Istraživanja pokazuju da deca koja rano poseduju ovu osobinu imaju napredniju samokontrolu i bolje razumeju misli i namere drugih.
Svi roditelji se trude da isprave loše navike kod svoje dece, a laganje je često jedna od tih navika na koju obraćaju posebnu pažnju.
Kada deca često pribegavaju laganju kako bi postigla određene ciljeve, bilo da je reč o izbegavanju kazne, traženju pažnje ili izlaska iz nevolja, to može biti izazov za roditelje. Ipak, stručnjaci ističu da je laganje sasvim normalno za decu i može biti pokazatelj naprednog kognitivnog razvoja.
Studiju koja podržava ovu tvrdnju sproveli su istraživači Ksiao Pan Ding, Gail D. Heiman, Liiang Sai, Fang Iuan, Piotr Vinkielman, Geniue Fu i Kang Lee.
Psiholog Kang Li, specijalizovan za moralni razvoj i razvoj laganja kod dece između 2 i 16 godina, objasnio je da postoji značajna razlika između dece koja počinju da lažu rano i onih koji to čine kasnije. Deca koja ranije počnu da lažu pokazuju bolje kognitivne sposobnosti.
U studiji koju su sproveli istraživači, 42 dece predškolskog uzrasta, koja inicijalno nisu pokazivala sklonost ka laganju, učestvovala su u igri skrivača gde su sakrivali užinu od odrasle osobe. Deca su bila podeljena u dve grupe, pri čemu je jedna grupa učila kako da varaju kako bi postigla svoje ciljeve, dok druga grupa nije.
Istraživači su otkrili da su deca koja su naučena da varaju prošla bolje testove samokontrole i razumevanja namera i uverenja drugih ljudi. U svojim zaključcima, istraživači su naveli: "Deca su brzo naučila da varaju i od toga stekla trenutne kognitivne koristi, sa samo nekoliko dana podučavanja".
Sposobnost ubedljivog laganja kod dece povezana je sa njihovom inteligencijom, individualnošću i kreativnošću. Doktor Li je naglasio da, iako roditelji ne bi trebalo da podstiču decu na laganje, dozvoljavanje dece da učestvuju u igrama koje podstiču takvo ponašanje može biti korisno za razvoj njihovih kognitivnih sposobnosti.
Izvor: prva.rs
