Sombor.info

Dug rad pred računarom postao je svakodnevica za veliki broj muškaraca. Programeri, dizajneri, menadžeri, administrativni radnici, freelanceri, gejmeri, studenti i preduzetnici često provedu šest, osam ili deset sati dnevno u sedećem položaju. Na prvi pogled, sedenje deluje bezazleno, naročito ako posao nije fizički težak. Međutim, telo ne pravi razliku između „mirnog rada“ i dugotrajnog opterećenja. Ako satima ne menjamo položaj, posledice se mogu osetiti u leđima, vratu, kukovima, cirkulaciji, energiji, raspoloženju, ali i u intimnom zdravlju.

Muško telo posebno reaguje na pritisak u karlici, znojenje, usku odeću, loš položaj, laptop u krilu i nedostatak kretanja. Zato ova tema nije samo pitanje ergonomije, već i pitanje opšteg zdravlja i svakodnevnog komfora. Dugo sedenje nije problem samo za kičmu, već za ceo organizam. NHS navodi da dugotrajno sedenje može usporiti metabolizam i uticati na sposobnost tela da reguliše šećer u krvi, krvni pritisak i razgradnju masti. Pripremili smo nekoliko korisnih saveta za sve mušarce koji dugo sede pred računarom i žele da uvedu pozitivne promene za svoje zdravlje.

Zašto dugo sedenje nije prirodno stanje za telo?

Ljudsko telo je napravljeno za kretanje. Mišići, zglobovi, cirkulacija, disanje i metabolizam najbolje funkcionišu kada se položaj menja tokom dana. Kada dugo sedimo, mišići zadnje lože i pregibači kuka postaju skraćeni i napeti, gluteusi se manje aktiviraju, ramena odlaze napred, vrat se naginje ka ekranu, a donji deo leđa preuzima opterećenje koje ne može beskonačno da trpi. Zbog toga se posle radnog dana javljaju ukočenost, bol u vratu, pritisak u krstima i osećaj težine u nogama.

Problem je što telo često ne šalje dramatičan signal odmah. Prvo se pojavi mala nelagodnost, zatim potreba da se stalno nameštate, pa povremeni bol koji „prođe kad ustanete“. Ako se takav obrazac ponavlja mesecima, sedenje postaje tihi izvor hronične napetosti. Mayo Clinic povezuje dugotrajno sedenje sa većim rizikom od gojaznosti, povišenog krvnog pritiska, visokog šećera u krvi, viška masnoće oko struka i nepovoljnih vrednosti holesterola. Zato sedenje treba posmatrati kao naviku koju treba prekidati, a ne kao neutralan položaj.

Prvi problem je položaj: ekran, stolica i ramena

Ako radite za računarom, osnovna postavka radnog mesta ima veliku ulogu. Ekran treba da bude u visini očiju ili blago ispod nje, tako da ne savijate vrat satima. Stopala treba da budu na podu, kolena približno pod pravim uglom, a leđa oslonjena. Tastatura i miš treba da budu dovoljno blizu da ramena ne budu podignuta, a ruke ne idu stalno napred. Loša ergonomija ne boli odmah, ali svakog dana uzima mali deo komfora.

Najčešća greška je rad u položaju koji izgleda opušteno, ali dugoročno opterećuje telo: poluležeći rad, savijen vrat, laptop ispod nivoa očiju, sedenje na ivici stolice, prekrštene noge ili ramena stalno podignuta ka ušima. Dobar položaj nije ukočeno sedenje kao vojnik, već položaj koji se lako održava i često menja. Idealno je da tokom dana smenjujete sedenje, stajanje, kratko hodanje i istezanje, jer nijedan položaj nije dobar ako traje predugo.

Laptop u krilu: navika koja nije bezazlena

Mnogi muškarci rade sa laptopom u krilu, naročito kod kuće, na kauču, u krevetu ili tokom putovanja. To deluje praktično, ali telo tada trpi na više nivoa. Ekran je obično prenisko, pa vrat ide napred i dole. Ramena se zatvaraju, donji deo leđa se zaobljuje, a kukovi ostaju u lošem položaju. Posle sat ili dva, takav rad može napraviti više napetosti nego ceo dan za pravilno podešenim stolom.

Posebno je važno što laptop u krilu stvara toplotu u neposrednoj blizini prepona i testisa. To ne znači da će povremeni rad odmah napraviti problem, ali redovna navika može biti nepovoljna, naročito kod muškaraca koji planiraju potomstvo ili već imaju pitanje plodnosti. Cleveland Clinic savetuje da se, kod pokušaja poboljšanja muške plodnosti, izbegava držanje laptopa u krilu jer toplota uređaja može opteretiti testise i uticati na proizvodnju spermatozoida ako se to radi redovno. Laptop je bolje držati na stolu, uz eksternu tastaturu i miša, nego direktno u krilu.

Karlica, prostata i pritisak od dugog sedenja

Dugotrajno sedenje stvara pritisak u predelu karlice. Kod nekih muškaraca to može pojačati osećaj težine, nelagodnosti, napetosti ili bola u donjem delu stomaka, preponama, testisima ili perineumu, prostoru između skrotuma i anusa. Nije svaki osećaj pritiska znak bolesti prostate, ali ako se tegobe ponavljaju, ne treba ih ignorisati. Telo često prvo govori kroz blagu nelagodnost, a tek kasnije kroz jasniji bol.

Muškarci koji dugo sede treba posebno da obrate pažnju na promene u mokrenju: češće mokrenje, slabiji mlaz, peckanje, noćno ustajanje, osećaj nepotpunog pražnjenja bešike ili bol u karlici. Takvi simptomi mogu imati različite uzroke, od iritacije i upale do problema sa prostatom ili mokraćnim putevima. Nije cilj da se svaka nelagodnost odmah dramatizuje, već da se ne pretvara u nešto „normalno“ samo zato što radite sedeći posao. Ako traje, vraća se ili se pogoršava, potreban je pregled.

Pauze nisu gubljenje vremena, već održavanje sistema

Jedan od najjednostavnijih saveta za muškarce koji dugo sede jeste da ustaju pre nego što ih telo na to natera bolom. Pauza od dva do pet minuta na svakih 45 do 60 minuta može značiti mnogo: prošetajte, istegnite kukove, uradite nekoliko čučnjeva, otvorite grudni koš, podignite se na prste ili samo prođite kroz stan ili kancelariju. Telo ne traži uvek veliki trening, već redovne prekide pasivnosti.

Najbolje pauze su kratke, česte i realne. Ako planirate savršen trening posle posla, a tokom dana sedite bez pomeranja osam sati, propuštate važan deo brige o telu. Mikropauze su mala ulaganja koja sprečavaju veliki umor, jer poboljšavaju cirkulaciju, smanjuju ukočenost i pomažu da se mentalni fokus vrati. U praksi, čovek često radi bolje kada ustaje redovno, a ne kada sedi „herojski“ bez prekida.

Vežbe koje najviše znače muškarcima koji sede

Muškarcima koji rade za računarom najčešće su potrebne vežbe za kukove, zadnju ložu, gluteuse, leđa, vrat i ramena. To ne mora biti komplikovan program. Dovoljno je nekoliko osnovnih pokreta: istezanje pregibača kuka, lagani čučnjevi, aktivacija gluteusa, kruženje ramenima, istezanje grudnih mišića, rotacije trupa i kratke šetnje. Cilj nije da se preznojite na svakoj pauzi, već da vratite telu pokret koji mu nedostaje.

Trening snage dva do tri puta nedeljno može dodatno pomoći, naročito ako uključuje leđa, noge, stabilizaciju trupa i mobilnost. Ipak, trening ne treba da bude izgovor za celodnevno sedenje bez pauze. Jedan sat vežbanja ne briše automatski deset sati nepokretnosti. Najbolji pristup je kombinacija: redovno trenirati, ali i tokom radnog dana stalno ubacivati male doze kretanja.

Intimna higijena, znojenje i izbor veša

Dugo sedenje često znači više toplote, znojenja i trenja u intimnoj regiji. To se posebno oseća leti, tokom stresnih radnih dana ili ako nosite usku garderobu od materijala koji ne dišu. Vlažna i topla sredina može doprineti iritaciji kože, neprijatnom mirisu, crvenilu i osećaju nelagodnosti. Zato intimna higijena nije samo pitanje estetike, već svakodnevnog zdravlja i komfora.

Važno je nositi udoban veš od prijatnih materijala, redovno ga menjati i izbegavati preusku odeću ako satima sedite. Posle treninga ili jakog znojenja ne treba ostajati dugo u mokroj garderobi. Muški donji veš treba da bude podrška telu, a ne izvor pritiska, trenja i toplote. Ako se javljaju upale, crvenilo, peckanje, neprijatan miris, sekret ili zatezanje kožice, može postojati i problem poput fimoze, pa je tada pametno konsultovati urologa. NHS navodi da zategnuta kožica može praviti tegobe kao što su bol pri mokrenju, slab mlaz, krvarenje, sekret, neprijatan miris ili bolne erekcije.

Voda, kafa i mokrenje tokom radnog dana

Ljudi koji dugo rade pred računarom često piju mnogo kafe, a malo vode. Kafa sama po sebi nije problem za svakoga, ali previše kofeina kod nekih muškaraca može pojačati osećaj hitnosti mokrenja, nervozu, lupanje srca ili dehidrataciju ako voda izostane. Sa druge strane, premalo tečnosti može učiniti urin koncentrisanijim i pojačati peckanje ili iritaciju kod osetljivih osoba.

Dobar pristup je jednostavan: držite vodu pored radnog mesta i pijte ravnomerno, umesto da se setite tek uveče. Ne treba ni preterivati sa ogromnim količinama vode odjednom, jer to može nepotrebno prekidati rad i san. Urinarnom sistemu najviše prija ritam, a ne ekstrem. Ako primetite da stalno odlažete mokrenje zbog posla, sastanaka ili gejminga, promenite tu naviku. Zadržavanje nije dokaz discipline, već nepotreban pritisak na bešiku.

Oči, vrat i mentalni umor

Rad pred ekranom ne pogađa samo telo ispod struka. Oči, vrat i nervni sistem takođe trpe. Dug fokus u ekran smanjuje treptanje, pa se oči suše, peku ili zamaraju. Vrat se često naginje napred, što povećava napetost u mišićima. Ako se tome doda stres, rokovi, notifikacije i stalna mentalna dostupnost, čovek na kraju dana može biti iscrpljen i bez velikog fizičkog napora.

Korisno je praviti kratke vizuelne pauze: skloniti pogled sa ekrana, pogledati u daljinu, trepnuti nekoliko puta, prošetati i opustiti vilicu i ramena. Ekran ne umara samo oči, već ceo sistem pažnje. Ako primetite glavobolje, zatezanje u vratu, plitko disanje ili nervozu posle dugog rada, možda problem nije samo u poslu, nego u načinu na koji telo provodi radni dan.

Hrana tokom sedećeg rada

Dug rad za računarom često vodi u dve krajnosti: preskakanje obroka ili stalno grickanje. Obe navike mogu pogoršati energiju, koncentraciju i telesnu težinu. Ako sedite dugo, a unosite mnogo šećera, testa, grickalica i zaslađenih napitaka, telo dobija višak energije koju ne troši. Vremenom to može doprineti gojenju, umoru i lošijem metaboličkom zdravlju.

Bolji izbor su jednostavni, stabilni obroci: proteini, povrće, integralne žitarice, zdrave masti, organski proizvedena hrana, voće i dovoljno vode. Nije potrebno brojati svaki zalogaj, ali jeste korisno izbegavati automatsko grickanje iz stresa ili dosade. Sedeći posao traži pametniji odnos prema hrani, jer potrošnja energije nije ista kao kod fizičkog rada. Kada se hrana uskladi sa realnim ritmom dana, lakše je održati energiju i telesnu težinu.

Kako da organizujete radni dan bez velikih promena?

Mnogi saveti propadnu jer su previše ambiciozni. Neko odluči da će od sutra trenirati svaki dan, kupiti sto za stajanje, potpuno promeniti ishranu i prestati da sedi. Posle tri dana vrati se starom ritmu. Mnogo je bolje početi sa malim promenama koje se lako održavaju. Na primer, podesite alarm za ustajanje, podignite laptop na stalak, koristite eksternu tastaturu, prošetajte dok telefonirate i nemojte raditi sa laptopom u krilu.

Jedna praktična lista može izgledati ovako:

• ustanite na svaka 45 do 60 minuta
• ne držite laptop direktno u krilu
• podignite ekran u visinu očiju
• pijte vodu ravnomerno tokom dana
• nosite udoban veš i odeću koja ne steže
• ne odlažite mokrenje satima
• javite se lekaru ako bol, peckanje ili urološke tegobe traju

Male promene koje se ponavljaju svakog dana jače su od velikih odluka koje traju jednu nedelju.

Kada je vreme za pregled?

Ako se zbog dugog sedenja javljaju bolovi u leđima, vratu ili kukovima, prvi korak može biti fizijatar, fizioterapeut ili lekar opšte prakse. Ako se javljaju urološki simptomi, kao što su peckanje pri mokrenju, krv u urinu, slab mlaz, bol u testisima, bol u karlici, učestalo mokrenje ili nelagodnost u intimnoj regiji, potrebno je konsultovati urologa. Nije dobro sve pripisivati sedenju, jer isti simptom može imati više različitih uzroka.

Posebno treba reagovati ako se simptomi ponavljaju, pogoršavaju, remete san ili utiču na seksualni život. Muškarci često čekaju predugo jer im je neprijatno da govore o intimnim tegobama, ali pregled je mnogo jednostavniji od višemesečnog straha. Lekar ne služi da vas uplaši, već da razjasni šta se dešava. Što se ranije proveri uzrok, to je veća šansa da se problem reši jednostavnije.

Pametno sedenje je zapravo aktivan odnos prema telu

Rad pred računarom ne mora da bude neprijatelj zdravlja. Problem nije sam računar, već način na koji provedemo dan: bez pauza, u lošem položaju, sa laptopom u krilu, premalo vode, previše kafe, uskom garderobom, zadržavanjem mokrenja i ignorisanjem signala tela. Kada se sve to ponavlja mesecima, telo počinje da traži naplatu kroz bol, umor, napetost i nelagodnost.

Najbolji savet za muškarce koji dugo sede jeste da ne čekaju da ih bol natera na promenu. Ustanite pre nego što se ukočite, pomerite se pre nego što izgubite energiju i proverite simptome pre nego što postanu veliki problem. Zdrav radni dan ne traži savršen režim, već malo više svesti. Nađite bolji položaj, više se krećite, izbegavajte toplotu u krilu, nosite udobniji veš, redovno mokrite, pijte dovoljno vode i obavezno zakažite pregled kada telo jasno kaže da nešto nije u redu.

Fotografije:

https://pixabay.com/photos/man-chair-computer-desk-sit-1866784/

https://pixabay.com/photos/office-desk-man-business-workplace-6952919/

https://pixabay.com/photos/coffee-cup-computer-home-laptop-7567749/

Cene pametnih telefona su dostigle rekordan nivo u Evropi dok jeftini uređaji nestaju sa tržišta.

Ako vam se čini da vam kupovina novog telefona u poslednje vreme pravi ozbiljnu rupu u novčaniku, niste jedini. Najnoviji podaci istraživačke kompanije Omdia pokazuju dramatičnu promenu na evropskom tržištu mobilnih telefona. Po prvi put u istoriji, prosečna cena pametnog telefona u Evropi skočila je na neverovatnih 580 evra.

Razlog za ovaj skok cena je prilično jednostavan: jeftini telefoni ubrzano nestaju. Uređaji koji koštaju manje od 200 evra zabeležili su istorijski minimum, čineći tek četvrtinu svih isporuka u ovom kvartalu. Umesto da preplavljuju tržište pristupačnim hardverom, proizvođači telefona prebacuju fokus na premijum uređaje, tražeći veće profitne marže kod kupaca koji su spremni da potroše više.

Uprkos rekordno visokim cenama, evropsko tržište je zapravo poraslo za 2% u ukupnom obimu, sa oko 33 miliona isporučenih jedinica.

Odmah iza njih, Apple je imao odličan kvartal, zabeleživši rast isporuke iPhone-a od 9%. Premijum serija iPhone 17, kao i jeftinije alternative poput modela iPhone 15 i 16e, doneli su odličnu zaradu, a da kompanija uopšte nije morala da nudi velike popuste - piše B92.

U međuvremenu, Xiaomi je krenuo potpuno drugim putem. Kompanija se ubrzo suočila sa problemima u lancu snabdevanja, što je smanjilo njihov ukupan obim isporuke za 15%. Ipak, uspeli su da podignu svoju prosečnu prodajnu cenu za čak 21%. Fokusiranjem na naprednije modele, kao što su Xiaomi 17 i 15T, kompanija je povećala ukupnu vrednost prodaje iako je isporučila manje pojedinačnih kutija.

Nešto niže na listi, konkurencija postaje žestoka. Motorola je ostvarila zdrav rast od 17% zahvaljujući brzoj ekspanziji u Španiji i Portugaliji. OPPO je takođe zabeležio solidan povratak od 9% u Francuskoj, dok je istovremeno bio zauzet restrukturiranjem brenda kako bi spojio realme i OnePlus pod jednu jedinstvenu strategiju. Međutim, apsolutni rekorder po brzini rasta u ovom kvartalu bio je Honor. Ovaj brend je eksplodirao sa rastom od preko 60%, lansirajući jeftinije modele kako bi privukao publiku koja traži pristupačne uređaje — sektor koji svi ostali polako napuštaju.

Uživajte u ovom stabilnom talasu novog hardvera dok još možete, jer se na horizontu sprema oluja. Iz kompanije Omdia upozoravaju da globalna nestašica memorijskih komponenti postaje sve gora iz dana u dan. Ovo usko grlo će verovatno izazvati oštar pad tržišta od 12% krajem ove godine, i to uglavnom tokom jesenjih i zimskih meseci. Trgovci trenutno gomilaju zalihe što je više moguće kako bi izbegli prazne rafove, ali korekcija cena je neizbežna kada se haos oko komponenti konačno smiri.

Poslednjih godina kolagenski suplementi sve su prisutniji na društvenim mrežama i u wellness industriji, gde se često predstavljaju kao rešenje za očuvanje mladalačkog izgleda.

Marketinške kampanje posebno ističu da je kolagen najzastupljeniji protein u organizmu i važan faktor za elastičnost kože, kao i zdravlje kostiju i zglobova.

Ali dr Amir Kan, koji radi za britanski sistem javnog zdravlja, upozorava da su mnoga obećanja o podmlađivanju preuveličana i da ih nauka ne potvrđuje, piše N1.

Šta se zapravo dešava kada uzimate kolagen?

Gostujući u emisiji „Dobro jutro, Britanijo“, dr Kan je objasnio zašto kolagenski suplementi ne deluju kako se reklamira. Podsetio nas je da telo prirodno proizvodi kolagen, ali da se njegova proizvodnja smanjuje za oko jedan procenat godišnje nakon dvadesete godine. Upravo na tome industrija wellnessa gradi celu svoju marketinšku priču, najčešće ciljajući žene.

„Kolagen je zapravo protein koji naše telo samo proizvodi. Čini oko 30 procenata svih proteina u telu. Kako starimo, njegova proizvodnja se usporava, pa ga imamo manje, a potreban nam je za kožu, kosu, kosti i ligamente. To je neka vrsta potporne strukture za naše telo“, objasnio je dr Kan.

Ali problem je, kaže on, što telo ne koristi nužno dopunjeni kolagen za kožu ili bore.

„Kada uzimate suplement kolagena, telo ga prvo razgrađuje. U crevima se kolagen razgrađuje na aminokiseline, odnosno osnovne gradivne blokove proteina. I telo će koristiti te aminokiseline tamo gde su mu najpotrebnije – za hormone, enzime ili druge procese. Nema garancije da će završiti u vašoj koži ili kosi“, rekao je doktor.

Istraživanja ne potvrđuju velika obećanja

Dr Kan se takođe osvrnuo na studiju iz 2025. godine koja je analizirala 23 randomizovana kontrolisana ispitivanja o efektima kolagena.

Početni rezultati sugerisali su da suplementi mogu poboljšati hidrataciju i elastičnost kože. Međutim, kada su studije koje je finansirala industrija kolagena uklonjene iz analize, nije bilo jasnih dokaza o koristima za kožu, kosu i nokte.

Međutim, dodao je da određeni efekti postoje kada je u pitanju zdravlje zglobova. „Kolagen bi mogao pomoći kod bolova u zglobovima i njihove funkcije kod ljudi sa artritisom, ali ne i kod ljudi sa zdravim zglobovima“, objasnio je.

Takođe je upozorio da mnogi posežu za suplementima umesto da se fokusiraju na kvalitetnu ishranu. „Ljudi često misle: ‘Uzeću ovaj suplement i sve će biti rešeno’, i ignorišu celovite namirnice koje sadrže niz drugih važnih hranljivih materija“, rekao je.

Šta prirodno stimuliše proizvodnju kolagena?

Govoreći o prirodnim izvorima kolagena, dr Kan je naveo pileću kožu, koštanu čorbu i želatin. Budući da je vegetarijanac, istakao je i alternative na bazi biljaka poput sočiva i pasulja, uz naglasak na unos dovoljno vitamina C, cinka i bakra iz voća, povrća, orašastih plodova i semenki.

Suplementi mogu pružiti skromna poboljšanja hidratacije kože, rekao je, ali mnoge studije su bile male, kratkoročne i finansirane od strane proizvođača. Dokazi za kosu i nokte su još slabiji.

„Ako želite prirodno da podržite proizvodnju kolagena, životne navike su mnogo važnije: prestanak pušenja, nošenje kreme za sunčanje, unos dovoljno proteina i vitamina C i kvalitetan san“, naglasio je.

„Kolagen nije čudotvorni lek“

Zaključio je rekavši da kolagenski suplementi nisu beskorisni, ali nisu ni čudotvorni proizvodi kako se reklamira. „Oni mogu pružiti male koristi za hidrataciju kože i simptome zglobova kod nekih ljudi, ali očekivanja treba da budu realna“, rekao je dr Kan.

Dodao je da lično ne bi potrošio bogatstvo na kolagen, ali da nema problem ako ga neko koristi i oseća se bolje. „Ako očekujete da će kolagenski peptidi izbrisati bore ili potpuno transformisati vaš izgled, nauka to jednostavno ne podržava“, zaključio je.

Danijela Klete, jedna od poslednjih pripadnica levičarske terorističke grupe Frakcija crvene armije (RAF), proglašena je krivom za učešće u seriji pljački, ali je čekaju i mnogo ozbiljnije optužbe.

Danijela Klete, navodno jedna od poslednjih preostalih članica krajnje leve terorističke grupe Frakcija crvene armije (RAF), nalazi se na suđenju zbog svoje uloge u nizu oružanih pljački supermarketa i transportera novca, proglašena krivom i sada joj preti 13 godina zatvora, piše DW.

Sud je ranije odbacio dodatnu optužbu za pokušaj ubistva, povezanu sa jednom od pljački 2015. godine, kada je pucano na transporter, iako niko nije povređen.

Međutim, ova 67-godišnjakinja, koja je više od 30 godina živela u Berlinu pod lažnim identitetom, mogla bi da se suoči sa još jednim suđenjem, pošto su savezni tužioci podigli nove optužbe za pokušaj ubistva u vezi sa napadima iz ranih 1990-ih, kada je takozvana „treća generacija“ RAF-a bila najaktivnija. Sve optužbe za terorizam, po kojima bi Klete gotovo sigurno bila gonjena da je ranije uhapšena, u međuvremenu su zastarele.

Dva navodna saučesnika, Burkhard Garveg i Ernst-Volker Štaub - od kojih je jednog Klete, kako se čini, upozorila prilikom hapšenja - i dalje su u bekstvu.

Uhvaćena uz pomoć veštačke inteligencije

Klete je uhapšena u februaru 2024. u Berlinu, gde je, prema navodima policije, živela pod imenom „Klaudija Ivone“ oko 20 godina. I dalje nije jasno kako je decenijama uspevala da se krije u centru glavnog grada Nemačke, ali Hans-Jakob Šindler, viši direktor istraživačkog centra Counter Extremism Project (CEP), kaže da su ekstremno levičarske mreže i dalje teške za infiltraciju ili prikupljanje informacija.

Šindler je uveren da je više ljudi u Berlinu znalo njen pravi identitet, ali su to zadržali za sebe.

„Protiv nje su se stalno vodile aktivne istrage. Danijela Klete živela je veoma udoban dvostruki život jer je bila zaštićena - oni koji su znali ko je ona, nikada nisu progovorili“, rekao je Šindler za DW.

Klete je, po svemu sudeći, vodila normalan društveni život, putovala u inostranstvo i pohađala časove brazilskog plesa kapoeira. Sprijateljila se sa Brazilcem Ermesonom Gomesom da Silvom, sa kojim je jedno vreme delila stan, iako je on kasnije rekao nemačkim medijima da nije znao njen pravi identitet do njenog hapšenja.

Tek krajem 2023. policija u Donjoj Saksoniji dobila je dojavu o njenom stanu u Berlinu. U decembru te godine, jedan kriminalistički podkast zamolio je kanadskog istraživačkog novinara Majkla Kolborna iz mreže Bellingcat da uz pomoć softvera za prepoznavanje lica zasnovanog na veštačkoj inteligenciji uporedi fotografije stare 30 godina sa novijim, sa jedne berlinske kapoeira škole objavljenim na Fejsbuku. Kolborn je kasnije za list Taz rekao da mu je trebalo svega 30 minuta da identifikuje Klete.

"Radije bih uhvatio nekoliko odbeglih neonacista", dodao je.

Prilikom hapšenja, kojem se nije opirala, policija je saopštila da je kod nje pronašla lažne italijanske lične dokumente, kao i više komada vatrenog oružja, uključujući kalašnjikov, pištolj, municiju, eksploziv, oko 240.000 evra u gotovini i nekoliko zlatnih poluga.

Oružani otpor protiv kapitalizma

Klete se sama obratila sudu tokom završnih reči sredinom maja, opravdavajući svoje postupke i izvinjavajući se za eventualne traume koje su pretrpeli ljudi tokom pljački. Govorila je i o svom ranom aktivizmu protiv Vijetnamskog rata, kao i o tome kako se radikalizovala kada je zaključila da će nenasilni otpor kapitalizmu država uvek slomiti.

Ipak, nije potvrdila da je zaista bila članica RAF-a, već je rekla samo da je ta grupa „imala važnu ulogu u njenom životu“. Insistirala je da nemačka država i dalje zna vrlo malo o poslednjoj generaciji RAF-a „i nadam se da će tako i ostati“.

„Ne mislim da je uloga Klete u ukupnoj strukturi RAF-a bila posebno značajna“, rekao je Šindler.

To je, kako navodi, zato što je, za razliku od prve dve generacije RAF-a koje su izvršile više otmica i smatraju se odgovornim za više od 30 ubistava, organizacija do sredine 1990-ih već bila znatno oslabljena.

„Više nisu imali jasnu agendu, njihovi teroristički akti bili su mnogo manje sofisticirani, iako ne manje smrtonosni, nego ranije. Izgubili su pravac.“

Nakon formalnog raspuštanja grupe 1998, preostali članovi su, prema Šindleru, jednostavno postali „obični kriminalci“ kako bi izbegli pravdu. „Važno je razumeti da ova grupa pojedinaca nikada nije imala šta da doprinese političkoj debati“, rekao je.

Ipak, Klete ima određenu podršku u krajnje levičarskim krugovima u Nemačkoj. U berlinskoj četvrti u kojoj je živela pojavili su se plakati, a tokom suđenja su u gradu održavani i protesti podrške.

Pred sudom sredinom maja, Klete je svoje postupke stavila u kontekst današnjih protesta protiv militarizacije, smanjenja socijalnih davanja i izraelskih vojnih akcija u Gazi. „Možemo biti istinski slobodni samo kada su svi slobodni“, rekla je. Velika grupa pristalica tada je, prema navodima, ustala i zapljeskala optuženoj, podigavši transparent „Sloboda za Danijelu Klete“, koji su sudski službenici ubrzo uklonili.

Politički obojeno suđenje

„Ne postoje dokazi da je naša klijentkinja direktno učestvovala u bilo kom od krivičnih dela. Činjenica da je u svom stanu imala te stvari pokazuje da je na neki način bila povezana s tim, da je poznavala ljude koji su to učinili, ali nema dokaza da je i sama bila tamo“, rekao je advokat Tojne za DW ranije u maju.

Tojne je takođe rekao da je proces politizovan od strane države, iako se u suštini radi o slučaju oružane pljačke.

„Slike iz sudnice treba da simbolizuju da je reč o izuzetno opasnoj osobi. Novac nije prepreka: na svakom ročištu bilo je na desetine maskiranih policajaca sa automatskim oružjem, čitav prostor suđenja okružen je bodljikavom žicom, a ceo jedan objekat iznajmljen je samo za nju za nekoliko miliona evra“, rekao je.

Tojne je takođe naveo da tužilaštvo u „normalnom postupku“ nikada ne bi tražilo maksimalnu kaznu od 15 godina zatvora.

Advokati Klete planiraju od saveznog suda da u potpunosti odbaci nove optužbe zbog nedostatka dokaza. One se odnose na tri napada iz ranih 1990-ih — neuspeli bombaški napad na zgradu Dojče banke u Ešbornu, oko 60 ispaljenih hitaca na ambasadu SAD u Bonu i bombaški napad na zatvor 1993, koji se ispostavio kao poslednji teroristički akt RAF-a. DNK Klete pronađen je na mestu sva tri napada.

„Ostale optužbe odnose se na tri političke akcije s početka devedesetih, gde su dokazi protiv naše klijentkinje još slabiji“, rekao je Tojne. „Ne postoji nijedna osoba koja tvrdi da je ona u tome učestvovala; postoje samo veoma složeni tragovi mešanog DNK, gde je vrlo malo dokaza da upravo naša klijentkinja stoji iza njih.“

Planirana isključenja struje u Somboru, Stanišiću i Riđici za četvrtak, 28. maj

08:30 - 14:00
Sombor: deo I.Milutinovuića, Monoštorska, deo Pinkijeve, Đ.Jakšića, Vinogradska, J.Ignjatovića, S.Matavulja, S.Semze, I.Cankara, M.Pupina, Batinska 21-54, 26-48.

09:00 - 14:00
Sombor: Majora Ilića Bajke 33-91, 36-126, Đ.Brkića 2-2A.

08:30 - 14:00
Stanišić: deo Oslobođenja, deo Dunavske i Skadarska.

08:30 - 14:00
Riđica: M.Pijade, Cara Lazara, Crv.Zvezde, Vojvode Vuka, N.Tesle 57-93, 54-94, Zrinjska, Dalmatinska, M.Oreškovića, Vojvođanska, Dobrovoljačka, Vinogradska, A.Čarnojevića, Velebitska, deo Sv.Save.

U utorak, 26. maja 2026. godine, u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor upriličeno je svečano otvaranje izložbe “Koža na kožu”, umetnice Tamare Dragan Božović.

Postavka izložbe trajaće do 12. juna 2026. godine.

Proteklog vikenda startovalo je novo rvačko prvenstvo u Super ligi Srbije. Rvački klub Soko je na startu takmičenja ugostio ekipe beogradske Crvene Zvezde i Sente. U ovom tromeču Soko je nadvisio oba rivala. Somborci su nad Zvezdom slavili sa 7:1, dok su Sentu dobili sa 6:2.

Kako se može videti u izveštaju RK Soko, Kimoski, Zelić, Jovišić i Avramović zabeležili su po dve pobede, Popović, Rajić, Ivanković, Dedić i Obradović po jednu.

„Ekipa koja u proseku nema ni 19 godina, oduševila je gledaoce borbenošću i odličnim rvanjem“ – navodi se na kraju saopštenja. Da podsetimo, RK Radnički je sezonu otvorio remijem sa Vojvodinom i porazom od Partizana.

Isplata penzija za maj počinje 2. juna i trajaće do 10. juna, prema kalendaru Fonda PIO.

Prvi će penzije dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti, kojima isplata počinje 2. juna.

Penzionerima iz kategorije poljoprivrednih i vojnih osiguranika penzije će biti isplaćene 5. juna.

Poslednji na spisku za isplatu su penzioneri iz kategorije zaposlenih, kao i korisnici iz republika bivše SFRJ. Njima će novac biti isplaćen 10. juna, kada se i zvanično završava isplata majskih penzija.

Podsetimo, prosečan iznos penzije za april 2026. godine iznosio je 56.848 dinara.

Gradska biblioteka „Кarlo Bijelicki” u Somboru pokreće novi čitalački klub namenjen mladima, sa ciljem da im pruži prostor za razgovor o knjigama, razmenu mišljenja i druženje sa vršnjacima sličnih interesovanja.

Prvo okupljanje biće održano u petak, 29. maja, na Pozajmnom odeljenju za odrasle, sa početkom u 19 časova.

Кako je najavljeno, na prvom susretu učesnici će razgovarati o načinu funkcionisanja kluba, predlagati teme za čitanje i razgovor, ali i zajedno osmisliti ime novog čitalačkog kluba.

Iz biblioteke pozivaju mlade koji vole knjige, čitanje i razgovore o pročitanom da se pridruže ovom programu, kao i sve koji poznaju nekoga kome bi ovaj klub mogao biti zanimljiv da mu proslede informaciju.

Prijave su moguće putem društvenih mreža Gradske biblioteke „Кarlo Bijelicki”, Instagrama i Fejsbuka, lično u biblioteci ili pozivom na broj telefona 025/451-510.

Gradsko veće grada Sombora održalo je 91. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 34 tačke.

Između ostalog, usvojeni su izveštaji o radu i finansijskom poslovanju za proteklu godinu Apotekarske ustanove Sombor, Centra za socijalni rad Sombor, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite Sombor, Sportskog centra „Soko“ Sombor, Turističke organizacije Grada Sombora, kao i izveštaji o radu i finansijskom poslovanju ustanova kulture čiji je osnivač Grad Sombor.

Takođe, članovi Gradskog veća prihvatili su Informaciju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti javnih komunalnih preduzeća čiji je osnivač Grad Sombor za period od 1. januara do 31. marta 2026. godine.

Tokom 91. sednice, usvojen je i Predlog za raspodelu sredstava po javnom pozivu za finansiranje programa/projekata koji podstiču rad lovačkih društava i udruženja na teritoriji grada Sombora u 2026. godini. Za ovu namenu iz gradskog budžeta biće izdvojeno 2.000.000,00 dinara.