Sombor.info

Gradsko veće grada Sombora održalo je 207. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 16 tačaka.

Između ostalog, utvrđen je Izveštaj o radu mesnih zajednica na teritoriji grada Sombora za 2023. godinu.

Pored toga, usvojen je Predlog za raspodelu sredstava po konkursu za sufinansiranje programa u oblasti sporta za 2024. godinu. Ovim konkursom, finansiraće se 26 najperspektivnijih mladih sportista, kao i godišnji programi 90 sportskih organizacija sa teritorije Grada. Za ovaj konkurs, izdvojena su sredstva iz budžeta Grada u iznosu od 68 miliona dinara.

Na 207. sednici, odobrena su sredstva za sufinansiranje projekta Centra za razvoj obrazovanja „Planeta“ u smislu podrške formiranja IT odeljenja u Gimnaziji „Veljko Petrović“ Sombor, u vidu refundacije troškova pripremne nastave za učenike koji upišu IT smer i koji imaju prebivalište na teritoriji grada Sombora. Takođe, odobrena su sredstva i za sufinansiranje projekta „Umrežena Srbija“ u cilju učenja nemačkog i francuskog jezika i kulture kroz projektne aktivnosti, vršnjačko učenje i direktno vođenu komunikaciju između učenika korišćenjem elektronskih alata. Sufinansiraće se i projekat „Kros serije RTS-a“, u cilju promocije sporta kao i grada Sombora, te projekat „Karapandža 2024“, odnosno troškovi prevoza za 600 učenika četvrtih razreda iz osnovnih škola sa teritorije Grada, koji će posetiti Eko centar „Karapandža“, u sklopu kojeg će imati nastavu u prirodi, obići Spomen muzej Batinske bitke i drugo.

Gradsko veće grada Sombora odobrilo je i sredstva za potrebe sufinansiranja projekta sanacije fiskulturne sale u OŠ „Petefi Šandor“ u Doroslovu. Opredeljenim sredstvima zameniće se krovni pokrivač, oluci i urediti fasada. Pored toga, sufinansiraće se i adaptacija prostora produženog boravka u OŠ „Bratstvo jedinstvo“ Sombor.

Đaci u Srbiji lošiji su u proseku od vršnjaka iz zemalja OECD i u čitanju, i u matematici i u nauci, pokazalo je poslednje PISA testiranje

Prosečan rezultat učenika u Srbiji na skali matematičke i čitalačke pismenosti iznosi po 440, a na skali naučne pismenosti 447 poena. U odnosu na zemlje OECD, učenici iz Srbije su lošiji za 32 poena na skali matematičke pismenosti, 36 poena na skali čitalačke pismenosti i 38 na skali naučne pismenosti, a procena je da bi učenici iz naše zemlje trebalo da provedu godinu i po dana u obrazovnom sistemu neke OECD zemlje kako bi ova razlika nestala, navodi se u nacionalnom izveštaju o rezultatima PISA 2022 istraživanja, koje je objavio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Koliko su podaci PISA testiranja zabrinjavajući, govori i podatak da je 11 odsto učenika gimnazija funkcionalni nepismeno kada je u pitanju čitanje, odnosno 16 odsto u matematici. Ti rezultati su još drastičniji u trogodišnjim stručnim školama, gde funkcionalna nepismenost u nekima od njih dostiže i do 95 odsto.

U testiranju PISA 2022 učestvovalo je više od 80 zemalja iz sveta, njime se prati nivo funkcionalne pismenosti koji dostižu petnaestogodišnji učenici u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog. Testirano je ukupno 6.413 učenika iz 183 škole različitih tipova, regiona i naselja u kojima se nalaze. U svakoj ustanovi je, po principu slučajnog izbora, izabrano 42 učenika uzrasta od 15 godina.

U Srbiji petnaestogodišnji učenici mogu ići i u osnovnu školu, iako najveći broj njih, odnosno 98% učenika, PISA 2022 studije pohađa srednju školu. Većina, 83% ide u prvi razred srednje škole, dok 15% pohađa drugi razred srednje škole. Oko 2% petnaestogodišnjaka pohađa osnovnu školu, odnosno pohađa sedmi ili osmi razred.

Kada je u pitanju matematika, oko 4% učenika u Srbiji je imalo najbolja postignuća iz ove oblasti, što znači da su dostigli nivo 5 ili 6 na PISA testu, a to je upola manje u odnosu na učenike iz OECD zemalja (9%). Na nivou proseka OECD-a nalaze se Slovenija (9%) i Mađarska (8%). Hrvatska ima ukupno 6% učenika, dok Crna Gora i Makedonija beleže 1% ili manje učenika na ovim nivoima.
Iz čitanja je 2% učenika postiglo rezultat na nivou 5 ili 6, a OECD prosek iznosi 7%. Ovi učenici mogu da razumeju duge tekstove, da se bave konceptima koji su apstraktni i da uspostave razlike između činjenica i mišljenja, na osnovu implicitnih znakova koji se odnose na sadržaj ili izvor informacija. Estonija sa 11% i Poljska sa 9% nalaze se iznad OECD proseka, dok su Mađarska (5%), Slovenija (4%) i Hrvatska (4%), ispod proseka uključujući Crnu Goru i Severnu Makedoniju, koje beleže 1% ili manje učenika u ovoj kategoriji.

Najbolja postignuća iz nauke imalo je 2% učenika, što znači da su dostigli nivo znanja 5 ili 6, a to je dosta niže od OECD proseka koji iznosi 7%. U prirodnim naukama, osnovni nivo se definiše kao nivo na kome učenici mogu da se oslone na poznavanje osnovnih naučnih sadržaja i procedura da bi tumačili podatke, identifikovali pitanje koje se obrađuje u jednostavnom eksperimentu ili prepoznali da li je neki zaključak validan na osnovu datih podataka. U tom pogledu, oko 65% učenika u Srbiji je iz nauke dostiglo nivo 2 ili više (OECD: 76%)

Zanimljiv podatak predstavlja razlika u postignućima između dečaka i devojčica. Devojčice su bile uspešnije u čitanju u proseku za oko 26 poena, a dečaci iz matematike za oko 11 poena. U nauci, pak, devojčice su takođe bile uspešnije od dečaka za oko 4 poena, s tim što ova razlika nije statistički značajna..

Učenici trogodišnjih srednjih stručnih škola pokazuju značajno lošije rezultate od gimnazijalaca

Jedan od podataka za zabrinutost iz izveštaja je i to što učenici trogodišnjih srednjih stručnih škola pokazuju značajno lošije rezultate na testiranju od vršnjaka koji pohađaju gimnazije – a njihovi rezultati su i do 150 poena manji.
Najmanje učenika koji ne dostižu nivo funkcionalne pismenosti je među gimnazijalcima (oko 16% iz matematike i 11% iz čitanja), slede četvorogodišnje stručne škole (38–72% iz matematike i 24–64% iz čitanja) i, konačno, tu su trogodišnje stručne škole u kojima u proseku između 79% i oko čak 95% dece nije funkcionalno pismeno u obe oblasti.

Kada je reč o tipovima programa u srednjim stručnim školama, najmanje funkcionalno nepismenih u matematici ima u medicinskim školama – 38 odsto, a najviše u trogodišnjim poljoprivrednim profilima – 95 odsto.

U čitanju, 24 odsto učenika medicinskih škola nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti, a 87 odsto đaka koji pohađaju trogodišnje poljoprivredne programe.

Učenici iz Srbije nisu statistički ni napredovali, ali ni nazadovali između ciklusa 2012. i 2022. godine, navodi se u izveštaju. Kada su matematika i nauka u pitanju, promena nije bilo još od 2003, kada je Srbija prvi put učestvovala u PISA testu, dok je u oblasti čitalačke pismenosti došlo do značajno boljeg rezultata 2009. godine, od kada se postignuće značajno ne menja.

Najveći skor u Srbiji dosegnut je na skali matematičke pismenosti 2012. godine (449), a najslabiji na skali čitalačke pismenosti 2006. godine (401). U svim ciklusima uspesi učenika iz Srbije bili su statistički značajno ispod proseka koji iznosi oko 500 poena

"Razlike između različitih tipova škola ili programa mogu da budu posledica sadržaja programa, načina rada, ali i toga što učenici slabijeg socioekonomskog statusa češće upisuju određene programe. Zbog toga razlike u postignuću mogu da ukazuju zapravo na razlike u socioekonomskom profilu", navodi se u izveštaju i dalje objašnjava:

"Treba imati u vidu, kada poredimo različite tipove škola, da se PISA testiranje organizuje kada su učenici u prvom razredu srednje škole, što znači da je njihovo postignuće pre svega rezultat osnovnoškolskog obrazovanja. U skladu s tim, ispitivano je da li ove razlike opstaju i kada se uzme u obzir socioekonomski profil učenika. Analiza je pokazala da se u tom slučaju razlika između gimnazija i drugih stručnih škola smanjuje, ali ostaje statistički značajna".

Izvor: nin.rs

Bez obzira na navedene znakove, jedini pravi pokazatelj visokog holesterola je analiza krvi, a ako imate bilo koji od ovih simptoma, neka vam oni budu podstrek da to uradite.

Čak i ako se osećate prilično zdravo, vaš holesterol može biti visok godinama, a da to i ne primetite. Međutim, postoje neki pokazatelji visokog holesterola na koje treba da pazite. Pomenuti simptomi mogu da se odnose i na druga stanja u organizmu, pa ponavljamo da je za razjašnjenje nedoumica najbezbednije da uradite test kod lekara.

• Sivi prstenovi oko rožnjače
• Stanite pored ogledala i posmatrajte svoje oči. Ako oko rožnjače postoji sivkasti ili mlečno beli prsten ili polumesec, to može biti arcus senilis, takođe uzrokovan masnim naslagama u rožnjači. P
• rsten bi trebalo da nestane nakon snižavanja nivoa holesterola.
• Trnci u dlanovima i stopalima
• Visok holesterol može izazvati veliki broj krvnih sudova, što će zaustaviti protok vazduha i drugih hranljivih materija koje su neophodne za normalno funkcionisanje perifernih nerava.
• Bol u vratu i potiljku
• Mogu vam se pojaviti bolovi u vratu i potiljku usled nedostatka cirkulacije izazvane začepljenjem krvnih sudova, zbog kojih dolazi usled visokog holesterola. Isto se može desiti i sa ramenima.
• Ubrzani rad srca

U većini slučajeva, srčane anomalije nisu opasne. Mogu biti uzrokovane anksioznošću, stresom ili nekim lekovima, ali mogu ukazivati i na probleme u kardiovaskularnom sistemu, od kojih je jedan visok holesterol.

Neuravnotežena ishrana i nezdrav način života

Ako jedete više masne hrane od voća i povrća, pušite i volite da pijete velike količine alkohola, imate višak kilograma i retko vežbate, postoji velika verovatnoća da vam je holesterol povišen. Ljudi koji već imaju nekoliko dijagnoza visokog holesterola u svojoj porodici su u još većem riziku.

Izvor: danas.rs

Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 19. aprila.

Litar evrodizela će danas od 15 sati do sledećeg petka u isto vreme koštati maksimalno 206 dinara za litar, a cena benzina evropremijum BMB biće 195 dinara za litar.

Prošle sedmice cena evrodizela je bila 206 dinara po litru, a benzin evropremijum BMB 193 dinara po litru.

To znači da je cena dizela ostala nepromenjena, ali je benzin poskupeo za dva dinara.

Nadležni u Srbiji ograničavaju maksimalnu cenu goriva na benzinskim pumpama “kako bi se sprečio veći poremećaj i očuvao životni standard stanovništva” u uslovima ekonomske krize.

Malo koji datum u ljudskoj istoriji je obležen tragičnim događajima kao ovaj dan u aprilu.

I dok pojedini kažu kako je sve slučajnost, mnogi veruju da 15. april jeste najgori dan u istoriji čovečanstva zbog brojnih tragičnih događaja koji se baš na taj dan ponavljaju vekovima.

Na taj dan u različitim periodima istorije desili su se sledeći mračni događaji:

Godine 1865. 15. aprila desio se atentat na američkog predsednika Abrahama Linkolna.

Istog datuma 1912. godine Titanik je potonuo.

A 15 godina kasnije poplavila je reka Misisipi.

Godine 1989. 96 ljudi je stradalo na stadionu Hilsboro.

Godina 2010. je donela erupciju islandskog vulkana Ejafjalajokul koja je zaustavila vazdušni saobraćaj iznad Evrope.

Još jedan tragični događaj 15. aprila bio je krvavi bombaški napad na Bostonskom maratonu 2013. godine.

A požar u katedrali Notr Dam 15. aprila 2019. samo je potvrdio mnogima da je ovaj dan zaista tragičan za čovečanstvo.

Izvor: nova.rs

Drvena vrata sa zatamljenim staklom i ispisanim imenom na njima. Iza njih zadimljena kancelarija, ventilator pored starog stola na kojem je sredovečni muškarac sa šeširom na glavi podigao noge dok čita novine.

Manje-više, ovo je slika koju većina ljudi zamišlja kada se pomenu privatni detektivi. Tome treba dodati mnogo akcije, opasnih avantura i ponekog saradnika u policiji koji će mu pomoći da na kraju izađe kao pobednik. Tako smo gledali u detektivskim filmovima, a da li je sve to baš tako i u praksi?

Odgovor na to pitanje potražili smo od trojice privatnih detektiva koji imaju dugogodišnje iskustvo u ovom poslu, nepoznatom u Srbiji.

-Nije to ni nalik tome što ljudi misle i što su gledali po filmovima. Nema tu akcije i pucnjave, mada privatni detektivi imaju dozvolu za nošenje oružja. U našem poslu često tragamo za nestalim osobama, dokazujemo eventualnu prevaru, a često nas angažuju i fizička lica – objašnjava Dragan Trivan, vlasnik agencije Protekta.

Naš sagovornik ujedno je i predsednik Opšteg udruženja detektiva Srbije na čijem je sajtu navedeno da se Zakonom o detektivskoj delatnosti, koji je usvojen 2017. godine predviđaju tri vrste licenci. To su licenca za fizička lica, zatim licenca za obavljanje preduzetničke delatnosti i ona za privredno društvenu detektivsku delatnost.

Strogi uslovi za dobijanje licence

Primanja privatnih detektiva, prema Trivanovim rečima variraju i zavise najviše od toga ko koliko radi ili je dobar u svom poslu, ali se kreću od 80.000 do 100.000 dinara. Naravno, ona mogu biti i mnogo viša ukoliko se ne beži od posla i ukoliko ste predani.

Iako Zakon o privatnim detektivima dozvoljava da se ovim poslom u Srbiji bave i osobe ženskog pola njih je na terenu veoma malo i pretežno ga obavljaju muškarci.

Uglješa Grgur iz novosadske agencije „Gvozden – Eliot Nes“, ponosno ističe da je prva osoba u Srbiji koja je dobila licencu za privatnog detektiva. Ovim poslom se bavi decenijama i trenutno je jedini detektiv u Novom Sadu..

„Dugo su ovim poslom mogli da se bave mnogi, a onda je MUP uveo izdavanje licenci, a ja sam prvi u Srbiji dobio dozvolu za privatnog detektiva. Da bi neka osoba dobila takvu licencu potrebno je da ispunjava niz uslova.. Pored toga što je neophodno da ste državljanin Srbije, traži se visoka stručna sprema, dok smer uopšte nije bitan. Potrebno je da se prođe i bezbedonosna provera, kao i lekarski test, a zatim se polaže test za detektiva u Ministarstvu Unutrašnjih poslova – otkriva nam Grgur i pojašnjava kako izgleda to polaganje:

„Pred komisijom se polaže sedam ispita, a ukoliko, primera radi položite šest i sedmi ne prođete, naredno polaganje morate sve od početka. Dakle, ne priznaje vam se ono što ste položili prethodni put. Uz to, potrebno je da privatni detektivi imaju poslovni prostor, odnosno kancelariju za koju takođe moraju da dobiju licencu.

Svako uočeno krivično delo se mora prijaviti policiji

Ono što je u detektivskom poslu najvažnije, a to potvrđuje i naš treći sagovornik Nikola Novak iz detektivske agencije „Anonimus“ su poverenje i diskrecija. Važno je napomenuti, a predviđeno je Zakonom i odnosi se na to da u slučaju uočavanja krivičnog dela privatni detektivi moraju da obaveste policiju.

-Poslom privatnog detektiva se bavim više od 20 godina, a ujedno posedujem licencu i za obavljanje poligrafskog ispitivanja. Naš posao je i sprovođenje bezbednosnih aktivnosti za neutralisanje industrijske špijunaže i korporativne sabotaže – otkriva Novak još neke od aspekata detektivskog posla.

Radno vreme je, kako nam kaže, najmanje pet sati dnevno, klijenata ima dovoljno, a neki od njih su stalni. Kako je zakon o privatnim detektivima donesen tek pre nekoliko godina, niko se u Srbiji ne može pohvaliti time da je u ovom poslu dočekao penziju, ali ima onih koji su blizu da to učine.

–Ne postoji nikakvo starosno ograničenje za obavljanje ovog posla. Naravno, važno je da onaj ko se njime bavi ima završen fakultet, što znači da ima više od 20-21 godine, a gornja granica ne postoji.

Važno je samo da osoba ima iskustvo, da je sposobna da reaguje u novonastalim situacijama – otkriva nam Novak.

Izvor: poslovi.infostud.com

Sombor, grad bogat istorijom i tradicijom, čuva jedan od najzanimljivijih aspekata kulturnog nasleđa – fijakersku službu. Od kraja 19. veka, fijakeri su bili neodvojivi deo svakodnevice Somboraca, a danas predstavljaju dragoceni segment turističke ponude grada.

Počeci i razvoj fijakera u Somboru

Fijakerska služba započela je sa radom u Somboru 1870-ih, čime je grad postao prepoznatljiv po ovom vidu prevoza. U prvoj polovini 20. veka, ulicama Sombora svakodnevno je prometovalo između 50 i 70 fijakera, što govori o značaju i popularnosti ovog prevoznog sredstva u to vreme. Fijakeri su imali četiri svoja stajališta u različitim delovima grada, gde su čekali, odvozili i dovozili putnike, funkcionišući kao rana forma javnog prevoza.

Pravilnik o fijakerskoj službi

Još u 19. veku, grad Sombor uspostavio je pravilnik o fijakerskoj službi, čime je regulisao ovu delatnost. Ovo ukazuje na napredno razmišljanje i organizovanost grada u pogledu javnih usluga.

Prestanak i obnova

Do kraja 20. veka, fijakeri su postepeno nestajali sa gradskih ulica. Međutim, prepoznajući njihovu vrednost za turizam i kulturu, grad je ustanovio zasebnu fijakersku službu za turističke potrebe.

Gde sve možete videti fijakere u Somboru:

1. Fijaker „Mala Viktorija“ – Muzej grada Sombora

U Etnološkoj zbirci Sombora čuva se fijaker tipa „Mala Viktorija“, iz 1920. godine, delo somborskog fijakeriste Đorđa Pavkova. Ovaj fijaker ne samo da predstavlja remek-delo zanatske veštine, već i simbolizuje zlatno doba fijakerske službe u Somboru.

2. Zgrada Županije

Na ulazu u zdanje Županije nalazi se darovani primerak klasičnog somborskog fijakera, načinjenog u prvoj polovini 20. veka.

3. Na ulicama Sombora

Sombor nudi nezaboravno iskustvo vožnje fijakerom. Vožnja fijakerom po centru grada, plato za fijakere u blizini Muzeja grada Sombora na trgu, predstavlja jedinstvenu atrakciju.

4. Etno restoran „Fijaker“

U parku odmah pored zgrade Županije, nalazi se etno restoran „Fijaker“ koji pruža poseban ambijent. Unutrašnjost restorana je uređena uglavnom od drveta sa raznim etno motivima. U bašti restorana nalazi se fijaker okružen zelenilom i malim jezercetom, a posebna atrakcija su velike bačve u kojima je predviđen prostor za uživanje u ambijentu i specijalitetima restorana. U restoranu možete ostvariti popust kupovinom Sombor City Card.

izvor: visit-serbia.info

Promocija romana "Lipe ne mirišu uvek isto" (Prometej, 2023) Miroslava Vasina biće održana u sredu, 17. aprila, u 18 časova u Sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" (Trg cara Lazara 3), saopštavaju iz te institucije.

U programu učestvuju: novinar i književnik Đorđe Randelj, dugogodišnji direktor Biblioteke u Novom Sadu Dragan Kojić, književnik Dobrivoje Antonić, scenarista i književnik mr Zoran Subotički, izdavač Zoran Kolundžija i autor romana Miroslav Vasin. Moderator je TV producent i pisac Bora Otić.

U muzičkom delu programa nastupiće: prof. dr Zoran Mulić, Miša Blizanac, Ivana Mulić, Zoran Janković i Maksim Mudrinić.

Roman koji nam donosi sliku odnosa na ovim prostorima u prvoj polovini dvadesetog veka.

Roman "Lipe ne mirišu uvek isto" Miroslava Vasina već samim naslovom sugeriše dvojnost, svojevrsni dualitet utkan u stvari, države i ljude, jer u svemu postoje dva pola i dve krajnosti. Kroz likove ovog romana autor je u konstantnoj potrazi za balansom, merom, simetrijom, duboko uveren da ivice mogu biti zaobljene i ublažene humanim osećanjima, samo ako se pruži ruka kad se čini da spasa nema.

Čurug, kao jedno od najvećih i najmnogoljudnijih vojvođanskih sela, biće centralna figura i poprište porodične sage Šovljanskih: tri generacije biće nosioci epoha čiji su savremenici bili i svedoci važnih istorijskih događaja – od vremena pre Velikog rata pa do Svetske ekonomske krize nakon Drugog svetskog rata.

Iako omeđen ratnim zbivanjima, ono što je u romanu naglašeno ipak nisu prikazi ratnih scena, već efekti rata na Čurug, predstavljeni kroz suživot Srba i Mađara. Promene ratne sreće diktiraće i promene odnosa između ova dva naroda, intenzivirajući osećanja, kako dobra, tako i ona loša, koja često vode u surovost – zabeleženu i sa jedne i sa druge strane.

Autor veruje da je sloga ipak moguća i to prikazuje odnosom dveju porodica: Šovljanski i Čordaš, koje su se međusobno volele, poštovale, zajedno patile i spašavale jedna drugu kad je to bilo najpotrebnije.

Nažalost, uvideti da je čovek ipak samo čovek, a da su sve ostalo nijanse koje nas ne određuju uvek shvatamo kasno. Autor upozorava:

I nije se razlikovao lelek koji se čuo sa pravoslavnog groblja od jaukanja koje je bolno odjekivalo sa katoličkog…

I ne mirišu lipe uvek isto, ali čovek nikada na svoju ljudskost zaboraviti ne sme.

Do velikog zvona!

Izvor: RTV

U nedelju, 14. arila u periodu od 9 do 10 časova, planirano je isključenje struje na sledećim lokacijama:.

Kneza Miloša 1-9,

Apatinski put 1-9,

Venac P.Bojovića (Kasina i Partizan)

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova – Uprave saobraćajne policije će u periodu od 25. aprila do 1. maja 2024. godine sprovesti akciju pojačane kontrole saobraćaja usmerenu na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja prekoračenja brzine.

Saobraćajna policija će svakoga dana angažovati sve raspoložive uređaje za merenje brzine kretanja – ručne radare, radare u sistemima video-nadzora i uređaje za merenje brzine u vozilima bez obeležja policije tzv. presretačima, dok će na auto-putevima biti merena i prosečna brzina kretanja vozila.

Iz MUP-a napominju da će se u sklopu ove akcije koja se realizuje u saradnji sa organizacijom ROADPOL (mreža saobraćajnih policija Evrope), u sredu, 1. maja, od 00 do 24 časa realizovati akcija „Speed Marathon“, tokom koje će na najvažnijim putnim pravcima brzina biti merena neprekidno u trajanju od 24 časa.

Ministarstvo unutrašnjih poslova poziva građane da daju doprinos efikasnijem sprovođenju akcije i podizanju bezbednosti saobraćaja tako što će predložiti deonice puteva na kojima će pripadnici saobraćajne policije kontrolisati brzinu. Predlozi treba da sadrže preciznu lokaciju, odnosno putni pravac i mogu se odnositi na puteve van naselja i u naselju.

Predloge je potrebno slati na mejl adresu Uprave saobraćajne policije Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. najkasnije do srede, 24. aprila 2024. godine.

Izvor: Radio Duhttps://www.radiodunav.com/mup-pozvao-gradjane-da-predloze-puteve-na-kojima-trebaju-radarske-kontrole/nav