Sombor.info

Na gradskoj plaži u Apatinu kod “Plave ruže” u toku su radovi na uređenju prostora pred početak letnje sezone.

Radnici uklanjaju rastinje, nasipaju novi pesak, uređuju obalu i obnavljaju mobilijar, kako bi jedno od omiljenih mesta za odmor i rekreaciju Apatinaca bilo spremno za prve kupače - piše Radio Dunav.

Ovo kupalište decenijama ima posebno mesto u životu brojnih sugrađana, jer su upravo na gradskoj plaži mnogi naučili da plivaju, provodili letnje raspuste i stvarali uspomene sa porodicom i prijateljima. Osim što je ovo mesto privlačno Apatinci, svakoga leta privuče i veliki broj posetilaca sa strane.

Nakon završetka radova, plaža će ponovo biti uređena i dostupna svima koji tokom toplih dana traže predah kraj vode.

U organizaciji Gradskog muzeja Sombor, juče je u Кulturnom centru „Laza Кostić“ održan modno–scenski program „Jednom, kada pogled zastane”, inspirisan duhom dvadesetih godina XX veka i motivima pripovetke „Iskušenje” Veljka Petrovića.

Ovaj modno-scenski program nastao je kao rezultat višegodišnjih edukativnih radionica i saradnje Pedagoške službe Gradskog muzeja sa somborskim srednjim školama.

U programu su učestvovali učenici Srednje škole „Sveti Sava”, koji su predstavili autorske modele inspirisane estetikom mode dvadesetih godina XX veka, kao i učenici dramske sekcije Gimnazije „Veljko Petrović”, koji su kroz scenski prikaz dočarali atmosferu i psihološku složenost Petrovićeve pripovetke „Iskušenje”. Svoj doprinos programu dali su i učenici Srednje ekonomske škole.

Autorke i koordinatorke programa bile su kustos pedagog Gradskog muzeja Sombor Nevena Živadinović Кusonić, profesor i razredni starešina smera Tehničar dizajna odeće Tijana Mijatović i profesor književnosti i voditelj dramske sekcije Gimnazije „Veljko Petrović” Marina Antić.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 27. maj

Ekspanzija e-commerce sektora u Srbiji počinje postepeno još od 2010. godine, ali pravi ubrzani rast dolazi nakon 2018, dok izbijanje pandemije predstavlja ključni trenutak koji je potpuno promenio navike potrošača i ubrzao razvoj internet trgovine. Posebno su profitirali sektori poput kozmetike, suplemenata, tehnike, kućne i sportske opreme, kao i dostave hrane. U tom periodu naglo rastu i platformski modeli poslovanja, dok društvene mreže postaju jedan od glavnih prodajnih kanala, piše biznis.rs.

Važno je naglasiti da korona nije stvorila e-commerce u Srbiji, već je samo ubrzala procese koji su već postojali. Nakon pandemije deo kupaca se vratio fizičkim prodavnicama, ali su nove potrošačke navike uglavnom ostale, a brojke pokazuju da internet prodaja postaje sve uobičajeniji način kupovine.

Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom 2025. godine obavljeno je rekordnih 110,6 miliona internet kupovina ili u proseku više od 303.000 dnevno. U 2025. godini zabeleženo je povećanje od 34,3 odsto u odnosu na 2024. godinu, kada je izvršeno 82,4 miliona internet kupovina.

Ekspanzija online kupovine u Srbiji trenutno je toliko snažna da čak i mali igrači mogu veoma brzo da povećaju promet. Uzimajući u obzir tu činjenicu, ne čudi što je, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji tokom 2024. godine u delatnosti trgovina na malo posredstvom pošte ili preko interneta bilo registrovano više od 3.000 kompanija. Ova delatnost u 2024. godini ostvarila je ukupne prihode u iznosu od 43 milijarde dinara (43.022.417.000). U pitanju je brzorastući segment sa velikim potencijalom koji, u kombinaciji sa društvenim mrežama kao kanalom komunikacije, stiže do velikog broja kupaca, piše biznis.rs.

Analizom prvih dvadeset kompanija koje su ostvarile najveću dobit izdvaja se nekoliko segmenata za koje bi se moglo reći da su najuspešniji.

Ubedljivo na prvom mestu nalaze se kozmetika, lepota i wellness sektor (Biogardenia, Oriflame Kozmetika, Nail Shop, Bio Svet, Medisana Trade, Peach Perfect Online). Online prodaja kozmetike, preparata za negu, dodataka ishrani i wellness proizvoda veoma je razvijena, jer proizvodi imaju visoku maržu i laki su za distribuciju. Ovi brendovi koriste društvene mreže kao glavne kanale komunikacije sa ciljnim grupama, često angažujući influensere da reklamiraju njihove proizvode.

Na drugom mestu po zastupljenosti nalazi se IT segment i tehnološka oprema. Tu spadaju Klik Klak računari, Interelektronik Shop, Loopia (digitalne usluge) i Digital Edge. Ovo je segment koji prirodno gravitira ka internet prodaji, a kupci mogu lako da upoređuju cene i karakteristike proizvoda.

Veliki broj firmi posluje i u usko specijalizovanim nišama, kao što su Master Profi – alati i oprema za auto-servise i radionice, Olimp Sport – sportska oprema, kao i Orion eMobility – aplikacija.

Dakle, dominiraju proizvodi male ili srednje težine, odnosno roba pogodna za kurirsku dostavu. U pitanju su artikli koji se često kupuju impulsivno i koji se lako promovišu digitalnim marketingom.

Za opstanak i uspešno poslovanje u ovoj delatnosti neophodno je imati jak digitalni marketing, prisustvo na društvenim mrežama, razvijenu logistiku i dostavu, specijalizovanu ponudu i direktnu komunikaciju sa kupcima. Takođe, zajedničko za sve ove brendove jeste to da su u 2024. godini ostvarili dobit između deset i 50 miliona dinara, a pojedini i prihode koji se mere milijardama dinara.

Dobiti su veoma visoke za domaće tržište – najveće firme ostvaruju više od 57 miliona dinara, više kompanija beleži dobit između 30 i 50 miliona dinara, dok veliki broj ostvaruje između 15 i 30 miliona dinara. To pokazuje da u ovoj delatnosti nisu najuspešniji opšti veb-šopovi, već specijalizovani internet biznisi sa jasno definisanom nišom. Najčešće profitabilne oblasti su kozmetika i beauty sektor, suplementi i zdravlje, IT i elektronika, sportska oprema i specijalizovana tehnička roba.

Treba istaći da, za razliku od klasične maloprodaje, internet trgovina često podrazumeva manje troškove zakupa, manji broj zaposlenih i niže operativne troškove, uz direktniji pristup kupcu. Zbog toga firme mogu ostvarivati značajnu dobit čak i bez velike fizičke infrastrukture. Posebno je vidljivo da digitalni marketing i prisustvo na društvenim mrežama postaju važniji od fizičkih lokacija, dok kvalitet brenda i online prisustvo direktno utiču na profitabilnost.

Kod e-commerce kompanija veoma je važna razlika između preprodaje tuđe robe i prodaje proizvoda pod sopstvenim brendom. Na osnovu visokih dobiti može se pretpostaviti da najuspešnije firme uglavnom imaju razvijen sopstveni brend, ekskluzivni uvoz ili veoma lojalnu bazu kupaca. To je posebno karakteristično za kozmetiku, wellness proizvode, modne artikle i lifestyle sektor.

Analizom indeksa rasta dobiti može se zaključiti da je online kupovina u Srbiji trenutno toliko u ekspanziji, pa čak i mali igrači mogu veoma brzo da povećaju promet. To objašnjava izuzetno visoke indekse kod pojedinih kompanija, poput Wolta, Vodena, Master Profija, Numija ili Bio Sveta.

Opširnije čitajte na sajtu biznis.rs.

Da li ljubav zaista ne zna za godine ili razlika među partnerima ipak igra veliku ulogu u opstanku veze? Nova istraživanja pokazuju da godine mogu imati mnogo veći uticaj na kvalitet i trajnost odnosa nego što većina parova želi da prizna.

Iako se dugo verovalo da muškarci češće biraju mlađe partnerke, a žene stabilnost pronalaze uz starije muškarce, savremena istraživanja pokazuju da se takvi obrasci sve više menjaju. Naučnici sada tvrde da najveće šanse za dug i stabilan odnos imaju partneri koji pripadaju istoj generaciji ili imaju veoma malu razliku u godinama.

Prema rezultatima brojnih analiza, idealna razlika između partnera je između dve i tri godine. Stručnjaci smatraju da takvi parovi lakše pronalaze zajednički jezik jer dele slična životna iskustva, navike i pogled na budućnost.

Naučnici su primetili da se parovi sa velikom razlikom u godinama teže nose sa ozbiljnim životnim problemima, posebno kada su u pitanju finansijske krize ili zdravstveni problemi. Sa druge strane, partneri sličnih godina pokazali su veću emotivnu povezanost, stabilnost i otpornost na stresne situacije - piše Direktno.

- Početna privlačnost i fascinacija razlikama vremenom ustupaju mesto potrebi za zajedničkim ritmom života, navodi se u zaključku istraživanja.

Statistika dodatno potvrđuje takve rezultate. U gotovo polovini brakova razlika među partnerima nije veća od dve godine, a stručnjaci smatraju da upravo takvi odnosi imaju najveće šanse za dugoročan uspeh.

Analize pokazuju i kako različita starosna razlika utiče na vezu. Partneri između kojih je razlika do tri godine najčešće imaju stabilnije odnose, lakšu komunikaciju i slične ciljeve.

Razlika od četiri do sedam godina i dalje može dobro da funkcioniše, ali zahteva više kompromisa i razumevanja. Kod parova između kojih je više od deset godina razlike češće dolazi do nesporazuma, različitih očekivanja i emotivnog udaljavanja.

Stručnjaci naglašavaju da problem nije samo broj godina, već životna faza u kojoj se partneri nalaze. Kada jedno želi promene, avanture i nove početke, a drugo mir i stabilnost, mnogo lakše dolazi do sukoba i osećaja nerazumevanja.

Ipak, istraživači poručuju da nijedna statistika ne može unapred odrediti sudbinu veze. Razumevanje, poverenje i zajednički ciljevi ostaju mnogo važniji od samog broja godina.

Sezona "first-minute" uplata i pakovanja kofera za letovanje zvanično je otvorena, a sa njom i masovna kupovina putnih zdravstvenih osiguranja. Statistika domaćih agencija pokazuje da više od 85 odsto građana Srbije ne kreće na more bez ove polise.

Ipak, ove sezone domaće turiste na šalterima i onlajn aplikacijama osiguravajućih kuća dočekuje jedna zamka, uslovi i cene su se tiho promenili.

Dok većina putnika polisu kupuje mehanički, gledajući samo cenu od desetak ili dvadeset evra za desetak dana, malo ko otvara takozvana "sitna slova". A tamo se krije ozbiljan rez: stavke koje su prošle godine bile podrazumevane u standardnim paketima, ove godine i zahtevaju doplatu, piše Blic.

Obična alergija i opekotine više nisu "standard"

Najveće iznenađenje za turiste ove godine mogli bi da budu troškovi lečenja stanja koja su najčešća na moru – jake alergije na sunce, ubodi meduza ili ježeva, kao i teške opekotine - piše B92.

Prema novim paketima nekoliko vodećih osiguravajućih kuća u Srbiji, standardni (najjeftiniji) paketi sada pokrivaju isključivo "iznenadne i hitne medicinske intervencije koje ugrožavaju život".

Šta to znači u praksi?

Ako dobijete temperaturu zbog sunčanice ili vam bukne alergija na koži, privatni lekar u Grčkoj ili Crnoj Gori vam može naplatiti pregled i terapiju između 80 i 150 evra. Kada podnesete zahtev za refundaciju u Srbiji, osiguranje vas može odbiti uz obrazloženje da vaše stanje "nije bilo životno ugrožavajuće".

Da biste bili pokriveni za ove situacije, sada morate tražiti takozvani srednji ili premijum paket, koji je u proseku skuplji za svega 200 do 400 dinara po osobi, ali menja sve.

Iznajmljivanje kvada, skutera ili "banane"

Ako planirate da na letovanju iznajmite skuter da biste obilazili plaže, ili želite da decu počastite vožnjom na "banani" ili gliseru, obična polisa vam ne vredi gotovo ništa.

Osiguravajuće kuće su ove godine pooštrile definiciju "rekreativnog sporta". Ukoliko doživite povredu tokom vožnje kvada, a nemate uplaćenu doplatu za "povišeni rizik", troškove gipsa, snimanja ili (ne daj Bože) ozbiljnije intervencije koja u Grčkoj može dostići i nekoliko hiljada evra, snosićete potpuno sami.

Koliko koštaju polise ove sezone?

Cene su u odnosu na prošlu godinu blago korigovane naviše, uglavnom zbog inflacije i rasta troškova medicinskih usluga u inostranstvu (naročito u privatnim klinikama u Grčkoj sa kojima naše kuće imaju ugovore).

Individualna polisa (standard): Od 1.200 do 1.800 dinara za 10 dana (pokriće do 30.000 evra).

Porodični paket (dvoje odraslih i dvoje dece): Od 3.500 do 5.500 dinara za 10 dana (u zavisnosti od širine pokrića).

Stručnjaci savetuju da se ne štedi na sumi pokrića. Razlika u ceni između polise koja pokriva troškove do 15.000 evra i one koja pokriva do 30.000 ili 50.000 evra je bukvalno par stotina dinara, a u slučaju komplikovanijeg lečenja ili potrebe za sanitetskim transportom u Srbiju, ta razlika pravi granicu između finansijskog spasa i bankrota.

Tri pitanja koja morate postaviti agentu pre uplate:

"Da li ova polisa ima franšizu (učešće u troškovima)?" – Neke kuće nude jeftinije polise, ali u ugovoru stoji da za svaki pregled vi sami plaćate prvih 50 evra, a oni ostatak. Tražite polise sa "0% učešća".

"Da li moram sam da platim pregled na licu mesta pa da refundiram, ili klinika direktno naplaćuje od vas?" – Uvek birajte opciju gde kuća direktno pokriva troškove, kako ne biste došli u situaciju da na moru ostanete bez gotovine čekajući refundaciju.

"Da li su u pokriće uključene alergije i primarna stomatološka pomoć?" – Zubobolja na moru je česta pojava, a popravka ili vađenje zuba u letovalištima košta od 100 evra pa naviše.

Da li razgovarate sa svojim psom ili mačkom kao da su vam najbolji prijatelji ili članovi porodice? Psiholozi kažu da u tome nema ničeg čudnog - naprotiv, takvo ponašanje često otkriva brojne pozitivne osobine.

Stručnjaci tvrde da razgovor sa kućnim ljubimcima pomaže ljudima da se osećaju povezanije, manje usamljeno i emocionalno rasterećenije. Iako ljubimci ne mogu da odgovore rečima, sama komunikacija mnogima pruža osećaj bliskosti i sigurnosti.

Zašto ljudi razgovaraju sa ljubimcima?

Psiholog Džozef Laino objašnjava da je „antropomorfizacija“ ljubimaca - pripisivanje ljudskih osobina životinjama - potpuno normalna i zdrava pojava.

„Razgovor sa ljubimcima može pomoći ljudima da razviju empatiju i jaču emocionalnu povezanost“, kaže Laino.

Psihološkinja Mišel Goldman dodaje da takva komunikacija ljudima često služi kao način da izraze emocije bez straha od osude.

„Nije toliko važno da li ljubimac razume reči, već osećaj povezanosti koji čovek pritom razvija“, ističe Goldman, a prenosi Nova.

Sedam osobina ljudi koji razgovaraju sa svojim ljubimcima

Empatični su

Takvi ljudi često bolje prepoznaju emocije drugih i osetljiviji su na tuđe potrebe i neverbalne signale.

Brižni su

Psiholozi ističu da razgovor sa ljubimcem pokazuje potrebu za negovanjem odnosa i brigom o drugom biću.

Cene komunikaciju

Ljudi koji razgovaraju sa životinjama često uživaju u samom procesu komunikacije i izražavanju svojih misli.

Emotivno su otvoreni

Lakše govore o svojim osećanjima i ne plaše se da pokažu privrženost.

Razigrani su i maštoviti

Razgovor sa životinjama često uključuje humor, kreativnost i zamišljanje kako ljubimac „razmišlja“ ili reaguje.

Često su introvertniji

Neki stručnjaci navode da ovakva komunikacija introvertnim osobama može pružiti osećaj mira i emocionalnog odmora nakon napornih društvenih situacija.

Privrženi su

Ljudi koji razgovaraju sa ljubimcima često imaju izraženu potrebu za bliskošću i emocionalnim povezivanjem.

„To je potpuno normalno“

Psiholozi naglašavaju da razgovor sa životinjama nije znak usamljenosti niti neobičnog ponašanja, već prirodan način povezivanja.

„Komunikacija je osnova gotovo svih ljudskih odnosa, pa nije čudno što je razvijamo i sa životinjama“, kaže psihološkinja Brendi Smit.

Drugim rečima, ako svom psu objašnjavate svakodnevne probleme ili mački komentarišete utakmicu, niste jedini.

Citroën 2CV, kod nas poznatiji kao Spaček, jedan je od onih automobila koji su odavno postali legenda. Bio je jednostavan, lagan, spor i neverovatno praktičan, a upravo zbog toga pretvorio se u jedan od najvećih evropskih automobilskih simbola. Dok su Volkswagen Beetle, Mini Cooper i Renault 4 već dobili savremene verzije, Spaček je decenijama ostao bez pravog naslednika. Sada bi to konačno moglo da se promeni.

Prvi čovek Citroëna, Xavier Chardon, potvrdio je tokom predstavljanja budućih planova kompanije Stellantis da brend razvija novi 2CV. Ne radi se samo o nostalgičnoj ideji, jer je Citroën već prikazao prvi zatamnjeni teaser automobila.

Iako se za sada vidi vrlo malo detalja, silueta jasno sugeriše da novi model neće samo nositi staro ime, već će dizajnom direktno podsećati na original. Prepoznaju se zaobljeni prednji deo, položaj svetala i osnovna forma karoserije koja priziva legendarni Spaček, piše Auto klub.

Novi Spaček trebalo bi da bude mali električni automobil razvijen prema budućim evropskim pravilima za takozvanu E-Car odnosno M1E kategoriju vozila. Cilj je omogućiti proizvodnju jednostavnijih, lakših i znatno jeftinijih električnih automobila koji neće morati da imaju svu tehnologiju obaveznu kod klasičnih vozila.

Citroën pritom najavljuje cenu manju od 15.000 evra, što bi novi 2CV odmah svrstalo među najjeftinije električne automobile u Evropi.

Upravo je cena ključ cele priče. Električni automobili poslednjih godina postali su tehnički napredniji, ali su za veliki broj kupaca i dalje preskupi. Evropa zato sve ozbiljnije pokušava da pronađe odgovor na jeftine kineske gradske modele, ali i na činjenicu da su nekada pristupačni mali automobili gotovo nestali sa tržišta.

Ako novi Spaček zaista uspe da ostane ispod granice od 15.000 evra, mogao bi da postane jedan od najvažnijih Citroënovih modela u novoj električnoj eri.

Naravno, niska cena značiće i određene kompromise. Očekuje se skromnija snaga, ograničena maksimalna brzina i jednostavnija konstrukcija. Nova evropska pravila za M1E vozila mogla bi da omoguće i nešto blaže bezbednosne zahteve kako bi automobili ostali lakši i pristupačniji.

To praktično znači da novi Spaček verovatno neće biti potpuna zamena za klasičan automobil, već jednostavno električno vozilo namenjeno svakodnevnim gradskim vožnjama i kraćim relacijama.

Citroën će novi 2CV zvanično predstaviti u oktobru na sajmu automobila u Parizu, kada će biti poznato da li je reč o serijskom modelu ili konceptu veoma bliskom proizvodnji.

Magnezijum je izuzetno važan mineral, ključan za regulaciju krvnog pritiska, zdravlje kostiju i creva, kao i pravilnu funkciju mišića.

Nalazi se u brojnim namirnicama poput ovsenih pahuljica, crnog pasulja, banana i orašastih plodova, a mnogi ga uzimaju i kao dodatak ishrani za ublažavanje anksioznosti ili poboljšanje sna, prenosi Index.

Međutim, uprkos svim njegovim dobrobitima, moguće je uneti previše magnezijuma, što može dovesti do zdravstvenih problema. Simptomi prekomernog unosa često nisu dovoljno specifični pa mnogi nisu ni svesni da je upravo to uzrok njihovih tegoba.

Tri znaka da uzimate previše magnezijum

Imate dijareju

"Mnogi ne shvataju da određeni oblici magnezijuma, poput citrata, deluju gotovo kao laksativ. Ako nakon početka uzimanja dodatka ishrani primetite vodenastu stolicu ili stomačne probleme, telo vam verovatno poručuje da smanjite dozu", kaže za Parade nutricionistkinja Džesika Brantli-Lopez.

Kirsten Džekson, britanska nutricionistkinja poznata kao "Nutricionistkinja za sindrom iritabilnog creva", objašnjava šta se zapravo događa.

"Magnezijum koji se ne apsorbuje u telu dospeva u debelo crevo, gde na sebe vezuje vodu, što može dovesti do vodenaste stolice i iznenadne potrebe za pražnjenjem, kaže ona.

Muče vas mučnina i grčevi u stomaku

Osim proliva, previše magnezijuma može izazvati i druge probavne smetnje. Prema Džekson, "mučnina i grčevi u stomaku vrlo su česti znaci, posebno kada neko uzima visoke doze ili oblike koji se slabije apsorbuju, poput magnezijum-oksida ili citrata." Zato, čak i ako nemate proliv, ove tegobe mogu biti signal da treba da obratite pažnju na unos.

Imate nizak krvni pritisak

Probavne smetnje nisu jedini problem. Nizak krvni pritisak takođe je jedan od simptoma, i to "jedan od ozbiljnijih", napominje Brantli-Lopez.

"Pošto magnezijum pomaže opuštanju krvnih sudova, prevelika količina ponekad može izazvati omaglicu, vrtoglavicu, slabost, mučninu ili čak nesvesticu. To je posebno izraženo kod ljudi koji su skloni nižem pritisku, dehidrirani su ili uzimaju lekove za krvni pritisak", objašnjava ona, prisećajući se da je i sama to iskusila nakon primanja vitaminske infuzije.

Šta se događa ako uzmete previše magnezijuma?

Sami po sebi, navedeni simptomi dovoljno su neprijatni, a mogu izazvati i dodatne probleme, poput dehidracije izazvane prolivom.

Ali kod predoziranja magnezijumom to nije sve. "U težim slučajevima, posebno kod osoba sa problemima sa bubrezima, višak magnezijuma može uticati na krvni pritisak, funkciju mišića, pa čak i na srčani ritam", kaže Brantli-Lopez.

Džekson dodaje da se mogu javiti i slabost mišića, osećaj neobične toplote, ekstreman umor ili pospanost, usporen rad srca, zbunjenost, a u teškim slučajevima i otežano disanje, posebno ako telo duže vreme prima prevelike doze magnezijuma.

Ipak, Brantli-Lopez ističe da je "prava toksičnost retka" i da se češće događa zbog uzimanja dodataka ishrani nego zbog unosa magnezijuma hranom.

Koliko se magnezijuma preporučuje?

Dok je previše magnezijuma problematično, jednako je štetan i njegov nedostatak. Preporučeni dnevni unos za žene je od 310 do 320 mg, a za muškarce od 400 do 420 mg. Brantli-Lopez savetuje da se magnezijum unosi prvenstveno iz hrane, poput semenki bundeve, lisnatog zelenog povrća, pasulja, orašastih plodova, avokada, banana i integralnih žitarica.

Prema Džekson, većina ljudi ishranom unosi dovoljno magnezijuma, zbog čega se dodaci ishrani "ne preporučuju rutinski".

Ona takođe upozorava da se manjak magnezijuma retko javlja samostalno.

"Ako neko ima manjak magnezijuma, verovatno mu nedostaju i brojni drugi mikronutrijenti, jer se magnezijum nalazi u širokom spektru namirnica poput orašastih plodova i integralnih žitarica", kaže ona.

Ako ipak uzimate magnezijum u obliku dodatka, važno je znati da postoje različite vrste. Na primer, magnezijum-glicinat efikasniji je za san i opuštanje, dok se magnezijum-citrat često koristi kod zatvora.

"Uvek savetujem ljudima da ne uzimaju jednostavno najveću dozu sa police; važan je i oblik magnezijuma", zaključuje Brantli-Lopez. Ukratko, više ne znači uvek i bolje - a to se posebno odnosi na magnezijum.

Da li postoji loše srpsko jelo? Ne, ako pitamo Srbe, međutim, ako se osvrnemo na poznati gastro portal "Taste Atlas" postoji čak 14 najgorih srpskih jela.

Poznati sajt objavio je listu najgore ocenjenih srpskih jela za 2024. godinu. Na listi od 14 jela, pored onih koja svakako i među Srbima važe za manje primamljiva našla su se neka u koja se Srbi kunu - piše Kuvar.

14 najgorih jela na pomenutom sajtu poređana su od onog najgoreg do "manje" najgoreg, a na prvom mestu se našlo jelo koje, rekli bismo, niko nije očekivao.

Naime, prema ocenama s portala Taste Atlas najgore srpsko jelo su rezanci s makom.

"Jednostavni i hranljivi rezanci s makom su jelo koje se sastoji od široke, tanke pšenične testenine koja je prelivena obilnim količinama rastopljenog putera, a zatim posuta makom i šećerom. Nekada se smatralo bogatim i ukusnim obrokom, a danas predstavlja štedljivo, ali omiljeno jelo koje se uživa kao slatko glavno jelo ili zasitan desert", piše ispod fotografije jela na ne tako počasnom prvom mestu.

Pihtije su na drugom mestu, leskovačka kavurma na trećem a popara je četvrta.

Lista najgorih srpskih jela na pomenutom sajtu izgleda ovako:

1. rezanci s makom

2. pihtije

3. leskovačka kavurma

4. popara

5. lenja pita

6. riblji paprikaš

7. srpska salata

8. proja

9. duvan čvarci

10. makovnjača

11. prebranac

12. svadbarski kupus

13. čorbast pasulj

14. slatko od jagoda

Koje jelo je po vama nepravedno završilo na ovoj listi?