i odmah se istuširajte, uključujući i pranje kose“.

Agencije za zaštitu životne sredine

Iz Agencije za zaštitu životne sredine navode da je prethodnih godina bilo dve do tri vrste polena u vazduhu, dok se ove godine pojavilo deset polenovih zrna odjednom i to preko graničnih vrednosti.

Agencija prati od prvog februara do prvog novembra, svakoga dana, sve alergene na 28 različitih mesta na teritoriji Srbije. Kako su objasnili, tise i čempresi su od polovine februara bile u crvenoj zoni, potom lešnik, a onda jasen i brest.

„Malo sada ohrabruje to što neki poleni cvetaju i za pet ili šest dana završavaju svoju fazu cvetanja, ali kreću drugi. Ono što je tipično za period maja i juna, jesu poleni drveća. Završavamo sa polenom lipe, koji nije neki jak alergen, ali kreću poleni trava. Nemaju svi poleni isti alergeni potencijal. Merenja pokazuju da kada je sunčano sa blagim vetrom, izuzetno su velike mogućnosti rasprašivanja polena. Tada ljudi imaju plitko disanje i zamaranje. U tim periodima, savetujemo im da izbegavaju kontakt sa prirodom, iako to nije uvek moguće, kako bi se smanjio veliki unos i koncentracija polena“, naglasili su oni.

I drugo drveće pušta alergene

Sem breze, prevelike koncentracije polena ispuštali su i vrba, dud i javor, ali su oni „gušili“ manji broj dana od breze.

Ali alergični ljudi neće moći da odahnu jer će koncentracije alergena ostati bez promene i narednih dana, a očekuje se da će kod duda i oraha doći čak i do povećane koncentracije.

Prema kalendaru alergenih biljaka, što se tiče drveća, mart i april su meseci kada su koncentracije njihovih polena u vazduhu najviše. Ako je za utehu, polovinom maja koncentracija polena bi trebalo da počne drastično da opada, pa čak i da bude na nivou normalne.

Ali će onda alergene sa drveća da zamene oni iz trava koji su prisutni gotovo do kraja leta. Njih „nasleđuju“ alergeni raznih korova čiji polen je aktivan do oktobra.

Izvor: nova.rs

Aviokarte su često najskuplji momenat putovanja, pa ako želite da jeftino putujete - morate znati neke trikove.

Lovci na putovanja, poznati po tome što uspevaju da nađu najpovoljnije aranžmane, na svojoj Instagram stranici predstavili su 6 tajni jeftinih aviokarata za koje vam aviokompanije neće reći.

Ne plaćajte sedište na kratkim letovima

Mnogi misle da pri rezervaciji karte moraju da izaberu i mesto, međutim ne moraju – a to se dodatno naplaćuje. Verovatno je da vas i osobe s kojima putujete neće staviti da sedite zajedno, ali na kratkim relacijama to svakako nije toliko bitno.

Ako vam treba dodatni kofer birajte opciju „priority“

Ukoliko vam za putovanja nije dovoljan samo ranac, izaberite opciju „priority“, jeftinija je od čekiranog prtljaga – plaća se 5-30 evra zavisno od leta.

Čekirajte se onlajn

Check in online je besplatan, skinete aplikaciju i sve završite za nekoliko minuta. Ako ne plaćate sedišta, check in možete uraditi 24 sata do 2 sata pre leta.

Ne tražite datume oko praznika

Tad najviše ljudi putuje i najskuplje su aviokarte.

Izbegavajte vikende

Iz istog razloga – mnogo više ljudi putuje vikendima, pa su tad i skuplje karte.

Ne tražite aviokarte za fiksne datume

Lovci na putovanja su ovu stavku istakli kao najvažniju, ne bez razloga. Cene karata se nekad drastično razlikuju iz dana u dan, tako da je najbolje da budete fleksibilni i pogledate najjeftinije datume.

Izvor: nova.rs

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, organizuje dve akcije davanja krvi u toku nedelje. Prva akcija se organizuje u sredu, 10. aprila, u Srednjoj poljoprivredno – prehrambenoj školi, u periodu od 09.00 do 11.00 časova. Druga akcija se organizuje u četvrtak, 11. aprila, koja će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 10. april