Sombor.info

Stellantis planira dizajn i proizvodnju nove generacije malih i pristupačnih automobila, a na jednom mestu imamo i sve informacije o tome.

Ovi planovi se prave u skladu sa očekivanim evropskim propisima koji se odnose na električna vozila, a proizvodnja bi trebalo da se odvija u fabrici u Pomiljanu u Italiji.

Među brendovima koji bi mogli da predstave ovakve modele nalaze se Citroen i Fiat, prenosi RevijaHAK.

Direktor marke Citroen, Ksavier Šardon, već je nagovestio ambiciju da se razvije mali, jednostavan električni automobil čija bi cena bila ispod 15.000 evra, a koji bi mogao da prenese duh originalnog modela 2CV.

Fiat, s druge strane, mogao bi da iskoristi nove regulatorne okvire za razvoj reinterpretacije Pande, ali u manjoj i jednostavnijoj verziji u odnosu na model Grande Panda.

Nova klasa malih električnih vozila nosi internu oznaku M1E, iako propisi za tu kategoriju još nisu finalno potvrđeni. Plan je da ovi automobili budu kraći od 4,2 metra, dok Evropska unija razmatra podsticaje koji bi omogućili da čitav lanac proizvodnje ostane unutar Evrope.

Prema trenutnim signalima, Stellantis ovom strategijom delimično pokušava i da utiče na regulatorna tela EU kako bi se pravila za ovu klasu vozila što pre finalizovala.

Bugarska je ove godine izbila na prvo mesto liste najpovoljnijih destinacija za all inclusive letovanje i sa trona skinula Tunis, koji je prošle godine važio za najjeftiniju opciju za odmor.

Novo istraživanje portala TravelSupermarket pokazalo je da se upravo bugarska obala Crnog mora trenutno smatra najboljim izborom za turiste koji žele pristupačan letnji odmor bez velikih troškova. Posebno se izdvojila regija Burgas, poznata po dugim peščanim plažama, hotelima prilagođenim porodicama i bogatoj turističkoj ponudi.

Prema analizi za sezonu 2026, sedmodnevni all inclusive aranžman u oblasti Burgasa u proseku košta oko 640 evra po osobi. Ovaj region nalazi se na jugoistoku Bugarske uz obalu Crnog mora, a među najpoznatijim letovalištima svakako je Sunny Beach, odnosno Sunčev breg, najveće bugarsko letovalište koje je godinama popularno među turistima iz cele Evrope, piše "Večernji list".

Sunčev breg poznat je po skoro osam kilometara dugoj peščanoj plaži, velikom broju hotela i živom noćnom provodu. Prema podacima TravelSupermarketa, all inclusive paket za termin koji počinje 15. juna može da se pronađe već od oko 290 evra po osobi. Tokom jula, kada počinju školski raspusti i raste potražnja, cene se penju na oko 610 evra po osobi, ali i dalje ostaju među najnižima u Evropi.

Osim Sunčevog brega, turisti sve češće posećuju i istorijske gradove Nesebar i Sozopol. Nesebar posebno privlači pažnju zbog svoje stare arhitekture, kamenih ulica i bogate pomorske istorije. Jedan od njegovih najpoznatijih simbola je stara vetrenjača iz 19. veka koja se nalazi na ulazu u grad i podseća na dugu trgovačku i pomorsku tradiciju ovog dela Bugarske.

Bugarska se dobro kotira i kada su u pitanju svakodnevni troškovi tokom odmora. Podaci sajta Numbeo pokazuju da su cene hrane i pića znatno niže nego u mnogim drugim evropskim letovalištima. Flaša vode u proseku košta oko 1,10 evra, kapućino oko 2,20 evra, kugla sladoleda približno 1,40 evra, dok se domaće točeno pivo može pronaći za oko 2,25 evra. Ručak u povoljnijem restoranu uglavnom iznosi oko 10 evra, dok večera za dve osobe u restoranu srednje kategorije košta oko 41 evro. Naravno, u najpopularnijim turističkim mestima i tokom vrhunca sezone cene mogu biti nešto više.

Zanimljivo je da je Tunis, koji je prošle godine bio apsolutni lider među najjeftinijim destinacijama, sada potpuno ispao iz prvih deset. Istovremeno, neka druga popularna letovališta poput Rodosa, Majorke i turskog Dalamana postala su nešto povoljnija nego prethodne godine, pa turisti tamo mogu da uštede i do 105 evra po osobi.

Na listi najpovoljnijih destinacija četvrto mesto zauzela je Antalija u Turskoj sa prosečnom cenom odmora od oko 700 evra, dok je grčki Rodos peti sa prosekom od 703 evra po osobi.

Kris Veber iz kompanije TravelSupermarket izjavio je da je Bugarska ove godine napravila veliki skok na turističkom tržištu. Kako je naveo, oblast Burgasa već dugo važi za jednu od najpovoljnijih destinacija na Crnom moru, ali činjenica da je prestigla Tunis pokazuje koliko trenutno pruža dobar odnos cene i kvaliteta, posebno za britanske turiste.

Analiza TravelSupermarketa zasnovana je na all inclusive aranžmanima rezervisanim između 1. i 20. aprila 2026. godine za putovanja planirana u periodu od maja do septembra, a u istraživanje su uključeni hoteli svih kategorija, različita trajanja odmora i različite vrste turističkih aranžmana.

Postoji nekoliko dobrih razloga zbog kojih je zlato jedan od najvrednijih metala na Zemlji. Jedan od najvažnijih je njegov blistavi sjaj. Za razliku od mnogih drugih metala, zlato je izuzetno otporno na rđu, tamnjenje i koroziju – sijaće podjednako jarko žutom bojom i hiljadama godina od danas, baš kao što sija i danas.

Zlato je hiljadama godina cenjeno zbog svog trajnog sjaja, ali istraživači sa Univerziteta Tulejn otkrili su da otpornost zlata na tamnjenje zavisi od više faktora, a ne samo od njegove hemijske strukture.

Zlato samo sebe štiti

U novoj studiji objavljenoj u Physical Review Letters, istraživači su otkrili da se atomi na površini zlata prirodno preuređuju u zaštitne obrasce koji drastično smanjuju reakcije sa kiseonikom, prenosi RTS.

Ovo otkriće pomaže da se objasni zašto zlatni nakit i drugi predmeti od zlata mogu ostati netaknuti i bez tamnjenja vekovima, ali i ukazuje na mogućnost razvoja efikasnijih katalizatora na bazi zlata za industrijske i energetske primene.

„Ljudi su uglavnom mislili da zlato ne tamni jednostavno zato što ne reaguje snažno sa kiseonikom“, rekao je Metju Montemor, vanredni profesor hemijskog inženjerstva na Školi nauke i inženjerstva Univerziteta Tulejn.

„Ono što smo pokazali jeste da se kod dve najčešće vrste zlatnih površina atomi na površini zapravo preuređuju na način koji zlato čini mnogo otpornijim na oksidaciju“, dodaje Montemor.

Simulacije otkrivaju odbranu na nivou atoma

Koristeći kompjuterske simulacije koje predviđaju ponašanje atoma i elektrona, Montemor i koautor Santu Bisvas, postdoktorski istraživač na Odeljenju za hemijsko i biomolekularno inženjerstvo Univerziteta Tulejn, proučavali su kako molekuli kiseonika reaguju sa dve uobičajene strukture zlatnih površina.

Otkrili su da bi, bez ovog atomskog preuređivanja, molekuli kiseonika mogli mnogo lakše da se razdvoje i reaguju sa zlatom.

Umesto toga, preuređene površine smanjuju reakcije kiseonika za faktor od milijardu do bilion puta, stvarajući praktično zaštitnu barijeru na atomskom nivou koja omogućava da zlato ostane sjajno gotovo neograničeno dugo.

Ovi rezultati nude novo objašnjenje jedne od najpoznatijih osobina zlata, ali i otvaraju vrata potencijalnim naprecima u oblasti katalizacije.

Kako stabilan metal postaje katalizator

Katalizatori na bazi zlata – materijali koji ubrzavaju hemijske reakcije – već se koriste u pojedinim industrijskim procesima oksidacije. Međutim, prirodna otpornost zlata na razdvajanje molekula kiseonika, ista osobina koja ga čini privlačnim za nakit i elektroniku, može istovremeno ograničiti njegovu primenu u hemijskoj industriji i energetskim tehnologijama.

Katalizatori od zlata i paladijuma koriste se za proizvodnju vinil-acetata, hemijskog jedinjenja koje predstavlja osnovu za mnoge plastike i druge materijale. Istraživači takođe proučavaju primenu zlatnih katalizatora za uklanjanje ugljen-monoksida iz izduvnih gasova automobila i proizvodnju propilen-oksida, važne industrijske hemikalije.

„Ako uspete da ‘naterate’ zlato da razdvaja molekule kiseonika, ono može postati veoma efikasan katalizator za određene reakcije. Naš rad ukazuje na novu strategiju kako bi to moglo da se postigne, sprečavanjem ili preokretanjem ovih površinskih preuređivanja“, rekao je Montemor.

Istraživači su tradicionalno pokušavali da poboljšaju zlatne katalizatore kombinovanjem zlata sa drugim metalima ili upotrebom sićušnih nanočestica zlata na oksidnim površinama. Nova otkrića sugerišu da bi sama geometrija površine mogla predstavljati još jedan put ka povećanju katalitičke aktivnosti zlata.

U Apatinu je tragično stradao Jovan Mišković (68) kada ga je pregazio bager. Nesreća se dogodila na deponiji 'Rančevo' dok je sakupljao ambalažu.

Danas je u Apatinu, na Donjem groblju, sahranjen Jovan Mišković (68), koji je tragično stradao u utorak, na regionalnoj deponiji “Rančevo”, kod Sombora - piše Kurir.

Nesrećni čovek je stradao dok je odvajao otpad, sakupljajući pet ambalažu, koju je prodavao somborskom JKP “Čistoća”, u okviru kojeg se nalazi i pomenuta deponija. Na Miškovića je, dok je kopao po otpadu, naleteo bager guseničar, tokom vožnje u rikverc, naneo mu teške telesne povrede od kojih je, desetinu minuta kasnije i preminuo.

- Sve se brzo dogodilo. Nas dvojica smo, sa različitih gomila, vadili ambalažu. U jednom trenu sam čuo viku vozača koji se hvatao za glavu i tek tada ugledao Jovana kako, povređen, leži. Hitna pomoć je brzo došla, pokušavala da ga oživi, ali nije uspela. Po svemu, izgleda da se radi o nesrećnom slučaju. Došla je i policija i obavila uviđaj, još uvek potresen priča nam Miškovićev kolega i komšija Dalibor Balog, koga smo sreli na današnjoj sahrani.

Stradali Mišković, koji je sahranjen danas na Donjem groblju u Apatinu, iza sebe je ostavio suprugu, sina, ćerku i unučad.

Prvenstvo Vojvođanskog Severa polako ulazi u foto finiš. Jedini somborski predstavnik, Hajduk iz Stapara dosta ranije je prebrinuo sve brige oko opstanka. Ovog vikenda Staparce očekuje gostovanje u Mladenovu. Duel bez rezultatskog značaja za oba tima. U jesenjem delu njihov meč je završen bez pobednika. Susret je poveren glavnom sudiji Davidu Zemku iz Bačke Topole, kojem će pomagati Nikola Janković i Stevan Jurić, dok će delegat biti Aleksandar Krajnović.

Vodeća Tisa gostuje u Gložanu, dok će apatinska Mladost igrati u Bačkom Petrovcu. Trećeplasirana Bajša ugostiće Iskru iz Kucure. Svi mečevi ovog kola igraju se u terminu od 17 časova.

Sastaju se: Radnički 1918 – Proleter, Budućnost (M) – Hajduk, Radnički 1905 – Bečej 1918, Bajša – Iskra, Vojvodina (BG) – Hajduk 1912, Budućnost (G) – Tisa, Mladost (BP) – Mladost Apa, Sutjeska – Obilić.

Iz prostorija Crvenog krsta Sombor krenula je distribucija druge tranše prehrambenih paketa za socijalno ugroženo stanovništvo u 2026. godini.

Кao i prethodnog puta, biće podeljeno 550 prehrambenih paketa koji su namenjeni korisnicima socijalne pomoći u salašarskim naseljima i naseljenim mestima.

Isporuku druge tranše prehrambenih paketa propratio je pomoćnik gradonačelnika za oblast socijalne zaštite i boračka pitanja Savo Iriškić.

Paketi sadrže dva kilograma pirinča i pasulja, tri kilograma šećera i tri litre ulja, pet kilograma brašna, kilogram kuhinjske soli, testeninu, kokošiju i goveđu supu, grašak i boraniju.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 23. maj

Istraživanje je sprovedeno nad 810 muškaraca i evo kakve odgovore je dalo.

Što je muškarac nesigurniji više će mu biti stalo da žena doživi orgazam, pokazalo je nedavno istraživanje.

Istraživanje je sprovedeno nad 810 muškaraca, s naglaskom na njihove preferencije u krevetu i poimanje uloga.

Rezultati su pokazali kako ogroman uticaj na muškarčevo samopouzdanje ima upravo činjenica da su ženu doveli do vrhunca. To objašnjava i zašto mnoge žene glume orgazam – naprosto ne žele da povrede svog partnera.

Ipak, prevelik trud oko orgazma može proizvesti i kontraefekat. Kako piše Metro, žene seks smatraju puno kompleksnijim od igre koja vodi ka samo jednom cilju.

Osim dostizanja vrhunca bitni su i svi ostali detalji koji nekad mogu postići više intime i zadovoljstva od pukog orgazma.

Naglašavaju i kako je seks igra na obostrano zadovoljstvo, stoga je naglasak na samo jednog partnera nepoželjan.

Kina je tokom poslednjih nekoliko decenija sprovela jedan od najvećih ekoloških projekata u modernoj istoriji: posađeno je oko 78 milijardi stabala kako bi se zaustavilo širenje pustinja i smanjile peščane oluje koje su pogađale sever zemlje.

Međutim, nova istraživanja pokazuju da je ovaj ogromni poduhvat i veliki broj stabala doneo i neočekivane posledice – promenio je način na koji se voda raspoređuje širom Kine.

Kako prenosi Danas, pozivajući se na naučne studije objavljene tokom 2025. i 2026. godine, masovno pošumljavanje uticalo je na regionalne padavine i dostupnost vode, posebno u delovima zemlje koji su već suočeni sa ozbiljnim problemima suše.

Zeleni zid protiv pustinja

Kineski program pošumljavanja pokrenut je još 1978. godine sa ciljem da se zaustavi dezertifikacija u severnim regionima zemlje. Projekat, poznat kao „Program zaštite tri severna pojasa“, trebalo bi da traje do 2050. godine, piše CGNT.

Jedan od najvažnijih trenutaka dogodio se pre skoro dve godine, kada su radnici zasadili poslednje sadnice na južnom obodu pustinje Taklamakan, čime je zatvoren zeleni pojas dug više od 3.000 kilometara.

Ovaj pojas trebalo je da zaustavi širenje peska, smanji peščane oluje i poboljša kvalitet vazduha. I prema mnogim parametrima – uspeo je.

Više drveća ne znači automatski i više vode

Ipak, istraživanje objavljeno u časopisu Earth’s Future pokazalo je da situacija nije tako jednostavna. Naučnici sa kineskih i holandskih univerziteta pratili su promene vegetacije između 2001. i 2020. godine i analizirali kako nova stabla utiču na vodene resurse.

Njihov zaključak prilično je neočekivan: ogromne količine drveća počele su da menjaju kretanje vlage i padavina unutar zemlje.

Drveće, naime, izvlači velike količine vode iz tla i kroz proces evapotranspiracije vraća vlagu u atmosferu. Kada se to događa u razmerama kakve postoje u Kini, posledice više nisu lokalne – već klimatske.

Naučnici tvrde da se vlaga sada sve više preusmerava ka Tibetanskoj visoravni, dok pojedini delovi severne i istočne Kine ostaju sa manjom količinom dostupne vode.

Sever Kine ostaje bez vode

Problem je posebno ozbiljan jer severni deo zemlje već dugo ima nesrazmer između broja stanovnika i količine vode. Na tom području živi gotovo polovina kineskog stanovništva i nalazi se više od polovine obradivog zemljišta, ali region raspolaže sa svega petinom prirodnih vodnih resursa zemlje.

Naučnici upozoravaju da bi nekontrolisano pošumljavanje moglo dodatno da pogorša taj problem, posebno ako se sade vrste drveća koje troše mnogo vode i nisu prirodno prilagođene suvim područjima.

Ekološki uspeh sa komplikovanom cenom

Paralelno sa tim, drugo istraživanje objavljeno početkom 2026. godine u časopisu PNAS pokazalo je da ozelenjeni delovi oko pustinje Taklamakan sada funkcionišu kao svojevrsni „ponor ugljenika“ – odnosno apsorbuju više ugljen-dioksida nego što ga pustinja prirodno oslobađa.

To znači da je Kina uspela da deo ekstremno sušnog područja pretvori u zonu koja aktivno pomaže u borbi protiv klimatskih promena.

Ali upravo tu nastaje paradoks: isti projekat koji smanjuje emisije ugljenika i zaustavlja peščane oluje istovremeno menja raspodelu vode i potencijalno povećava rizik od suše u poljoprivrednim regionima.

Zbog toga naučnici sada upozoravaju da buduće faze projekta neće moći da se oslanjaju samo na broj posađenih stabala, već će morati mnogo pažljivije da prate i dugoročne posledice po vodne resurse.

Kada se govori o visokom standardu i životu koji deluje gotovo bajkovito, ova zemlja retko kome prvo padne na pamet, iako se po kvalitetu života nalazi u samom svetskom vrhu.

Andora je jedna od najmanjih država na svetu, smeštena u srcu Pirineja, između Francuske i Španije. Zvanično je kneževina kojom zajednički upravljaju predsednik Francuske i biskup od Urhelja. Površine je samo 468 kvadratnih kilometara i praktično se može obići peške, piše nova.rs.

U nastavku pogledajte nekoliko zanimljivosti o Andori koje nisu toliko poznate, a mogu da budu korisne ako tražite novu destinaciju za putovanje.

Andora – zemlja bez kriminala

Andora zvanično nema stajaću, profesionalnu vojsku. Njena odbrana je zakonski i istorijski delegirana susedima, Francuskoj i Španiji. To je definisano ugovorima, a i sami šefovi države Andore su zapravo predsednik Francuske i katolički biskup od Urgela (Španija).

U slučaju vanrednog stanja ili rata muškarci mogu biti pozvani, ali u praksi, za red i mir brine isključivo njihova nacionalna policija.

Kad se pomene Andora, jedna od prvih stvari je to da tamo nema kriminala. To je skoro potpuno tačno jer Andora je jedna od najbezbednijih zemalja na celom svetu. Stopa ubistava je godinama nula ili se desi jedno ubistvo u nekoliko godina (najčešće porodični incidenti).

Ulični kriminal, pljačke, džeparenje i vandalizam praktično ne postoje. Možete šetati sa skupocenim satom u bilo koje doba noći i osećati se potpuno bezbedno.

Glavni kriminalni problemi sa kojima se njihova policija suočava su finansijski kriminal (pranje novca) zbog njihovog specifičnog bankarskog sistema, i povremene provale u vikendice tokom skijaške sezone.

Andora ima jedan, moderan zatvor koji po pravilu ima vrlo mali broj zatvorenika (u proseku između 40 i 60 ljudi u svakom trenutku), što je za državu od oko 85.000 stanovnika izuzetno malo.

Zanimljivo je da veliku većinu zatvorenika zapravo čine stranci (preko 80%), uglavnom uhvaćeni u krijumčarenju. Dakle, zatvor postoji, ali je poluprazan.

Fantastičan životni standard

A kad je u pitanju standard, u Andori je jako dobar. Ova zemlja je decenijama bila klasičan poreski raj. Iako su pod pritiskom EU uveli porez na dohodak i dobit preduzeća, on je ograničen na maksimalno 10%. Porez na dodatu vrednost (njihov IGI) iznosi svega 4,5%, što je najniže u Evropi.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, Andora redovno zauzima mesta u top 3 zemlje sa najdužim životnim vekom na svetu (prosek je preko 83-84 godine). Njihov zdravstveni sistem se smatra jednim od najefikasnijih globalno.

Međutim, troškovi života su veliki.

Da bi standard bio fantastičan, morate imati ozbiljna primanja. Nekretnine su papreno skupe (kako kupovina, tako i renta) jer je prostor među Pirinejima geografski ograničen.

Idealna zemlja za šoping i uživanje u prirodi

U svakom slučaju, Andora je savršena za ljubitelje prirode, šopinga i opuštanja.

Andorra la Vella je glavni grad i najviša prestonica Evrope, poznata po istorijskom jezgru Barri Antic (gde se nalazi kamena zgrada parlamenta iz 16. veka Casa de la Vall) i statusu bescarinske (duty-free) zone, što je čini magnetom za jeftiniji šoping luksuzne robe, tehnike i parfema.

Caldea je jedan od najvećih termalnih banjskih kompleksa u Evropi, smešten u futurističkoj staklenoj zgradi nalik piramidi, i idealan je za opuštanje u vrelim bazenima i saunama nakon aktivnog dana.

Tokom zime Andora nudi vrhunsko skijanje na stotinama kilometara staza svetske klase, dok se leti ovi centri pretvaraju u raj za planinarenje, biciklizam i vožnju najdužim toboganom na svetu kroz prirodu (Tobotronc u parku Naturland).

Na kraju, tu su slikovita kamena sela poput Ordina i Pal, koja kriju prelepu srednjovekovnu arhitekturu i očuvane crkve iz 11. i 12. veka, recimo, Sant Joan de Caselles, koje izgledaju kao sa razglednice.