Promocija romana "Lipe ne mirišu uvek isto" (Prometej, 2023) Miroslava Vasina biće održana u sredu, 17. aprila, u 18 časova u Sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" (Trg cara Lazara 3), saopštavaju iz te institucije.
U programu učestvuju: novinar i književnik Đorđe Randelj, dugogodišnji direktor Biblioteke u Novom Sadu Dragan Kojić, književnik Dobrivoje Antonić, scenarista i književnik mr Zoran Subotički, izdavač Zoran Kolundžija i autor romana Miroslav Vasin. Moderator je TV producent i pisac Bora Otić.
U muzičkom delu programa nastupiće: prof. dr Zoran Mulić, Miša Blizanac, Ivana Mulić, Zoran Janković i Maksim Mudrinić.
Roman koji nam donosi sliku odnosa na ovim prostorima u prvoj polovini dvadesetog veka.
Roman "Lipe ne mirišu uvek isto" Miroslava Vasina već samim naslovom sugeriše dvojnost, svojevrsni dualitet utkan u stvari, države i ljude, jer u svemu postoje dva pola i dve krajnosti. Kroz likove ovog romana autor je u konstantnoj potrazi za balansom, merom, simetrijom, duboko uveren da ivice mogu biti zaobljene i ublažene humanim osećanjima, samo ako se pruži ruka kad se čini da spasa nema.
Čurug, kao jedno od najvećih i najmnogoljudnijih vojvođanskih sela, biće centralna figura i poprište porodične sage Šovljanskih: tri generacije biće nosioci epoha čiji su savremenici bili i svedoci važnih istorijskih događaja – od vremena pre Velikog rata pa do Svetske ekonomske krize nakon Drugog svetskog rata.
Iako omeđen ratnim zbivanjima, ono što je u romanu naglašeno ipak nisu prikazi ratnih scena, već efekti rata na Čurug, predstavljeni kroz suživot Srba i Mađara. Promene ratne sreće diktiraće i promene odnosa između ova dva naroda, intenzivirajući osećanja, kako dobra, tako i ona loša, koja često vode u surovost – zabeleženu i sa jedne i sa druge strane.
Autor veruje da je sloga ipak moguća i to prikazuje odnosom dveju porodica: Šovljanski i Čordaš, koje su se međusobno volele, poštovale, zajedno patile i spašavale jedna drugu kad je to bilo najpotrebnije.
Nažalost, uvideti da je čovek ipak samo čovek, a da su sve ostalo nijanse koje nas ne određuju uvek shvatamo kasno. Autor upozorava:
I nije se razlikovao lelek koji se čuo sa pravoslavnog groblja od jaukanja koje je bolno odjekivalo sa katoličkog…
I ne mirišu lipe uvek isto, ali čovek nikada na svoju ljudskost zaboraviti ne sme.
Do velikog zvona!
Izvor: RTV
