Danijela Klete, jedna od poslednjih pripadnica levičarske terorističke grupe Frakcija crvene armije (RAF), proglašena je krivom za učešće u seriji pljački, ali je čekaju i mnogo ozbiljnije optužbe.
Danijela Klete, navodno jedna od poslednjih preostalih članica krajnje leve terorističke grupe Frakcija crvene armije (RAF), nalazi se na suđenju zbog svoje uloge u nizu oružanih pljački supermarketa i transportera novca, proglašena krivom i sada joj preti 13 godina zatvora, piše DW.
Sud je ranije odbacio dodatnu optužbu za pokušaj ubistva, povezanu sa jednom od pljački 2015. godine, kada je pucano na transporter, iako niko nije povređen.
Međutim, ova 67-godišnjakinja, koja je više od 30 godina živela u Berlinu pod lažnim identitetom, mogla bi da se suoči sa još jednim suđenjem, pošto su savezni tužioci podigli nove optužbe za pokušaj ubistva u vezi sa napadima iz ranih 1990-ih, kada je takozvana „treća generacija“ RAF-a bila najaktivnija. Sve optužbe za terorizam, po kojima bi Klete gotovo sigurno bila gonjena da je ranije uhapšena, u međuvremenu su zastarele.
Dva navodna saučesnika, Burkhard Garveg i Ernst-Volker Štaub - od kojih je jednog Klete, kako se čini, upozorila prilikom hapšenja - i dalje su u bekstvu.
Uhvaćena uz pomoć veštačke inteligencije
Klete je uhapšena u februaru 2024. u Berlinu, gde je, prema navodima policije, živela pod imenom „Klaudija Ivone“ oko 20 godina. I dalje nije jasno kako je decenijama uspevala da se krije u centru glavnog grada Nemačke, ali Hans-Jakob Šindler, viši direktor istraživačkog centra Counter Extremism Project (CEP), kaže da su ekstremno levičarske mreže i dalje teške za infiltraciju ili prikupljanje informacija.
Šindler je uveren da je više ljudi u Berlinu znalo njen pravi identitet, ali su to zadržali za sebe.
„Protiv nje su se stalno vodile aktivne istrage. Danijela Klete živela je veoma udoban dvostruki život jer je bila zaštićena - oni koji su znali ko je ona, nikada nisu progovorili“, rekao je Šindler za DW.
Klete je, po svemu sudeći, vodila normalan društveni život, putovala u inostranstvo i pohađala časove brazilskog plesa kapoeira. Sprijateljila se sa Brazilcem Ermesonom Gomesom da Silvom, sa kojim je jedno vreme delila stan, iako je on kasnije rekao nemačkim medijima da nije znao njen pravi identitet do njenog hapšenja.
Tek krajem 2023. policija u Donjoj Saksoniji dobila je dojavu o njenom stanu u Berlinu. U decembru te godine, jedan kriminalistički podkast zamolio je kanadskog istraživačkog novinara Majkla Kolborna iz mreže Bellingcat da uz pomoć softvera za prepoznavanje lica zasnovanog na veštačkoj inteligenciji uporedi fotografije stare 30 godina sa novijim, sa jedne berlinske kapoeira škole objavljenim na Fejsbuku. Kolborn je kasnije za list Taz rekao da mu je trebalo svega 30 minuta da identifikuje Klete.
"Radije bih uhvatio nekoliko odbeglih neonacista", dodao je.
Prilikom hapšenja, kojem se nije opirala, policija je saopštila da je kod nje pronašla lažne italijanske lične dokumente, kao i više komada vatrenog oružja, uključujući kalašnjikov, pištolj, municiju, eksploziv, oko 240.000 evra u gotovini i nekoliko zlatnih poluga.
Oružani otpor protiv kapitalizma
Klete se sama obratila sudu tokom završnih reči sredinom maja, opravdavajući svoje postupke i izvinjavajući se za eventualne traume koje su pretrpeli ljudi tokom pljački. Govorila je i o svom ranom aktivizmu protiv Vijetnamskog rata, kao i o tome kako se radikalizovala kada je zaključila da će nenasilni otpor kapitalizmu država uvek slomiti.
Ipak, nije potvrdila da je zaista bila članica RAF-a, već je rekla samo da je ta grupa „imala važnu ulogu u njenom životu“. Insistirala je da nemačka država i dalje zna vrlo malo o poslednjoj generaciji RAF-a „i nadam se da će tako i ostati“.
„Ne mislim da je uloga Klete u ukupnoj strukturi RAF-a bila posebno značajna“, rekao je Šindler.
To je, kako navodi, zato što je, za razliku od prve dve generacije RAF-a koje su izvršile više otmica i smatraju se odgovornim za više od 30 ubistava, organizacija do sredine 1990-ih već bila znatno oslabljena.
„Više nisu imali jasnu agendu, njihovi teroristički akti bili su mnogo manje sofisticirani, iako ne manje smrtonosni, nego ranije. Izgubili su pravac.“
Nakon formalnog raspuštanja grupe 1998, preostali članovi su, prema Šindleru, jednostavno postali „obični kriminalci“ kako bi izbegli pravdu. „Važno je razumeti da ova grupa pojedinaca nikada nije imala šta da doprinese političkoj debati“, rekao je.
Ipak, Klete ima određenu podršku u krajnje levičarskim krugovima u Nemačkoj. U berlinskoj četvrti u kojoj je živela pojavili su se plakati, a tokom suđenja su u gradu održavani i protesti podrške.
Pred sudom sredinom maja, Klete je svoje postupke stavila u kontekst današnjih protesta protiv militarizacije, smanjenja socijalnih davanja i izraelskih vojnih akcija u Gazi. „Možemo biti istinski slobodni samo kada su svi slobodni“, rekla je. Velika grupa pristalica tada je, prema navodima, ustala i zapljeskala optuženoj, podigavši transparent „Sloboda za Danijelu Klete“, koji su sudski službenici ubrzo uklonili.
Politički obojeno suđenje
„Ne postoje dokazi da je naša klijentkinja direktno učestvovala u bilo kom od krivičnih dela. Činjenica da je u svom stanu imala te stvari pokazuje da je na neki način bila povezana s tim, da je poznavala ljude koji su to učinili, ali nema dokaza da je i sama bila tamo“, rekao je advokat Tojne za DW ranije u maju.
Tojne je takođe rekao da je proces politizovan od strane države, iako se u suštini radi o slučaju oružane pljačke.
„Slike iz sudnice treba da simbolizuju da je reč o izuzetno opasnoj osobi. Novac nije prepreka: na svakom ročištu bilo je na desetine maskiranih policajaca sa automatskim oružjem, čitav prostor suđenja okružen je bodljikavom žicom, a ceo jedan objekat iznajmljen je samo za nju za nekoliko miliona evra“, rekao je.
Tojne je takođe naveo da tužilaštvo u „normalnom postupku“ nikada ne bi tražilo maksimalnu kaznu od 15 godina zatvora.
Advokati Klete planiraju od saveznog suda da u potpunosti odbaci nove optužbe zbog nedostatka dokaza. One se odnose na tri napada iz ranih 1990-ih — neuspeli bombaški napad na zgradu Dojče banke u Ešbornu, oko 60 ispaljenih hitaca na ambasadu SAD u Bonu i bombaški napad na zatvor 1993, koji se ispostavio kao poslednji teroristički akt RAF-a. DNK Klete pronađen je na mestu sva tri napada.
„Ostale optužbe odnose se na tri političke akcije s početka devedesetih, gde su dokazi protiv naše klijentkinje još slabiji“, rekao je Tojne. „Ne postoji nijedna osoba koja tvrdi da je ona u tome učestvovala; postoje samo veoma složeni tragovi mešanog DNK, gde je vrlo malo dokaza da upravo naša klijentkinja stoji iza njih.“
