Poznata srpska pop pevačica Slađana Milošević preminula je u Zemunskoj bolnici.
Tačan uzrok smrti još uvek nije zvanično poznat, a pevaciča je prošle godine, nakon hospitalizacije zbog lošeg zdravstvenog stanja, obelodanila da boluje od tzv. Sjogrenovog sindroma.
- Njena simptomatologija i način lečenja i dalje su nepoznati mnogim doktorima. Često je svode na pojednostavljeni imunološki poremećaj, a ona je u stvari smrtonosna. Nažalost, bolest je veoma teška, sa brojnim imunološkim promenama. Napada sve telesne sisteme. Jedino kineska tradicionalna medicina može pomoći, jer od ranih dana tretira čoveka kao jedinstvenu celinu. U zapadnoj medicini jedino psihosomatika ima takav pristup. Čovek je jedinstvo tela i psihe i samo tako se može lečiti - rekla je pevačica tada za "Gloriju".
Šta je Sjogrenov sindrom?
Sjogrenov sindrom ili autoimuna egzokrinopatija je hronična autoimuna bolest i inflamatorno oboljenje sa proliferacijom limfocita koji progresivno uništavaju egzokrine žlezde.
Prema pisanju "E-klinike" u pitanju je autoimuno oboljenje kod koga dolazi do stvaranja antitela na sopstveno tkivo egzokrinih žlezda i posledično njihove destrukcije.
Manifestuje se suvoćom sluzokoža i konjuktiva i može da bude primaran (ako nisu prisutna druga autoimuna oboljenja) ili sekundaran – ukoliko je povezan sa drugim imunološkim bolestima poput lupusa i reumatoidnog artritisa.
Najčešće se javlja kod žena i to u kasnijem životnom dobu između 40. i 60. godine života.
Tačan uzrok Sjogrenovog sindroma nije poznat i pored toga što je on predmet interesovanja mnogih naučnika i sprovodenih brojnih istraživanja. Dovodi se u vezu sa genetskom predispozicijom za nastanak autoimunih bolesti, kao i sa hormonima, gde estrogen može da igra značajnu ulogu, s obzirom na to da se predominantno javlja kod žena.
Kod ovog sindroma u žlezdama koje imaju ulogu da stvaraju pljuvačku, suze, vaginalni sekret i druge sekrete dolazi do stvaranja zapaljenja zbog koga zdravo žlezdano tkivo biva zamenjeno tkivom koje nije funkcionalno, što dovodi do suvoće u očima, ustima , koži, vagini i gastrointestinalnom traktu. Suvoća stoga često otežava i gutanje hrane, dok se u crevima može pojaviti i simptom sličan sindromu iritabilnog kolona.
Simptomi Sjogrenovog sindroma
Suvoća usta, odnosno kserostomija je jedan od ključnih sindroma. Često ne može da se isprovocira lučenje pljuvačke kiselom hranom ili bombonama. Takođe se javlja i suvoća očiju i drugih sluznica kao što su nos, dušnik, vagina.
Neki od simptoma koji su takođe česti su umor, dekoncentracija i loše raspoloženje, kao i kožni osip nakon izlaganja suncu i bol u mišićima i zglobovima.
Moguća je poajava i drugih sistemskih komplikacija poput pojave artritisa, plućnih smenji, ali i neuroloških smetnji. Zabeleženi su i tzv. "Reynolds-ov" sindrom, bubrežna oboljenjai "MALT" limfom.
Promene u plućima najčešće su izazvane keratotraheitisom (kao posledica suvoće bronhijalne sluzokože) i manifestuju se u obliku suvog kašlja i infekcija respiratornih puteva.
Želudačni simptomi su obično vidljivi kao atrofički gastritis sa gastroezofagealnim refluksom i ezofagitisom. Zbog usporenog procesa varenja, bolesnici sa Sjogrenovim sindromom imaju česte manifestacije usporenog (odloženog) pražnjenjenja želuca koje mogu izazvati osećaj sitosti, nelagodnost u vidu težine i mučnine u gornjem delu stomaka i nagon na povraćanje.
Ređe su u ovoj bolesti prisutni simptomi akutnog pankreatitisa, hepatomegalije i splenomegalije istovremeno sa primarnom bilijarnom cirozom jetre i hepatitisom.
Srčani simptomi mogu biti izazvani perikarditisom i plućnom hipertenzijom. Tu su i promene na koži koje karakteriše pre svega suvoća kože, koju prate i druge kožne promene kao što su dermatitis, svrab, kožni čir, anularni eritem (crvenilo)... Uz alopecija, vitiligo, mogu da se pojave i čirevi na zadnjem delu tvrdog nepca, usnama, desnima i jeziku.
Neurološki simptomi su vidljivi na centralnom nervnom sistemu i kičmenoj moždini, a manifestuju, prema pisanju Vikipedije, kao mielopatija, optička neuropatija, mišićni grčevi, diskretne kognitivne disfunkcije i psihijatrijske manifestacije (psihoza, depresija i čak i 80 odsto slučajeva). U nekim slučajevima javlja se i epilepsija. Kao senzorni poremećaji mogu se javiti i simptomi u obliku distalnih parestezija, a moždane neuropatije se mogu javiti u obliku trigeminalne neuropatije ili paralize živca lica (facijalnog živca).
Kako se dijagnostikuje?
Iako Sjogrenov sindrom spada u često autoimuno reumatsko oboljenje, neretko ostaje nedijagnostikovano i neadekvatno lečeno. Iz tog razloga može da se dogodi da pacijenti izgubi zube ili da mu se stvori ulcer u oku, što može trajno da im oštetiti vid.
Dijagnoza se uglavnom postavlja na osnovu anamneze, odnosno ukoliko tegobe traju duže od tri meseca, kao i ispitivanjem funkcije pljuvačnih žlezda putem testova koji će da potvrde kserostomiju (suvoću usta).
Pacijent se takođe šalje na oftalmološke preglede i ispitivanje funkcije suznih žlezda, odnosno takozvani "Schirmerov" test. Rade se i serološke analize i krvna slika. Neretko lekari nalažu i biopsija malih žlezda usne ili obrazne sluzokože.
Na koji način može da se leči?
Lečenje Sjogrenovog sindroma je uglavnom simptomatsko i podrazumeva upotrebu veštačkih suza, veštačke pljuvačke, nazalnog spreja, često uzimanje vode, bombona bez šećera i losiona za kožu.
Redovne posete stomatologu su tu veoma bitne jer se na taj način, zbog nedostatka pljuvačke, kontroliše nastanak karijesa i parodontalnih oboljenja. Besprekorna oralna higijena i upotreba antiseptičnih rastvora mogu da imaju presudni uticaj u prevenciji mnogih oralnih komplikacija.
Lekar može da propiše i određene lekove koji pospešuju lučenje pljuvačke i suza u izvesnom stepenu.
Preporučuje i se i izbegavanje jakih sapuna, suve klime, kao i konzumiranje alkohola i cigareta.
Prognoza bolesti
Iako u načelu ima dobru prognozu, nastanak Sjogrenovog sindroma obično je povezan sa drugim bolestima, pa je i prognoza direktno povezan sa tim bolestima (npr. lupus, limfom i slično.
Infekcija parotidne žlezde je jedna od češćih komplikacija koja se karakteriše otokom, bolom, crvenilom, toplotom na jednoj strani lica, iznad zahvaćene parotidne žlezde, ponekad praćena sa povišenom telesnom temperaturom.
Tu su i parotidni tumori, kada jedna od parotidnih žlezde može ekstremno da se uveća i postati nenormalno teška.
Često se dešavaju i problemi u potomstvu, jer deca koju rađaju žene sa sindromom imaju veći rizik, u odnosu na ostalu novorođenu decu, da obole od lupusa i urođenog srčanog bloka.
Izvor: Ona.rs
